Deset minuta i 45 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Ovim izlaganjem govornika Lapčevića završavamo prepodnevni deo rada. Određujem pauzu do 15.00 časova.
U 15.00 časova nastavljamo rad, rasporedom i po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč. Prvi prijavljeni govornik je narodni poslanik Milan Veselinović, a posle njega narodni poslanik Zoran Antić.
(Posle pauze – 15.05)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad u popodnevnom delu sednice zajedničkom i načelnom pretresu o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji Elektroprivrede Srbije elektronska brojila između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Predlogu zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora Koridor 10, auto put (E 80) faza 1, između Republike Srbije i Evropske investicione banke.
Po redosledu prijava ima reč narodni poslanik Milan Veselinović, posle njega narodni poslanik Zoran Antić. Narodni poslanik Dragan Stevanović je prijavljen.
Narodni poslanik Milan Veselinović, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas su pred nama tri bitna predloga zakonskih projekata, a jedan od najvažnijih jeste i Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju. Ostala dva zakona su zakoni gde država Srbija uzima nove kredite, što je nepopularno za svakoga, ali eto što naš narod kaže – zla godina naćerala orla.
Pređimo na analizu ovog zakona o prevozu u drumskom saobraćaju. Zakon koji je mnogo važan i bitan, ne samo za nas ovde, već i za građane Srbije. Poznato je da ovaj zakon od 1995. godine nije suštinski menjan, jednostavno pretrpeo je samo nekakve kozmetičke promene, ali problemi su se nagomilavali iz godine u godinu, tako da je u toj oblasti stvarno veliki haos.
Poseban haos izazvan je posle 2000. godine dolaskom ovih dosovaca – osmanlija, koji danas kritikuju neke firme, odnosno preduzeća koja su privatizovana i tobože što ne rade ta preduzeća, ti privredni subjekti. Likuju ovde, a zaboravljaju da su oni tvorci onog famoznog i pogubnog zakona za privatizaciju, čime je uništena srpska privreda, poljoprivreda i gotovo sve drugo, pa je šteta naneta i ovoj oblasti, javnom drumskom prevozu, jer poznato nam je da su mnoge firme koje vrše prevoz privatizovane, u stvari većina.
Tamo postoje veliki problemi. Započeću od mog "Sandžaktransa" iz Novog Pazara koji je na neki način privatizovan, tajni i ilegalni. Jedan gigant u onoj Jugoslaviji, među možda 10 je bio, a nažalost danas nema svoja tri autobusa kojima može da vrši javni prevoz. Radnici su rasterani, ostao je još jedan deo radnika koji čekaju neku otpremninu, socijalni program.
Takva je sudbina mnogih, i "Transporta" u Kraljevu, poznati problemi u "Autoprevozu Morava" Vrnjačka Banja, Čačku i redom širom Srbije. Da li je do toga moralo doći? Mislim da ne. Mi srpski radikali suprotstavljali smo se godinama takvoj pogubnoj politici koja je ovaj narod dovela na rub propasti, siromaštva. I ova oblast koja je bitna za građane Srbije je tom privatizacijom oštećena.
Posebno ću se osvrnuti na te nove gazde koji su otkupili ova privredna društva, ove privredne subjekte koji vrše javni prevoz u drumskom saobraćaju. Ne samo da su rasterali radnike u tim firmama nego su one što su ostali naterali da jedan sam vozač autobusa vozi autobus i ujedno naplaćuje karte. Pa, eto, ugrožava li taj čovek bezbednost 50 putnika ili više koje vozi, a da ne govorim o njihovom materijalnom stanju koje je ponižavajuće. Time želim da kažem da je ovim ugrožen i Zakon o bezbednosti saobraćaja. I ovde bi imalo posla dosta za republičke inspektore i inspekciju rada.
Što se tiče ovog zakona, osvrnuću se na neke primedbe, moram da kažem otvoreno, kao i moje kolege što su prethodno rekle, da je ovaj zakon bio neophodan da se donese, da ima svojih mana vezano za neku preciznost i njegovu primenu u praksi, ali da se ovde vrlo malo osvrnulo na probleme baš radnika u ovom poslu, posebno taksi prevoznike, gde se teret svaljuje na lokalnu samoupravu i daju se velike ingerencije lokalnoj samoupravi da reši te probleme, a te probleme je teško rešiti iz razloga što je mnogo ljudi ostalo bez posla, pa jednostavno samo okače taksi naziv i prevoze putnike.
Takođe imamo problema u zabitim mestima, brdsko-planinskim naše Republike, gde je trebalo omogućiti da prevoz vrši neki kombi ili prevoznici uz plaćanje poreza i registraciju firmi za te putnike, jer tamo imamo sela gde je ostalo možda desetak ili 20 starih osoba. Tu je trebalo imati u vidu te takve slučajeve.
Kažem, priča oko taksija i taksi prevoznika je posebna priča. Daj bože da u ovom vremenu neko uredi taj problem i sredi, u šta lično sumnjam. Ali, eto, ima nekih pomaka u ovom zakonu vezano i za najnižu cenu koja se određuje, znači za tu lojalnu konkurenciju, što može doprineti nekom boljitku.
Ovde se kaže o dosta stvari, navode se tu razlozi donošenja ovog zakona. Mislim da najveći razlog jeste što su i najveću štetu trpeli građani Srbije i da je ovaj zakon jedna neminovnost, ali bilo bi bolje da je u celini suštinski donesen novi zakon kako ovaj ne bi pretrpeo možda neke izmene za nekoliko meseci što se tiče primene ovog zakona.
Osvrnuću se na ovaj zakon vezano za Predlog zakona o potvrđivanju ugovora garancije EPS elektronska brojila između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Koliko sam mogao uočiti, ovde je bio još jedan zajam, EPS se zadužio još sa 40 miliona evra u prethodnom periodu. Pitam se lično – šta je s tim novcem? Sada od Evropske investicione banke pozajmljuje novih 40 miliona evra i uglavnom taj novac želi da usmeri u inovacije vezano za brojila, daljinsko očitavanje i isključivanje.
Moram da kažem otvoreno da ova "Elektroprivreda Srbije" drži monopol u Srbiji. Šta se tamo stvarno dešava ne znam, ali svake godine vrši novi i novi namet na građane Srbije, povećavajući cene struje i njihovih usluga. Pokušao sam da dođem do nekih podataka šta je razlog i uzrok svemu ovome. Dobio sam informacije, ne znam da li su tačne ili ne, da postoji veliki gubitak u samom napajanju električnom energijom, a zatim i krađa električne energije. Kada sve ovo vidimo, ispada da one firme i preduzeća i građani koji su pošteni treba da plaćaju cene i onih koji kradu električnu energiju.
Druga bitna stvar je sledeća. Ovde se radi o izradi ovih brojila "Sažem", to je elektronska francuska firma, a inače u našoj zemlji ima bar pet-šest firmi koje su u stanju da proizvedu ova brojila. Mi smo imali "EI Niš", koja je proizvodila digitalna brojila. Nažalost, i nju ste zatvorili.
Hteo bih da vas podsetim da su ovde izabrana nekolika mesta da se urade ova brojila, tj. Krnjača, Vrbas, Vranje i Novi Pazar. Lično sam iz Novog Pazara pa se radujem što će to da se uradi u Novom Pazaru, ali sam malo skeptik u smislu – zašto su baš ova mesta izabrana? Da li iz šešira ili po nekim drugim pokazateljima?
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Koridora 10 Auto-put E 80 između Republike Srbije i Evropske investicione banke, niko od nas ovde ne može biti protiv izrade auto-puta Horgoš-Novi Sad i Koridora 10, ali dosta smo skeptični u tom pogledu. Čuo sam i od ministra Dulića, koji je rekao da je to problem i sledeće vlade, i prosto ne verujemo da će sve ovo da se ostvari. Ovde je isto izvršena jedna prethodna pozajmica od 384 miliona evra, a sada se vrši novi zajam od 150 miliona evra. Radi se o velikom zaduženju naše države, daj bože da ta sredstva upotrebe tamo gde treba i gde su najpotrebnija.
Osvrnuću se malo i na infrastrukturu unutrašnjosti Srbije. Mi koji živimo na rubnim područjima države Srbije, ponekad nam je milo kada se govori o auto-putu, te proći će prema Crnoj Gori, te prema jugu i slično, ali, evo, i Munir Poturak je tu, daj bože da dođe na red i taj zajam koji je nepopularan.
Međutim, i ministar Mrkonjić kada je posetio naš kraj video je da je u unutrašnjosti Srbije ta putna infrastruktura očajna. Ona je uzrok mnogih neprilika u našim krajevima, pre svega migracionih kretanja i iseljavanja selo-grad.
Možete da zamislite da i danas u našim područjima, na planini Rogozi, Pešteri i Goliji, ima mesta gde deca idu i po 14-15 km u jednom pravcu do svoje škole. Tražio sam od ministra Mrkonjića da upotrebi svoju moć i da takva sela povežemo makadamom, kako bi mogao da se izvrši autobuski prevoz tih učenika i dece. Međutim, do sada je to samo slovo na papiru.
Jednostavno, ako se ovako bude gledao strateški razvoj Srbije, doći ćemo u takvu situaciju da ćemo jednog dana imati Beograd i pustinju. Nažalost, čitamo da svake godine po jedan grad od 25 hiljada ljudi pređe u Beograd. Samo ću reći jedan primer. U Prijepolju, Priboju i Novoj Varoši samo u 2010. godini odjavilo se više od 10 hiljada stanovnika. Da li shvatate sada kakav je to problem kada se odjavi takav broj od 10 hiljada ljudi tamo gde treba da naseljavamo građane i da ostanu da žive na tom području?
To je samo jedan primer, da ne pričamo o beloj kugi. Niko se do sada nije setio da napišemo jedan zakon o sprečavanju bele kuge ili slično.
Da ne uzimam više vremena mojim kolegama, hvala.

Iskorišćeno je 13 minuta vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Zoran Antić, posle njega narodni poslanik Mićo Rogović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću u svom izlaganju pre svega da se držim ovog zakona o prevozu u drumskom saobraćaju. Rekao bih, što se tiče SNS, da smo mi mnogo više očekivali od ovog zakona.
Svesni smo svih problema koji se pojavljuju u drumskom prevozu i koji su se bitno uvećali privatizacijom saobraćajnih preduzeća. Naime, stvoreno je puno monopola, jako malo konkurencije i cene usluga su prevelike za naše građane i u suštini ne odražavaju pravo stanje na terenu.
Ono što je kroz proces privatizacije evidentno to je da su stanične usluge bitno poskupele i jedna od dobrih stvari u ovom zakonu je što je bar donekle to rešeno kroz neku kvalifikaciju stanica i cenovnik koji će moći da primenjuju.
Ali, mnogo toga ostalo je nedorečeno, pre svega kada su u pitanju redovi vožnje, ingerencija lokalnih samouprava koje jesu dobile veća ovlašćenja, ali se plašim da ta veća ovlašćenja bez neke dodatne regulative i dalje znače monopolizaciju na nivou opština. Jer, vi već danas imate činjenicu da u velikom broju opština linijskim prevozom se bavi isključivo jedan prevoznik.
Dalje, imate činjenicu da i u međugradskom prevozu imate jako mali broj prevoznika, čak i na nivou okruga. Zbog toga danas imamo situaciju da je prevoz u pojedinim segmentima izuzetno skup.
Iskoristio bih priliku da pomenem sredinu iz koje dolazim, a to je Pomoravski okrug, gde na razdaljini od 10 km imate tri grada i da vidite da kroz cenu karte prevoznički sektor ostvaruje jako lep profit. Autobuska karta između Jagodine i Ćuprije za samo 10 km iznosi 130 dinara, 1,20 evra. Sami znate da vanlinijski ugovoreni prevoz, obično kilometar prevoza, cena mu je oko jednog evra.
Kada uzmete tu matematiku, ako uzmete u obzir i uvećanu amortizaciju i uvećane troškove, dođete u situaciju da, recimo, na ovoj relaciji između Jagodine i Ćuprije potrebno vam je 10-12 putnika, ne samo da biste održali i isplatili troškove već i da biste zaradili. Očigledno je da nemamo pravu konkurenciju kada je u pitanju prevoz i ovaj zakon je u tom smislu trebalo mnogo više da učini.
Naprotiv, u nekim segmentima čini mi se da je ovaj zakon omogućio dalju koncentraciju, da je dao privilegiju krupnim prevoznicima, a da je sitne stavio pod znak pitanja. Uslovi za delatnosti se bitno pooštravaju i veliki broj malih prevoznika neće moći da opstane.
Ono što je meni lično ponajviše zasmetalo, to je najniža cena prevoza. Otkud to Vlada određuje najnižu cenu prevoza? Otkud pravo Vladi? Molim vas, mi danas imamo hiljade preduzetnika, preduzeća u privatnoj privredi koja propadaju, možda zato što imaju nelojalnu konkurenciju, možda zato što se prema njima primenjuju damping cene. Kako vi možete da izuzmete jedan sektor, prevoznički sektor, i da se u tom smislu Vlada angažuje da zaštiti taj prevoznički sektor, a da, recimo, ostavite nezaštićenu kompletnu trgovinu.
Daću vam podatak, u ova dva meseca 2011. godine imate nekih 2.227 preduzeća koja su brisana iz registra. Imate preko 6.000 radnji samo za dva meseca koje su brisane iz registra samostalnih, verovatno, pre svega, trgovinskih radnji. Šta ste učinili kao Vlada da zaštitite i te privredne subjekte? Da li su i oni potpali pod nelojalnu konkurenciju, pod sivu ekonomiju, eventualno pod dampinške cene?
Imate činjenicu da preko noći niču neki veliki marketi i da se oko njih zatvaraju na desetine malih trgovinskih radnji, da se ide sa dampinškim cenama, da u onom trenutku kada se zatvore ti marketi bitno podižu cene i faktički imaju monopol na jednom delu tržišta.
Vlada ne može onako kako joj padne na pamet, ili kako padne na pamet jednom ministarstvu, da zaštićuje jedan deo privrede, a da drugi ostane nezaštićen. To je jedan način i pristup koji je krajnje netržišni. Sistem cene mora da funkcioniše.
Ne možete vi faktički odlukom Vlade da odustanete od tržišta ekonomije. Valjda smo se zato zalagali 2000. godine. Znam gospodu iz Demokratske stranke koji jako često imaju onu uzrečicu – da nema besplatnog ručka. Šta to znači? Da će Vlada možda da odluči da prevoznici od danas, ili od sutra, prekosutra, pa će ona da odredi tu minimalnu cenu prevoza, mogu da dođu do tog besplatnog ručka?
Osim toga, ako se kao opravdanje za najnižu cenu prevoza pozivate na to što ima previše sive ekonomije, što ima nelojalne konkurencije, pa molim vas, čemu onda ovaj ceo zakon? Čemu onda izmene ovog zakona, ako kroz izmenu ovog zakona niste rešili taj problem?
Pitanje je šta je vaš krajnji cilj? Imam utisak da je krajnji cilj da se zaštite oni koji su veliki, oni koji su kroz proces privatizacije stekli, da ne pominjem na koji način, popriličnu imovinu, koji očigledno imaju sve manje tržišta, jer je ekonomska situacija sve lošija, a da se stotine, pa možda i hiljade onih malih sitnih prevoznika, koji imaju po jedan-dva autobusa, otpisuju faktički ovim zakonom, ili će pratećom regulativom doći u jako nezgodan i težak položaj.
Generalno, kada sve saberete, ovakva odredba je neprihvatljiva i naravno da je Srpska napredna stranka u tom smislu i reagovala i nadam se da ćemo imati i podršku i razumevanje poslanika iz vladajuće većine, jer je ovo suprotno nekim osnovnim tržišnim principima i neprihvatljivo da se na ovako selektivan način reaguje u jednom zakonskom projektu.
Ono što bi mi mogli još da zamerimo u ovoj priči, kada je u pitanju drumski prevoz, to je neka moć koju su dobili i saobraćajni inspektori. Molim vas, ko to danas može da naplaćuje na licu mesta novčanu kaznu? To ne može ni finansijska, ni tržišna inspekcija, saobraćajna policija. Stvarno ne znam koji to organ, koja to institucija može danas na licu mesta blokovima ili, kako ćete, nekim priznanicama da naplaćuje kazne. Pa to je krajnje neprimereno.
Vi možete da sačinite zapisnik, možete sudskim putem da zatražite da neko zbog privrednog prestupa bude kažnjen, ali na licu mesta naplaćivati kazne, stvarno ne znam u kojoj to oblasti i koja to još inspekcija, koja to još institucija, osim saobraćajne inspekcije, kako ste vi propisali u ovom zakonu, ima to pravo.
Zatim, oduzimanje vozila. Molim vas, kako to mislite da oduzmete vozilo, pa onda pustite čoveka da sudskim putem dokazuje neka svoja prava ili da ne dokazuje? To je jedna mera poprilično drakonska. Razumem da smo možda u 1945. godini, ali daleko smo od 1945. godine.
Mislim da je takva mera krajnje neprimerena i u tom delu Srpska napredna stranka je reagovala s par amandmana i isto tako očekujemo jednu znatno ozbiljniju raspravu kada uđemo u raspravu po amandmanima. Blizu 30 amandmana smo na ovaj zakon podneli.
Što se tiče taksi prevoza, tu su problemi veliki. Problemi su uopšte uzev u sektoru usluga, zato što mi danas nemamo proizvodnju. Kad nemate proizvodnju, sveli ste se na usluge i imate hiljade ljudi koji na bilo koji način gledaju da prežive i trude se da to odrade na jedan legalan način, da ne dolaze u sukob sa državom.
Niko ne uživa, valjda, u tome da ga progoni inspekcija i da se svakog jutra budi i razmišlja da li će neko da mu zakuca na vrata. Ovakvom nebrigom, rekao bih, Vlade i došli su u situaciju da sve češće prelaze u sivu ekonomiju. To je još jedna posledica ovog i ovakvog zakona.
Očigledno je da vi, ne mislim konkretno samo na Ministarstvo, već na celu Vladu, nemate dovoljno dodira sa stvarnošću i niste potpuno svesni kakva je situacija danas u Srbiji. Bar kada je u pitanju unutrašnjost Srbije, kada je u pitanju Pomoravlje, jer mislim da se centralna Srbija bitno razlikuje od Pomoravlja, situacija je jako teška.
Nije bilo neophodno, po meni, dozvoljavati da se monopoli pojedinaca proširuju, pa i u taksi prevozu, ali nažalost taj manir je sve češći. Skoro smo imali priliku da vidimo kako Vlada zabranjuje izvoz pšenice. Isto tako je jedna krajnje netržišna mera, pa se čak Vlada meša u to kolika će marža da bude na hleb. Čak određuje da u roku od 20 dana morate da platite robu koju ste preuzeli.
Mi iz opozicije, rekao bih, mesecima ovde ukazujemo da veliki trgovinski lanci ne plaćaju po 60, 90, 120 dana maloj privredi i malim i srednjim preduzećima, i da je to jedan od osnovnih razloga zašto ona propadaju. Ali, te velike lance, koji često dolaze iz inostranstva, vi ne smete da dirate.
Zato kada je u pitanju pekarska industrija, kada je potrebno da se zaštiti koliko-toliko standard građana u predizbornoj godini, onda ste spremni na sve. Onda nije bitno da li je ta mera tržišta ili netržišna, bitni su politički poeni.
Želeo bih na kraju da kažem da što se SNS-a tiče ovaj zakon je potpuno neprihvatljiv. Moj kolega Mićo Rogović je jako dobro predložio, ovaj zakon treba povući iz procedure. Nisam siguran da je ministar Mrkonjić uopšte i ušao u suštinu ovog zakona.
Imao sam prilike, kada smo imali zakon o vodenom i vazdušnom saobraćaju, da ingerencije Direkcije za vazdušni saobraćaj bivaju tolike da ona čak prihvata neke međunarodne norme, da preuzima ingerencije parlamenta, gde je i sam ministar bio zatečen. Siguran sam da i kada krenemo u raspravu po amandmanima o ovom zakonu biće ministar mnogo čime zatečen. Nadam se da će makar imati hrabrosti da sve one nelogičnosti i sve one promašaje u ovom zakonu ispravi.

Iskorišćeno je 12 minuta vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović, a posle njega narodni poslanik Milan Avramović.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni zaista ne smeta u ovom trenutku što gospodin Mrkonjić nije tu. Nadam se da, kao što je kolega Antić rekao, nije bio ni mnogo uključen u sve ovo, ali bitno je da ste vi iz Ministarstva tu.
Nadam se da ćete gospodinu ministru preneti naša zapažanja i ono što u prvom delu načelne diskusije nisam uspeo da iznesem, a sada bih upoređivanjem zakona iz okruženja i konkretno, na primer, Slovenije i zakona koji je u proceduri i nadam se da ćete i vi uvideti greške koje su u izradi ovog zakonskog predloga evidentne, a i mimo toga.
Ko radi, taj i greši, ali greške evidentno poklapaju ionako teško funkcionalnu privredu u ovom trenutku, a odražavaće se i dalje na njenoj efikasnosti.
Kada uporedimo ova dva zakona, odnosno zakonske predloge i zakon iz Slovenije, dolazimo do situacije da u slovenačkom zakonu nema mogućnosti oduzimanja vozila, što ste vi maločas malo komentarisali. Ali, ako pogledate zakon, odnosno zakonski predlog, na više mesta stoji mogućnost da oduzmete vozilo, do okončanja sudskog ili prekršajnog postupka. Slovenački zakon takvu mogućnost ni na vidiku nema.
Znači, on predviđa privremenu zabranu upotrebe vozila u prekršajnom ili privrednom prestupu do završetka procesa. Ali, oduzimanje vozila je, kao što je ovde na više mesta, gospodo, u zakonskom predlogu istaknuto, zaista evidentno samo u našim predlozima zakona. Nije ovo slučaj samo sa ovim zakonom već i sa masom drugih zakonskih predloga koji dolaze u ovaj parlament.
Ovo je evidentno i članom 44a, koji ide kao dopuna starog zakona, predviđeno i najevidentnije je u tom članu zakonskog predloga. Mi smo kao poslanička grupa tražili da se ovaj novi predlog, odnosno član 44a izbriše, da ne bi zaista bila izvršena diskriminacija i sve ono što nije Ustavom Republike Srbije regulisano, a to je ova mera, rigorozna mera, koja se predviđa od strane inspektora.
Kada idemo dalje, pola ovog zakona su kaznene odredbe, neverovatno. Predstavnik, ministar, socijalno odgovorne politike, ideologije SPS, ulazi u ovakvu problematiku i u ovakva rešenja i u ovakve kaznene odredbe. Iznosi novčani za skoro sve mere predviđene kaznenim odredbama su u najmanju ruku duplirani.
Kakva je situacija u Sloveniji? Najveća kazna za preduzeća u ovoj oblasti, odnosno za pravna lica, jeste osam hiljada evra, a u Srbiji je to milion dinara ili, prevedeno, 10.000 evra. Za preduzetnike u Sloveniji dve i po hiljade evra, a po našem zakonskom predlogu 500.000 dinara ili pet hiljada evra. Još jednom napominjem da u Sloveniji u sličnim zakonima i u okruženju nema zakonske kazne oduzimanja vozila, a kod nas je to malo-malo pa u ovim odredbama često pominjano.
Moram da vas podsetim na jednu poznatu činjenicu u poređenju između slovenačkog standarda i standarda u Republici Srbiji - da su plate u Sloveniji 350 puta veće u odnosu na Republiku Srbiju, a da su ovde novčani iznosi za kaznene odredbe u nekim slučajevima veći i do dva puta. O čemu se ovde radi, gospodo predstavnici Ministarstva? Zaista verujem da ni vi ovo ne možete da objasnite.
U čemu su još evidentne razlike između naših i evropskih zakona, na primer slovenačkog zakona? Slovenački zakon reguliše oblast i međunarodnog drumskog prevoza i drumskog prevoza. Znači, postoji jedan zakon. Kod nas u Republici Srbiji postoji Zakon o prevozu u međunarodnom drumskom saobraćaju i ovaj predlog zakona o prevozu u drumskom saobraćaju.
Ukupno u Republici Sloveniji ovaj zakonski akt ima propisanih 39 prekršaja. Kakva je situacija kod nas? Kod nas Zakon o prevozu u međunarodnom drumskom saobraćaju ima propisanih 60 prekršaja, a ovaj zakonski predlog još 120 prekršaja. Dakle, za istu oblast prevoza u drumskom saobraćaju Slovenija ima ukupno 39 prekršaja, a Srbija 180 prekršaja i privrednih prestupa sa duplo većim kaznama.
Da li vi mislite da su građani Srbije toliko skloni kriminalu, pa ste ovoliki broj prekršaja i kaznenih odredbi predvideli, to samo vi možete da odgovorite. Zaista mislim da nije takva situacija. Ovakva politika propisivanja kaznenih odredbi, uz pretnju oduzimanja vozila i teške uslove za dobijanje dozvole za rad, kao i kompletnu sporu i komplikovanu proceduru, automatski destimuliše nove investicije u Srbiji, otvaranje novih radnih mesta.
U načelnoj raspravi malo sam se dotakao prelaznih odredbi i neverovatna stvar, ono što nigde na svetu ne postoji vi ste ovde ugradili u prelazne odredbe, a to je situacija da postavljate rok za usklađivanje sa zakonom od samo dva meseca. A obavezujete, recimo, vlasnike kombija da za vanlinijski prevoz izvrše preregistraciju i nabave autobuse u roku od samo tri meseca. Totalno nije u skladu, odnosno u suprotnosti je sa elementarnim pravnim pravilima i praksom svih zemalja u okruženju, ako hoćete i EU.
Osnovno pravilo kod promene propisa koje i EU dosledno poštuje jeste da se privrednicima koji već obavljaju delatnost ne nameću nove obaveze, kojima se uslovljava nastavak delatnosti po već izdatim dozvolama. Kada se i uvedu neke obaveze, nove obaveze, ostavlja se višegodišnji rok da bi se ispoštovale razlike između starog i novog zakona, uz brojne izuzetke i olakšice za ljude koji su taj posao bili registrovali, odnosno koji su imali licence i bavili se tom delatnošću.
Tako da u evropskoj zakonodavnoj praksi novi zakoni ne mogu da dovedu do gašenja firmi i onemogućavanju lica da obavljaju neki posao ili da nastave sa radom kao što je ovde slučaj s velikim brojem privrednih subjekata koji se bave prevozom u drumskom saobraćaju.
Kakav je slučaj u evropskom zakonodavstvu? Ako se licima koja obavljaju posao za koji se propiše posedovanje licence, ta licenca izdaje samo na osnovu već stečenog iskustva, bez obaveznog dodatnog obučavanja, polaganja ispita i stvaranja novih troškova, kao što je slučaj u našem zakonodavstvu.
Sve dozvole koje imaju firme, naglašavam još jednom, u evropskom zakonodavstvu važe bez izuzetka do termina isteka vremenskog roka za koje su date. Kod nas ni sa ovim zakonom nije slučaj, već traže se promene i usklađivanje. U roku od dva ili tri meseca, praktično, ulazite u oblast nemogućnosti prelaznih odredaba, odnosno primena važnosti zakona sa starom regulativom.
Ovde ne možemo reći da su po pitanju kaznenih odredbi samo antievropske odredbe. One su, zaista, možda pregrubo zvuči u kontekstu ovakve funkcije kakvu ste vi predvideli, i anticivilizacijske, jer kratki rokovi zaista onemogućavaju bavljanje delatnošću.
Ne mogu a da na samom kraju ne podsetim na situaciju koja vlada ovim ministarstvom. Evo, ministar ulazi na vrata i taman u pravom trenutku, s obzirom na situaciju, gospodine Mrkonjiću, u železnicama, koja je izuzetno teška, gde postoje ogromni gubici, bez jasnih vidika za oporavak i za izlazak iz krize, o čemu ste i vi pričali, bez obzira na sve strategije koje su napravljene za ovaj sedmogodišnji period.
Maločas sam vam napomenuo, nalazimo se u 2011. godini, a vizija još nije dotaknuta, a ne strategija za razvoj svih vidova saobraćaja u periodu od 2008. do 2011. godine. Nasleđe, situacija i sve ostalo, ne samo greške vašeg ministarstva već i situacija da neki drugi sektori imaju evidentno i više para na budžetu nego što je, recimo, potrebno u ovom delu.
O vazdušnom saobraćaju da i ne govorim, već odavno nema ni traga od novih investicija. Ostaje samo i, nažalost, bankrotirani JAT, u koji država ulaže kao u rupu bez dna, i vi ste maločas, gospodine ministre, rekli tu situaciju. Ko će da vraća, gospodine ministre, pare ako JAT ode u stečaj? Sećate se da ste vi predložili, a mi ovde, odnosno vladajuća koalicija, podržali i zajmove, i kredite, i za JAT i Direkciju i za svašta nešto.
Znači, nije baš lako i neće biti lako ako, ne daj bože, JAT ode u stečaj i sve druge stvari. Neko ko je doneo ove zakone mora da vrati, tj. država, ali odgovornost je na onima koji su glasali za tako nešto. Ulaganja u JAT godinama nažalost ne daju nikakve pozitivne efekte. O drumskom saobraćaju smo svi danas pričali.
Rečni saobraćaj u Srbiji, kao da ga nema. Veoma bitan, još uvek neregulisani osnovni tokovi, još uvek problemi na rečnom toku, odnosno plovnom toku Dunava i sve ostalo što ide uz to.
Da bi još sve bilo kao filing na sve ovo, o nestručnosti ljudi koje postavljate u službu, rekao sam vam, ne želim previše da komentarišem. Njihove biografije nigde ne postoje na sajtu vašeg ministarstva. O biografijama vaših saradnika možemo, nažalost, samo da saznamo iz novina, pa sam tako iz jednih dnevnih novina saznao o pomoćniku Iliću, koji je radio kao advokat, bio u dva mandata predsednik SO Valjevo, bio predsednik UO "Jablanica". Nigde se ne može, ni iz njegovog bavljenja nekim poslom, evidentno videti i saznati da je on bio stručnjak za drumski saobraćaj.
O vašem državnom sekretaru za vazdušni saobraćaj, koji nema dana iskustva u vazduhoplovstvu, ne želim ni da komentarišem, vi to bolje znate.
Samim nekim svojim izjavama dolazite u kontradiktornost sa situacijom koja postoji u vašem ministarstvu s ljudima koji se postavljaju. Ne govorim po liniji samo SPS već po političkoj liniji, po liniji vladajuće koalicije, a infrastrukturni problemi se i dalje ne rešavaju.
Nemojte, gospodine ministre, da u nekoj drugoj strategiji opet stoji da je neki period od 1990. do 2000. godine izazvao velike probleme, da se taj period zameni sa godinama od 2007, 2008. do 2011, nadam se da preko te godine neće trajati ova Vlada i da ćete završiti svoje mandate u tekućoj godini...
(Predsedavajuća: Vreme koje vam je na raspolaganju je iskorišćeno).
Zahvaljujem. U raspravi po amandmanima pokušaćemo, samo još jednu rečenicu, da argumentovanost amandmana koji je predložila SNS zaista shvatite ozbiljno, ne zbog nas, ne zbog politike, zbog privrede.

Reč ima ministar. Izvolite.

Gospodine Mićo, zašto ste toliko negativno nastrojeni? Budite optimista, uvek ste bili.
(Predsedavajuća: Molim vas da ne ometate jedni druge).
Nemojte na saobraćaj, obrnuto. Očekujem vašu punu podršku. Kolega pored vas se smeje, čovek iz trećeg reda, moj dobar drug se smeje. Dajte podršku ovim projektima, ako ništa drugo, zbog mene. Nemojte vaš marketing na meni da radite. Žao mi je što nema vašeg lidera ili zamenika. Dajte jednom projektu podršku. Kažite – dobro, teško je bilo, ali kreću ljudi, rade nešto. Bio bih onda zadovoljan i srećan.
Da ne širim temu sada, odgovor na vaše amandmane, većina vaših amandmana, sada sam posle sednice Vlade pokupio papire, većina vaših amandmana je već inkorporirana ovde, ali ću vaš predlog, koliko vas cenim, da vi napravite predlog zakona, sutra već proslediti Vladi, da operativna služba to da. Vidite kako poštujem sve što je novo. Barem mene znate. Nemate razloga sa mnom tako da polemišete.
U saobraćaju naravno da nije sve dobro. To znam. Od saobraćaja živi 150.000 ljudi danas. Juče su prvi put štrajkovali. I ti ljudi teško žive, naravno. Ne govorim sada o ljudima koji se bave transportom, kombijima itd, da ne dam gospodinu Avramoviću šlagvort, da me ponovo proziva. Teško žive, ali se borimo.
Rekao sam – barometar bilo kakvog uspeha naše privrede su upravo transporteri, vlasnici kombija, taksisti. Kada to krene, i privreda je krenula, i ljudi imaju više novca i to ide napred, ali ne može u jednom mandatu jedna vlada sve to da reši, a ja sam čovek koji za svoj posao odgovara lično i zato sam molio još jednom, sve što se tiče saobraćaju isključivo je moja odgovornost.
Niko drugi ovde nije odgovoran, niko u Vladi sem mene i učiniću sve što budem mogao dok me ne smenite. Danas sam dva puta predložio to. Evo, i vama dajem tu šansu, predložite pa me smenite. Ništa protiv nemam. Dok me ne smenite, činiću sve da tih 150.000 ljudi živi, i njihove porodice, i da država bolje živi.
Pokušao sam oko Koridora da objasnim stvari. To je toliko sve jasno, da nema tu više šta da se priča i da se pita. Završićemo taj Koridor, naravno, ali morate imati više strpljenja. Zato meni treba optimizam. Odavde uvek izađem sav srećan, neki put tužan kada me malo neki drugovi sa leve strane, ali dajte malo više optimizma građanima, pa kritikujte mene. Naravno da nisam stigao sve da uradim. Šta sam mogao, uradio sam, ali dajte optimizma malo više. Hvala, gospodine Mićo.

Dobićete pravo na repliku, ali na osnovu člana 90. i člana 87. obaveštavam Narodnu skupštinu da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova, bez obzira što nije tako izgledalo, za svaki slučaj, dok ne okončamo ovu tačku dnevnog reda.
Narodni poslanik Mićo Rogović, pravo na repliku, dva minuta. Izvolite.