Poštovane dame i gospodo, nastavljamo rad Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 102 narodna poslanika. Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika registrovanih u elektronskom sistemu, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 84 narodnih poslanika i da postoje uslovi potrebni za rad Narodne skupštine.
Podsećam narodne poslanike da utorkom i četvrtkom, a nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici i pre prelaska na dalju raspravu, Narodna skupština radi na osnovu člana 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, odnosno prava narodnih poslanika da traže obaveštenje i objašnjenje.
Prvi stav člana 286. kaže da narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika.
Izuzetno, predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe ovo pravo iz stava 1. ovog člana može ostvariti i na sednici Narodne skupštine, usmeno, u jednom obraćanju u trajanju do pet minuta, utorkom i četvrtkom, i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu.
Pitam da li neko od predstavnika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da iskoristi svoje pravo iz člana 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine?
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi.

Hvala, gospođo predsedavajuća. Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre i predstavnici Ministarstva, ovih dana je aktuelno pitanje tzv. lažnih azilanata. U vezi s tim, tražim obaveštenja od predstavnika Vlade kako u praksi izgledaju pooštrene mere na graničnim prelazima. Kako to praktično izgleda?
Ministar Đelić je ovih dana najavio izmene niza zakona u domaćem zakonodavstvu u koje će biti uvedeno i krivično delo organizovanja nelegalnih migracija. U Skupštini pokušavam u poslednje vreme, nekoliko meseci unazad, da pokrećem zaista veoma ozbiljne teme povodom katastrofalne ekonomske situacije u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, gde je stopa nezaposlenosti preko 80%. Takođe sam u nizu situacija postavio pitanje predsedniku Vlade šta će Vlada preduzeti da se spreči veliki talas migracija usled kojih se u poslednjih dvanaest godina prepolovio broj Albanaca u Preševskoj dolini. Izneo sam podatak da Medveđa, od 5.500 Albanaca, u ovim trenucima ima svega 500 Albanaca. Inače, celokupno to područje je prepolovljeno.
Od ministara dobijamo određene odgovore, u smislu – to se dešava i u drugim sredinama. Ali, često se mešaju migracije u brdsko-planinskim područjima, što je proces koji je duže prisutan, sa opštinama kroz koje prolazi Koridor 10. Ne izgleda li vam da tu nešto ne štima? Nije normalno da se iste pojave kao u brdsko-planinskim područjima dešavaju upravo u ključnom, najznačajnijem koridoru, gde ipak ima nekih mogućnosti za privredni razvoj, a to se ne dešava.
U poslednje vreme čujemo o basnoslovnim sumama, i to od ozbiljnih ljudi, ali ja mislim da je neozbiljno kad iznose takve cifre. Prvo se govorilo o pedeset miliona evra uloženih u Preševo, Bujanovac i Medveđu. Sad čujemo, ovih dana, mislim da je gospodin Đelić spomenuo čak osamdeset, ili je taj podatak dat iz Koordinacionog tela. Ako je to dato za deset godina, šta je onda sa tom privredom, zašto je toliki stepen nerazvijenosti tu prisutan? Zbog čega se tako neozbiljno, po meni čak i bahato, barata tim ciframa?
Kada su u pitanju međunarodne donacije od 2004. ili 2005. godine, uglavnom su to zajedničke donacije za čitavo područje Pčinjskog i Jablaničkog okruga, sa 13 opština. Sad imate projekat „Progres“, koji se odnosi na 25 opština, gde su uključeni i Preševo, Bujanovac i Medveđa, ali zašto se ponekad tendenciozno, samo za ove opštine, barata tim basnoslovnim sumama?
Zatim, u periodu od 2000. do 2008. godine izlaz je verovatno bio pedeset miliona, ali ne samo za ove opštine, već i za potrebe vojske, i policije i za neke greške koje su u prethodnom periodu bile urađene. Znam samo privrednu firmu „Eurofleks“, koja je dobro radila, u koju je ʼ90. godine upala vojska i prekinuta je proizvodnja. Da bi popravilo tu grešku, Koordinaciono telo je plaćalo radnike koji su sedeli kod kuće. Kada su posle mašine vraćene bile su neispravne, pa su kupljene nove; milion maraka je dato za jednu takvu grešku. Ako se sada sve to što je dato za vojsku, policiju i greške koje su napravljene…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme koje vam je na raspolaganju je iskorišćeno.)
Moj zahtev je da se napravi jedna ozbiljna analiza zašto ljudi odlaze i šta može da se preduzme da se popravi ekonomska situacija.

Zahvaljujem, narodni poslaniče.
Da li se neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika javlja za reč? Narodni poslanik Miroslav Markićević.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam pitanje, odnosno, ukoliko je moguće da se dobije, tražim obaveštenje od predsednika Vlade gospodina Mirka Cvetkovića.
Dobro se sećam, kao što verujem da se sećaju i kolege narodni poslanici koji su pratili ekspoze prilikom rekonstrukcije Vlade Republike Srbije, pre skoro tri meseca, a da su i građani vrlo pažljivo pratili ono što je premijer govorio. Samo ću citirati nekoliko redova, šta je on rekao 14. marta kada je bila rekonstrukcija Vlade Republike Srbije. Gospodin Cvetković je rekao: „Poštovani narodni poslanici, Vlada Republike Srbije je neposredno po formiranju u jesen 2008. godine bila suočena sa izazovima najveće ekonomske krize u istoriji sveta. Takav nezapamćeni finansijski slom stvorio je situaciju koja je ozbiljno uzdrmala ekonomije najbogatijih zemalja sveta i koja je neke od zemalja EU dovela na rub bankrota. Preko noći, bili smo svedoci, rušile su se finansijske institucije, svetski poznate kompanije...“ itd.
Dakle, ono što bih želeo da podvučem, a insistiram na tome što je rekao premijer Cvetković, to je jedna rečenica na kraju pasusa koja kaže: „Želeo bih sa ovog mesta da poručim da Vlada Srbije neće žaliti truda kako bi uspela u ostvarenju svog cilja. Građani Srbije treba da žive bolje danas i odmah, i mi ćemo učiniti sve da do toga i dođe.“
Dakle, moje pitanje, na osnovu ovoga što je rekao gospodin Cvetković, jeste: šta je Vlada od rekonstrukcije uradila na poboljšanju standarda građana Srbije? Da li postoji neki sloj stanovništva, da li postoji ijedan građanin kome je bolje od rekonstrukcije Vlade Republike Srbije?
Samo da podsetim da su cene koje su direktno pod kontrolom Vlade Republike Srbije porasle, kao što je cena struje skočila 15%; da su porezi na imovinu odlukom Vlade Republike Srbije (iako to treba da sprovedu lokalne samouprave) povećani; da je inflacija, po izjavi guvernera NBS, već početkom maja, kolika je planirana, ispunjena, nekih osam i nešto procenata. Da dodam svoj lični stav – ne znam zašto se inflacija uopšte planira.
Imamo najavu poskupljenja gasa i školarine za studente. Ono što je mene kao čoveka, a verujte mi da pričam u ime stotina hiljada građana Srbije... ono što je predsednik Republike rekao za tzv. zaštitnu cenu hleba od 54,22 dinara. Mislim da je on obmanut od strane nekog marketinškog tima koji stoji uz njega i da nije baš jasno šta je on rekao. Kada se tih 54,22 dinara, gospodo narodni poslanici, pomnoži sa 365 dana, to vam je para koliko... Trista hiljada penzionera prima penziju nižu od 13.000 dinara. Dakle, samo za veknu hleba dnevno treba da daju penziju i po. Kada se na to doda TV pretplata i telefonska pretplata, ispada da više od 300.000 najstarijih sugrađana u našoj zemlji treba da da dve i po penzije samo za ove tri stavke. Da ne pričam o hiljadama dece čiji roditelji nemaju za lekove, dakle, o onim ljudima koji nemaju nikakva primanja, pa ni tih 13.000.
Zašto kritikujem na neki način Vladu i premijera? Zato što mislim da je u budžetu Republike Srbije, ovakvom kakav je, bilo dovoljno novca da se više pažnje posveti najugroženijim slojevima stanovništva u našoj zemlji, ali nije bilo sluha. Bilo je tu dobrih amandmana i od strane opozicije i od strane vladajuće koalicije.
Prema tome, molim predsednika Vlade gospodina Mirka Cvetkovića da eksplicitno odgovori šta su Vlada Republike Srbije i on kao predsednik Vlade i ministar finansija uradili za ovih nekoliko meseci, od rekonstrukcije Vlade, na poboljšanju standarda građana Srbije? Hvala.

Pre nego što dam reč sledećem poslaniku prijavljenom da koristi svoje pravo iz člana 286. stav 2, poštovani narodni poslanici, dozvolite da u vaše i u svoje ime pozdravim članove delegacije iz Borova, Republika Hrvatska, koji se nalaze u poseti Domu Narodne skupštine, a trenutno prate naš rad sa galerije Velike sale. Prisutni su: Rado Bosić, načelnik opštine Borovo, Duško Drobić, zamenik načelnika opštine Borovo, Danko Nikolić, predsednik opštinskog veća, Tihomir Jakovljević, direktor škole, Rada Latas, direktor predškolske ustanove, Velibor Nedić, preduzetnik iz Borova, Milica Popadić, predsednik Udruženja penzionera, Senka Romić, predsednica omladine Borova i Dragan Zečević, novinar iz Borova.
Dobro došli u Narodnu skupštinu, dobro došli u Srbiju. (Aplauz.)
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Poštovani građani Srbije, poštovane kolege, u ime Poslaničke grupe Napred Srbijo SNS hoću da postavim pitanje koje je u vezi s rekonstrukcijom Vlade koja je obavljena pre više od dva meseca. Kako smo iz medija informisani ili kako nas pripremaju da prihvatimo nezakonitu odluku o tome da neće biti otpuštanja činovnika i kako se postavlja pitanje otpremnina za državne sekretare i slično, želim Vladi da postavim sledeće pitanje: zbog čega Vlada prilikom konstatovanja ostavki ministara nije raskinula radni odnos sa članovima kabineta ministara i njihovim državnim sekretarima, iako je po zakonu bila u obavezi da to učini?
Pod dva, koliko je državnih sekretara i članova kabineta ministara koji su podneli ostavku nastavilo da radi u ministarstvima?
Pod tri, kakve će mere Vlada preduzeti u vezi s radnim odnosom državnih sekretara i članova kabineta rasformiranih ministarstava i da li su tačne informacije da će, suprotno zakonu, tim licima biti obezbeđena radna mesta i otpremnine?
Podsetiću vas da je državni sekretar funkcioner koga postavlja i razrešava Vlada na predlog ministra i da njegova dužnost prestaje prestankom dužnosti ministra; da su prava i obaveze posebnih savetnika prava koja su uređena ugovorom, prema opštim pravilima građanskog prava, i da oni, posebni savetnici, uopšte ne zasnivaju radni odnos; da se radni odnos u kabinetu zasniva na određeno vreme i da najduže traje dok traje dužnost ministra.
Hoću da podsetim javnost da ljudi iz kabineta smenjenih ministara ili ukinutih ministarstava, državni sekretari, savetnici, šefovi kabineta nemaju pravo na otpremninu i podsećam vas na važeće propise koji govore o tome.
Molim vas da mi odgovor na postavljena poslanička pitanja dostavite u najkraćem mogućem roku, pre nego eventualno nastane šteta iz ionako presahlog budžeta Republike Srbije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje predsedniku Republike, predsedniku Vlade i ministru finansija šta će preduzeti kada je u pitanju zaduženost preduzeća za neisplaćene poreze i doprinose?
Podsetio bih vas samo da je država Srbija, i pored najava da ćemo iskoristiti ekonomsku krizu i prosperirati u toj ekonomskoj krizi, došla u izuzetno tešku situaciju. Otprilike, preduzeća duguju za poreze i doprinose oko dvadeset milijardi evra. Problem je što među dužnicima postoje dužnici prvog i dužnici drugog reda, i to je jedan od problema koji moraju da se reše.
Deset najzaduženijih preduzeća u Srbiji duguju 2.182.000.000 evra, skoro dva „Telekoma“. Postavlja se pitanje kako je moguće da „Delta holding“ duguje 942.000.000 evra, „Viktorija grupa“ 208, „Invej“ 197, „Ist point“ 158? Vidite ko su vlasnici tih preduzeća. Da li znate da jedan privrednik, privatnik, da bi dobio bilo kakvo uverenje, mora da traži uverenje da je isplatio poreze i doprinose, da ne duguje po PDV-u, jer ne može ništa da uradi? Kako je moguće da čovek duguje 940.000.000 evra i da posluje u ovoj državi? Normalno, zato što finansira pojedine poslaničke grupe, odnosno stranke kako bi zadržao taj privilegovani položaj. Šta država napokon misli da uradi kada je u pitanju ovoliko dugovanje?
Pozivam male privatnike, doneću ono Živkovićevo bure iz Niša, vi ste pozivali da u njega ubacuju račune za struju, komunalije itd., da u to bure ubacuju svoje obaveze, jer kako je moguće da neko bude ovoliko povlašćen, a da drugi moraju uz teške muke da izvršavaju sve svoje obaveze? I, nikom ništa, oni su uspešni biznismeni, oni savetuju šta i kako država treba da radi. I da prodate sve ovo što su dobili na mufte, što bi se reklo, njih baš briga. Šta, uzimate im dedovinu ili su oni ovo zaradili? Ne, oni su ovo opljačkali, uz vašu pomoć, od 2001. godine i baš ih briga. Što bi oni plaćali porez i doprinose? Svaki ima po jednog ili dva ministra u džepu i baš ga briga, a vi se pravite ludi.
Jurite građane za neizvršene obaveze po pitanju struje, komunalija itd., prodajete stanove. Zašto ovde nešto ne preduzmete? Pa, koliko je stanova 940.000.000 evra, koliko je to stanova? Tu ne reagujete, a ove mučenike jurite, hoćete da im prodajete stanove. Kada se oni budu pokupili država će morati da radnicima kojima nije uplaćeno uplati poreze i doprinose, jer država je stvorila uslove da oni tako funkcionišu. Nisu radnici krivi, šta oni mogu da urade? Ako se pobune, dobiće otkaz.
To je problem sa kojim smo se mi suočili. Sećate se kako ste 2001. godine govorili o navodnom čuvanju socijalnog mira tako što se nisu uplaćivali porezi i doprinosi. Čak, Čeda će se setiti toga sigurno, mislim da je donet i zakon po kome je trebalo krivično da se odgovara, da oni koji ne uplaćuju poreze i doprinose krivično odgovaraju zbog toga. Šta je sa ovim, šta je sada, gde vam je taj zakon? Sada je problem zato što su to vaši, zato što su to oni kojima ste vi omogućili da opljačkaju ovu državu.
Zato ponovo postavljam pitanje predsedniku Republike, kada sledeći put bude otišao na Kopaonik zajedno sa predsednikom Vlade da prvo razreši ovaj problem. Kada razrešite ovaj problem, čini mi se da ćemo ostale probleme mnogo lakše razrešavati. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje predsedniku Vlade proizilazi iz višegodišnjeg insistiranja naše poslaničke grupe na ozbiljnoj raspravi o ekonomskoj politici koja treba da se vodi u zemlji i stanju u kojem se zemlja nalazi.
Konkretno, interesuje nas odgovor na pitanje u kojoj meri su usaglašene politika Vlade Republike Srbije i politika naše Narodne banke i šta Vlada misli da preduzme kako bi efikasno odgovorila na veliki ekonomski poraz, što je zapravo jedini opis propasti privatizacije našeg najznačajnijeg i ekonomski najinteresantnijeg javnog preduzeća, mislimo na „Telekom“?
Ova rasprava koja prati poslanička pitanja pokazala je koliko su veliki nesporazumi unutar naše političke javnosti.
Da li je Vlada napravila analizu efekata koji će proizaći iz činjenice da nismo uspeli da prodamo preduzeće koje smatramo najboljim po ceni koju smo sami zamislili? Kako Vlada misli da realizuje tržišnu politiku u našem društvu ukoliko sama nije spremna da pristane na pravila tržišta koja kažu da nešto vredi onoliko koliko se novca za tako nešto može dobiti?
Paralelno s tim, šta će Vlada učiniti kako bi realizovala, između ostalog, i plan koji je ovde predstavljen tokom njene rekonstrukcije kada je govorila, s jedne strane, o podizanju konkurentnosti, dosta nemušto, nevešto i bez jasnog plana, ali, s druge strane, o jasnoj nameri da se poveća izvoz?
U ovom trenutku naša nacionalna valuta je jedina valuta na planeti koja jača u odnosu na evro. U situaciji u kojoj smo mi, građani zemlje u kojoj nacionalna valuta devalvira najviše u Evropi, inflacija je preko 10%, u trenutku u kojem valuta jača u odnosu na evro za isto toliko. Dok se dolar podvlači pod evro i odlazi na 1,5 u odnosu na evro, nama se evro spušta ispod sto dinara. Na prvi pogled, to je nešto što je korisno za građane, ali efekte toga će morati da preuzme na sebe buduća vlada. Nama se ne dopada ta prodaja budućnosti zbog nespremnosti da se danas opredelimo i sprovedemo konkretne reforme.
Gde je problem? Problem je u činjenici da je Vlada zadužila ovu zemlju za devetsto miliona evra tako što je od komercijalnih banaka dobila taj novac prodajući državne hartije u evrima, a ne u dinarima. Tih devetsto miliona oduzela je privredi, jer bi banke po pravilu svog posla morale taj novac da ulaže u privredu. Tih istih devetsto miliona evra će sutra ova država morati komercijalnim bankama da vrati, što će onda izvršiti veliki pritisak na nacionalnu valutu i što već sada treba da nas zabrine, jer je jasno da se taj novac neće vraćati, recimo, iz prihoda koji proizilaze ih dinamičnijeg izvoza naše zemlje.
Ne možemo da funkcionišemo tako što će jedni ići na levu stranu, drugi na desnu, što će jedni vući napred, a drugi nazad. Ako postoji politika, onda ta politika mora da bude jasna i treba da se sprovodi.
Nas interesuje kada će predsednik Vlade reagovati na ono što se u zemlji dešava, između ostalog i na uništavanje preostalih pozitivnih resursa u našoj ekonomiji. Kriminalizuju se najznačajnija privatna preduzeća. Nije tačno da oni ne isplaćuju poreze i doprinose radnicima. Država je ta koja to nije radila u prošlosti, kada su preduzeća bila društvena. Agencija za privatizaciju nije reagovala onda kada je morala da reaguje kroz mere kontrole sprovedene privatizacije, koja nije u potpunosti dovršena. Zbog toga je Agencija nadležna za nešto tako, pri čemu i Agencija treba da kaže da ona ne može da preuzme na sebe ulogu Vlade koja sprovodi privatizaciju tako što se obračunava sa privatnim sektorom.
Previše je konfuzije i previše kontradiktornosti da bismo mogli to mirno da posmatramo. Neka dođe gospodin Cvetković ovde pre raspusta, pre ferija. Mi smo u parlamentu još mesec dana, da li je tako? Imamo ovu sednicu i još jednu, i videćemo se verovatno nakon buduće izborne kampanje. Ono što je problem jeste činjenica da u međuvremenu treba da živimo sa kamatama od 10%, plus šestomesečni euribor na devize, u zemlji u kojoj dinar jača u odnosu na evro. Jedina zemlja u Evropi smo mi. Niko ne može to ekonomski da preživi, i taj Černobilj je budućnost za našu decu.
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Previše je skupo da bismo se sa tim pomirili. Neka dođe Cvetković i neka kaže šta će preduzeti u odnosu na sve te očigledne paradokse.