Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospođo Đukić Dejanović, koliko imamo vremena mi kao poslanička grupa? (Predsednik: Trideset devet minuta.) Hvala.
Samo bih podsetio na neku hronologiju. Sećate se 1999. godine, skakali su od sreće neki što je prihvaćen plan Ahtisari-Černomirdin, prijatelji dolaze na KiM, biće NATO, oni će da čuvaju Srbe. Podsetio bih i na činjenicu da je pre nekoliko godina ratifikovan jedan sporazum, o tom sporazumu Srbija omogućava SAD da svojim trupama krstari kroz Srbiju, a tada je neki drugi ministar objašnjavao to činjenicom da postoji velika opasnost da teroristi na KiM napadnu pripadnike UN, pa oni nemaju gde da se izvlače, najbolji im je put preko Srbije, jer je tu sigurno. Na drugim mestima ne bi moglo. Pa dobro, može ova rasprava da traje, navikli smo mi na ovu situaciju.
Uzmite onu otpremninu gospodine Šutanovac, po drugi put. Biće neke vajde za državu. Šta da radim. Uvek beži kad nešto pričam. Kamo sreće da se danas priča o ISO standardima, ili da se priča o ovim IEN standardima. Međutim, priča se o NATO standardima.
Šta kaže NATO povodom standardizacije i kodifikacije, a to se u slovo poklapa sa stavom Ministarstva odbrane i, gle čuda, SDPR-a. Prošli put sam rekao da se ne zna gde počinje, a gde završava SDPR, i gde počinje i gde završava Ministarstvo odbrane. Ali ono što sigurno znamo, vojsku nemamo, a ministarstvo imamo, po standardima. Šta kaže NATO?
NATO je 2000. godine doneo odluku po kojoj standardizacija postaje glavna poluga jačanja unutrašnje organizacije članica NATO-a. Gospođo Đukić Dejanović, znači, pričamo o vrlo važnom kohezionom faktoru koji zalazi u pitanje strukture NATO-a.
Šta kažu ovi iz NATO-a – Standardizacija u NATO-u je proces razvoja i uvođenja koncepta, doktrina i postupaka sa ciljem da se dostigne, održava i poboljšava zahtevni nivo kompatibilnosti, izmenjivosti i savezništva, na planu operacija, postupaka, tehnike, administracije i sredstava za ostvarivanje interoperabilnosti.
Znači, ne priča se o tome treba neki broj da se udari na zatvarač puške, pa sa tim brojem bolje će da se prodaje puška, nego se ulazi u samu suštinu NATO-a i postojanja NATO-a. Vi morate da znate, NATO se hvali. Zašto?
Godine 1990. oni nisu znali da se definišu, ni ko su ni šta su, nestao vojni Varšavski pakt, i šta da rade jadni oni. Onda se desila BiH, i oni na svakom mestu kažu – hvala BiH. Zahvaljujući BiH oni su se definisali, zahvaljujući tome što je poginulo 100 hiljada ljudi oni su pronašli modus vivendi za NATO.
Nama dođu ovako neki, pa nam veličaju NATO. Odite malo do Varvarina, do Grdelice, u Batajnicu, pa veličajte NATO kod porodica poginulih. Šta kaže dalje taj vaš NATO – Strateški koncept upotrebe NATO snaga promenjen je u leto 99. godine u skladu sa odlukama Vojnog komiteta Alijanse, usvojenom na sastanku u Vašingtonu.
Prema članu 5. Vašingtonskog sporazuma, NATO stavlja akcenat na interoperabilnost, razvoj i održavanje vojnih snaga.
Slušajte gospodo u uniformama – buduće operacije Saveza karakterisaće učešće više zemalja, akacije će trajati duže vreme, izvodiće se na rubnim područjima Saveza, biće mobilnije, a glavninu snaga činiće manji višenacionalni sastavi. Sve to se ostvaruje i putem standardizacije i kodifikacije.
Samo mogu to da okarakterišem stanjem mozga koje je u „alfi”, kada neko nalazi argumentaciju što Rusija ima tu standardizaciju i kodifikaciju. Ova Rusija ima 25 svetski poznatih firmi vojne i kosmičke industrije, i naravno da želi da se bori za svoje tržište, i naš je problem što mi nismo veliki kao Rusija. Rusija je pregazila NATO i sa standardima i sa kodifikacijom, a kako stvari stoje i Kina je daleko otišla, šezdeset posto čelika u svetu proizvodi sama Kina, za neku količinu čelika se zna gde je, za neku se pretpostavlja da je u razvoju vojne industrije.
Pre nekoliko godina vaši prijatelji Amerikanci popadali su u nesvest kada su čuli da postoji raketa koja, tamo negde iz Kine, pogađa njihov meteorološki satelit, koji je stradao i raznet je u paramparčad, jer danas niko ne raspolaže tom tehnologijom. Malo spustite tu loptu kada pričate, kada nešto veličate.
Šta se dalje tvrdi? Planeri NATO tvrde da standardizacija nije sama sebi cilj, već sredstvo kojim se ostvaruju određeni politički ciljevi saveza. Znači, kada 126 bude glasalo za ratifikaciju ovog ugovora, vi glasate za ostvarivanje političkih ciljeva NATO saveza. Jedan od političkih ciljeva NATO saveza jeste i da završi proces formiranja vojske nezavisne države Kosovo.
Znači, vi koji budete digli ruku, vi ste za okončanje procesa formiranja vojske Kosova. NATO kaže da Kosovo nema neprijatelje, osim što je Srbija veliki izazov. Znači, kada dignete ruku, vi ste digli ruku za Tačija, vi ste digli ruku da odavde oružje ode na Kosovo, i da se sutra sa teritorije Kosova gađa Kuršumlija, Leskovac, Medveđa, Bujanovac. Vi uživate da ostvarite NATO interese i da ostvarite sve briselske zahteve na teritoriji Republike Srbije.
Zato nije ni čudo što se sada smanjuje. Više nije 25% građana koji dele lepo mišljenje o NATO-u i EU, nego se to smanjuje. Zbog onih 75 koji su protivnici NATO-a i ovakvog strmoglavog puta u ambis, zvani Evropska unija, evo, gospodine Raduloviću, pozivam vas da pozovete gospodina Šutanovca u ponedeljak, u opštini Rakovica, prikazaću vam nemački film o NATO-u i NATO agresiji, i sve vas pozivam da vidite.
Vi koji imate stanje mozga „alfa”, to je ona meditacija, samo se čuje – Evropska unija, NATO, EU-NATO, i to u ritmu muzike za ples, kao u Africi, bum-ba-bum-ba tehno. To je ta politika danas. To je danas tehno politika – EU, EU, EU nema alternativu, NATO, NATO, NATO. Ima li nešto treće? Nema. Idemo dalje.
Koji su ti standardi kodifikacije obavezujući? Vidite, obavezujuća je standardizacija zajedničke doktrine, taktike i postupaka, kako za sadašnje tako i za buduće akcije saveznika. Znači, kada se neko u Srbiji hvali kako je naša vojska osvojila sve NATO standarde, onda se hvali da je u funkciji NATO-a.
Vi za koji dan možete da organizujete ovde i mobilizaciju. Imate maraton – Beograd je svet, možete da pozovete sve koji su zastupnici NATO-a, Šutanovac može odmah da ih regrutuje da se pridruže NATO trupama protiv Libije. Nema veze što je Tadić pre dva meseca dobio najveće odlikovanje libijskog naroda. Šta to vas briga. Vi poslujete po sistemu koristi. To pričam da bi građani shvatili o čemu se radi. E sada, hajde malo da preskočim, pošto ovo vreme prolazi.
Vidite, tu postoji čitav sistem koji se krije iza pojmova standardizacije i kodifikacije. Imamo – Konferencija nacionalnih direktora za naoružanje, pa Vojni komitet, pa Savetovanje komandanata i kontrolora, pa Konferencija logističara, Agenciju NATO za standardizaciju, četiri komiteta, svaki ima svoje pododbore itd.
Dalje, imamo i ovaj Saveznički odbor 135, koji nije tako bezazlena institucija. Evo šta je još u njihovoj funkciji – unapređenje upotrebe sistema kodifikacije u državama članicama i raznim agencijama, sprečavanje nepotrebnog dupliranja u procesu kodifikacija, povećanje efikasnosti snaga NATO, povećanje efikasnosti službe veze NATO.
Vi koji glasate, vi ste za povećanje efikasnosti službe NATO-a. Dalje – izrada i objavljivanje pravila i postupaka za obezbeđivanje maksimalne efikasnosti u upotrebi sistema kodifikacije, vođenje brige o njegovom širenju među državama nečlanicama NATO-a. Jedan od ciljeva još da se standardizuje i usavrši logistički proces, nabavka opreme, upravljanje zalihama, skladištenje, distribucija, stavljanje van upotrebe, uništavanje sredstava.
Kad uđete u ovaj sistem, neki dasa tamo će u Belgiji da otkuca na kompjuteru i sve će da se zna. Nema vojne tajne. Uostalom, NATO vam je i u svim strukturama postojećeg Ministarstva odbrane i vojske. Pa i Duća vam je otišao, napredovao, od državnog sekretara, sad je ambasador, sad je glavni za vezu tamo u Istanbulu. Da vam ne čitam ove druge stvari.
Evo kako su uradili Đetići, pošto su to oni već ratifikovali, oni su dobili nacionalni broj 77 i slovo „VH”, a njihovi proizvođači dobili su „A”, tri broja i „W”. Ako se to u Srbiji desi, onda će naša slova da budu „BT” – Boris Tadić, 77 neće biti, biće neki drugi broj, a što se tiče kodifikacije proizvođača, to će biti „D”, tri broja, „Š” – Dragan Šutanovac.
Biće poznati po tome za vjeki vjekova, da ih svi pamtimo po velikim doprinosima koje su dali rasturanju tkiva Republike Srbije i ugrožavanju nacionalnih interesa ovoga naroda. Naravno da je ovo pitanje gde treba da se kaže šta mislimo o NATO-u.
Meni je izuzetno drago kada gospodin Šutanovac obrazlaže NATO. Onda ćemo sa 75% da skočimo verovatno na 99%. On to tako uverljivo radi, i mene uopšte ne čudi što je NATO odavno doneo odluku da Srbija neće nikada biti član NATO-a, zapamtite, kao što je doneta odluka da Srbija neće nikada biti član Evropske unije. Nikada. Zapamtite. Smanjite sa tim iluzijama i sa tim pričicama. Počeo je da radi i taj „beta” deo mozga u Srbiji, ne samo „alfa”, ne samo zumba-zumba – EU –
NATO.
Što se pre, dragi građani, otrgnemo od ovakvog načina razmišljanja, pre ćemo da vidimo oko sebe kakav je pustoš ostavila ova jedanaestogodišnja vlast EU, u Srbiji. Mi živimo po NATO standardima i po standardima EU i zato nam je toliko surov ovaj život. Zato dobijamo packe iz inostranstva sa svih strana – o organizovanom kriminalu, o korupciji itd. Da ne ređam dalje. Svi to vrlo dobro znate. Bežite dalje od NATO-a i EU, ne verujte Zapadu. Ko god je verovao Zapadu, ili je u zatvoru ili je pokojnik. Hvala gospođo Čomić što me niste kaznili.

Narodni poslanik Vjerica Radeta ima reč. Imate 26 minuta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, sve češće smo svedoci činjenice da zapravo država Srbija nije suverena država. Ovo odgovorno možemo da tvrdimo, jer maltene svaki dan u ovom parlamentu smo u prilici da usvajamo predloge zakone koje nam je neko drugi napisao, i ovde dolaze samo da bi se izglasalo. Zapravo, dolaze i moraju da glasaju za njih.
Evo upravo sam bila na jednom sastanku i zato nisam učestvovala u prvom delu ove rasprave gde smo pokušali da ubedimo predstavnike vladajuće većine da nađu nekog u Srbiji ko je u stanju da napiše nacrt nekog zakona, da se ne sluša po svaku cenu EU. EU nam, između ostalog, nameće kršenje sopstvenog Ustava, i to upravo ugrožava suverenitet ozbiljne države.
Kad su u pitanju međunarodni sporazumi, ugovori, moramo da priznamo jednu činjenicu, ove ugovore potpisujemo, odnosno predstavnici Vlasti potpisuju isključivo po nalogu EU, a u ovom slučaju i po nalogu NATO. Svedoci smo u ovom prethodnom periodu da 99% tih sporazuma ili ugovora koji se ratifikuju, koje je prethodno neko potpisao. Što je, takođe, potpuno sumanuto, da neko iz vlade potpiše ugovor, pa onda ga predstavnici skupštinske većine ratifikuju, umesto da se pre toga zauzme nekakav stav, u Skupštini, kad su u pitanju neke teme o kojima se ide u beli svet na razgovor. Kad je u pitanju ova vlada i predsednik države, onda tamo idu po svoje mišljenje.
Dakle, 99% ovih ugovora ili sporazuma koji se potvrđuju u ovom parlamentu donose se ili po nalogu EU, zbog nekakvog tzv. evropskog puta, ili u interesu one druge ugovorne strane. To je ono što jeste problem. Evo, država Srbija je potpisala, a ovde je potvrđeno, desetine raznih ugovora ili sporazuma sa Hrvatskom, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, o izručivanju, o policijskoj saradnji, a evo i danas jedan takav imamo na dnevnom redu.
Praksa je pokazala da su ti sporazumi i ugovori samo zato da bi, recimo, Hrvatska, BiH ili Crna Gora imale legitimitet da hapse ljude iz Srbije, po raznoraznim poternicama, ili da čuvaju kriminalce organizovanog kriminala na teritorijama svojih država, a država Srbija, naravno, nema nikakve koristi od tih sporazuma.
Kao posledica jednog od takvih sporazuma, mi danas imamo, odnosno već nekoliko dana, u pritvoru, u sudu, u Šapcu, gospodina Vučurevića, koji je bio ratni predsednik Opštine Trebinje, koji je po crvenoj poternici hrvatskog ustaškog režima uhapšen i u pritvoru je u zatvoru u Šapcu.
Pošto niko iz države ne reaguje u skladu sa Ustavom, u skladu sa obavezama države Srbije, da vodi računa o svakom Srbinu, ma gde god on bio, jer kažu u obrazloženju – izručiće Vučurevića zato što nije državljanin Republike Srbije, kao da je to uopšte bitno.
Zato će SRS već u četvrtak, u 18.00 časova, u Šapcu, kod Osnovnog suda, organizovati veliki protestni miting, zbog izručenja Srba, od strane ovog režima, hrvatskom ustaškom režimu. Uvereni smo da će nas veliki broj građana podržati na tom skupu, jer je sasvim sigurno da ogromna većina građana Srbije ne želi da Srbi budu izručivani po nalozima, kako kome padne na pamet, a pogotovo ne da budu izručivani ustaškom hrvatskom režimu.
Mi imamo ovde danas predlog tri zakona o potvrđivanju ugovora, jedan je ugovor, a dva o potvrđivanju sporazuma. Naravno, sve kolege, ili većina, najviše su govorile o ovom ugovoru između Vlade Republike Srbije, koju predstavlja Ministarstvo odbrane, i Grupe nacionalnih direktora NATO za kodifikaciju.
Dakle, o usvajanju NATO kodifikacionog sistema. Interesantno je bilo to da je na početku ministar rekao da ovo nije političko pitanje, već dobijanjem ovog broja, iz ovog ugovora, naša vojna industrija će da procveta. Da nismo imali pre nekoliko dana na dnevnom redu verifikaciju ugovora sa Libijom, takođe, u obrazloženju tog sporazuma je bilo napisano kako je to u interesu razvoja naše vojne industrije sa prijateljskom nam državom Libijom i prijateljem srpskog naroda Muamerom el Gadafijem. Šta se desilo? To je skinuto sa dnevnog reda.
Dakle, kako odjednom tako nešto nije u interesu razvoja vojne industrije i nije u interesu države Srbije? Naravno, zato što ste dobili nalog iz Brisela i Vašingtona. Vi iz dana u dan pokazujete da ste marionete u rukama Brisela i Vašingtona i da ovaj narod pokušavate da vodite tim tzv. evropskim putem, koji će zapravo Srbiju dovesti u potpuno podanički položaj u odnosu na SAD i druge zapadne sile.
Upravo iz razloga što ste stavili na dnevni red, pa skinuli Predlog sporazuma sa Libijom, kako da vam verujemo da i ovo nije apsolutno politički predlog? Naravno da jeste. Vaša namera da sarađujete sa NATO-om je više nego očigledna. Vaša namera, namera skupštinske većine da Srbiju uvede u NATO je takođe više nego očigledna.
Sve češće se zvaničnici Vlade Republike Srbije izjašnjavaju kako su oni lično, evo, ministar Šutanovac je više puta rekao da se on lično zalaže za ulazak Srbije u NATO, ali da još ne postoji konsenzus na nivou Vlade, da još nije politički trenutak za to itd.
Mi iz SRS, naravno, najoštrije se suprotstavljamo ikakvoj pomisli da Srbija uđe u NATO. Mi se, poznato je to javnosti, ponavljam, protivimo i ulasku Srbije u EU. Tek u NATO, sačuvaj bože.
Dakle, ko ima pravo da Srbiju uvede u NATO nakon zločinačke agresije nad našom državom i našim narodom iz 1999. godine? Ko ima pravo da zaboravi licemernog „Belog anđela”? Ne smete ni da pomišljate na to. Vi, naravno, već u junu, ili kad beše, zakazali ste nekakav NATO samit u Srbiji, i vi se sve više približavate toj zločinačkoj organizaciji. Naravno, uvereni smo da će građani Srbije u tome da vas spreče i na nekim narednim izborima, i ako dođe do toga da bude raspisan nekakav referendum sa ovakvim pitanjima.
Pošto je uobičajeno da kada mi srpski radikali kritikujemo neki Vladin predlog, onda kažu – dobro, šta vi to nudite? Naravno, mi svaki put kada kritikujemo nešto, tačno znamo i koje bi bilo pravo rešenje i imamo rešenje. Nikada ne kritikujemo paušalno, imamo rešenje za probleme u svakom segmentu društva, pa i kada je u pitanju bezbednost države i ova vaša, ne daj bože, ideja za ulazak u NATO.
Srpska radikalna stranka, naravno, ima alternativu. Mi smatramo da je jedini put, koji omogućava Srbiji da opstane, najuža moguća i najbliža moguća saradnja sa Rusijom i Kinom i državama koje neće vršiti nikakav politički pritisak na Srbiju ili zahtevati bilo šta što je protivno interesima naše države i, što je posebno važno, neće se mešati u unutrašnje stvari Srbije.
Nažalost, ovaj vaš evropski put govori o tome da vi dozvoljavate da nam se i te kako mešaju u unutrašnje stvari, od postavljenja nekih ljudi na određena mesta, do pisanja predloga zakona, do naloga da to mora da se usvoji itd.
Dakle, SRS, ponavljam, i sve moje kolege su rekle, najoštrije se protivi ulasku Srbije u NATO. Vaš režim zapravo obmanjuje građane da Srbija svoju punu bezbednost može da ostvari jedino kao članica NATO-a. Vi to ne kažete zvanično, ali pojedini ministri sve više o tome govore. Pogotovo to nije moguće u situaciji kada nam ta alijansa snagom svoje sile, svog oružja, sve otvorenije uzima Kosovo i Metohiju, i vi sve više pristajete na to, takođe posredno.
Treba da skrenemo pažnju, govorile su to i kolege, da postoji alternativan put, put koji je mnogo bolji za državu Srbiju i za građane Srbije, o kojem vi izbegavate da govorite, izbegavate uopšte da učestvujete u radu te organizacije, odnosno kao posmatrači.
Govorim o ODKB-u, i o pozivu koji je izbegnut ovde u ovom parlamentu, pa su išli predstavnici SRS, jer je zaista bilo nezamislivo da vas pozove Ruska Federacija i ruski ambasador, a da se vi ne odazovete tom pozivu, bez ikakvog obrazloženja. Ovde smo to juče, čini mi se, ili jutros čuli, kako je to mnogo komplikovano. Put u NATO nije komplikovan, to je jednostavno. Oni naruče, vi izglasate, i odoste. Put ODKB-a, to je, kažu, vrlo komplikovano.
Želimo da podsetimo i vladajuću većinu i javnost u Srbiji da danas sve više na značaju dobijaju institucionalizovani regionalni sistemi evroazijske kolektivne bezbednosti, poput Šangajske organizacije za saradnju, koju predvode Kina i Rusija, a koja ima i svoje vojne krilo, i o tome sam upravo govorila, a to je Organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti, odnosno o ODKB. To je, inače, već poznata organizacija kao „mali NATO”. SRS se zalaže da Srbija postane članica ODKB i da dobijemo status posmatrača u Šangajskoj organizaciji.
Naravno, mi moramo da vodimo računa da je Srbija, iako to zvanično niko ne priznaje od 2000. godine, pod punim protektoratom i vojnom kontrolom SAD, i ma kako vam to strašno zvučalo, vi dobro znate da je to istina. I nama je to mnogo strašno, ali je to činjenica.
Bezbednost u ovih poslednjih 11 godina, bezbednost Srbije, ne da se nije poboljšala već je drastično pogoršana, i to, pre svega, nasilnim prekrajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, direktno od strane Brisela i Vašingtona.
Da bi ojačala svoju bezbednost, čiji je svakako najznačajniji elemenat teritorijalna celovitost, Srbija mora da uspostavi značajnu saradnju i sa drugim sistemima regionalne bezbednosti koji se zalažu za poštovanje međunarodnog prava i koji ne podržavaju secesiju KiM, odnosno koji ne priznaju samoproklomovanu državu Kosovo, jer otimanje dela teritorije je svuda u svetu najteži oblik ugrožavanja bezbednosti svake zemlje.
Svaka ozbiljna država bi se pozabavila time na mnogo drugačiji način, nego što to rade zvaničnici države Srbije. Vi se grlite i ljubite sa onima koji su priznali samoproklamovanu državu Kosovo. Vi prećutno priznajete, korak po korak, postojanje tog činjeničnog stanja, kako volite da kažete.
Dakle, SRS vas upozorava da je jedino izvlačenje iz čvrstog sistema NATO klešta. Paralelnim povezivanjem i uspostavljanjem saradnje i sa drugim regionalnim organizacijama kolektivne bezbednosti, pre svega ODKB, Srbija može stvoriti uslove da iz pasivne, gubitničke politike pređe u aktivnu bezbedonosnu politiku.
O tome bi trebalo da vode računa i predstavnici Vlade i predstavnici skupštinske većine. Nemojte samo da glasate za sve što vam se ponudi, da često i ne znate za šta ste glasali. Nemam nameru da nikoga lično vređam ovom tvrdnjom, ali je činjenica da se to dešava.
Imaćemo u maju, kako smo danas saznali, na dnevnom redu jedan predlog zakona koji nam je bukvalno napisan negde u belom svetu i koji će ovde pod moranjem da se izglasa.
Zato vas upozoravamo da ste u obavezi da, pre svega, vodite računa o dostojanstvu ove države i ovog naroda. Ne možete, zarad toga što vi zovete evropski put, da gazite dostojanstvo građana Srbije. Vodite računa da je svaki dan sve manje građana Srbije za taj vaš evropski put, jer upravo vi svakim danom, svakom svojom odlukom, svakim egzistencijalnim ugrožavanjem građana Srbije, a to je toliko prisutno da se već teško izdržava, vi zapravo i sami pokazujete građanima Srbije da je SRS apsolutno u pravu što kaže da se mora zaustaviti svaki razgovor sa EU i da nikome ne sme da padne na pamet da Srbiju uvodi u NATO.
Dakle, još jedno se vraćamo na ovo što je ovaj ugovor, koji planirate da zaključite sa Grupom nacionalnih direktora NATO, zapravo, koji ste već zaključili i koji tražite da se ovde verifikuje, upozoravamo da povedete računa da je Rusija, koja predvodi ODKB, najsnažniji saveznik Srbije u odbrani KiM.
Naime, vrlo često snažnija, i jače se suprotstavlja otcepljenju i samoproglašenju KiM, od samih zvaničnika Republike Srbije. Ako ništa drugo, to bi morao da vam bude motiv i razlog da uspostavite konačno taj kontakt sa ODKB, koji izbegavate uporno, iako vam je to nuđeno.
Naravno, ne znam zašto se toga plašite. Valjda znate, a ako ne znate, da vam kažemo, da ODKB ima apsolutno isti legitimitet u UN kao i NATO. Postoji samo jedna drastična razlika: NATO je neprijatelj Srbije i srpskog naroda, NATO je zločinački bombardovao Srbiju i srpski narod, od NATO bombi su ginula deca u Srbiji, a ODKB predvodi Rusija, Rusija je pokazala da je najprijateljskija država kada je u pitanju Srbija, jer se Rusija najviše zalaže za državnu celovitost, odnosno za KiM u sastavu Republike Srbije.
Takođe, želim još malo da vam objasnim, pre svega da upoznamo javnost Srbije šta je to ODKB, da građanima bude jasno zbog čega se SRS zalaže sa saradnju sa ODKB, umesto za saradnju sa NATO.
ODKB učestvuje, zajedno sa drugim državama i međunarodnim organizacijama u stvaranju sistema kolektivne bezbednosti u Evropi i Aziji. ODKB je svoje postojanje i delovanje zasnovala i zasniva na članu 51. Statuta UN, kojim je definisano pravo na kolektivnu odbranu. Dakle, sve je apsolutno legalno, legitimno, samo je potrebna politička volja.
Strateški cilj ODKB je, citiram kako je napisano: "Uspostavljanje pravednog demokratskog svetskog poretka, u čijoj osnovi treba da budu: princip vrhovnosti međunarodnog prava, uzajamno uvažavanje interesa i obezbeđenje iste bezbednosti za sve države."
Da li ste pročitali i da li možete da zamislite lepše definisanu bezbednost svake države od ove koju definiše ODKB? Zaista je neverovatno da vi i dalje izbegavate ovu saradnju, i dalje insistirate na saradnji sa zločinačkom NATO alijansom?
Takođe, radi javnosti, želim da podsetim da je SRS, na našem Osmom kongresu, usvojila rezoluciju u kojoj predviđamo saradnju sa ODKB, u cilju što sigurnije i što veće bezbednosti i, na kraju krajeva, zapravo, na početku svih početaka, radi očuvanja celovitosti države Srbije, koju nam danas ne garantuje niko drugi osim Ruske Federacije i zemalja koje su na tom istom putu.
To nisu zemlje EU, odnosno vrlo mali broj zemalja EU nije priznao KiM, nijedna zemlja koja je članica NATO-a nije stala u zaštitu teritorijalnog integriteta države Srbije. Moramo najoštrije da se suprotstavimo svakoj politici koja bi nas dalje vodila tom političkom stranputicom.
Ne smemo sebi to da dozvolimo i zaista je krajnje vreme da se i Vlada Republike Srbije prizove pameti, da se urazume i da moraju, pre svega i ispred svega, da stave državni i nacionalni interes države Srbije.
Ovo što radite do sada, ničim niste pokazali da vam je državni, nacionalni interes Srbije ne samo ispred svega nego da vam je uopšte bitan, ne samo kada je u pitanju odbrana, kada su u pitanju međunarodni sporazumi nego uopšte.
Vas baš briga što je sedamsto hiljada ljudi danas u Srbiji, glasno, ispod egzistencionalnog nivoa. Vas baš briga što deset hiljada ljudi u Srbiji svake nedelje ostaje bez posla. Vas baš briga što u Srbiji ne može da se živi od plata i penzija onih koji su zaposleni. Vas baš briga šta se dešava sa KiM. Vas baš briga šta se dešava sa Srbima koji žive u Srbiji, a tek sa Srbima koji žive van teritorija Srbije. Ne vodite računa o onome o čemu bi prevashodno trebalo i moralo da se vodi računa.
Zašto niko od zvaničnika nije upitao, recimo, Jadranku Kosor, a bio je Tadić s njom, sećate se kada su novine pisale da je obećao da će da joj bude kum, zašto je nije upitao kako je dozvolila da na ovom popisu Srbi ne smeju da se popisuju kako pravoslavci, nego pounijaćeni grkokatolici? Koga je to briga kada je u pitanju vladajuća koalicija?
Ni o čemu ne vodite računa, samo vodite računa da ispunite sve naloge EU, da ispunite, ispod žita, naloge koje dobijate iz NATO-a. Šta Srbija ima od tog vašeg evropskog puta? Niko još do sada nije uspeo da objasni građanima Srbije.
Kao mantru ponavljate taj evropski put, dobijanja statusa itd. Da li će posle toga građani živeti bolje? Neće, pa rekli su, u EU, Đeliću, pre nekoliko dana, kada je tražio – dajte nam sad malo više para – valjda da zamažu oči građanima – pa kada nas uvedete jedne decenije u EU, onda nam tada dajte manje. Pa su mu onda rekli – gospodine Đeliću, pobrkali ste stvari, ko kaže da je ulazak u EU vezan za neke pare koje će Srbija da dobije. Naravno da neće.
Mi u SRS to znamo i zato upozoravamo građane Srbije da o tome vode računa već na narednim izborima, da vode računa da je SRS jedina partija u Srbiji koja je isključivo protiv ulaska Srbije u EU. Da, ne znam zašto, sada da ne prozivam da ne bih bila opomenuta, zašto neki od predsedavajućih značajno klimaju glavom? Mi iznosimo svoj stav kao legitimna, mi se ponosimo svojim stavom, i sigurni smo da će sve više građana Srbije da prihvati ovaj stav. Završavam. Rekli ste mi 27 minuta, još nije isteklo. Završavam kad istekne vreme.
(Predsednik: Bilo je 26 minuta.)
Još jedna rečenica. Još jedan poziv svim građanima da nam se u četvrtak priključe, u Šapcu, u 18.00 časova, mitingu podrške gospodinu Vučureviću i protestu protiv izručivanja Srba ustaškom…

Zahvaljujem.
Pošto insistirate na poštovanju odredaba Poslovnika, molim vas.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre nego što zaključim, pitam da li još neko ko nije iskoristio pravo iz člana 96. Poslovnika želi reč? (Ne)
Zaključujem zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije, koju predstavlja Ministarstvo odbrane i Grupe nacionalnih direktora NATO za kodifikaciju – Saveznički odbor 135 o usvajanju NATO kodifikacionog sistema, o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Češke Republike u policijskoj saradnji u borbi protiv kriminala i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kazahstan o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja.
Sa radom ćemo nastaviti u 15.00 časova.
Zahvaljujem, gospodine ministre, vama i saradnicima.
(Posle pauze – 15.00)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu.
Prelazimo na 19. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ODLUKE O IZMENAMA ODLUKE O UTVRĐIVANjU SASTAVA STALNIH DELEGACIJA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE U MEĐUNARODNIM PARLAMENTARNIM INSTITUCIJAMA (jedinstveni pretres)
Primili ste Predlog odluke koji je podnela predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić Dejanović.
Podsećam vas da je Narodna skupština takođe prihvatila predlog za skraćenje rasprave o ovom predlogu odluke, tako da, prema članu 99. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi dva i po časa, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova pojedine poslaničke grupe, i to: poslanička grupa Za evropsku Srbiju – 46 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa SRS – 34 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije – 14 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa „Napred Srbijo” – 12 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 12 minuta; poslanička grupa SPS - JS – devet minuta; poslanička grupa LDP – sedam minuta i 12 sekundi; poslanička grupa Nova Srbija – pet minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa manjina - četiri minuta i 12 sekundi, i poslanička grupa PUPS - tri minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore, svako, po jednom do dva i po minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da podnesu prijave za reč, na osnovu obaveza po članu 96, a sa redosledom narodnih poslanika. Da li ima ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa?
Narodna poslanica Vjerica Radeta je ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SRS.
Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Da li predlagač odluke, predsednica Narodne skupštine Slavica Đukić Dejanović, želi reč? (Ne)
Da li žele reč predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa? (Da)
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, o kojoj danas raspravljamo, trebalo bi da vam bude ozbiljan alarm da se ne zatrčavate u donošenju zakona o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika, a koji bi trebalo negde u maju da se nađe na dnevnom redu, po isključivom nalogu Evropske, odnosno Venecijanske komisije, jer, što se grbo rodi, vreme ne ispravi. Upravo dokaz tome je i ovaj predlog odluke o kojoj danas govorimo.
U obrazloženju ove odluke naveli ste, između ostalog, osnov za donošenje odluke, i nema ustavnog osnova, zato što je bio sporan ustavni osnov i kada ste ovu odluku, o čijim izmenama danas raspravljamo, i usvojili.
Podsećamo da je u to vreme, kada je donošena ova odluka, to je bio 2. februar 2002. godine, bilo, a i danas su ti problemi prisutni, problema oko jedne poslaničke grupe koja je taj status dobila na osnovu nekog dogovora sa vladajućom koalicijom, sa Tadićevim režimom. Poslanička grupa koju je formirala naprednjačka stranka uz, naravno, podršku vladajuće koalicije, vladajućeg režima, iako, u vreme kada je formirana, nije izlazila na izbore, i kao takva nije uopšte postojala na političkoj sceni Republike Srbije.
Od tog 2. februara do danas, desilo se, između ostalog, i to da je Božidar Delić, podsećam, svi građani mogu da vide, na spisku poslanika ovog skupštinskog saziva, stranačku pripadnost svih narodnih poslanika upravo onakvu kakvu su imali u vreme kada su izbori, 11. maja 2008. godine, i održani, i tamo je jasno napisano, da je general Božidar Delić član SRS.
Gospodin general Delić se zvanično vratio u SRS sa obrazloženjem sa kojim je upoznao javnost Srbije, razočaran i prevaren nečim što su naprednjaci nudili kao neko rešenje za bolji život građana Srbije, pa je u međuvremenu shvatio i njihovu pravu ”politiku”, odnosno njihovu spremnost da priznaju nezavisnost Kosova i da izruče generala Mladića, što naravno nikako nije moglo da se uklopi u lik generala Božidara Delića, i zato je odlučio da se vrati tamo gde mu je i mesto, odnosno u SRS.
Šta vi sada radite? Vi dalje činite ustupke naprednjačkoj stranci, verovatno zbog neke obećane koalicije posle narednih izbora, vaše zajedničke. Naravno, šta ćete vi da radite kada se dese ti izbori i kada oni osvoje nešto što osvoje na tim narednim izborima, to je svakako vaše legitimno pravo, ali nikada ne možemo da vam priznamo ni legalitet, ni legitimitet postojanja te poslaničke grupe Nikolićeve i Vučićeve, koja je ovde formirana uz saglasnost Tadićevog režima i većine skupštinske zato što oni nisu izlazili na izbore i zato što su najbrutalnije pokrali izbornu volju građana Srbije i najbrutalnije pokrali mandate SRS.
Već 30. marta je podnet predlog, tražite da se menja odluka o sastavu stalnih delegacija Narodne skupštine, a ovde se radi konkretno o delegaciji parlamentarne skupštine Mediterana, gde je bila član narodni poslanik Jasmina Milošević i sastav delegacije Parlamentarne skupštine NATO-a, gde je, među ostalima, član bio general Božidar Delić.
Naravno, kada je u pitanju naša nekadašnja koleginica Jasmina Milošević, koja je bila član poslaničke grupe SPS – JS, naravno, sve je apsolutno u skladu sa zakonom. Ona je bila član poslaničke grupe, sa te poslaničke liste. U dogovoru sa poslaničkom grupom, više nije poslanik, zato što je njena poslanička grupa tako odlučila. Sada ta poslanička grupa, umesto nje, daje novi predlog: da u Parlamentarnu skupštinu Mediterana predlaže našeg kolegu Petra Petrovića, koji je, takođe, predstavnik iste poslaničke grupe SPS – JS. Tu, naravno, niko ne može da stavi nikakvu primedbu.
Imamo veliku primedbu na ovu prvu tačku ove odluke, gde u delegaciju Parlamentarne skupštine NATO-a razrešavate dužnosti zamenika člana Delegacije Božidara Delića, i u tu delegaciju, umesto njega predlažete Igora Bečića, predstavnika, kako je navedeno, poslaničke grupe „Napred Srbijo”.
U obrazloženju stoji da su te poslaničke grupe podnele predlog za ovu izmenu. Mi samo ne možemo da prihvatimo da ta naprednjačka poslanička grupa može imati bilo kakvo pravo, pa i pravo u predlaganju ove odluke.
Ono što je simptomatično jeste da su se oni jako uznemirili zbog činjenice da se Božidar Delić vratio u SRS i da se, u međuvremenu, veliki broj članova SRS takođe vratio u SRS. Samo da pomenem nekoliko primera – u Novom Bečeju i Kruševcu preko stotinu, u Vršcu 100, u Priboju 20, u Vranju 50 itd.
Dakle, nema opštinskog odbora gde se ne vraćaju članovi SRS u SRS. To je, naravno, uznemirilo i Vučića i Nikolića. Oni sada pokušavaju da na ovaj način, kroz institucije sistema, kroz Skupštinu, još jedanput potvrde svoje postojanje, što naravno za skupštinsku većinu, nažalost, nikada nije bilo ni sporno. Zato će istorija svakako pokazati i pisaće se o tome, da je ovaj mandat Skupštine bio potpuno nelegalan i nelegitiman, zato što je u njemu bila jedna poslanička grupa koju su predstavljali građani, a ne poslanici, jer se nije radilo o ljudima, odnosno o stranci koja je izlazila na izbore.
Generalno, kada je u pitanju Parlamentarna skupština NATO-a, naravno da, što se tiče SRS, mi nemamo svoje delegate tamo, zato što mislimo da Srbija treba da uđe u NATO. Naprotiv, mislimo da Srbija nikada ne sme da uđe ni u EU, ni u NATO, već da treba da postane članice Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti, odnosno ODKB-a.
Ali, imamo svoje predstavnike i u ovoj delegaciji, upravo da bi se u sedištu NATO-a izneli stavovi SRS, koje potpuno otvoreno i javno iznosimo svuda i na svakom mestu, kao što se uvek javno izjašnjavamo o svakoj nepravdi koju država Srbija ima prema svojim građanima, ili prema Srbima, kao što je trenutno slučaj sa bivšim ratnim gradonačelnikom Trebinja, gospodinom Vučurevićem, kojeg ste uhapsili i spremni ste da ga izručite ustaškoj državi Hrvatskoj, zbog čega SRS u Šapcu, u četvrtak, u 18 časova organizuje protestni miting protiv režima Borisa Tadića, koji je spreman, i koji očigledno počinje da Srbe izručuje Hrvatskoj ustaškoj državi.

Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč da iskoristi svoje pravo? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja jedinstvenog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnela poslanička grupa SRS.
Prvi prijavljeni na listi narodnih poslanika je Momir Marković, a posle njega Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, više od 10 godina sedim u ovim poslaničkim klupama. Više puta sam na konstitutivnim sednicama Skupštine prisustvovao izboru, odnosno imenovanju članova delegacija koje će Srbiju predstavljati, odnosno Skupštinu Srbije predstavljati pred međunarodnom zajednicom.
Član 26. našeg Poslovnika kaže: „Narodna skupština odlučuje o utvrđivanju sastava stalnih parlamentarnih delegacija za učešće u radu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, Parlamentarne skupštine Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i drugih multilateralnih parlamentarnih institucija i organizacija.”
Kaže se: „Predlog odluke o sastavu stalnih delegacija iz stava 1. ovog člana podnosi predsednik Narodne skupštine, u konsultaciji sa predsednicima poslaničkih grupa, vodeći računa o proporcionalnoj zastupljenosti političkih stranaka i zastupljenosti polova.”
Član 26. važi dok se ne konstituišu stalne delegacije. Posle toga, nema menjanja. Nije ga bilo, dok niste po nalogu EU, po nalogu Amerike formirali ovu monstrum stranku. Podsećam vas na reči mog kolege, gospodina Zorana Krasića, kada se to desilo, rekao je – gospodo, Napredna stranka će nama biti kamenčić u cipeli, a vama vodenični kamen oko vrata. Vidite, došlo je to vreme kada vam je sve preteži taj vodenični kamen oko vrata, kada morate da prihvatate njihove ucene, njihove uslove itd.
Kada ste formirali tu stranku, došli ste onda na jednu ideju, koja je, po mom mišljenju, i onda bila suluda, da članovi odbora delegacija, skupštinskih delegacija, stalnih ili privremenih parlamentarnih delegacija koje su otišle u tu srpsku nazadnu stranku, odnesu i te mandate. Na stranu to što ste prekršili član 102. Ustava, pa ste dozvolili formiranje te poslaničke grupe.
Podsetiću vas, recimo, Portugalija, koja je član EU, u njoj važi pravilo da kada poslanik napusti političku stranku, na čijoj je listi izabran, automatski gubi poslanički mandat.
Mi smo se onda bunili, tražeći da ono što je pripadalo SRS ostane SRS. Podsećam vas da su tada mnogi poslanici SRS, na Odboru, recimo, za poljoprivredu, čiji je predsednik odbegli srpski radikal, dobijali neverovatne novčane kazne u skladu sa Poslovnikom, kako ste tada govorili. Dakle, svi su odneli mandate.
Gospodin Božidar Delić, koga su uspeli jednog trenutka da prevare, obećavajući mu da će to biti ta stranka koja će braniti srpske nacionalne interese, odneo je bio potpredsednički mandat. Kada se vratio, sve može dok se odnose mandati, dok se odnosi članstvo iz SRS, ali kada se neko vrati, kada neko shvati koliko su oni bili u zabludi, onda više ne može.
Gospodin Delić ne može da donese mesto zamenika člana stalne delegacije Parlamentarne skupštine NATO-a, nego ćete to mesto zamenika člana dati stranci koja je formirana posle izbora i stranci koja, po logici stvari, i da je božije pameti, ne bi ni trebalo da sedi u ovom parlamentu.
Na stranu sve to, da zanemarimo sve i da se osvrnemo samo malo na kvalitet tih koji će nas predstavljati, koji bi trebalo da nas predstavljaju.
S jedne strane, imate generala, osvedočenog borca, koji se dokazao u krvavim borbama na Kosovu protiv tog istog NATO-a, koga je taj isti NATO zasipao kasetnim bombama na Goražupu.
S druge strane, imate Igora Bečića, koliko znam, on je imao neku višu školu, završenu ili kupljenu, sasvim je svejedno. On se u NATO razume taman onoliko koliko bi trebalo Srpskoj naprednoj stranci, ali ne onoliko koliko treba državi Srbiji, jer je NATO, ponavljam priču od danas kada smo raspravljali o ovom ugovoru sa NATO-om, neprijatelj Srbije.
Dokazao se, pokazao se – hiljade tona kasetnih bombi je prosuo po Srbiji, hiljade tona osiromašenog uranijuma, odnosno hiljade tona bombi, a među njima i one sa osiromašenim uranijumom, unazadio nas i vratio u kameno doba i napravio štetu od preko 100 milijardi.
Dakle, nama ne treba čovek koji je upoznao tu zver koja se zove NATO, i čijoj se mi jazbini primičemo, hteli mi to ili ne, nama treba neko ko će klimati glavom, nama treba neko kome ćete vi dati to mesto zbog ustupka prema Tomislavu Nikoliću, da 16. ne koristi stiropor od šest centimetara, nego, recimo, od tri.
Gospodo, možete se vi bojati tog mitinga šesnaestog. Srpska radikalna stranka kaže da oni mogu držati miting, jer su rekli da će ga držati unedogled. Mogu ga držati do 5. maja, jer 5. maja na tom istom mestu SRS zakazuje miting, daće gospod bog da SRS zakaže miting povodom povratka predsednika SRS, prof. dr Vojislava Šešelja, pošto će četvrtog, sudsko veće doneti odluku. Ubeđen sam, s obzirom na to da ništa nisu dokazali, da ćete i vi, gospođo Čomić, biti tu 5, da ga zajedno dočekamo.
S druge strane, koliko ste ogrezli u svemu ovome, neverovatno koliko ste ogrezli u klimanju, u puzajućoj pozi, u popuštanju, u ispunjavanju raznoraznih uslova, jer znam da DS ne bi ispunjavala ove uslove Tomislava Nikolića, da nije naredio gazda.
Da vas podsetim, isti vam je gazda – Zapad, i jednima i drugima. On sada polako važe koji će mu biti poslušniji, jer, znate, Mubarak je bio vrlo poslušan SAD, ali evo šta mu se desilo. Naredili su da mora sad nešto da se uradi, vezano za srpske nacionalne interese, da se još malo tu okrnji, da se još malo ponizite i uhapsiste, kako rekoste, ratnog predsednika SO Trebinje – Božidara Vučurovića, čoveka koji nikakve veze sa Trebinjem nije imao.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, Božidar Vučurović nema nikakve veze sa temom dnevnog reda. Molila bih vas da se držite dnevnog reda.)
Nema nikakve veze ni sa ratnim zločinom u Dubrovniku. Ali, vraćam se na temu.
Zato ćemo mi u četvrtak, u 18.00 časova, u Šapcu održati miting, a neka dođe ko smatra sebe patriotom i Srbinom.
Ali, vratio bih se na ove delegacije. Dakle, srpska nastrana stranka, pardon, Srpska napredna stranka vam je naredila da taj mandat mora da pripadne nekom od njih. Znam da ste vi prema svojim koalicionim partnerima korektni. Znam da ste prema svojim nalogodavcima servilni i poslušni, ali kakve veze ima SNS sa vama, da vam zahteve isporučuje na tacni, i da vi to izvršavate?
Mislim da je i za Srbiju, ponavljam, dobro da čovek koji u dušu poznaje tu zver koja se zove NATO predstavlja državu Srbiju na tim sednicama. Jer, on će imati i šta da vidi i šta da čuje, a i šta da im kaže, i šta da oni od njega čuju.
Nemojte se igrati. Ova mesta su pripadala SRS, na silu su oteta, a oteto je često prokleto. Ako ovi nastave ovako da koriste narodno nezadovoljstvo, da koriste socijalnu bedu u ostvarivanju svog političkog cilja, jedini vam je politički cilj da vas skinu sa srpske grbače i da se oni natovare. Ništa građani Srbije dobiti neće, ali ako oni to budu i ostvarili, verujte, vi ćete biti krivi. Osim ako se ne ostvaruje ono što se već priča među građanima Srbije – da će vas isti gazda naterati da napravite koaliciju te dve stranke, pa će to biti, ako ste onu zvali crveno-crna, ova će biti žuto-garava koalicija.

Iskorišćeno je 10 minuta od vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.