TREĆA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 28.04.2011.

10. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

10. dan rada

28.04.2011

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 16:10 do 19:05

  • TAGOVI

  • Postavljanje poslaničkih pitanja (Treća sednica Prvog redovnog zasedanja) (2011)
  • Treća sednica Prvog redovnog zasedanja (2011)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Poštovani narodni poslanici, s obzirom na to da je danas poslednji četvrtak u mesecu, u skladu sa članom 205. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16.00 do 19.00 časova.
    Generalni sekretar Vlade Republike Srbije je pismom od 27. aprila 2011. godine, saglasno članu 205. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obavestila da sledeći članovi Vlade nisu u mogućnosti da prisustvuju današnjoj sednici, na kojoj se Vladi postavljaju poslanička pitanja: Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade, zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova; Verica Kalanović, potpredsednica Vlade; Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova; Snežana Malović, ministarka pravde; Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke; Snežana Samardžić Marković, ministarka omladine i sporta; Oliver Dulić, ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja; Predrag Marković, ministar kulture, informisanja i informacionog društva i Srđan Srećković, ministar vera i dijaspore, s tim što postoji mogućnost da informacija koju sam vam dala bude promenjena, da nam se neki od članova Vlade ipak pridruže u vremenu od 16.00 do 19.00 časova.
    Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas podsetim na odredbe Poslovnika Narodne skupštine koje se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja.
    Narodni poslanik ima pravo da postavi poslaničko pitanje pojedinom ministru ili Vladi, iz njihove nadležnosti, na osnovu člana 204. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine.
    Poslaničko pitanje mora biti jasno formulisano, što je definisano članom 204. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine.
    Izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanja ne može da traje duže od tri minuta, u skladu sa članom 204. stav 4. Poslovnika.
    Predsednik Narodne skupštine dužan je da upozori narodnog poslanika koji postavlja poslaničko pitanje ako pitanje nije postavljeno u skladu s odredbama ovog poslovnika, odnosno ako nije upućeno nadležnom organu, na osnovu člana 204. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine.
    Na usmeno postavljeno poslaničko pitanje Vlada, odnosno ministar moraju odmah usmeno odgovoriti. Ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema, oni to moraju odmah obrazložiti, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno, na osnovu člana 206. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine.
    Takođe, prema članu 207. Poslovnika, posle datog odgovora na poslaničko pitanje narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da, u trajanju od najviše tri minuta, komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše dva minuta.
    Dakle, narodni poslanik pita najduže tri minuta, član Vlade kojem je postavljeno pitanje obrazlaže usmeno odgovor ili daje obećanje o pisanom obliku odgovora, narodni poslanik komentariše najviše tri minuta ili postavlja dopunsko pitanje i, po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, ima pravo da se izjasni o odgovoru u najviše dva minuta.
    U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora shodno se primenjuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika, na osnovu člana 216. Poslovnika Narodne skupštine.
    U skladu s tim molim sve narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja.
    Istovremeno vas podsećam da će redosled postavljanja poslaničkih pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi rada, tako što će, naizmenično, najpre reč dobijati narodni poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, a zatim narodni poslanici od najmanje prema najvećoj poslaničkoj grupi.
    Prelazimo na POSTAVLjANjE POSLANIČKIH PITANjA
    Prvi po redosledu prijavljenih narodnih poslanika je narodni poslanik Riza Halimi, a posle njega će narodna poslanica Marina Toman imati pravo da postavlja pitanja.
    Narodni poslanik Riza Halimi. Izvolite.
    ...

    Riza Halimi

    Grupa manjina
    Hvala, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, Vlada Republike Srbije je 9. aprila 2009. godine donela odluku o uređenju Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, čime je trebalo da se obezbedi ostvarivanje ciljeva Vladinog programa iz 2001. godine. Ciljevi ovog programa su predviđali ekonomsku revitalizaciju ovog područja, integraciju Albanaca u državni sistem, uspostavljanje bezbednosti i mira, slobode kretanja i povratak raseljenih.
    Međutim, u prethodne dve godine Koordinaciono telo se nije bavilo rešavanjem najtežih i najosetljivijih životnih problema. Zato je aktuelna ekonomska situacija mnogo teža nego 2001. godine, kada je donet pomenuti Vladin program o rešavanju krize na ovom području, tako da je stopa nezaposlenosti znatno iznad rekordnih i dramatičnih 70%.
    Umesto povratka raseljenih, zbog katastrofalne ekonomske situacije i nepriznavanja univerzitetskih diploma stečenih na Kosovu, u Albaniji i Makedoniji, Albanci su primorani da masovno napuštaju ovo područje, tako da je u opštini Medveđa od ranijih 5.500 ostalo svega 500 Albanaca na svojim ognjištima, a sličan dramatičan proces je u toku i u opštinama Preševo i Bujanovac.
    Koordinaciono telo se još uvek ne bavi osnovnim životnim problemima ovog područja, pored ostalog i što nije sprovođena pomenuta Vladina odluka, što znači da je Koordinaciono telo nastavilo da radi po starom, bez finansijskog plana i bez operativnih programa, iz razloga što nisu konstituisani i ne funkcionišu radna tela ni širi sastav Koordinacionog tela, predviđeni ovom Vladinom odlukom. Zapravo, imali smo improvizacije rada predsednika i službe Koordinacionog tela, a legitimni predstavnici Albanaca, i poslanik i opštinski rukovodioci, do sada su služili samo kao demokratski dekor.
    Zato sad postavljam pitanje – šta će Vlada da uradi da bi se ova odluka konačno počela u praksi primenjivati, jer je prošlo dve godine? Zatim, pošto se može lako konstatovati da je ministar Marković, kao predsednik Koordinacionog tela, prezauzet drugim obavezama, zašto Vlada ne razmatra mogućnost postavljanja novog predsednika Koordinacionog tela, opet iz redova Vlade, koji bi ozbiljnije radio na sprovođenju ove odluke od 2009. godine, a naravno, vraćajući se na onaj osnovni program iz 2001. godine, kada su ozbiljni ciljevi postavljeni pred Koordinaciono telo? Hvala vam.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Da li neko od članova Vlade želi da odgovori? (Da.) Božidar Đelić ima reč.
    ...

    Božidar Đelić

    Gospodine Halimi, mislim i s pravom verujem da pri svakoj mogućnosti da postavljate pitanja vi postavljate slična pitanja. Mi u Vladi smo veoma svesni teške ekonomske i socijalne situacije i u tom delu naše zemlje. Ipak, priznaćete da je u poslednje dve godine to telo, gde nije bilo predstavnika albanske manjine, profunkcionisalo i danas ima predstavnike koji omogućavaju da se radi s dozom reprezentativnosti i da rešava nagomilane probleme.
    Od 2000. godine, prema procenama koje nam je izložio i ministar Marković, koga ste pomenuli, što se tiče opština koje su pokrivene tim telom, procenjuje se da se što iz domaćih, što iz inostranih izvora, mimo budžetskih sredstava došlo do nekih 50-60 miliona evra dodatnih sredstava za rešavanje infrastrukturnih i drugih problema. To sigurno nije dovoljno, ali ipak pokazuje da Republika Srbija daje specifičnu pažnju tom delu naše zemlje.
    Mogu samo reći da moj kolega Marković veoma redovno izveštava Vladu o onome što se radi i nadamo se da će se obnoviti i jačati saradnja i sa vama u nedeljama i mesecima koji dolaze, tako da će i u tom delu naše zemlje, gde je tačno da je stopa nezaposlenosti visoka, gde ima problema, stvari krenuti nabolje.
    Drugi element je, naravno, otvaranje mogućnosti za edukaciju, otvaranje odeljenja, ako se ne varam, za ekonomiju i pravo, i postoje planovi da se to univerzitetsko prisustvo ojača, tako da mladi imaju direktno veoma blizu sopstvenih domova mogućnosti da se školuju.
    Znamo da ima problema, znamo da nema dovoljno udžbenika i onoga što je predviđeno zakonom, na albanskom jeziku, i to mora da se reši. Postoji serija pitanja koja moraju da se reše, ali ono što je sigurno, to je da demokratski izabrani predstavnici poput vas i onih drugih koji su u tom delu naše zemlje, zajedno s Vladom Republike Srbije, treba da sednu i da rade i rešavaju te probleme.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Narodni poslanik Riza Halimi imaće pravo na tri minuta za dodatno pitanje.
    Izvinjavam se narodnoj poslanici Marini Toman, omaškom sam vam pročitala ime pre nego što je vaš red. Izvinjavam se još jednom. Sledeći prijavljeni govornik će biti narodni poslanik Siniša Stamenković, a narodni poslanik Riza Halimi ima pravo na reč.
    ...

    Riza Halimi

    Grupa manjina
    Gospodine Đeliću, vi ste spomenuli, ako se ne varam, da je 50 miliona evra u prethodne dve godine uloženo, a ja nemam takve informacije. Znam za period od 2001. do 2004. godine, ali ne govorim o tom periodu. Govorim za ovo što smo se dogovorili pre dve godine, kada smo potpisali i ministar Marković i ambasador OEBS-a i ja u ime albanske zajednice. Govorim o tome da u ove dve godine mi i dalje…
    Zapravo, mi ranije nismo bili dekor. Mi smo kao predsednici opština sarađivali s predsednikom Koordinacionog tela, a sad smo deo Koordinacionog tela a niko nas ni za šta ne pita. Mi smo samo demokratski dekor. U tome je suština, da se celokupni rad sprovodi preko službe, koja je administrativna struktura koja sve više raste i troši skoro četvrtinu budžeta za Koordinaciono telo, a da mi kao legitimni predstavnici, ni predsednici opština ni ja, koji smo pristali da uđemo u Koordinaciono telo, u tome apsolutno ne vidimo našu ulogu, jer nas niko ni za šta ne pita.
    Prvo, to je neodrživo. Drugo, koordinaciono telo se ne bavi problemima kao što je ekonomija, jer je sad situacija teža nego pre deset godina, kad je Vladin program postavljen. U međuvremenu smo imali katastrofalnu privatizaciju, a Koordinaciono telo u tome nije imalo nikakvu ulogu. Nije se uopšte mešalo, kao da se radilo o nečemu na Marsu, a ne o oblastima za koje je Vlada zadužena.
    Govorim o tome da se ništa ne čini po rešavanju ogromnih problema koje imaju ljudi u kopnenoj zoni bezbednosti, niti se omogućavaju uslovi za povratak, a u poslednje vreme se onemogućava administracija i oni gube pravo na lične dokumente, gube pravo na prebivalište u poslednjih godinu-dve dana.
    Govorim o tome da se Koordinaciono telo bavi pozorišnim komadom za koji je otišlo četiri miliona dinara, i samo je jedna predstava prikazana u Bujanovcu, a ostalo je bilo po Kikindi, Beogradu ili drugim sredinama. Za koga su ta četiri miliona data? Umesto da se rešavaju akutni problemi, jer kažem, stopa nezaposlenosti je preko 70%.
    Pitam – ako mi ovako dugo čekamo, koja je funkcija Koordinacionog tela kad se tamo ceo prostor prazni? Kopnena zona bezbednosti je ostala skoro bez stanovnika, a taj trend ide i u drugim mesnim zajednicama. Pitanje je da li Koordinaciono telo, da li Vlada stoji iza ovakve situacije gde se ne bavimo životnim problemima ljudi na tom području. To je moje suštinsko pitanje.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Reč ima Božidar Đelić.
    ...

    Božidar Đelić

    Samo da preciziram. Govorio sam o prethodnih deset godina i možemo samo da kažemo da je, mada stvari nisu perfektne, u poslednjih deset godina bio specifičan napor da i naši građani albanske nacionalnosti budu uključeni u državne službe. Imali smo jednu statistiku da su pre deset godina, ako se ne varam, samo dva ili tri predstavnika albanske nacionalnosti bila u našoj policiji, a sada ih je oko 200-300. Postoji namera da postoji i u tom domenu ta reprezentativnost.
    Ono što je sigurno, to je da će Vlada Republike Srbije nastojati da rešava kroz Koordinaciono telo, koje mora da da svoj doprinos, veliki broj problema. Vi ste pomenuli problem pražnjenja tog dela teritorije. Nažalost, to je i generalni problem, koji nije specifičan za jednu ili drugu nacionalnu manjinu ili zajednicu. Mi imamo taj slični problem i u drugim opštinama tog dela naše zemlje i verujem da će jedan broj rešenja morati da bude specifičan, a drugi deo će pokrivati i sve opštine na jugu.
    Siguran sam, na kraju, da kolega Marković, kao što nam je i rekao, ima ne samo otvorena vrata, nego veliku želju da nastavi da radi sa vama na rešavanju mnogobrojnih problema za koje znamo da postoje.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Narodni poslanik Riza Halimi ima dva minuta.
    ...

    Riza Halimi

    Grupa manjina
    Spomenuli ste, gospodine Đeliću, projekat multietničke policije i niko ne spori da je to najvažniji projekat do sada urađen na toj teritoriji, u tim opštinama. To je vidljivo i apsolutno ne nameravam da to osporavam. Pozdravljam i što će sada opet pedesetak novih policajaca objavljenim konkursom da se primi.
    Ali ja govorim…, hajde uzmite prvo odluku Vlade od prošle godine da se prime 63 nova radnika da bi se ostvarili ciljevi Koordinacionog tela, a jedan od tri osnovna cilja je integracija Albanaca. Šta se desilo u praksi? U ovih 10 meseci ostvaren je jedan konkurs za carinu, primljeno je sedam Srba i pet Albanaca Onda se postavlja pitanje ko se tu integriše.
    Znam da u carini ni Srbi iz Preševa nisu zaposleni nego dolaze iz drugih sredina, ali ako smo postavili cilj još pre 11 godina da integrišemo Albance u državne strukture i 11 godina čekamo i sada se jedan konkurs objavljuje i opet se zapošljava veći broj Srba nego Albanaca, onda da li mi stvarno želimo da integrišemo Albance u državne strukture? Ili, da li stvarno funkcioniše ono što je odlukom od pre dve godine Vlada donela, pa kaže - Koordinaciono telo treba da radi na omogućavanju delotvornog učešća albanske zajednice u državni društveni sistem?
    Ako sam ja kao poslanik dve godine pokušavao u Koordinacionom telu i nisam mogao da dođem do izražaja, nego se pitam samo na kraju, kada predsednik i služba Koordinacionog tela odradi nešto i samo formalno treba nešto da potvrdim, onda osećam da sam ja tu dekor, a apsolutno ništa suštinski tu nije omogućeno, i to legitimnim, legalno izabranim predstavnicima Albanaca na terenu, šta ostaje drugim građanima? Kako oni da se integrišu? Hvala vam.