Amandmane SNS na Zakon o advokaturi nisu pisali advokati. Mnogi su uzimali sebi za pravo da govore o kvalitetu ovog zakona, a u ime SNS. Kažem vam da o kvalitetu ovog zakona govori 29 podnetih amandmana na zakon koji ima 95 članova.
Hteli smo što objektivnije da sagledamo ovaj zakon u svetlu interesa građana i onih koji su dužni da te interese štite kao advokati pred organima ove države, želeći da postignemo jednaku pravdu za sve, maločas je i kolega govorio o tome, kao i jednake uslove poslovanja za sve. Mislim da je bilo neophodno prihvatiti dopunu člana 15. članom 15a, koji smatram ključnim za ovaj zakon, jer on jedini govori o zaštiti onih od kojih treba da se zaradi i čiji interesi treba da se zaštite pred organima.
Vi ste odbili da ono što smo definisali kao dužnost prema stranci uklopite u postojeći zakon, sa obrazloženjem da su dužnosti advokata prema stranci uređeni zakonom, statutom Advokatske komore, kodeksom profesionalne etike advokata, kao što je to propisano u članu 15. tačka 2) Predloga zakona.
Tvrdim da Predlog u celom tekstu nigde ne govori o obavezama prema svojim klijentima, izvolite pogledajte zakon – načelno je propisao članom 15. neke obaveze. Smatramo da je to potpuno pogrešan pristup.
Da li je jedan od uslova bio da donesemo Zakon o zaštiti potrošača, uopšte potrošača, kao uslov da se upišemo u red onih koji drže do svojih građana, ne samo kao slobode prava i čoveka, i da je individua najvažnija. Da, ta individua je najvažnija onda kada poštujemo pravo.
Donosimo Zakon o zaštiti potrošača u oblasti finansijskih usluga, a zašto propuštamo priliku da zaštitimo korisnika advokatskih usluga iz jedne jedine situacije o kojoj ću vam reći i morate da prihvatite da sam u pravu ukoliko je situacija podudaran interes klijenta i advokata, a ukoliko se situacija interesa advokata razilazi od interesa klijenta ljudi uopšte ne žele da angažuju advokate, jer je advokatska profesija u velikoj meri izgubila ugled, i sve što mogu urade sami.
Ljudi žele da se njihov spor reši što pre, a advokat želi što više podnesaka. Njemu ne smetaju česti razmaci između zakazivanja ročišta, oni žele da imaju što više sporova i što više problema jer je to njihov obim proizvodnje.
Građanin želi da, uz najmanju moguću naknadu, reši svoj pravni problem. Ne samo da plati manje, nego da obavi posao što pre i da u angažovanju tog lica koje će mu pomoći da ostvari svoje pravo ne bude izigran, ne bude predmet pregovora, onoga što su sud, advokati, veštaci i ono čega smo svedoci svi, kao zloupotrebu u velikoj meri samog sistema, i pravosuđa i advokatske profesije.
Zašto ste onda odbili da tu odgovornost definišemo dužnostima prema stranci kroz član 15a? Preporuka R (2000) br. 21 Komiteta ministara Saveta Evrope, na koju se vi ovde pozivate kada pišete ovaj zakon, između ostalog piše – dužnost advokata prema njegovim klijentima je sledeća: da ih savetuje o njihovim zakonskim pravima i obavezama, da ukaže na verovatni ishod postupka i posledice slučaja, uključujući i finansijske troškove.
Advokat mora da nastoji da, prvo i pre svega, slučaj reši na miran način, a u skladu s ovim preporukama i s kodeksom ponašanja za evropske advokate, Poveljom o osnovnim načelima evropske pravne profesije, donetim od strane Saveta advokatskih komora i pravnih društava Evrope, ovim amandmanom smo predvideli više dužnosti advokata prema njihovim strankama.
Zašto to nije uključivanje u neko uređeno institucionalno društvo? Advokati su dužni da štite interes stranke. U skladu s tim, dužni su da se konsultuju sa strankom i stranka mora da odredi šta je njen interes. To smo ovim amandmanom predvideli.
Ukoliko uoči bilo koju povredu prava svog klijenta, na primer u okolnosti da je klijent lišen slobode, zahteva da advokat deluje bez odlaganja. I to smo definisali članom 15a. Kada advokat ima veliki broj klijenata, on često nije u stalnom kontaktu sa strankom. Pravo stranke da bude obaveštena šta se dešava s njenim predmetom i u kojoj je fazi, šta je za nju povoljno i koji su mogući ishodi, to ničim i nigde nije definisano.
Zaista smatramo da nije bilo suvišno da se ovim pojedinostima pozabavi zakon. Predvideli smo da stranka može u svakom trenutku, iz bilo kog razloga da zahteva od advokata da joj dostavi spise iz njenog predmeta, jer se radi o postupku u kojem se odlučuje o pravima stranke, o obavezama stranke. Ona zaista treba da ima, pa i klijent, ta stranka, pravo i uvid u sva dokumenta, kao i da ih poseduje i dobije kada ih zatraži.
Da li još jednom treba da vam kažem, da vas podsetim, da svi mi postojimo zbog građana čija prava želimo da uredimo, da smo svi povremeno poslanici – vlast, opozicija, pozicija, ali smo uvek građani kojima usluge ove profesije trebaju.
Ako ne mislimo na druge, mislimo na svakog od nas, jer nam prava i zaštita prava od advokata treba od zaključivanja ugovora, do rešavanja prava ostavine, ne računajući da ćemo imati, po sili ljudske prirode i nagona, i one negativne i loše situacije u kojima se svako od nas nađe, ali zaista da ne budemo predmet ni izrabljivanja, ni zloupotrebe, ni nagodbe, ali ni političkog promovisanja navodnog znanja nekih advokata, koji u stvari političke prečice i politička prijateljstva rentiraju čak i na takav način.
Znači, pridržavajući se evropskih direktiva, iskustava i povelja, predložili smo vam dopunu u vidu člana 15a. Molila bih vas, pristala bih da ne obrazlažem ni jedan jedini član dalje, ako bi vlast, ako bi vi naišli na razumevanje, da ovaj zakon postoji ne zbog komore, ne zbog advokata, nego zbog građana kojima su potrebni usluge advokata i komore koja će urediti njihovo poslovanje.
Zašto bi lekari nailazili na probleme kada naprave prekršaj u profesiji ili ne postupe kako valja? Zašto bi svi drugi imali zaštitu i odgovornost, a klijenti advokata nemaju pravo na tu vrstu zaštite ili da advokati nemaju odgovornost prema klijentima, ne u onom konačnom ishodu kada su izloženi ruglu javnosti kroz sasvim određene politički upotrebive afere u novinama. Neka budu zaštićeni zakonom, to je naša dužnost.