Koleginice i kolege, pošto je juče okončana španska serija prodaje "Telekoma", koja je trajala skoro devet meseci, otvorila su se neka pitanja, a ja ću dva postaviti Vladi odnosno predsedniku Vlade, premijeru Cvetkoviću.
Jasno je da je krah privatizacije "Telekoma" dokaz u kakvom je stanju ekonomija, dokaz koliku cenu plaćamo bekstvom od tržišne ekonomije, izostankom suštinskih reformi. Jasno je da je to dokaz i u kakvom je stanju javni sektor i javna preduzeća. Kada nismo u stanju da prodamo, kako kažu, najprofitabilnije javno preduzeće u Srbiji, onda valjda mora neko da snosi odgovornost.
S jedne strane, to pokazuje stanje privrede, stanje ekonomske politike ove vlade. S druge strane, pokazuje i na neki način traljavo i loše vođen proces oko privatizacije "Telekoma". To je jasno i u principu ne treba dokazivati. Kada uzmemo u obzir da je "Telekom" imao profit za 2010. godinu od 170 miliona evra, neko će reći da je dobro što ga nismo prodali, jer je to profitabilna kompanija.
Stručnjaci s pravom kažu da je to posledica dugogodišnjeg monopolskog položaja, ali da sada ta kompanija ima konkurenciju i da će se u budućnosti tržište koje pokriva "Telekom" smanjivati, a time će se smanjivati i cena. To je jasno, jer dva druga konkurenta će boljim menadžmentom i investicijama uzimati deo tržišta i kako se bude smanjivao udeo u tržištu "Telekoma" sa sadašnjih preko 50%, a možda i 60% na manje, tako će padati cena.
Ovo pričam zbog građana i podsećam da je NIS prodat za 400 miliona evra, a da je prošle godine imao profit od 160 miliona evra. To znači da će ruskom partneru ulaganje da se vrati za otprilike tri godine. To apsolutno nije ekonomski racionalno, ali o tome smo pričali onda kada je to trebalo. Zato neću stajati vama iz vladajuće većine na ranu oko prodaje "Telekoma", jer su vas napadali upravo oni koji su se zalagali da se NIS proda za 400 miliona, ali nažalost u tome ste vi učestvovali.
Sa "Telekomom" ima još jedna priča koja je nejasna, a to je kupovina "Telekoma Republike Srpske" za 650 miliona evra, što je 180 miliona evra tada bilo više od sledeće ponuđene cene. Podsećam da je upravo austrijski "Telekom" tada nudio oko 470 miliona evra. Elem, taj kredit se i dalje vraća, "Telekom" ga vraća.
Zato moje prvo pitanje gospodinu Cvetkoviću glasi: pošto znamo da je "Telekom" opterećen tim kreditom, pošto znamo na primeru NIS koliki su bili dugovi drugih javnih i državnih preduzeća NIS-u u trenutku kada je ruski partner ušao u kompaniju, interesuje me odnos potraživanja i obaveza "Telekoma" na dan 31. decembar 2010. godine.
Ne možemo samo da govorimo o profitu, a da nemamo u vidu činjenicu koliko je dužan "Telekom" i koliko njemu duguju, jer svakako da su inostrani partneri, koji su otkupili tendersku dokumentaciju, morali imati u vidu i činjenicu koliko će dugova morati da vrate kada kupe. To svakako umanjuje cenu.
Drugo što me interesuje, pošto je propala prodaja "Telekoma", a pošto se budžet ne puni redovno, kako Vlada namerava da pokrije budžetsku rupu? Znamo da objektivno postoje samo dve mogućnosti: ili prodaja "Telekoma" ili novo zaduživanje. Pošto je prva otpala, ostalo je novo zaduživanje.
Da li će Vlada u dogledno vreme krenuti u zaduživanje, da li će to biti pod još nepovoljnijim uslovima nego što je to bilo do sada i da li će novo zaduživanje oboriti dodatno kreditni rejting zemlje i time poskupeti naše buduće i prošle dugove?
To su dva pitanja, dakle, odnosno potraživanja i dugovanja "Telekoma", a ne samo mahanje profitom i, drugo, kako mislite da pokrijete budžetsku rupu, kakvim zaduživanjima, kakav je plan?