Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu.
Prelazimo na 19. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ODLUKE O IZMENAMA ODLUKE O UTVRĐIVANjU SASTAVA STALNIH DELEGACIJA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE U MEĐUNARODNIM PARLAMENTARNIM INSTITUCIJAMA (jedinstveni pretres)
Primili ste Predlog odluke koji je podnela predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić Dejanović.
Podsećam vas da je Narodna skupština takođe prihvatila predlog za skraćenje rasprave o ovom predlogu odluke, tako da, prema članu 99. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi dva i po časa, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova pojedine poslaničke grupe, i to: poslanička grupa Za evropsku Srbiju – 46 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa SRS – 34 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije – 14 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa „Napred Srbijo” – 12 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 12 minuta; poslanička grupa SPS - JS – devet minuta; poslanička grupa LDP – sedam minuta i 12 sekundi; poslanička grupa Nova Srbija – pet minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa manjina - četiri minuta i 12 sekundi, i poslanička grupa PUPS - tri minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore, svako, po jednom do dva i po minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da podnesu prijave za reč, na osnovu obaveza po članu 96, a sa redosledom narodnih poslanika. Da li ima ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa?
Narodna poslanica Vjerica Radeta je ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SRS.
Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Da li predlagač odluke, predsednica Narodne skupštine Slavica Đukić Dejanović, želi reč? (Ne)
Da li žele reč predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa? (Da)
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, o kojoj danas raspravljamo, trebalo bi da vam bude ozbiljan alarm da se ne zatrčavate u donošenju zakona o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika, a koji bi trebalo negde u maju da se nađe na dnevnom redu, po isključivom nalogu Evropske, odnosno Venecijanske komisije, jer, što se grbo rodi, vreme ne ispravi. Upravo dokaz tome je i ovaj predlog odluke o kojoj danas govorimo.
U obrazloženju ove odluke naveli ste, između ostalog, osnov za donošenje odluke, i nema ustavnog osnova, zato što je bio sporan ustavni osnov i kada ste ovu odluku, o čijim izmenama danas raspravljamo, i usvojili.
Podsećamo da je u to vreme, kada je donošena ova odluka, to je bio 2. februar 2002. godine, bilo, a i danas su ti problemi prisutni, problema oko jedne poslaničke grupe koja je taj status dobila na osnovu nekog dogovora sa vladajućom koalicijom, sa Tadićevim režimom. Poslanička grupa koju je formirala naprednjačka stranka uz, naravno, podršku vladajuće koalicije, vladajućeg režima, iako, u vreme kada je formirana, nije izlazila na izbore, i kao takva nije uopšte postojala na političkoj sceni Republike Srbije.
Od tog 2. februara do danas, desilo se, između ostalog, i to da je Božidar Delić, podsećam, svi građani mogu da vide, na spisku poslanika ovog skupštinskog saziva, stranačku pripadnost svih narodnih poslanika upravo onakvu kakvu su imali u vreme kada su izbori, 11. maja 2008. godine, i održani, i tamo je jasno napisano, da je general Božidar Delić član SRS.
Gospodin general Delić se zvanično vratio u SRS sa obrazloženjem sa kojim je upoznao javnost Srbije, razočaran i prevaren nečim što su naprednjaci nudili kao neko rešenje za bolji život građana Srbije, pa je u međuvremenu shvatio i njihovu pravu ”politiku”, odnosno njihovu spremnost da priznaju nezavisnost Kosova i da izruče generala Mladića, što naravno nikako nije moglo da se uklopi u lik generala Božidara Delića, i zato je odlučio da se vrati tamo gde mu je i mesto, odnosno u SRS.
Šta vi sada radite? Vi dalje činite ustupke naprednjačkoj stranci, verovatno zbog neke obećane koalicije posle narednih izbora, vaše zajedničke. Naravno, šta ćete vi da radite kada se dese ti izbori i kada oni osvoje nešto što osvoje na tim narednim izborima, to je svakako vaše legitimno pravo, ali nikada ne možemo da vam priznamo ni legalitet, ni legitimitet postojanja te poslaničke grupe Nikolićeve i Vučićeve, koja je ovde formirana uz saglasnost Tadićevog režima i većine skupštinske zato što oni nisu izlazili na izbore i zato što su najbrutalnije pokrali izbornu volju građana Srbije i najbrutalnije pokrali mandate SRS.
Već 30. marta je podnet predlog, tražite da se menja odluka o sastavu stalnih delegacija Narodne skupštine, a ovde se radi konkretno o delegaciji parlamentarne skupštine Mediterana, gde je bila član narodni poslanik Jasmina Milošević i sastav delegacije Parlamentarne skupštine NATO-a, gde je, među ostalima, član bio general Božidar Delić.
Naravno, kada je u pitanju naša nekadašnja koleginica Jasmina Milošević, koja je bila član poslaničke grupe SPS – JS, naravno, sve je apsolutno u skladu sa zakonom. Ona je bila član poslaničke grupe, sa te poslaničke liste. U dogovoru sa poslaničkom grupom, više nije poslanik, zato što je njena poslanička grupa tako odlučila. Sada ta poslanička grupa, umesto nje, daje novi predlog: da u Parlamentarnu skupštinu Mediterana predlaže našeg kolegu Petra Petrovića, koji je, takođe, predstavnik iste poslaničke grupe SPS – JS. Tu, naravno, niko ne može da stavi nikakvu primedbu.
Imamo veliku primedbu na ovu prvu tačku ove odluke, gde u delegaciju Parlamentarne skupštine NATO-a razrešavate dužnosti zamenika člana Delegacije Božidara Delića, i u tu delegaciju, umesto njega predlažete Igora Bečića, predstavnika, kako je navedeno, poslaničke grupe „Napred Srbijo”.
U obrazloženju stoji da su te poslaničke grupe podnele predlog za ovu izmenu. Mi samo ne možemo da prihvatimo da ta naprednjačka poslanička grupa može imati bilo kakvo pravo, pa i pravo u predlaganju ove odluke.
Ono što je simptomatično jeste da su se oni jako uznemirili zbog činjenice da se Božidar Delić vratio u SRS i da se, u međuvremenu, veliki broj članova SRS takođe vratio u SRS. Samo da pomenem nekoliko primera – u Novom Bečeju i Kruševcu preko stotinu, u Vršcu 100, u Priboju 20, u Vranju 50 itd.
Dakle, nema opštinskog odbora gde se ne vraćaju članovi SRS u SRS. To je, naravno, uznemirilo i Vučića i Nikolića. Oni sada pokušavaju da na ovaj način, kroz institucije sistema, kroz Skupštinu, još jedanput potvrde svoje postojanje, što naravno za skupštinsku većinu, nažalost, nikada nije bilo ni sporno. Zato će istorija svakako pokazati i pisaće se o tome, da je ovaj mandat Skupštine bio potpuno nelegalan i nelegitiman, zato što je u njemu bila jedna poslanička grupa koju su predstavljali građani, a ne poslanici, jer se nije radilo o ljudima, odnosno o stranci koja je izlazila na izbore.
Generalno, kada je u pitanju Parlamentarna skupština NATO-a, naravno da, što se tiče SRS, mi nemamo svoje delegate tamo, zato što mislimo da Srbija treba da uđe u NATO. Naprotiv, mislimo da Srbija nikada ne sme da uđe ni u EU, ni u NATO, već da treba da postane članice Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti, odnosno ODKB-a.
Ali, imamo svoje predstavnike i u ovoj delegaciji, upravo da bi se u sedištu NATO-a izneli stavovi SRS, koje potpuno otvoreno i javno iznosimo svuda i na svakom mestu, kao što se uvek javno izjašnjavamo o svakoj nepravdi koju država Srbija ima prema svojim građanima, ili prema Srbima, kao što je trenutno slučaj sa bivšim ratnim gradonačelnikom Trebinja, gospodinom Vučurevićem, kojeg ste uhapsili i spremni ste da ga izručite ustaškoj državi Hrvatskoj, zbog čega SRS u Šapcu, u četvrtak, u 18 časova organizuje protestni miting protiv režima Borisa Tadića, koji je spreman, i koji očigledno počinje da Srbe izručuje Hrvatskoj ustaškoj državi.

Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč da iskoristi svoje pravo? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja jedinstvenog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnela poslanička grupa SRS.
Prvi prijavljeni na listi narodnih poslanika je Momir Marković, a posle njega Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, više od 10 godina sedim u ovim poslaničkim klupama. Više puta sam na konstitutivnim sednicama Skupštine prisustvovao izboru, odnosno imenovanju članova delegacija koje će Srbiju predstavljati, odnosno Skupštinu Srbije predstavljati pred međunarodnom zajednicom.
Član 26. našeg Poslovnika kaže: „Narodna skupština odlučuje o utvrđivanju sastava stalnih parlamentarnih delegacija za učešće u radu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, Parlamentarne skupštine Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i drugih multilateralnih parlamentarnih institucija i organizacija.”
Kaže se: „Predlog odluke o sastavu stalnih delegacija iz stava 1. ovog člana podnosi predsednik Narodne skupštine, u konsultaciji sa predsednicima poslaničkih grupa, vodeći računa o proporcionalnoj zastupljenosti političkih stranaka i zastupljenosti polova.”
Član 26. važi dok se ne konstituišu stalne delegacije. Posle toga, nema menjanja. Nije ga bilo, dok niste po nalogu EU, po nalogu Amerike formirali ovu monstrum stranku. Podsećam vas na reči mog kolege, gospodina Zorana Krasića, kada se to desilo, rekao je – gospodo, Napredna stranka će nama biti kamenčić u cipeli, a vama vodenični kamen oko vrata. Vidite, došlo je to vreme kada vam je sve preteži taj vodenični kamen oko vrata, kada morate da prihvatate njihove ucene, njihove uslove itd.
Kada ste formirali tu stranku, došli ste onda na jednu ideju, koja je, po mom mišljenju, i onda bila suluda, da članovi odbora delegacija, skupštinskih delegacija, stalnih ili privremenih parlamentarnih delegacija koje su otišle u tu srpsku nazadnu stranku, odnesu i te mandate. Na stranu to što ste prekršili član 102. Ustava, pa ste dozvolili formiranje te poslaničke grupe.
Podsetiću vas, recimo, Portugalija, koja je član EU, u njoj važi pravilo da kada poslanik napusti političku stranku, na čijoj je listi izabran, automatski gubi poslanički mandat.
Mi smo se onda bunili, tražeći da ono što je pripadalo SRS ostane SRS. Podsećam vas da su tada mnogi poslanici SRS, na Odboru, recimo, za poljoprivredu, čiji je predsednik odbegli srpski radikal, dobijali neverovatne novčane kazne u skladu sa Poslovnikom, kako ste tada govorili. Dakle, svi su odneli mandate.
Gospodin Božidar Delić, koga su uspeli jednog trenutka da prevare, obećavajući mu da će to biti ta stranka koja će braniti srpske nacionalne interese, odneo je bio potpredsednički mandat. Kada se vratio, sve može dok se odnose mandati, dok se odnosi članstvo iz SRS, ali kada se neko vrati, kada neko shvati koliko su oni bili u zabludi, onda više ne može.
Gospodin Delić ne može da donese mesto zamenika člana stalne delegacije Parlamentarne skupštine NATO-a, nego ćete to mesto zamenika člana dati stranci koja je formirana posle izbora i stranci koja, po logici stvari, i da je božije pameti, ne bi ni trebalo da sedi u ovom parlamentu.
Na stranu sve to, da zanemarimo sve i da se osvrnemo samo malo na kvalitet tih koji će nas predstavljati, koji bi trebalo da nas predstavljaju.
S jedne strane, imate generala, osvedočenog borca, koji se dokazao u krvavim borbama na Kosovu protiv tog istog NATO-a, koga je taj isti NATO zasipao kasetnim bombama na Goražupu.
S druge strane, imate Igora Bečića, koliko znam, on je imao neku višu školu, završenu ili kupljenu, sasvim je svejedno. On se u NATO razume taman onoliko koliko bi trebalo Srpskoj naprednoj stranci, ali ne onoliko koliko treba državi Srbiji, jer je NATO, ponavljam priču od danas kada smo raspravljali o ovom ugovoru sa NATO-om, neprijatelj Srbije.
Dokazao se, pokazao se – hiljade tona kasetnih bombi je prosuo po Srbiji, hiljade tona osiromašenog uranijuma, odnosno hiljade tona bombi, a među njima i one sa osiromašenim uranijumom, unazadio nas i vratio u kameno doba i napravio štetu od preko 100 milijardi.
Dakle, nama ne treba čovek koji je upoznao tu zver koja se zove NATO, i čijoj se mi jazbini primičemo, hteli mi to ili ne, nama treba neko ko će klimati glavom, nama treba neko kome ćete vi dati to mesto zbog ustupka prema Tomislavu Nikoliću, da 16. ne koristi stiropor od šest centimetara, nego, recimo, od tri.
Gospodo, možete se vi bojati tog mitinga šesnaestog. Srpska radikalna stranka kaže da oni mogu držati miting, jer su rekli da će ga držati unedogled. Mogu ga držati do 5. maja, jer 5. maja na tom istom mestu SRS zakazuje miting, daće gospod bog da SRS zakaže miting povodom povratka predsednika SRS, prof. dr Vojislava Šešelja, pošto će četvrtog, sudsko veće doneti odluku. Ubeđen sam, s obzirom na to da ništa nisu dokazali, da ćete i vi, gospođo Čomić, biti tu 5, da ga zajedno dočekamo.
S druge strane, koliko ste ogrezli u svemu ovome, neverovatno koliko ste ogrezli u klimanju, u puzajućoj pozi, u popuštanju, u ispunjavanju raznoraznih uslova, jer znam da DS ne bi ispunjavala ove uslove Tomislava Nikolića, da nije naredio gazda.
Da vas podsetim, isti vam je gazda – Zapad, i jednima i drugima. On sada polako važe koji će mu biti poslušniji, jer, znate, Mubarak je bio vrlo poslušan SAD, ali evo šta mu se desilo. Naredili su da mora sad nešto da se uradi, vezano za srpske nacionalne interese, da se još malo tu okrnji, da se još malo ponizite i uhapsiste, kako rekoste, ratnog predsednika SO Trebinje – Božidara Vučurovića, čoveka koji nikakve veze sa Trebinjem nije imao.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, Božidar Vučurović nema nikakve veze sa temom dnevnog reda. Molila bih vas da se držite dnevnog reda.)
Nema nikakve veze ni sa ratnim zločinom u Dubrovniku. Ali, vraćam se na temu.
Zato ćemo mi u četvrtak, u 18.00 časova, u Šapcu održati miting, a neka dođe ko smatra sebe patriotom i Srbinom.
Ali, vratio bih se na ove delegacije. Dakle, srpska nastrana stranka, pardon, Srpska napredna stranka vam je naredila da taj mandat mora da pripadne nekom od njih. Znam da ste vi prema svojim koalicionim partnerima korektni. Znam da ste prema svojim nalogodavcima servilni i poslušni, ali kakve veze ima SNS sa vama, da vam zahteve isporučuje na tacni, i da vi to izvršavate?
Mislim da je i za Srbiju, ponavljam, dobro da čovek koji u dušu poznaje tu zver koja se zove NATO predstavlja državu Srbiju na tim sednicama. Jer, on će imati i šta da vidi i šta da čuje, a i šta da im kaže, i šta da oni od njega čuju.
Nemojte se igrati. Ova mesta su pripadala SRS, na silu su oteta, a oteto je često prokleto. Ako ovi nastave ovako da koriste narodno nezadovoljstvo, da koriste socijalnu bedu u ostvarivanju svog političkog cilja, jedini vam je politički cilj da vas skinu sa srpske grbače i da se oni natovare. Ništa građani Srbije dobiti neće, ali ako oni to budu i ostvarili, verujte, vi ćete biti krivi. Osim ako se ne ostvaruje ono što se već priča među građanima Srbije – da će vas isti gazda naterati da napravite koaliciju te dve stranke, pa će to biti, ako ste onu zvali crveno-crna, ova će biti žuto-garava koalicija.

Iskorišćeno je 10 minuta od vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospođo Čomić, stekao sam utisak da niste dobro shvatili gospodina Markovića. Ne šesnaestog, nego sad u četvrtak, u Šapcu, biće skup povodom hapšenja Božidara Vučurovića. Pobrkao je gospodin Marković.

Mislim da nemamo nesporazum. Dakle, dozvoljeno je kršiti Poslovnik u onoj meri u kojoj to podrazumeva staranje o redu, ali ne i sve članove Poslovnika Narodne skupštine.

Samo da ispravim nepreciznost, pošto znate da patim od preciznosti. Ali, drago mi je kada sam čuo da ste zapamtili i onda nema potrebe da ponavljam, razumemo se mi. Dobro.
Gospođo Čomić, kada to kažem povodom ove tačke dnevnog reda, onda mislim na prof. dr Slavicu Đukić Dejanović, zato što je ona zvanično predlagač ovog predloga odluke i ona je najveći krivac što se desilo nešto što se nikada nigde nije desilo. Verovatno u Cezarovo doba, gde je bila neka, hajde da kažem, demokratija, imali su i senat, senatore, sudove, magistrate i sve i svašta, ali šta im je to vredelo – Cezar je obeležio taj period svojom samovoljom. Znači, od Cezara pa naovamo nije se desilo da se u Narodnoj skupštini napravi potpuno nova politička stranka.
Zahvaljujući propisima koji su doneti pre toga imamo sada situaciju da u jednoj poslaničkoj grupi se nalaze sve članovi SRS. To piše na sajtu Narodne skupštine. Ako se snaga računa prema članstvu u političkoj stranci, ako se poštuju rezultati izbora, onda je situacija potpuno jasna.
Ali, ovde je jedna specifična situacija, gospodin Delić je priznao da je u jednom periodu poverovao u nešto, na vreme je shvatio da se radi o jednoj odvratnoj laži, pa se jednostavno čovek vratio i odmah je usledila kazna od gospođe Slavice Đukić Dejanović.
Znači, ništa se nije promenilo u međuvremenu. Čovek je i dalje bio član SRS, ali ne može da bude više zamenik člana delegacije pri Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Gle čuda, zamenik sam šefa te delegacije, gospođo Čomić, to vam je dobro poznato. Sada mogu da kažem šta je nama u delegaciji potrebno, kakva delegacija treba da bude.
Odmah da skinem neki veo, jednu veliku tajnu – Srbija je u programu Partnerstvo za mir. Nije čak ni pridruženi član. Što se tiče naše delegacije, možemo da budemo prisutni na tim tzv. „RR” seminarima, „Rouz Roud” seminarima, gde se pretežno razmatra situacija, kako oni to kažu, na zapadnom Balkanu.
Seminari se održavaju širom Evrope. Obično te seminare finansira švajcarska Vlada i njihovo Ministarstvo odbrane, traje to nekoliko dana. U početku je to bilo interesantno, ali kada smo videli da se tu mlati prazna slama, više niko ne želi ni da ide na te seminare.
Dva puta godišnje zaseda Parlamentarna skupština NATO-a, gde članovi delegacije mogu da budu prisutni sednicama nekih odbora, gde se sprovodi neka diskusija o nekim pitanjima po različitim odborima itd. Ima i korisnih informacija, ne mogu da grešim dušu.
Gospođo Čomić, samo da sad vi ne shvatite ovo pogrešno, znate vi, Narodna skupština, ovakva kakva je, a mi smo nezadovoljni, jeste pojam demokratske institucije za Parlamentarnu skupštinu NATO-a. Tamo se predsednik Parlamentarne skupštine bira aplauzom od četiri sekunde. Kauboj izašao iza zavese i vratio se posle četiri sekunde i kaže – nešto je kratko trajalo, šta je bilo? Čuo sam da sam ponovo izabran za predsednika Parlamentarne skupštine.
To je provizorijum jedan, gde se jednostavno ispipava puls, ima razloga zbog čega se to tako radi, jer u mnogim strateškim ciljevima NATO-a, posle 90. godine, ubačen je i taj ne samo politički nego i taj psihološki aspekt da se sazna da se putem nevojnih sredstava održava, navodno, bezbednosna sigurnost, a vojna sredstva služe kao stalna pretnja, to je ono štap, znate, šargarepa ili štap?
S obzirom na takvu dimenziju našeg učešća tamo, a palo je interesovanje, gospođo Čomić, to moram da vam kažem, sada teško da možete da nađete ljude iz ove naše delegacije, a koji bi išli na te seminare ili na Parlamentarnu skupštinu. Da ne otvaram karte do kraja, ali jednostavno svi smo videli kakva je to vrsta pevačkog društva. Pa dobro, Bečić voli ta pevačka društva, on bi vrlo rado išao, i nije bitno. Znači, nije to neko veliko interesovanje.
Gospođo Čomić, znači ovde Poslovnik kaže, znate, da osećaj za toleranciju, ponekad stvarno nisam siguran da li postoji kod većine taj osećaj za toleranciju, da li postoji taj osećaj za parlamentarizam.
Sećam se kada je 1993. godine Demokratska stranka pala sa vlasti, pa 2004, 2005, 2006, 2007, ih, da vam ne pričam kako je to bilo u Skupštini. Znate, kada ljuljnete sa vlasti, potpuno se drugačije promeni lično. Stičem utisak da ovde malo zatvarate vrata, jednostavno ne dozvoljavate da vam neko sutra vrati toleranciju. Vi ste ovde toliko promovisali demokratske principe, od kojih se prosto ježim, od kojih nema nikakve štete za parlamentarizam, ali ne - briselski interesi moraju da se ostvare.
Gospođo Čomić, kada sretnete gospođu Slavicu Đukić Dejanović, zamolio bih vas da joj prenesete ovu moju poruku, pošto je ona glavni krivac za ovo, ona je glavni krivac za ovo što izaziva nezadovoljstvo Srpske radikalne stranke i 75% građana Republike Srbije. To su najnovija istraživanja. Sedamdeset i pet odsto građana Republike Srbije ne želi da čuje za Evropsku uniju i NATO.
Zašto je gospodin Delić bolji kandidat? Zato što je gospodin Delić rekao kakav je njegov odnos prema NATO-u. Kada je iz novina saznao da je Montgomeri zaključio ugovor sa „Belom lađom”, da on zastupa interese „Bele lađe”, u Americi, jednostavno čovek povratio. Rekao je – Gospode Bože, ja sam se borio i tolike vojnike sam spasavao, tolike građane spasavao, vidi ovaj Šojić zaključio ugovor sa Montgomerijem.
Jednostavno, nije mogao da pređe preko toga. Ne bih se iznenadio da gospođa Slavica Đukić napravi jedan predlog odluke gde je Narodna skupština, koja zaključuje ugovor sa Montgomerijem da Narodnu skupštinu što bolje promoviše u SAD, jer očigledno ovaj Petrović od kad se oženio, slabo to radi, ambasador. Mene to ne bi iznenadilo. Ne bi me iznenadilo da dođe neko od predstavnika Vlade i da kaže – ne, sa Solanom mora da se zaključi ugovor, on će još bolje da zastupa interese RS, koliko koša da košta, ali da budemo prisutni svuda.
To gospodin Delić, vidite, nije mogao da prihvati, nije dozvolio i jednostavno je rekao – ma, bežite dalje, neću da čujem za vas. Slična je situacija sa NATO-om. Molim vas, ljudi, pa mi se sad nalazimo u mesecima kad je NATO bombardovao RS. Mi imamo predstavnike Vlasti koji obilaze spomenike i polažu cveće žrtvama NATO agresije, i kad se okrenu, novinaru odgovore na pitanje – Srbija ide prema NATO-u.
Vi zbunjujete ljude. Gde smo pravi, gde je zvanična politika prava? U čemu se ona manifestuje? Gospodin Delić je to primetio i on pripada onoj grupi od 75% građana RS, i u takvom provizorijumu, kao što je Parlamentarna skupština NATO-a, pojačan sa mnom, zastupaće interes da Srbiji nije mesto u NATO-u. Moram da vam kažem, mi tamo oštro kritikujemo NATO, i to baš rečima – gde njihova noga kroči, tu trava više ne raste.
U Avganistanu se povećala proizvodnja droge, na Kosovu i Metohiji je najveće skladište droge, a njihova zajednička komanda je u Napulju, a znate ko drži Napulj. Objasnite mi, da li je mesto Srbiji i Srbima tamo, u takvom društvu.
Mi jasno kažemo da mi protestujemo, zašto NATO pravi oružane snage nezavisne države Kosovo? Takvi ljudi su potrebni u delegaciji. Ne protivkandidat, ili ovaj drugi, koga baš briga, danas ova stranka, sutra ona stranka, pa zbog njega sam pisao žalbe, prigovore Haškom tribunalu, jer se predstavljao da je prijatelj. Molim vas, moramo. Čist račun, duga ljubav.
Dalje, gospodin Delić ima vrlo razuman stav prema EU. Politički ne želimo da sledimo EU, koja nam otima Kosovo i Metohiju. Druga je stvar putovanje, treća je stvar ekonomska saradnja, četvrta je stvar da im nešto prodamo, peta stvar su međunarodni standardi platnog promena, obrazovanje, nauka itd. To želimo sa svima u svetu da radimo. Da politički sledimo EU, da dolazimo u situaciju da se konfrontiramo sa Libijom i ko zna sutra sa kojom državom, ili ovo što je Putin nekima to preko pomorandže objašnjavao, ali nisu shvatili ni pomorandžu, ni ono što je hteo da im kaže.
Molim vas, mi u NATO, odmah ruske rakete prema nama. Zašto ljudi? Zašto? Zašto dovodite državu u neprijatnu situaciju? Inako smo neinteresantni NATO-u i EU. Zašto reprodukujete neprijatelje? Od prijatelja pravite neprijatelje. Naravno, i Amerika bi mogla da nam bude prijateljska, ali Vudro Vilsona, znate, nije se rodio još jedan Vudro Vilson. Kad bi se rodio još jedan Vudro Vilson, verovatno bi drugačiji i naš stav bio prema SAD.
Ne smemo da zaboravimo neke stvari. Ne smemo ni „Oluju” da zaboravimo, ne smemo da zaboravimo ni BiH, ne smemo da zaboravimo 1999. godinu, ne smemo da zaboravimo ni to što nas NATO svađa sa tradicionalnim prijateljima.
Mogu da prihvatim da gospodin Tadić zaboravi da je pre nekoliko meseci primio najveće odlikovanje Libije. Nije on to primio kao „BT”, nego kao predsednik RS. To je znak pažnje, poštovanja. Kako biste se vi osećali da neki odlikovani, sa naše strane, preko noći postane omražen? Valjda biste se potrudili da neku dobru reč kažete.
Zašto još podržavam gospodina Delića. Vidite, on je među prvima javno progovorio da ova politika, koja znači da se puzi, postepeno ide prema NATO-u, a da se javno mnjenje priprema da u se drugi plan potisne i KiM, i bombardovanje, i perspektiva i ova zaraza koja vlada zahvaljujući NATO bombama. On je to osujetio. Na vreme je progovorio čovek, skrenuo je pažnju.
Znate, jedna je situacija kad priča civil, a druga je stvar kad priča penzionisani general. Ipak to ima svoju mnogo, mnogo veću težinu. On je danas u delegaciji u inostranstvu, a da je ovde, on bi učestvovao u onoj prvoj tački koju smo danas imali, pa bi izneo još neke vrlo značajne podatke o tome zašto ne treba prihvatiti standardizaciju i kodifikaciju koju primenjuje NATO.
Znači, imamo jednog kvalifikovanog čoveka, vojnika od karijere, jeste u penziji, ali osposobljenog političara za ovu problematiku, a to je tema kojom se bavi ova naša stalna delegacija pri Parlamentarnoj skupštini NATO-a.
Gospođo Čomić, kad vidite gospođu Dejanović, kažite joj – Delić neće biti ovde 16. aprila, na trgu. Da li znate koliko je to značajno? Tu će biti svi ovi koji obožavaju EU i NATO, i to rade u dogovoru sa Slavicom Đukić, da bi u svet otišla slika kako Srbi jedva čekaju da uđu u EU.
Nema tamo mesta za siromašne. Nema tamo mesta za ove. Đilas, odnosno ovaj Šutanovac, on će da dođe i odmah će da popisuje dobrovoljce za NATO snage za Libiju. Nema nikakvih problema. Mogu da se dosetim nekih stvari, da pozovem sve siromašne da dođu, da vam upropaste, kao ono sa onim trešnjama. Evo, ni trešnje niste znali da podelite. I trešnje kad ste delili, poubijaše se ljudi, ni krivi ni dužni.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da se vi setite vaših obaveza da se govori o dnevnom redu.)
Imam lepo obavezu da reklamiram gospodina Delića, zašto on mora da bude u ovoj delegaciji.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, tema dnevnog reda je zamena gospodina Delića.)
Pa protivim se zameni, gospođo Čomić, to je dozvoljeno.
(Predsedavajuća: Razumem vas, tako da u okviru dnevnog reda govorite.)
Ne, protivim se. Gospođo Čomić, pogledajte, rimsko dva imate pod jedan, i imate rimsko jedan pod jedan. Samo o tome pričam. Ovo što je pod rimsko jedan dva i rimsko dva dva, to ne pričamo, to ste valjda shvatili, u tuđi atar ne ulazim. Svoje branimo, borimo se za svoje i, naravno, ne podnosimo krađu. To vam je poznato. Pamtimo ono što su nas majke učile – ne sme da laže, ne sme da se krade, onda se ide u zatvor i onda dolaze buve. Znate, gospođo Čomić? U zatvoru ima buva. Mi se plašimo od buva i nećemo to.
Dalje, Gospodin Delić neće biti 16. tu, jer smatra da to nije mesto. Što se tiče drugih aspekata, mogućnosti rada i uticaja ove naše delegacije, moram da vam skrenem pažnju da na nekim seminarima, naša delegacija, kada nastupi jedinstveno, a bilo je slučajeva kada smo jedinstveno nastupali, počevši od formalnih razloga, da ne ulazi u salu dok se ne pomeri tabla na kojoj piše – republika Kosovo.
To je prvo ova delegacije promovisala kao princip, da znate, možda čak i spontano, ali kasnije je to postao princip rada svih naših delegacija. Onda su, pod UNMIK, dolazili neki. A kad smo dešifrovali koji su to UNMIK neki sa Kforom, pa smo videli da je tamo Helimi, pa Dževad, pa ovaj, pa onaj, brže-bolje izvedemo njihovu terorističku prošlost, iz njihovih knjiga, pa onda svima iz NATO-a kažemo da ta grupa što sedi iza nas jesu teroristi. Pukim slučajem postali poslanici države koju pravi NATO. Naravno, pocrvene se ko bulke i zapale.
Tako se borimo za srpske nacionalne interese i za Republiku Srbiju, a ne tako što prevarimo birače. Glasaju za nas, pa onda kažemo da smo za NATO. Srpska radikalna stranka nije za to NATO. Protiv je ovakve EU, koja nam otima Kosovo, gospođo Đukić Dejanović, i Metohiju nam otimaju. Vi kao lekar znate šta je bilo 1999. godine. Sve NATO promotere pozivam da posete porodice žrtava NATO agresije. Ako njih uspete da ubedite, tek onda dođite ovde da razmišljate o tome, a ne ovo što se radi.
Moram da vam odam jednu, ne baš tako veliku tajnu. Jedan od velikih zvaničnika vaše vlasti, svestan činjenice da 75% građana ne želi NATO, i da je NATO rekao – to je gotova stvar, mi tu ne možemo ništa. Zašto ne mogu ništa? Pa imaju nešto u svojim pravilima o etničkim i drugim kriterijumima, ali da vam ne pričam o tome, pošto razgovaram sa 126. On je rekao – baš nas briga, nećemo to uraditi niti preko referenduma, niti preko Narodne skupštine, nego ćemo gledati da to uradimo preko Vlade. To je ta priča kako se puzi polako i ide prema NATO-u.
Vitalni interes srpskog naroda nije NATO. Šta bi to sutra bilo bolje građanima Republike Srbije, kada bismo postali članovi NATO-a? Šta bi to bilo sutra bolje građanima Srbije, kada bi postali članovi EU? Šta bi im to bilo bolje da dobijete taj potpis? Ništa im ne bi bilo bolje, bilo bi im još gore. Zašto?
Zato što u iščekivanju nečega spektakularnog i epohalnog, svaka vaška može da vršlja po Srbiji. To se danas dešava, i zato imamo ovu raštimovanu Vlast, gde se ne zna ni ko pije, ni ko plaća, gde se ne zna koji propis važi, koje pravilo važi, čemu čovek da posveti pažnju, u kom pravcu da se okrene, šta da uzme kao svoju privrednu delatnost, šta da uzme kao školu za svoju decu.
Koju sigurnost vi nudite? Evropska unija – NATO, Evropska unija – NATO. Pa promenite malo tu ploču, izgrebala se. Pređite na nešto modernije. Od te dve reči postoji i te kako mnogo modernijih i prosperitetnijih stvari. Ali ne, krene taj javni servis, kipuje, kipuje, kipuje, puni ljudima mozak pričom o tim epohalnim stvarima koje treba da se dese u oktobru, ako ne u oktobru, onda u novembru, ako ne u novembru, onda u decembru, ako ne u decembru... Dokle da ložite, kako kaže ona narodna pesma? Dokle da ložite više ovaj narod?
Nadam se, s obzirom na to da ste juče posetili Zabelu, da je prihvatljivo stanje, smeštaj dobar. Potrudiću se da bude i bolji smeštaj, nemojte da se sekirate za to. Sva ljudska prava moraju da se poštuju maksimalno. Biće okrečeno. Nadam se da je krajnje vreme da smanjite ove troškove države. Svi ovi što vas čuvaju po kućama i ovamo, ma po jednu ćeliju u CZ-u, idite tamo i smanjiće se troškovi ove naše države.
Gospođo Čomić, mnogo vam hvala. Nadam se da ćete i vi da glasate da ova odluka ne prođe, da general Delić, u ponovnom pokušaju ubeđivanja gospođe Slavice Đukić Dejanović, bude naš zamenik člana delegacije.
Da vam kažem nešto, prijatnije mi je da idem sa Delićem i sa Markom Đurišićem, Edipom i Konstantinom Samofalovim, jer mogu oko nekih stvari s njima da se dogovorim. Da ih pohvalim, dobri su, dobri su, dobro rade, pridržavaju se odluka Narodne skupštine i zajedničkim snagama izbacujemo teroriste koji predstavljaju nezavisnu državu Kosovo.
Takva nam delegacija treba. Sa ovim, da vam ne pričam, sa ovim malim iz Vrbasa, biće na kukuruzu već za koji dan, a možda ga i tast premlati. Hvala vam.

Iskorišćen je 21 minut vremena koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a pre zaključivanja jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika Narodne skupštine?
Ako neko želi, molim vas da se prijavite.
Ako ne, zaključujem jedinstveni pretres.
Pošto smo obavili jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu odluke.
Ovim završavamo naš današnji rad, više od dva časa ranije nego što je Poslovnikom predviđeno, u 18 časova, a razlog je staranje o usklađenosti radnih tela i o normalnom radu, činjenica da treba da počne rasprava u pojedinostima o amandmanima. Taj rad ćemo početi sutra, u sredu, u 10.00 časova. Hvala vam.