Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 84 narodna poslanika.

Podsećam da je članom 168. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da o svakom predlogu za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku u toku sednice Narodna skupština odlučuje odmah po prijemu predloga, pod uslovom da sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice. Izvolite.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali 119 narodnih poslanika, te postoje uslovi za rad.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 286. Poslovnika?

Ima reč narodni poslanik Zoran Ostojić, izvolite.

Koleginice i kolege, pošto je juče okončana španska serija prodaje "Telekoma",  koja je trajala skoro devet meseci, otvorila su se neka pitanja, a ja ću dva postaviti Vladi odnosno predsedniku Vlade, premijeru Cvetkoviću.

Jasno je da je krah privatizacije "Telekoma" dokaz u kakvom je stanju ekonomija, dokaz koliku cenu plaćamo bekstvom od tržišne ekonomije, izostankom suštinskih reformi. Jasno je da je to dokaz i u kakvom je stanju javni sektor i javna preduzeća. Kada nismo u stanju da prodamo, kako kažu, najprofitabilnije javno preduzeće u Srbiji, onda valjda mora neko da snosi odgovornost.

S jedne strane, to pokazuje stanje privrede, stanje ekonomske politike ove vlade. S druge strane, pokazuje i na neki način traljavo i loše vođen proces oko privatizacije "Telekoma". To je jasno i u principu ne treba dokazivati. Kada uzmemo u obzir da je "Telekom" imao profit za 2010. godinu od 170 miliona evra, neko će reći da je dobro što ga nismo prodali, jer je to profitabilna kompanija.

Stručnjaci s pravom kažu da je to posledica dugogodišnjeg monopolskog položaja, ali da sada ta kompanija ima konkurenciju i da će se u budućnosti tržište koje pokriva "Telekom" smanjivati, a time će se smanjivati i cena. To je jasno, jer dva druga konkurenta će boljim menadžmentom i investicijama uzimati deo tržišta i kako se bude smanjivao udeo u tržištu "Telekoma" sa sadašnjih preko 50%, a možda i 60% na manje, tako će padati cena.

Ovo pričam zbog građana i podsećam da je NIS prodat za 400 miliona evra, a da je prošle godine imao profit od 160 miliona evra. To znači da će ruskom partneru ulaganje da se vrati za otprilike tri godine. To apsolutno nije ekonomski racionalno, ali o tome smo pričali onda kada je to trebalo. Zato neću stajati vama iz vladajuće većine na ranu oko prodaje "Telekoma", jer su vas napadali upravo oni koji su se zalagali da se NIS proda za 400 miliona, ali nažalost u tome ste vi učestvovali.

Sa "Telekomom" ima još jedna priča koja je nejasna, a to je kupovina "Telekoma Republike Srpske" za 650 miliona evra, što je 180 miliona evra tada bilo više od sledeće ponuđene cene. Podsećam da je upravo austrijski "Telekom" tada nudio oko 470 miliona evra. Elem, taj kredit se i dalje vraća, "Telekom" ga vraća.

Zato moje prvo pitanje gospodinu Cvetkoviću glasi: pošto znamo da je "Telekom" opterećen tim kreditom, pošto znamo na primeru NIS koliki su bili dugovi drugih javnih i državnih preduzeća NIS-u u trenutku kada je ruski partner ušao u kompaniju, interesuje me odnos potraživanja i obaveza "Telekoma" na dan 31. decembar 2010. godine.

Ne možemo samo da govorimo o profitu, a da nemamo u vidu činjenicu koliko je dužan "Telekom" i koliko njemu duguju, jer svakako da su inostrani partneri, koji su otkupili tendersku dokumentaciju, morali imati u vidu i činjenicu koliko će dugova morati da vrate kada kupe. To svakako umanjuje cenu.

Drugo što me interesuje, pošto je propala prodaja "Telekoma", a pošto se budžet ne puni redovno, kako Vlada namerava da pokrije budžetsku rupu? Znamo da objektivno postoje samo dve mogućnosti: ili prodaja "Telekoma" ili novo zaduživanje. Pošto je prva otpala, ostalo je novo zaduživanje.

Da li će Vlada u dogledno vreme krenuti u zaduživanje, da li će to biti pod još nepovoljnijim uslovima nego što je to bilo do sada i da li će novo zaduživanje oboriti dodatno kreditni rejting zemlje i time poskupeti naše buduće i prošle dugove?

To su dva pitanja, dakle, odnosno potraživanja i dugovanja "Telekoma", a ne samo mahanje profitom i, drugo, kako mislite da pokrijete budžetsku rupu, kakvim zaduživanjima, kakav je plan?

Reč ima predstavnica poslaničke grupe DSS – Vojislav Koštunica gospođa Milica Vojić Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da otvorim jedan problem koji očigledno postoji u ovoj državi i čini mi se da je toliko ozbiljan da o njemu moramo da razgovaramo. Naime, Srbija je u poslednjih nekoliko meseci bila potpuno zatečena i zanemela pred samoubistvima mladih ljudi pod vrlo čudnim okolnostima.

Iz dubokog poštovanja prema žrtvama i prema porodicama te dece, zaista neću da navodim primere koji su svakom građaninu ove zemlje poznati, ali hoću da otvorim problem, jer mislim da ništa nećemo postići ako žmurimo, ako se pravimo da problem nije aktuelan i ako se pravimo da se on nas ne tiče.

To je, po mom dubokom mišljenju i mišljenju moje poslaničke grupe, problem kojim mora da se bave parlament i Vlada, kao i ministarstva u toj Vladi, tim pre što je juče objavljeno jedno dramatično upozorenje stručnjaka koji kažu da će u Srbiji biti povećan broj samoubistava dece, jer ovde se radi o maloletnoj deci, tim pre što je istaknut veliki značaj interneta i raznih društvenih mreža u svemu ovome, a dodala bih i sve beznačajnija uloga društva i porodice, koji se ponašaju kao nemi posmatrači u ovom problemu.

Danas je objavljena još jedna informacija, da je na sajtu jedne srednje škole u Nišu 6.300 posetilaca posetilo sajt na kome je pitanje: šta mislite o kolektivnom samoubistvu?

Neko zaista mora da odgovori na to pitanje. Adolescencija jeste jedan vrlo buran i dramatičan period u kome svako dete i male probleme u školi, u porodici, ljubavne probleme zaista doživljava vrlo dramatično i društvo mora da mu pomogne da ih prevaziđe. Alkohol i droga jesu beg od stvarnosti, moramo da budemo pošteni da kažemo – od one stvarnosti u kojoj ova deca praktično i ne učestvuju i nisu akteri, a bogami droga i alkohol i te kako otpuštaju kočnice svesti i doprinose ovakvom stanju.

Moram da postavim pitanje pre svega ministru prosvete, gospodinu Obradoviću, šta je preduzeo povodom ovoga što se dogodilo u niškoj srednjoj školi "Svetozar Marković"? Takođe, moram da podsetim na to da se pred prosvetnim radnicima, učenicima i roditeljima nalazi užasno loš zakon o osnovnom vaspitanju i obrazovanju, da nema strategije o tome kuda treba da ide naše obrazovanje, da imamo jako visoke školarine, da država i te kako aktivno učestvuje u onom nesrećnom sloganu "završi fakultet i beži", da u Srbiji 70% škola je štrajkovalo, i danas pasivno štrajkuje iako se kobajagi časovi odvijaju.

Moram da postavim pitanje ministarstvu, odnosno gospođi ministru sporta i omladine do pre nekog vremena, odnosno do pre mesec dana, koja je najavljivala vrlo gromoglasno zakon o mladima koji je trebalo da reši mnoge probleme koji se tiču mladih, pa i zapošljavanje. Očigledno da ovaj, iako je napravljen, ali nije dobro prihvaćen u javnosti. Pitanje je da li će se naći uopšte pred parlamentom?

Ovaj zakon niti bilo koji drugi zakon u ovoj zemlji Srbiji neće odgovoriti na pitanje broj jedan kada su mladi u pitanju, a to je nezaposlenost mladih, jer je smešno pomisliti da će neko zapošljavati mlade ako je 440.000 ljudi izgubilo posao za mandata ove Vlade. Mladi odlaze u inostranstvo, ali mi zato pravimo kancelarije za mlade i te kancelarije, bilo bi interesantno da dobijem odgovor šta su aktivnosti tih kancelarija, kakvi su rezultati rada tih kancelarija i da li uopšte ima rezultata osim što su zaposleni partijski kadrovi?

Dakle, pitanje gospodinu Cvetkoviću, premijeru Vlade, jeste da li se Vlada bavila problemom koji je pred Srbijom, a to su samoubistva mladih? Koji su zaključci, da li će javnost biti upoznata s tim? Ova dva pitanja gospodinu Obradoviću i gospođi Samardžić Marković.

Predstavnik Poslaničke grupe manjina, narodni poslanik Esad Džudžević ima reč.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, postavljam poslaničko pitanje, odnosno tražim obaveštenje od predsednika Vlade Republike Srbije i resornih ministara šta su uradili povodom nekoliko desetina pisama sa poslaničkim pitanjima koja sam uputio njemu i kao predsedniku Vlade i kao predsedniku Saveta Republike Srbije za nacionalne manjine, resornim ministrima za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ministru za prosvetu, ministru za kulturu, upravnom odboru i direktoru RTS i drugim institucijama koje se bave manjinskim pravima u našoj zemlji?

Sva ova pitanja i pisma uputio sam nakon usvajanja Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, počev od septembra 2009. godine. Posebno sam u pismu od 13. januara 2011. godine, u pismu premijeru gospodinu Mirku Cvetkoviću, koji je istovremeno i predsednik Saveta Republike Srbije za nacionalne manjine, skrenuo pažnju i zatražio da preduzme odgovarajuće mere u cilju omogućavanja daljih procesa ostvarivanja Ustavom i zakonom garantovanih prava i sloboda sandžačkih Bošnjaka u Republici Srbiji, koji je po svim našim analizama zaustavljen u poslednje tri godine.

Osim toga, skretao sam pažnju u nekoliko navrata i ovom visokom domu na pitanje nerasvetljenih i neprocesuiranih zločina, kao i teških masovnih kršenja ljudskih prava bošnjačkog stanovništva u Sandžaku u periodu od 1991-1995. godine, sa preko 17.300 Bošnjaka žrtava organizovanog državnog vojno-policijskog terora, koji je trajao sve do 2000. godine, a što uključuje pitanje nestalih, ubijenih, otetih, pitanje prognanih i pitanje uništene kompletne bošnjačke imovine, naročito u pribojskim selima. Ovo pitanje uključuje i pitanje pokretanja istrage za teška krivična dela u periodu od 2000. do 2009. godine.

Takođe, zatražio sam od gospodina Mirka Cvetkovića kao predsednika Vlade i Saveta Republike Srbije za nacionalne manjine da stavi van snage Miloševićevu uredbu o upravnim okruzima, kojom se dodatno otežavaju Bošnjacima ostvarivanja osnovnih nacionalnih prava u oblasti službene upotrebe jezika i pisma, obrazovanja i informisanja na maternjem jeziku, kao i zaštita i unapređenje bošnjačkog kulturnog nasleđa.

Isto tako, što se tiče delotvornog učešća u javnom životu stoji činjenica da su Bošnjaci u Republici Srbiji nedovoljno zastupljeni u policiji i pravosuđu i drugim službama s javnim ovlašćenjima.

Postavljam pitanje premijeru i resornim ministrima, odnosno tražim objašnjenje i obaveštenje o dva pitanja. Prvo, šta je Vlada učinila na razrešenju svih ovih pitanja i drugo, da li zaustavljanje i onemogućavanje korišćenja Ustavom i zakonom garantovanih prava i sloboda pripadnicima bošnjačke nacionalne zajednice u Republici Srbiji može biti prepreka u postizanju statusa kandidata naše zemlje u procesu evropskih integracija, zbog čega uostalom Bošnjačka lista i podržava i učestvuje u ovoj Vladi Borisa Tadića?

Reč ima narodni poslanik Jovan Damjanović, samostalni poslanik. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da dam informaciju u parlamentu. Nije to ništa novo, poznato je to da romski narod i u dubini i u širini je maksimalno ugrožen u svim oblastima od socijalnog problema, zdravstvenog, stambenog problema itd.

Za vreme praznika sam obišao okolinu Lajkovca i došao u selo Dubrava, gde postoji jedno veliko romsko naselje. U tom romskom naselju nema vode, a nema ni puta. Put je strašno izrovaren, mnogo ima smeća, meta i feta. Vodu piju iz nekih bunara. Deca su imala dosta stomačnih oboljenja.

Apelujem i na Skupštinu opštine Lajkovac, a i na državne organe da mora da se uredi infrastrukturno to naselje gde žive Romi, jer i Romi su zajednica ove države. Ako bi hteli da zaustavimo migraciju, sigurno mora i država i određene institucije u državi da konačno preuzmu nešto oko infrastrukture i oko socijalnog davanja ugroženom stanovništvu romske zajednice u državi.

Demokratska levica Roma će uskoro sa svojom delegacijom posetiti državu, odnosno ministra gospodina Petrovića, i tražiti iz državnih rezervi posebne kontigente za ishranu, za odeću, obuću i sve ono drugo što je potrebno, jer alarmantno je stanje ne samo u Dubravi, nego u celoj Srbiji. Očekujem i verujem da ću naići na razumevanje u institucijama i ministarstvima države Republike Srbije.