Pre svega bih protestovala zbog načina na koji je ova tačka uvršćena, odnosno po tome što vidimo da ostale poslaničke grupe nisu podnele prijave za reč, a ovo je i te kako važan predlog skupštinskog akta. Onda izgleda da ljudi nisu znali da će danas biti ova tačka uvršćena u dnevni red.
Predsednik Odbora za kulturu i informisanje je obavestila i narodne poslanike i javnost o tome da Savet RRA trenutno funkcioniše u nepotpunom sastavu, da je 15. decembra konstatovano da će u februaru isteći mandat na koji su bili izabrani, a to je bilo šest godina i da je neophodno da se Savet, da kažem, dopuni, odnosno da se izaberu tri člana kojima je u ovom trenutku istakao mandat.
Kao što reče i predsednik Odbora, tu donekle Skupština i kasni sa ovom procedurom. No, kada je ovo u pitanju i nije tako veliko kašnjenje, zato što mi kao Skupština kasnimo u mnogim stvarima mnogo duže, tako da čini mi se ovo kašnjenje od mesec-dva i nije tako strašno.
U stvari, imamo listu kandidata od šest imena, s tim što je Narodna skupština, odnosno nadležni odbor je jedan od ovlašćenih predlagača za članove Saveta, a ukupno ima čini mi se tri ovlašćena predlagača. Odbor je obavio svoj posao. U ovom iscrpnom izveštaju o aktivnostima Odbora za kulturu i informisanje vidimo na koji način se i prethodni predsednik Odbora obraćao poslaničkim grupama, da poslaničke grupe dostave imena svojih kandidata za ovo jako važno telo.
Iz izveštaja takođe vidimo da neke poslaničke grupe to jesu uradile, neke nisu. Takođe se u izveštaju vidi da je u jednom trenutku bilo osam imena. Međutim, Odbor je to sveo na ovih šest kandidata.
U obrazloženju, takođe u izveštaju, stoji da ta dva kandidata koja trenutno nisu ovde, ali su bili na Odboru, nisu bili više kandidati zbog toga što su izabrani na neke druge funkcije. Dakle, vidi se da je Odbor radio svoj posao.
Što se tiče ovog predloga tu imamo šest imena. Ja ću ih i pročitati, znači, šest kandidata od kojih će Skupština izabrati tri. Pod rednim brojem jedan je Velimir Rajković, novinar, Slobodan Veljković, specijalni konsultant, Božidar Nikolić, režiser, Tamara Skroza, novinar, Bajram Haliti, novinar i Ivan Pajdić, novinar. Dakle, od ovih šest kandidata će Skupština izabrati tri.
Ne bih ulazila u to da sada analiziram predložene kandidate. Oni su dostavili iscrpne biografije, tako da uopšte ne želim to da komentarišem. Reklo bi se da oni formalno, barem na osnovu priloženih biografija, ispunjavaju uslove da budu izabrani za članove saveta RRA. Mi iz opozicije ćemo tu odluku o tome koga ćete izabrati ostaviti vama koji činite skupštinsku većinu. Pretpostavljam da ste se vi već unapred dogovorili koji će to članovi biti.
Prema Zakonu o radio-difuziji Srbije, RRA zaista ima veoma velika ovlašćenja, ali ima i veliku odgovornost kada je u pitanju rad svih elektronskih medija u Srbiji. Naročito podvlačim reč "odgovornost".
Međutim, kada su u pitanju upravo elektronski mediji u Srbiji, njihov rad se može slobodno okarakterisati ponekad kao grubo kršenje zakona, tog istog Zakona o radio-difuziji, kršenje Zakona o oglašavanju i kršenje kodeksa ponašanja emitera.
Svi mi, a bogami i građani Srbije, kada je u pitanju Zakon o oglašavanju smo svedoci da, na primer, reklamni blokovi ponekad traju i po osam do 10 minuta. Jasno u Zakona o radiodifuziji stoji koliko sme jedan reklamni blok da traje. Mislim da je to negde oko dva minuta. Ne sećam se da je ovaj savet ili Agencija ozbiljno opomenula neku TV stanicu da je to kršenje ovog zakona. Mediji neprestano krše zakon. Stiče se utisak da ova RRA i ne obavlja svoj posao kako treba.
No, kada je reč o ovoj agenciji možda su naša očekivanja i prevelika od jednog jedinog regulatornog tela, zato što ova agencija bi trebalo da bude nezavisno regulatorno telo. Iz njenog rada poslednjih godina reklo bi se da niti je nezavisno, niti je regulatorno. No, rekoh, možda su nam prevelika očekivanja. Za haos koji vlada na medijskoj sceni u Srbiji nije dovoljno da se angažuje jedna agencija ili članovi Saveta te agencije ili upravni odbor, mnogo je potrebnija jedna opšta društvena borba, da je tako nazovem. Moraju se uključiti i drugi akteri.
Ovo govorim, pre svega, povodom čitavog niza incidenata koji se svakodnevno događaju u rijaliti šou-programima na nekim domaćim TV stanicama. Kada smo na prošloj sednici, takođe, birali jednog člana Saveta RRA, govorili smo o ovome i hoću opet da ukažem svima nama na ovaj strašan problem, i da zaista, ako hoćemo da sprečimo ili da pokušamo da počnemo da rešavamo probleme s kojima se, između ostalog, i mladi ljudi suočavaju, a o tome je govorila i moja koleginica jutros u okviru pitanja koja je postavila i ministru prosvete i ministru sporta, i o užasu s kojima se neke porodice i gradovi u Srbiji danas suočavaju, da mladi ljudi dignu ruku na sebe, a društvo o tome ne porazgovara ozbiljno, da ne otvori dijalog i da se ne pitamo – šta se to dešava i šta doprinosi takvom ponašanju i beznađu mladih ljudi?
Tu moramo pogledati da s TV ekrana i između ostalog i ovih rijaliti šouova u naše kuće ulazi ogromna količina nasilja, agresije, psovki, beznađa, nesreće itd.
Oni koji govore o tome da društvo ne sme da se umeša u, recimo, politike određenih TV stanica koje promovišu takve emisije, oni vam kažu – da, ali svako ima izbor i može jednostavno da ugasi TV. To apsolutno nije tačno, zato što vi ne možete u svakom trenutku, a sada govorim kao roditelj koji puno radi i moja deca su vrlo često sama kod kuće i ne mogu da kontrolišem šta će oni da gledaju i kada. Tu bi moralo i društvo da se pozabavi tom pojavom rijaliti šou-programa.
Čitala sam i neke sarkastične i ironične komentare koji su bazirani na analizi da će u ovoj godini u Srbiji biti čak šest rijaliti programa na razno raznim TV i da će Srbija, koja je već u regionu postala poznata po tome kako ima zanimljive rijaliti šou-programe, kako će Srbija postati lider u Evropi po broju rijaliti šou-programa koji će se emitovati 2011. godine.
Govorila sam o ovome, a sve u okviru toga šta Savet RRA treba da preduzme ili bi trebalo da preduzme. Sada, da ne bih grešila dušu, moram i da spomenem da je RRA od 2009. godine pokrenula niz drastičnijih mera, prekršajnih prijava. Međutim, i ljudi iz Agencije se žale da su te prijave i dalje u sudovima. Oni nam poručuju da je naše reformisano sudstvo, kada je i ovaj problem u pitanju, veliki problem.
U oktobru je pomenuta jedan televizija, neću pojedinačno pominjati televizije, onda 2010. tri, 2011. godine nekoliko prekršajnih prijava, međutim ti postupci još nisu okončani. Ljudi iz Agencije kažu da se nalaze u fazi saslušanja svedoka, jer istina mora da se utvrdi i sve strane moraju da se čuju. Takođe, navodi se da je problem sudstvo i da pojedine sudije imaju i po hiljadu predmeta, tako da ne stižu do njihovih prekršajnih prijava.
Zanimljivo je kada se govori o utvrđivanju istine, kada govorite o programu koji je praktično i snimljen, tu ne treba velika mudrost i veliki napor od strane veštaka. To i jeste neka pomoć, zato što imate sve snimljeno .
Doduše, bivši ministar kulture Nebojša Bradić je, a povodom svih ovih zbivanja na televizijama i incidenata na tim rijaliti šou-programima, najavio da su u toku izmene i dopune Zakona o RRA, a te izmene bi dale veća ovlašćenja samom Savetu. Takođe, saznali smo da je u toku i izrada strategiji o medijima u Srbiji. To smo očekivali početkom 2011. godine. Međutim, već smo u maju i niti smo videli strategiju, niti smo videli izmene i dopune zakona koji bi ojačao Agenciju, da uvede malo više reda.
Moj apel predsedniku Skupštine, a i nama poslanicima, da kada ta strategija stigne u Skupštinu, da se o njoj razgovara ovde u plenumu, zato što se dešava da Vlada usvoji predlog strategije i da se čak ona ovde ne pojavi na odboru.
Znam da zakon ne obavezuje Vladu da pošalje tu strategiju na usvajanje u Skupštinu, međutim, kada je ova problematika u pitanju i kada je strategija koja će odrediti ili koja bi trebalo da odredi dalji razvoj medija u Srbiji, onda smatram da zaista treba organizovati jednu posebnu tačku, gde bismo svi u ovom domu bili za to, svesni ovih problema o kojima sam i govorila – mislim, iako ste u opoziciji ali iz različitih stranaka i te kako dobro razumete o čemu govorim i sigurna sam da se slažete sa mnom – da bi trebalo organizovati diskusiju povodom predloga te strategije, a pre nego što bude usvojena na Vladi.
