Član 30. definiše otkazivanje zastupanja, gde u prvom stavu u Predlogu zakona piše da advokat ima pravo da otkaže zastupanje (punomoćje) i u drugom stavu da je dužan da odmah obavesti organ koji vodi postupak.
Mi smo smatrali da je članom 30. nužno, dodavanjem novih st. 2-4, propisati razloge zbog kojih može da se otkaže zastupanje. Želim da ponovim tvrdnju da ovo jeste zakon koji treba da reguliše rad Advokatske komore, advokata unutar Advokatske komore, ali da i Advokatska komora i advokati postoje zbog građana, stranaka i da su prava stranaka i ovim članom zakona nedovoljno, gotovo uopšte nisu regulisana.
U odbijanju amandmana, gde mi preciziramo razloge, Vlada kaže da je to pitanje predloženo amandmanom već propisano zakonima koji uređuju sudske postupke. Mi ne smatramo da su ona dovoljno uređena drugim zakonima i zato tražimo da je neophodno da advokata može da otkaže punomoćje, jer je zaista logično dozvoliti mu da on to može da učini.
Ali, da on to može da učini u svakom trenutku, bez ikakvog razloga, zaboravljajući pri tom da advokat, kao i lekar, pruža pomoć klijentu u trenucima koji vrlo često jesu najteži životni trenuci za klijenta kome pruža uslugu, ne može se dozvoliti. Znači, ne može se dozvoliti potpuno slobodno i bez postojanja opravdanog razloga da otkaže stranci punomoćje u svakom trenutku. U suprotnom, zaista se pitam kako se može ostvariti poverenje kao preduslov za pružanje pravne pomoći?
Mislim da je to neophodno jer se, pogotovo u krivičnim postupcima, odlučuje o osnovnim ljudskim pravima i dobrima, pa je rizik da stranka otkazivanjem punomoćja bude ugrožena, odnosno pretrpi štetu povećan samim nenavođenjem razloga za otkazivanje punomoćja.
Amandman je trebalo usvojiti jer smo naveli razloge da je advokat dužan da otkaže punomoćje kada u toku zastupanja sazna za činjenice zbog kojih je bio dužan da otkaže pružanje pravne pomoći onako kako vi to regulišete u članu 19. Predloga. Znači, onog trenutka kada advokat na osnovu saznanja koje ima utvrdi da prema zakonu nije smeo da zastupa odnosno da pruža pravnu pomoć stranci, dužan je da otkaže punomoćje.
Smatramo da se na ovaj način omogućuje dosledno poštovanje pravila o sprečavanju sukoba interesa, ali i zaštita interesa stranaka. Molim vas da ovo ne smatrate prenormiranjem, prepisivanjem ili suvišnim odredbama, jer treba pokazati da ovo jeste jedan sveobuhvatan zakonski projekat koji je pre svega u interesu stranaka i građana. Ne znači da time treba favorizovati prava stranaka, nego upravo težimo ostvarenju te prave mere – ostvarenja interesa svih učesnika u procesu.