Članovi od 25. do 51. Predloga zakona o javnom beležništvu bave se subjektima javnobeležničke delatnosti, pa je tako, između ostalog, navedeno da javnom beležniku u njegovom radu mogu pomagati javnobeležnički pripravnik, javnobeležnički pomoćnik i administrativni osoblje javnog beležnika. Kao što znamo, u određenim okolnostima i za određeni vremenski period mogu ga menjati javnobeležnički zamenik i vršilac dužnosti javnog beležnika.
Moj amandman se upravo i odnosi na ova dva spomenuta zadnja subjekta, na javnobeležničkog zamenika i vršioca dužnosti javnog beležnika koji, shodno odredbama ovog predloga zakona, imaju sva prava i obaveze javnog beležnika.
Konkretno, u pitanju je član 50, čije sam brisanje predložio, a za ovo brisanje postoje barem dva relevantna razloga koja ću pokušati ukratko da obrazložim, jer ovaj član je malo duži pa da ga ne bih čitao u celini, pokušaću da objasnim o čemu se radi.
Naime, prvi razlog zašto predlažem brisanje je taj što su gotovo svi stavovi iz ovog člana već sadržani u prethodnim članovima. Konkretno, u članu 46, 47. i 48. ako se radi o javnobeležničkom zameniku, odnosno u članu 49. ako se radi o vršiocu dužnosti javnog beležnika.
Takođe, odredbe koje se bave disciplinskom odgovornošću ovih subjekata pomenute su u kasnijim članovima od 149. do 164, pa je logičan zaključak da član 50. samo ponovo konstatuje nešto što negde drugde već postoji u drugim članovima. Time se samo otežava aplikacija ovog zakona u praksi, umesto da se njegova primena učini nedvosmislenom, jednostavnom i lako primenjivom. To je prvi tehnički razlog zbog koga sam predložio brisanje.
Drugi je mnogo značajniji i sadržan je u stavu 3. ovog člana 50, gde se kaže da javnobeležnički zamenik odnosno vršilac dužnosti ima ovlašćenje da vrši sastavljanje javnobeležničkih isprava i izdavanje otpravaka, prepisa i izvoda, pri čemu su dužni da navedu svoje tačno ime i prezime i u kom svojstvu postupaju.
Upravo ova činjenica, u kom svojstvu postupaju, krije najveću zamku koju svesno ili nesvesno može upasti javni beležnik. Naime, javni beležnik je u suštini stručnjak iz oblasti prava koji treba da obavlja posao u službi od javnog poverenja, u ovom slučaju u oformljenoj javnobeležničkoj kancelariji.
To podrazumeva da, pored stručnih, javni beležnik mora da poseduje određene etičke i aksiološke crte ličnosti i kada bi to javni beležnik posedovao, to ne bi bilo sporno, ali šta ako se desi da javni beležnik ne poseduje neku od ovih karakteristika? Onda njegov posao može da se izrodi u nešto drugo, pa umesto da bude dobar i uspešan beležnik, on može postati dobar i uspešan privatni preduzetnik.
To je nešto protiv čega je SRS uložila veći broj amandmana. Smatramo da izdavanje ovih otpravaka, prepisa i izvoda treba i dalje da se obavljaju tamo gde su se i do sada obavljali, a to znači u sudovima i u jedinicama lokalne samouprave, pogotovo što u ovim jedinicama lokalne samouprave posle 2000. godine znate i sami da je zaposleno mnoštvo kumova, prijatelja, rođaka i ostalih kadrova DOS-ovskog režima, pa vam ne može biti izgovor to da nemate dovoljno ljudi.
U prilog ovome ide i činjenica da u prvom početnom periodu rada ne bi postojala adekvatna kontrola javnog mnjenja, jer ovo beležništvo kod nas ne postoji već 60 godina, postojalo je samo za vreme Kraljevine Jugoslavije, od 1930. do 1941. godine, pa se narod na neki način odvikao od ove institucije javnog beležnika, što znači da bi bio potreban jedan određeni period da se ljudi ponovo priviknu.
Da ne otvaramo sada ponovo ono što je rekao gospodin Jojić, pitanje da li je to uopšte ustavna kategorija, čak i mi poslanici koji nismo pravnici, kada pročitamo Ustav Srbije videćemo da u njemu nigde nema kategorije javnog beležnika, što znači da je ovo jedna diskutabilna kategorija i da treba biti oprezan u primeni ove institucije. Zato smo i predložili brisanje člana 50. u celini.
