Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku želim da u ime Liberalno demokratske partije izrazim saučešće i punu solidarnost sa građanima Minska i Belorusije, nakon jučerašnjeg, po svemu sudeći, terorističkog napada koji se dogodio, i svaku vrstu pomoći.
Naravno, to samo potvrđuje značaj onoga o čemu ovde stalno govorimo. To su izazovi modernog sveta, opasnost od terorizma, potreba da se zemlje međusobno povezuju, integrišu u bezbednosne saveze, blokove i da na taj način organizovanije i efikasnije vode tu borbu.
Da se vratim na pitanje. Imam pitanje za predsednika Vlade i voleo bih da, kada budem dobijao odgovor, odgovor zaista bude od predsednika Vlade. Prošle nedelje sam dobio odgovor na poslaničko pitanje koje sam postavio pre dve ili tri nedelje, a koje je uputio ili potpisao zamenik premijera. Naravno, ne verujem da se on bavio davanjem odgovora na to pitanje, prosto je potpisao kao dežurni potpredsednik Vlade, ali moje pitanje nije bilo upućeno čak ni Vladi, nego isključivo premijeru, s obzirom na to da se odnosilo na ekonomsku oblast.
Dakle, moje današnje pitanje je, da mi premijer odgovori, koje su dve ili tri mere koje će preduzeti u narednih nekoliko meseci kako Srbija, bar 2011. godinu, ne bi završila kao zemlja sa ubedljivo najgorim performansama u ekonomskom smislu u regionu?
Pre dva dana su izašle procene projekcije, jedan dosije praktično za zemlje Balkana, kada su u pitanju efekti ekonomskih mera njihovih vlada, način i efikasnost odgovora na svetsku ekonomsku krizu, i Srbija ne da nije lider u regionu nego je po svim tim parametrima, po svim performansama, ili poslednja ili pretposlednja. Lideri smo po stopi inflacije. U prošloj godini je 20 puta bila veća inflacija u Srbiji nego u Crnoj Gori.
Kada smo juče pripremali tu izjavu za javnost, neki ljudi u stranci su tražili da proverimo nekoliko puta da se nije omakla greška. Naš zamenik predsednika Nenad Milić, koji ima to policijsko iskustvo, i uvek veruje u snagu isključivo pisanih dokaza, tražio je da nekoliko puta to proverimo. Tačno je, dvadeset puta je veća inflacija u Srbiji nego u Crnoj Gori. Naravno da jedan od razloga za to i što je Crna Gora uvela evro kao svoju valutu, ali je to jedan od razloga zbog kojeg se LDP godinama zalaže za uvođenje dvovalutnog sistema.
Deset puta je viša stopa inflacije u Srbiji nego u Hrvatskoj. Ona je tamo 1%, a u Srbiji je preko 3%, odnosno bila je 10,3% u protekloj godini. Stopa nezaposlenosti je dva puta veća u Srbiji nego u Hrvatskoj i Crnoj Gori. Neću ni da govorim o zaradama. Ono što je najgore za građane ove zemlje je što se njima stalno šalje poruka da je to prirodno stanje, da je to neka zla sudbina. Srbija može po svim ekonomskim parametrima da bude uporediva sa zemljama regiona i da bude čak ispred njih, samo su druge zemlje donele neke političke odluke koje Srbija još uvek nije spremna da donese i nisu spremne da donesu političke stranke u Srbiji.
Pre svega one dve koje sebe vole da opisuju kao najveće i najuticajnije, koje ovih dana vode tu besmislenu raspravu oko toga ko će prvi preseći i saopštiti da će izbori biti 18. decembra, iako svi u zemlji znaju da će, naravno, izbori biti u decembru. Zbog toga je ovo moje pitanje vezano za ovu godinu, odnosno za to sa čime ćemo pred građane.
Sve te druge države su donele te odluke. Sve su ili integrisane potpuno u NATO ili su vrlo blizu te integracije. Mnogo su dalje odmakle od nas u evropskim integracijama i sprovele su unutrašnje tržišne reforme. Tamo se ne sprovodi ponovno podržavljenje kompanija, nego je proces obrnut. To su zemlje koje su počele reformu svog javnog sektora, javnih preduzeća. U Srbiji, Poreska uprava ne sme da kontroliše javna preduzeća, čak ni u tom smislu da li koriste nelegalan softver.
Zvaničnici Poreske uprave, to sam jutros gledao na Javnom servisu – RTS, čak se hvale time kako u ovom trenutku neće kontrolisati javna preduzeća i građane, ali će zato ulaziti u privatne kompanije, u privatni sektor i tamo zavoditi neki red.
To je direktna diskriminacija, kao što je uvredljiv taj odgovor koji sam pominjao i koji sam dobio prošle nedelje, moje pitanje je bilo koliko je državnih garancija aktivirano, koliko smo platili, samo za tri javna preduzeća, u 2009. i 2010. godini, EPS, „Putevi Srbije”, „Železnice Srbije”? Odgovor je uvredljiv – nije aktivirana nijedna garancija, nego je država iskoristila svoje pravo da plati umesto primarnog dužnika.
Drugo pitanje je bilo: kada će država dobiti taj svoj novac nazad? Odgovor je u jednoj rečenici – u zakonskom roku; iako je zakonski rok odavno prošao.
Kada se ovde drmala Vlada, pre dva meseca, bilo je mnogo prigovora na to što radi ili što je radio potpredsednik Vlade i ministar Dinkić, da su subvencije u privatnom sektoru prevelike za novo radno mesto. Ako pogledate godišnje subvencije koje odu na železnicu Srbije, to je 160 miliona evra za 20.000 radnika. Mi svake godine platimo 8.000 evra po zaposlenom u „Železnicama Srbije” nizašta, i tako iz godine u godinu. Očekujem da ovaj odgovor Vlade makar na ovo pitanje bude nešto ozbiljniji nego onaj prošli.