Gospođo predsedavajuća, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, naš amandman glasi ovako: "Jedinstveni imenik advokatskih ortačkih društava vodi Advokatska komora Srbije po postupku i na način utvrđen aktom ove komore".
Ovo je jako jednostavan amandman, a htelo se da se postigne da se izbegne svrstavanje ovih društava u režim Agencije za privredne registre i smatrali smo da je dovoljno vođenje jedinstvenog imenika u Advokatskoj komori Srbije.
Ovaj amandman je podnet iz razloga što smo mi učestvovali prošlog meseca na javnom slušanju Predloga zakona o advokaturi i na tom javnom slušanju bili su prisutni predstavnici Advokatske komore Srbije, Advokatske komore Vojvodine, Beograda i svih ostalih advokatskih komora koje postoje na teritoriji Srbije.
Tada su postignuti u načelu neki dogovori u tom smislu da pored načela koje je sada izneto, da se izbegne svrstavanje ovih društava u režim APR, da se spreči osnivanje novih advokatskih komora bez saglasnosti najvišeg organa Komore čije područje nadležnosti bi bilo zahvaćeno područjem nadležnosti novoosnovane komore.
Zatim da se utvrde stroža merila za oduzimanje javnih ovlašćenja, da se izričito propiše privremenost te mere i da se pod određenim uslovima advokatskim komorama u sastavu Advokatske komore Srbije omogući osnivanje advokatske akademije.
Dakle, to su bila neka rešenja koja su bila prihvatljiva i za Advokatsku komoru Srbije i za Advokatsku komoru Vojvodine, kao i za većinu advokatskih komora čiji predstavnici su sedeli na javnom slušanju ovog predloga zakona o advokaturi.
Podvlačim da i danas razgovaramo o zakonu o advokaturi, ovo su pretpostavke koje su od strane prisutnih advokata isticane kao preko potrebne da bi zakon o advokaturi zaživeo u najbolju korist svih advokata. To su ta načela, to su ti zajednički dogovori koje sam malopre pročitala.
Šta se dešava? Radna grupa koja je sačinila Nacrt zakona o advokaturi sastojala se od osam članova, od toga šestoro ih je bilo advokata, a dvoje iz redova Ministarstva. Dakle, imamo jedan Nacrt zakona, gde je u pretežnom broju zastupljena advokatska profesija.
Imamo neke zajedničke pretpostavke do kojih su došli upravo advokati na jednom zajedničkom sastanku u parlamentu Srbije. Imamo amandmane koji su podneti od strane LDP, koji su u skladu s tim dogovorom, odnosno dogovorima koji su postignuti na tom javnom slušanju.
Od svih tih amandman, koje smo mi podneli, usvojena su samo dva amandmana, na čl. 20. i 54. Podvlačim da su i Advokatska komora Srbije i Advokatska komora Vojvodine otprilike predlagale u tom smislu da se podnose amandmani i jedna i druga komora je definisala potrebu za izmenama zakona otprilike sa 14 do 15 amandmana.
Faktički samo je usvojeno da se izmene član 20. i 54. Dakle, ako je ovaj zakon u interesu advokature, ako su ovaj zakon pisali u pretežnom delu advokati, ako su određene izmene predlagali advokati, zaista ne vidim razlog zašto se na ovaj način reagovalo kako se reagovalo od strane Vlade, kad je od podnetih 25 amandmana usvojeno dva, koja su faktički od strane advokatskih komora sugerisana, a 126 amandmana je odbijeno.
Pogotovo iz tog razloga, jer smo mi danas čuli da je trebalo da advokati odlučuju na koji način će ovaj zakon da reguliše njihovu delatnost, njihovo organizovanje i sve ostalo što spada u rad i delokrug advokature.
Prema tome, iluzorno je da mi danas raspravljamo pojedinačno o svakom amandmanu, da se osvrćemo na sve moguće terminološke izmene, dopune, ispravke ukoliko mi oko ključnih stvari, oko ključnih problema oko kojih su se u načelu saglasili u pretežnom delu advokati, odnosno njihove advokatske komore, jednostavno ne možemo da dobijemo pozitivniji odgovor
Zato postavljam pitanje, da li će ovaj zakon zaista biti zakon advokature ili će to biti samo jedan zakon koji je nametnut i koji faktički predstavlja samo rezultat možda nekog pojedinačnog interesa koji u stvari upravlja sadržinom samog zakona.
Dakle, nije to cilj nijednog zakona koji se pravi, koji se donosi, sprovodi, da zastupa bilo čiji pojedinačni interes i da štiti taj interes, nego je cilj zakona upravo to da u skladu sa realnim životom uokviri određenu problematiku i da sprovođenje tog zakona čini mogućom, a sve u interesu svih onih koji taj zakon na neki način doživljavaju ili koji ga u stvari na kraju krajeva i žive.
Iz tog razloga, dodaću samo još jednu rečenicu, mogu da raspravljam o svim budućim amandmanima koji će stići na dnevni red današnje sednice i mogu da vam iznesem obrazloženje za svaki od tih amandmana, ali u suštini mi ćemo se opet vratiti na ono što je po meni bar i ključno, zašto mi ovaj zakon donosimo ako jedno pišemo, drugo pričamo, a treće na kraju sprovodimo.
