Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, sve češće smo svedoci činjenice da zapravo država Srbija nije suverena država. Ovo odgovorno možemo da tvrdimo, jer maltene svaki dan u ovom parlamentu smo u prilici da usvajamo predloge zakone koje nam je neko drugi napisao, i ovde dolaze samo da bi se izglasalo. Zapravo, dolaze i moraju da glasaju za njih.
Evo upravo sam bila na jednom sastanku i zato nisam učestvovala u prvom delu ove rasprave gde smo pokušali da ubedimo predstavnike vladajuće većine da nađu nekog u Srbiji ko je u stanju da napiše nacrt nekog zakona, da se ne sluša po svaku cenu EU. EU nam, između ostalog, nameće kršenje sopstvenog Ustava, i to upravo ugrožava suverenitet ozbiljne države.
Kad su u pitanju međunarodni sporazumi, ugovori, moramo da priznamo jednu činjenicu, ove ugovore potpisujemo, odnosno predstavnici Vlasti potpisuju isključivo po nalogu EU, a u ovom slučaju i po nalogu NATO. Svedoci smo u ovom prethodnom periodu da 99% tih sporazuma ili ugovora koji se ratifikuju, koje je prethodno neko potpisao. Što je, takođe, potpuno sumanuto, da neko iz vlade potpiše ugovor, pa onda ga predstavnici skupštinske većine ratifikuju, umesto da se pre toga zauzme nekakav stav, u Skupštini, kad su u pitanju neke teme o kojima se ide u beli svet na razgovor. Kad je u pitanju ova vlada i predsednik države, onda tamo idu po svoje mišljenje.
Dakle, 99% ovih ugovora ili sporazuma koji se potvrđuju u ovom parlamentu donose se ili po nalogu EU, zbog nekakvog tzv. evropskog puta, ili u interesu one druge ugovorne strane. To je ono što jeste problem. Evo, država Srbija je potpisala, a ovde je potvrđeno, desetine raznih ugovora ili sporazuma sa Hrvatskom, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, o izručivanju, o policijskoj saradnji, a evo i danas jedan takav imamo na dnevnom redu.
Praksa je pokazala da su ti sporazumi i ugovori samo zato da bi, recimo, Hrvatska, BiH ili Crna Gora imale legitimitet da hapse ljude iz Srbije, po raznoraznim poternicama, ili da čuvaju kriminalce organizovanog kriminala na teritorijama svojih država, a država Srbija, naravno, nema nikakve koristi od tih sporazuma.
Kao posledica jednog od takvih sporazuma, mi danas imamo, odnosno već nekoliko dana, u pritvoru, u sudu, u Šapcu, gospodina Vučurevića, koji je bio ratni predsednik Opštine Trebinje, koji je po crvenoj poternici hrvatskog ustaškog režima uhapšen i u pritvoru je u zatvoru u Šapcu.
Pošto niko iz države ne reaguje u skladu sa Ustavom, u skladu sa obavezama države Srbije, da vodi računa o svakom Srbinu, ma gde god on bio, jer kažu u obrazloženju – izručiće Vučurevića zato što nije državljanin Republike Srbije, kao da je to uopšte bitno.
Zato će SRS već u četvrtak, u 18.00 časova, u Šapcu, kod Osnovnog suda, organizovati veliki protestni miting, zbog izručenja Srba, od strane ovog režima, hrvatskom ustaškom režimu. Uvereni smo da će nas veliki broj građana podržati na tom skupu, jer je sasvim sigurno da ogromna većina građana Srbije ne želi da Srbi budu izručivani po nalozima, kako kome padne na pamet, a pogotovo ne da budu izručivani ustaškom hrvatskom režimu.
Mi imamo ovde danas predlog tri zakona o potvrđivanju ugovora, jedan je ugovor, a dva o potvrđivanju sporazuma. Naravno, sve kolege, ili većina, najviše su govorile o ovom ugovoru između Vlade Republike Srbije, koju predstavlja Ministarstvo odbrane, i Grupe nacionalnih direktora NATO za kodifikaciju.
Dakle, o usvajanju NATO kodifikacionog sistema. Interesantno je bilo to da je na početku ministar rekao da ovo nije političko pitanje, već dobijanjem ovog broja, iz ovog ugovora, naša vojna industrija će da procveta. Da nismo imali pre nekoliko dana na dnevnom redu verifikaciju ugovora sa Libijom, takođe, u obrazloženju tog sporazuma je bilo napisano kako je to u interesu razvoja naše vojne industrije sa prijateljskom nam državom Libijom i prijateljem srpskog naroda Muamerom el Gadafijem. Šta se desilo? To je skinuto sa dnevnog reda.
Dakle, kako odjednom tako nešto nije u interesu razvoja vojne industrije i nije u interesu države Srbije? Naravno, zato što ste dobili nalog iz Brisela i Vašingtona. Vi iz dana u dan pokazujete da ste marionete u rukama Brisela i Vašingtona i da ovaj narod pokušavate da vodite tim tzv. evropskim putem, koji će zapravo Srbiju dovesti u potpuno podanički položaj u odnosu na SAD i druge zapadne sile.
Upravo iz razloga što ste stavili na dnevni red, pa skinuli Predlog sporazuma sa Libijom, kako da vam verujemo da i ovo nije apsolutno politički predlog? Naravno da jeste. Vaša namera da sarađujete sa NATO-om je više nego očigledna. Vaša namera, namera skupštinske većine da Srbiju uvede u NATO je takođe više nego očigledna.
Sve češće se zvaničnici Vlade Republike Srbije izjašnjavaju kako su oni lično, evo, ministar Šutanovac je više puta rekao da se on lično zalaže za ulazak Srbije u NATO, ali da još ne postoji konsenzus na nivou Vlade, da još nije politički trenutak za to itd.
Mi iz SRS, naravno, najoštrije se suprotstavljamo ikakvoj pomisli da Srbija uđe u NATO. Mi se, poznato je to javnosti, ponavljam, protivimo i ulasku Srbije u EU. Tek u NATO, sačuvaj bože.
Dakle, ko ima pravo da Srbiju uvede u NATO nakon zločinačke agresije nad našom državom i našim narodom iz 1999. godine? Ko ima pravo da zaboravi licemernog „Belog anđela”? Ne smete ni da pomišljate na to. Vi, naravno, već u junu, ili kad beše, zakazali ste nekakav NATO samit u Srbiji, i vi se sve više približavate toj zločinačkoj organizaciji. Naravno, uvereni smo da će građani Srbije u tome da vas spreče i na nekim narednim izborima, i ako dođe do toga da bude raspisan nekakav referendum sa ovakvim pitanjima.
Pošto je uobičajeno da kada mi srpski radikali kritikujemo neki Vladin predlog, onda kažu – dobro, šta vi to nudite? Naravno, mi svaki put kada kritikujemo nešto, tačno znamo i koje bi bilo pravo rešenje i imamo rešenje. Nikada ne kritikujemo paušalno, imamo rešenje za probleme u svakom segmentu društva, pa i kada je u pitanju bezbednost države i ova vaša, ne daj bože, ideja za ulazak u NATO.
Srpska radikalna stranka, naravno, ima alternativu. Mi smatramo da je jedini put, koji omogućava Srbiji da opstane, najuža moguća i najbliža moguća saradnja sa Rusijom i Kinom i državama koje neće vršiti nikakav politički pritisak na Srbiju ili zahtevati bilo šta što je protivno interesima naše države i, što je posebno važno, neće se mešati u unutrašnje stvari Srbije.
Nažalost, ovaj vaš evropski put govori o tome da vi dozvoljavate da nam se i te kako mešaju u unutrašnje stvari, od postavljenja nekih ljudi na određena mesta, do pisanja predloga zakona, do naloga da to mora da se usvoji itd.
Dakle, SRS, ponavljam, i sve moje kolege su rekle, najoštrije se protivi ulasku Srbije u NATO. Vaš režim zapravo obmanjuje građane da Srbija svoju punu bezbednost može da ostvari jedino kao članica NATO-a. Vi to ne kažete zvanično, ali pojedini ministri sve više o tome govore. Pogotovo to nije moguće u situaciji kada nam ta alijansa snagom svoje sile, svog oružja, sve otvorenije uzima Kosovo i Metohiju, i vi sve više pristajete na to, takođe posredno.
Treba da skrenemo pažnju, govorile su to i kolege, da postoji alternativan put, put koji je mnogo bolji za državu Srbiju i za građane Srbije, o kojem vi izbegavate da govorite, izbegavate uopšte da učestvujete u radu te organizacije, odnosno kao posmatrači.
Govorim o ODKB-u, i o pozivu koji je izbegnut ovde u ovom parlamentu, pa su išli predstavnici SRS, jer je zaista bilo nezamislivo da vas pozove Ruska Federacija i ruski ambasador, a da se vi ne odazovete tom pozivu, bez ikakvog obrazloženja. Ovde smo to juče, čini mi se, ili jutros čuli, kako je to mnogo komplikovano. Put u NATO nije komplikovan, to je jednostavno. Oni naruče, vi izglasate, i odoste. Put ODKB-a, to je, kažu, vrlo komplikovano.
Želimo da podsetimo i vladajuću većinu i javnost u Srbiji da danas sve više na značaju dobijaju institucionalizovani regionalni sistemi evroazijske kolektivne bezbednosti, poput Šangajske organizacije za saradnju, koju predvode Kina i Rusija, a koja ima i svoje vojne krilo, i o tome sam upravo govorila, a to je Organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti, odnosno o ODKB. To je, inače, već poznata organizacija kao „mali NATO”. SRS se zalaže da Srbija postane članica ODKB i da dobijemo status posmatrača u Šangajskoj organizaciji.
Naravno, mi moramo da vodimo računa da je Srbija, iako to zvanično niko ne priznaje od 2000. godine, pod punim protektoratom i vojnom kontrolom SAD, i ma kako vam to strašno zvučalo, vi dobro znate da je to istina. I nama je to mnogo strašno, ali je to činjenica.
Bezbednost u ovih poslednjih 11 godina, bezbednost Srbije, ne da se nije poboljšala već je drastično pogoršana, i to, pre svega, nasilnim prekrajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, direktno od strane Brisela i Vašingtona.
Da bi ojačala svoju bezbednost, čiji je svakako najznačajniji elemenat teritorijalna celovitost, Srbija mora da uspostavi značajnu saradnju i sa drugim sistemima regionalne bezbednosti koji se zalažu za poštovanje međunarodnog prava i koji ne podržavaju secesiju KiM, odnosno koji ne priznaju samoproklomovanu državu Kosovo, jer otimanje dela teritorije je svuda u svetu najteži oblik ugrožavanja bezbednosti svake zemlje.
Svaka ozbiljna država bi se pozabavila time na mnogo drugačiji način, nego što to rade zvaničnici države Srbije. Vi se grlite i ljubite sa onima koji su priznali samoproklamovanu državu Kosovo. Vi prećutno priznajete, korak po korak, postojanje tog činjeničnog stanja, kako volite da kažete.
Dakle, SRS vas upozorava da je jedino izvlačenje iz čvrstog sistema NATO klešta. Paralelnim povezivanjem i uspostavljanjem saradnje i sa drugim regionalnim organizacijama kolektivne bezbednosti, pre svega ODKB, Srbija može stvoriti uslove da iz pasivne, gubitničke politike pređe u aktivnu bezbedonosnu politiku.
O tome bi trebalo da vode računa i predstavnici Vlade i predstavnici skupštinske većine. Nemojte samo da glasate za sve što vam se ponudi, da često i ne znate za šta ste glasali. Nemam nameru da nikoga lično vređam ovom tvrdnjom, ali je činjenica da se to dešava.
Imaćemo u maju, kako smo danas saznali, na dnevnom redu jedan predlog zakona koji nam je bukvalno napisan negde u belom svetu i koji će ovde pod moranjem da se izglasa.
Zato vas upozoravamo da ste u obavezi da, pre svega, vodite računa o dostojanstvu ove države i ovog naroda. Ne možete, zarad toga što vi zovete evropski put, da gazite dostojanstvo građana Srbije. Vodite računa da je svaki dan sve manje građana Srbije za taj vaš evropski put, jer upravo vi svakim danom, svakom svojom odlukom, svakim egzistencijalnim ugrožavanjem građana Srbije, a to je toliko prisutno da se već teško izdržava, vi zapravo i sami pokazujete građanima Srbije da je SRS apsolutno u pravu što kaže da se mora zaustaviti svaki razgovor sa EU i da nikome ne sme da padne na pamet da Srbiju uvodi u NATO.
Dakle, još jedno se vraćamo na ovo što je ovaj ugovor, koji planirate da zaključite sa Grupom nacionalnih direktora NATO, zapravo, koji ste već zaključili i koji tražite da se ovde verifikuje, upozoravamo da povedete računa da je Rusija, koja predvodi ODKB, najsnažniji saveznik Srbije u odbrani KiM.
Naime, vrlo često snažnija, i jače se suprotstavlja otcepljenju i samoproglašenju KiM, od samih zvaničnika Republike Srbije. Ako ništa drugo, to bi morao da vam bude motiv i razlog da uspostavite konačno taj kontakt sa ODKB, koji izbegavate uporno, iako vam je to nuđeno.
Naravno, ne znam zašto se toga plašite. Valjda znate, a ako ne znate, da vam kažemo, da ODKB ima apsolutno isti legitimitet u UN kao i NATO. Postoji samo jedna drastična razlika: NATO je neprijatelj Srbije i srpskog naroda, NATO je zločinački bombardovao Srbiju i srpski narod, od NATO bombi su ginula deca u Srbiji, a ODKB predvodi Rusija, Rusija je pokazala da je najprijateljskija država kada je u pitanju Srbija, jer se Rusija najviše zalaže za državnu celovitost, odnosno za KiM u sastavu Republike Srbije.
Takođe, želim još malo da vam objasnim, pre svega da upoznamo javnost Srbije šta je to ODKB, da građanima bude jasno zbog čega se SRS zalaže sa saradnju sa ODKB, umesto za saradnju sa NATO.
ODKB učestvuje, zajedno sa drugim državama i međunarodnim organizacijama u stvaranju sistema kolektivne bezbednosti u Evropi i Aziji. ODKB je svoje postojanje i delovanje zasnovala i zasniva na članu 51. Statuta UN, kojim je definisano pravo na kolektivnu odbranu. Dakle, sve je apsolutno legalno, legitimno, samo je potrebna politička volja.
Strateški cilj ODKB je, citiram kako je napisano: "Uspostavljanje pravednog demokratskog svetskog poretka, u čijoj osnovi treba da budu: princip vrhovnosti međunarodnog prava, uzajamno uvažavanje interesa i obezbeđenje iste bezbednosti za sve države."
Da li ste pročitali i da li možete da zamislite lepše definisanu bezbednost svake države od ove koju definiše ODKB? Zaista je neverovatno da vi i dalje izbegavate ovu saradnju, i dalje insistirate na saradnji sa zločinačkom NATO alijansom?
Takođe, radi javnosti, želim da podsetim da je SRS, na našem Osmom kongresu, usvojila rezoluciju u kojoj predviđamo saradnju sa ODKB, u cilju što sigurnije i što veće bezbednosti i, na kraju krajeva, zapravo, na početku svih početaka, radi očuvanja celovitosti države Srbije, koju nam danas ne garantuje niko drugi osim Ruske Federacije i zemalja koje su na tom istom putu.
To nisu zemlje EU, odnosno vrlo mali broj zemalja EU nije priznao KiM, nijedna zemlja koja je članica NATO-a nije stala u zaštitu teritorijalnog integriteta države Srbije. Moramo najoštrije da se suprotstavimo svakoj politici koja bi nas dalje vodila tom političkom stranputicom.
Ne smemo sebi to da dozvolimo i zaista je krajnje vreme da se i Vlada Republike Srbije prizove pameti, da se urazume i da moraju, pre svega i ispred svega, da stave državni i nacionalni interes države Srbije.
Ovo što radite do sada, ničim niste pokazali da vam je državni, nacionalni interes Srbije ne samo ispred svega nego da vam je uopšte bitan, ne samo kada je u pitanju odbrana, kada su u pitanju međunarodni sporazumi nego uopšte.
Vas baš briga što je sedamsto hiljada ljudi danas u Srbiji, glasno, ispod egzistencionalnog nivoa. Vas baš briga što deset hiljada ljudi u Srbiji svake nedelje ostaje bez posla. Vas baš briga što u Srbiji ne može da se živi od plata i penzija onih koji su zaposleni. Vas baš briga šta se dešava sa KiM. Vas baš briga šta se dešava sa Srbima koji žive u Srbiji, a tek sa Srbima koji žive van teritorija Srbije. Ne vodite računa o onome o čemu bi prevashodno trebalo i moralo da se vodi računa.
Zašto niko od zvaničnika nije upitao, recimo, Jadranku Kosor, a bio je Tadić s njom, sećate se kada su novine pisale da je obećao da će da joj bude kum, zašto je nije upitao kako je dozvolila da na ovom popisu Srbi ne smeju da se popisuju kako pravoslavci, nego pounijaćeni grkokatolici? Koga je to briga kada je u pitanju vladajuća koalicija?
Ni o čemu ne vodite računa, samo vodite računa da ispunite sve naloge EU, da ispunite, ispod žita, naloge koje dobijate iz NATO-a. Šta Srbija ima od tog vašeg evropskog puta? Niko još do sada nije uspeo da objasni građanima Srbije.
Kao mantru ponavljate taj evropski put, dobijanja statusa itd. Da li će posle toga građani živeti bolje? Neće, pa rekli su, u EU, Đeliću, pre nekoliko dana, kada je tražio – dajte nam sad malo više para – valjda da zamažu oči građanima – pa kada nas uvedete jedne decenije u EU, onda nam tada dajte manje. Pa su mu onda rekli – gospodine Đeliću, pobrkali ste stvari, ko kaže da je ulazak u EU vezan za neke pare koje će Srbija da dobije. Naravno da neće.
Mi u SRS to znamo i zato upozoravamo građane Srbije da o tome vode računa već na narednim izborima, da vode računa da je SRS jedina partija u Srbiji koja je isključivo protiv ulaska Srbije u EU. Da, ne znam zašto, sada da ne prozivam da ne bih bila opomenuta, zašto neki od predsedavajućih značajno klimaju glavom? Mi iznosimo svoj stav kao legitimna, mi se ponosimo svojim stavom, i sigurni smo da će sve više građana Srbije da prihvati ovaj stav. Završavam. Rekli ste mi 27 minuta, još nije isteklo. Završavam kad istekne vreme.
(Predsednik: Bilo je 26 minuta.)
Još jedna rečenica. Još jedan poziv svim građanima da nam se u četvrtak priključe, u Šapcu, u 18.00 časova, mitingu podrške gospodinu Vučureviću i protestu protiv izručivanja Srba ustaškom…
