Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, pred vama je danas jedan snažan paket zakona, izmena i dopuna zakona, koji će doprineti daljem uređenju našeg finansijskog tržišta. Finansijsko tržište i dalje ne predstavlja značajan izvor finansiranja naše ekonomije. Finansijsko tržište je bio okidač ove velike krize u kojoj se nalazi svet. To su dva ključna razloga zbog kojih je veoma bitno da ovaj paket zakona bude usvojen.
Prvo, da bi finansijsko tržište obezbedilo u mnogo većoj meri nego što je danas slučaj finansiranja naše ekonomije od strane onih koji imaju raspoloživa sredstva u zemlji i u inostranstvu, da mogu da ulažu u naša preduzeća, u naše hartije od vrednosti, bilo da su vlasničke ili dužničke, da obezbede finansiranje i našoj državi, to su sve razlozi zbog kojih je veoma bitno da unapredimo naš sistem.
Veoma je bitno unaprediti sistem i zbog toga što akcije koje su podeljene našim građanima u javnim preduzećima sve više su u opticaju. Sve veći broj naših građana samim tim će biti u posedu hartija od vrednosti, prvo dužničkih, to je bio slučaj sa hartijom od vrednosti koje su regulisale staru deviznu štednju, sada vlasničkih kroz besplatne akcije do kojih su došli u postupku transformacije naših javnih preduzeća, a sutra i jednih i drugih, jer iskustvo je pokazalo da portfelj mogućnosti za investicije su nešto što je bitno, ne samo za onaj uski krug nešto imućnijih građana, ili onih preduzeća koja raspolažu viškovima, nego i za naše građane u celini.
Neće svi naši građani biti u poziciji možda da investiraju u hartije od vrednosti, ali je bitno da banke, osiguravajuća društva, investicioni fondovi, penzijski fondovi, koji će biti u kontaktu sa mnogo većim brojem naših građana, budu u stanju da investiraju u hartije od vrednosti na tržištu kapitala na jedan bezbedan, transparentan način koji će biti u interesu za celu našu ekonomiju.
Drugi razlog, to je ono što sam sada upravo pomenuo, a to je da je nažalost u procesu tranzicije, pa i u najrazvijenijim svetskim tržištima kapitala, uočen veliki broj nepravilnosti poslednjih godina. Videli smo da je suštinski kriza u svetu počela tako što su loše regulisana određena tržišta kapitala u Sjedinjenim Američkim državama.
Podsetimo se i velikog skandala oko Fonda "Mejdof", koji je prevario veliki broj štediša i veoma sofisticiranih investitora i zbog toga u ovom paketu zakona imamo dodatno uređenje, bezbednost za naše građane, transparentnost u informacijama onih koji žele da ulože novac, ili onih koji ulažu novac u ime građana, da se tržište kapitala razvija na jedan bezbedan način pre svega za građane, a onda za investitore i za celu državu.
Samo bih dodao da u ovom paketu imamo i jedan broj odredaba koje će olakšati poslovanje u finansijskom smislu sa inostranstvom. Tu bih pomenuo Zakon o deviznom poslovanju, zakon koji je nasleđen iz nekih drugih vremena, kada su odnosi između Jugoslavije i sveta bili odnosi između dva različito uređena privredna i politička sistema. Ovo je dodatni korak ka liberalizaciji tih odnosa i usklađivanje sa onim što su odnosi sa akterima iz EU, ali i iz celog svega.
Poštovana gospođo potpredsednice, poštovani narodni poslanici, u ovom prvom obraćanju hteo bih sada da kažem nešto preciznije i nešto detaljnije o ova dva zakona koja, čini mi se, nose ovaj paket koji je danas pred vama.
Prvo, Zakon o tržištu kapitala, koji je sistemski zakon i, s druge strane, Zakon o deviznom poslovanju, koje pokazuje napredak u odnosima između naše zemlje i inostranstva, zato što će ovaj zakon obezbediti mnogo lakše poslovanje, ne samo bankama nego i preduzećima koja posluju sa inostranstvom.
Oba zakona dolaze posle mnogo godina, moram reći, konsultacija sa privredom, s finansijskim sistemom, s našim partnerima, s međunarodnim finansijskim organizacijama i s EU. Oni su plod daljeg usklađivanja i treba da obezbede, kao što sam rekao, bolju prohodnost na tržištu kapitala; s jedne strane sigurnost, transparentnost, a sa druge strane smanjenje troškova poslovanja za naše firme.
Zakon o tržištu kapitala; tržište kapitala u našoj zemlji je i dalje skromnog obima, ali možemo predvideti da će igrati mnogo značajniju ulogu u godinama koje dolaze. Pre desetak godina je otpočeo razvoj. Tokom privrednog rasta između 2003 – 2008. godine ovo tržište je dosta poraslo i onda, kao posledica krize, i indeks Beogradske berze i broj onih prisutnih, pa čak i broj onih firmi koje su prisutne kao brokeri i dileri, značajno se smanjio.
Međutim, vidljiv je u poslednjih nekoliko meseci ponovni rast, rast onih oni koji su prisutni zbog toga što je veliki broj naših građana dobio i besplatne akcije u procesu transformacije javnog sektora i zbog toga što imamo obnovljeno interesovanje ne samo domaćih investitora, nego inostranih investitora za ulaganja u našoj zemlji.
Četiri ključna principa iza ovog zakona o tržištu kapitala su: zaštita investitora, transparentnost tržišta, usklađivanje sa evropskim direktivama, što se i u ovom momentu dodatno unapređuje i, napokon, regulisanje onih koji intervenišu na tržištu, pre svega na posledice na tom tržištu, a radi se o brokersko-dilerskim društvima, koja su ili nezavisna ili u sklopu jedne veće finansijske grupacije i, naravno, ovlašćene banke.
Koji su ključni instituti? Prvo, ovde imamo po prvi put veoma detaljno razrađenu javnu ponudu. Imali smo situaciju gde jedan "Tigar" nije bio u stanju godinama da dođe do sredstava na našem tržištu kapitala, mada su uložili značajna finansijska i ljudska sredstva u to i bilo bi uputno da u godinama koje dolaze naša najbolja domaća preduzeća dođu do sredstava koja su im bitna da bi finansirali sopstveni razvoj. Ne bi bilo dobro da u našoj zemlji jedini izvori budu kratkoročni poslovno-bankarski krediti ili pak intervencije države koje su u ovom momentu krize nužne, ali neće biti dovoljne.
Veoma je bitno da se razvijaju na našem tržištu mogućnosti da se za uspešna preduzeća nađu investitori u njihove dužničke, ali i vlasničke hartije od vrednosti. Zbog toga je ovde veoma detaljno regulisan način na koji se sprovodi javna ponuda, na način koji je pogodan za naša preduzeća u ovom momentu i u sledećih 10 godina.
Samim tim, za one koji žele da idu na listing, zahtevi su veći. Za one koji će ići prema profesionalnim investitorima, oni su nešto manji. Sve u svemu, ovo što je ponuđeno u ovom zakonu je nešto što će omogućiti da firme poput "Tigra" budu u stanju da sprovedu do kraja, na jedan ekonomičan, efikasan način, postupak javne ponude, a da on bude transparentan i jasan za one koji bi želeli da ulažu u jednu takvu javnu ponudu.
Drugi element, to je da se prepoznaju različiti segmenti tržišta. Tržište kapitala svuda u svetu otprilike ima tri segmenta. Jedno je tzv. listing i to je ono što se ovde zove, u ovom našem zakonu, regulisano tržište. Drugi segment je onaj koji se tiče trgovanja, ali samo u krugu profesionalnih investitora, tj. onih čija je profesija da investiraju na tržištu kapitala.
U ovom zakonu to su platforme za trgovanje tim hartijama od vrednosti, gde bi imali pristup samo oni čija je profesija investiranje. I napokon, mogućnost da se trguje i van regulisanog tržišta pod određenim uslovima, ali da to ne bude nešto što bi uključivalo građane.
To je, pre svega, predviđeno za dužničke hartije od vrednosti, ne toliko za vlasničke, i to je način na koji mi želimo da ustrojimo ova tri segmenta koja će odgovoriti na potrebe i samim tim i na uredbe funkcionisanja tih tržišta prema raznim segmentima, s jedne strane investitorima, a sa druge strane onima koji potražuju sredstva na tržištu kapitala.
Reguliše se ono što je verovatno i najvidljivije za veliki broj naših građana i privrednika, a to je sekundarno tržište hartija od vrednosti. Za vlasničke hartije od vrednosti filozofija je jasna – predlaže se da vlasničke hartije od vrednosti budu na regulisanom segmentu tržišta kapitala. Zašto?
Zato da bi se izbegli određeni problemi koji su uočeni u vlasničkoj transformaciji ili u nekim drugim zemljama u tranziciji, kada su oni koji su imali privilegovane informacije na jednom nedovoljno regulisanom tržištu bili u stanju da izvuku veliku korist, a da jedan veliki broj investitora se oseti i bude oštećen.
Zbog toga se u Srbiji nastavlja i jača taj ključni princip, a to je da ono što se tiče vlasničkih hartija od vrednosti, akcija i onog što je strogo povezano sa tim akcijama, bude isključivo predmet sekundarne trgovine na regulisanom segmentu tržišta kapitala.
Što se tiče dužničkih hartija od vrednosti, tu se pre svega misli na državne hartije od vrednosti ili onih hartija od vrednosti koje će izdavati oni koji su povezani sa državom. Ovde želimo da se razvije i tržište tzv. opštinskih hartija od vrednosti.
To je jedno tržište koje za naše gradove u perspektivi će biti interesantno i kao alternativa zaduženju kod poslovnih banaka tu se predviđa mogućnost da dođe do uporednog trgovanja na regulisanom i na onom drugom segmentu koji se tiče profesionalnih investitora tzv. platformi, multilateralnih platformi za trgovanje.
Ono što je bitno za one koji žele u datom momentu da se povuku sa tržišta, postoje i jasno definisani uslovi na koji način može doći do povlačenja sa tržišta hartija od vrednosti. To je bitno i za investitore, to je bitno i za one koji su izdali te hartije od vrednosti i za stabilnost tržišta kapitala u celini.
Veoma su jasno definisane i obaveze onih javnih društava koja se pojave na tržištu kapitala, po proporcionalnosti. Oni koji žele da dobiju sredstva od građana moraju svakog kvartala obaveštavati o situaciji u tom društvu. Za one koji se obraćaju na drugim segmentima profesionalnim investitorima ili koji su manjeg obima, obaveze su nešto proređenije, dva puta godišnje ili pak godišnje.
Tu se traži i predlaže jedna forma ravnoteže između, s jedne strane, obima i širine investitora koji se privlače i, s druge strane, potrebe da investitori budu redovno i dubinski informisani o onome što se dešava u društvu i oko troškova pojavljivanja na tržištu kapitala.
Mora se napraviti balans. Za manja preduzeća, kojima su potrebna manja sredstva i koja ne očekuju da ta sredstva dođu od bilo koga drugog od ovih profesionalnih investitora, bitno je da to pojavljivanje ne bude previše skupo.
S druge strane, za javna preduzeća, za velika preduzeća, za one koji žele da dobiju podršku veoma širokog kruga investitora, uključujući i naše građane, veoma je bitno i kako je to predloženo ovde, da informacija bude obimna, veoma redovna, kvartalna. Zbog toga su obaveze informacionih društava ovde veoma detaljno razrađene.
Imamo celu glavu ovog zakona koja je posvećena suzbijanju zloupotreba u trgovanju hartijama od vrednosti. Kao što sam pomenuo na početku, tržište kapitala nije za sve.
Tržište kapitala je bitno, ali je veoma bitno da istovremeno se ono ne rodi grbo, jer se onda popraviti ne da. U Srbiji u proteklih 10 godina imali smo iskustvo dosta stroge regulative, neretkih kazni i, s druge strane, jednog poverenja u razvoju tržišta kapitala koje je raslo, sve naravno do ove krize. Veoma je bitno da nastavimo tim putem.
Imamo iskustvo, primera radi, varšavske berze, gde je regulativa tvrda i u početku je bila dosta osporavana od strane investitora, i domaćih i inostranih, ali danas je ta berza izuzetno bitan element u razvoju poljske ekonomije i zbog toga što su dobro uvezani štednja, ne samo domaća Poljska, nego regionalna i, s druge strane, regulativa.
To tržište kapitala je danas u stanju da privuče značajna sredstva i investitore, da bi značajne firme koje dolaze dobile ta sredstva i da igraju jednu regionalnu ulogu. To je model koji ovde pratimo. Bilo je i drugih modela pre 20 godina, na primer, nedovoljno regulisanih tržišta, poput onoga u Pragu, koja nisu uspela da se održe zbog manjka transparentnosti, likvidnosti i od tih prvih šokova i prvih skandala oni se nisu oporavili.
Zbog toga se ovde predlaže da srpsko tržište kapitala može da bude nešto strože da bi se pravilno razvijalo. To je bitnije od brzine, naročito u ovom momentu gde se očekuje jedan postepeni oporavak tržišta kapitala u svakom slučaju.
Zbog toga je veoma bitno da oni koji intervenišu na tržištu kapitala, pre svega oni posrednici kao što su brokersko-dilerske kuće, budu dobro regulisani. Zbog toga se predlaže da minimalni kapital, u zavisnosti od usluga koje će pružati našim građanima, ide od 115 do 730 hiljada evra. To je dosta visoko, ako ga uporedimo s nekim drugim zemljama u tranziciji, ali to je i cena i profesionalizacija onih koji intervenišu na tržištu kapitala.
Da se podsetimo, najveći broj skandala koji se desio u zemljama u tranziciji dolazi od onih posrednika sa nedovoljno kapitala, nedovoljno regulacije, koji bi preko noći nestali i ostavili serije malih investitora da samo konstatuju da su prevareni. Ovaj zakon je tu da to spreči, kao što je ovde predviđen jedan fond za zaštitu investitora u koji će biti uplaćeno od strane onih koji intervenišu na tržištu kapitala i koji će dati garanciju do 20 hiljada evra, koja će pokriti ogroman broj tj. postotak naših građana za ulaganje na tržištu kapitala.
Ovo je rešenje koje treba da obezbedi da naši građani, koji imaju skromna sredstva, ipak budu u mogućnosti da se pojave kroz posrednike na tržištu kapitala. Taj tržišni fond će biti regulisan i praćen sa strane Ministarstva finansija i Narodne banke i biće tu da proširi krug na jedan bezbedan način onih koji investiraju kroz ovu garanciju koju će dati.
Hteo bih da kažem da neke institucije, koje su pokazale njihovu relevantnost u proteklih 10 godina, nastavljaju. To je s jedne strane Centralni registar, kliring za hartije od vrednosti i Komisija za hartije od vrednosti, koja je, nažalost, već godinama u v.d. stanju.
Poštovana potpredsednice, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, predlaže se da se izađe iz tog v.d. stanja, da Komisija dobije pet članova koje će predložiti odgovarajući Odbor za finansije Narodne skupštine i ovaj cenjeni dom će biti pozvan da izabere predsednike i četiri člana Komisije za hartije od vrednosti, koja će samo vama odgovarati i gde se, kao što se vidi u institutima ovog zakona, izbegava svaka forma konflikta interesa, jer ti članovi saveta će morati da imaju i radnu knjižicu u Komisiji za hartije od vrednosti, da organizuju tu veoma bitnu instituciju koja mora da vrši mere nadzora nad svim učesnicima prometa kapitala.
Zbog toga pozivam poslaničke grupe i pozicije i opozicije da podrže ovaj zakon o tržištu kapitala. On će biti značajan napredak za našu zemlju. On je u suštini taj sistemski zakon koji prati drugi broj zakona, npr. izmene i dopune Zakona o investicionim fondovima, koji u suštini usklađuje taj zakon sa onim odredbama koje se menjaju u Zakonu o tržištu kapitala.
Da ne bih dužio, u ovom uvodnom izlaganju bih hteo da kažem nekoliko reči o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju. Evo zakona na koji čeka veliki broj naših uspešnih preduzeća. Mislim da ćemo se svi složiti da jedan od ključnih ciljeva za našu zemlju u godinama koje dolaze jeste povećanje izvoza naše zemlje. Upravo ključni izvoznici vam već godinama ukazuju na jedan broj odredaba Zakona o deviznom poslovanju koji im veoma otežavaju poslovanje sa inostranstvom i povećavaju troškove.
Samo bih spomenuo nekoliko principa ovog zakona. Prvi, to je da se realizuju preporuke da bi naša zemlja ušla u STO. Ukoliko ovaj cenjeni dom izglasa ovaj zakon, to će biti jedna od poslednjih prepreka za ulazak naše zemlje u STO. Drugi element je da rešavamo stvarnu seriju problema koji su se pojavili u praksi, koje su imali i velika i mala preduzeća koja posluju sa inostranstvom.
Treća stvar, to je da se radi sledeći korak u liberalizaciji, želim da podvučem, nekompletnoj liberalizaciji, jer za to još nije došlo vreme u deviznom poslovanju naše zemlje, ali koje će omogućiti da onaj realni sektor koji posluje sa inostranstvom, koji se bori na stranim tržištima, ima zakon koji mu neće smetati nego pomagati.
Nekoliko primera na bazi tih principa to je, primera radi, da se izostavlja ona stara odredba, a to je da mora da se unese novac koji je zarađen na izvozu u roku od 180 dana nazad u zemlju i koji je pravio velike probleme i troškove za naše izvoznike. To je nešto što je dolazilo iz onih vremena kada dinar nije bio interno konvertibilan. To dolazi iz onih vremena kada su devizne rezerve bile veoma slabe.
Mogu li se razumeti te odredbe, koje su pokušavale da svaki posao koji obezbeđuje našoj ekonomiji priliv u devizama obezbedi jačanje deviznih rezervi. Ta vremena su iza nas i ove odredbe se brišu i samo sada se dovodi do jedne normalne obaveze, a to je da svi poslovi koji nisu rešeni u roku od godinu dana, bilo da su naplaćeni na izvozu ili na uvozu, budu evidentirani i kao takvi prijavljeni.
Drugi primer koji želim da ovde naročito istaknem je da ova promena je nešto što će značajno unaprediti poziciju naših izvoznika. To je činjenica da, ukoliko ove izmene budu usvojene, naši izvoznici budu u stanju da prebiju potraživanja i dugovanja, da budu u stanju i u domenu poslovanja s realnim sektorom, a to su ona potraživanja i dugovanja koja proizilaze iz spoljnotrgovinske aktivnosti, ali s druge strane u finansijskom smislu u odnosima sa bankama, domaćim i inostranim, da budu u stanju, ukoliko to poslovno omoguće, da prebiju ta potraživanja i ta dugovanja.
Jer je ekonomski život jednostavno takav da sa istim partnerima u datom momentu se potražuje i duguje i ova fleksibilnost će omogućiti našim preduzećima da mnogo manje obrtnog kapitala ulože u ono što je njihova najdragocenija aktivnost, a to je mogućnost da finansiraju izvoz i mogućnost da na taj način veoma značajno smanje troškove poslovanja i da na taj način budu u mnogo boljoj poziciji da osvoje spoljna tržišta.
Dame i gospodo narodni poslanici, verovatno u ekonomskom smislu najveća bitka za Srbiju koju moramo da dobijemo, to je da izvoz Srbije pređe sa ovih 30% BDP na 40 i 50, jednoga dana, nadam se, na 60 i 70% BDP. Ako je jedna Slovačka uspela to da uradi u 10 godina, nema nikakvog razloga da naša zemlja to ne uspe da uradi. Ove izmene i dopune Zakona o deviznom poslovanju su veoma značajan korak na tom putu. Zbog toga pozivam sve poslaničke grupe da podrže jedan ovakav zakon.
Hvala puno na vašoj pažnji. Evo velikog paketa za dobrobit naše zemlje.