Poštovane dame i gospodo, nastavljamo rad Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 85 narodnih poslanika. Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.
Konstatujem da je u je u sali prisutno 88 narodnih poslanika, te da postoje Poslovnikom Narodne skupštine utvrđeni uslovi za rad Narodne skupštine.
Podsećam vas takođe da utorkom i četvrtkom, a nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, Skupština radi na osnovu člana 286. stav 2, koji u svom prvom stavu kaže da narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, a o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera i iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, tako da su mu ova obaveštenja i objašnjenje potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika.
Izuzetno, predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe ima pravo iz stava 1. ovog člana da ostvari i na sednici Narodne skupštine usmeno u jednom obraćanju, u trajanju do pet minuta, utorkom i četvrtkom, i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici.
Prvi prijavljeni govornik je poslanik Bajram Omeragić.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, hteo sam da zatražim objašnjenje od Vlade Republike Srbije.
Najpre želim da kažem da sam jako obradovan da je naša Vlada napravila dobar posao juče u Luksemburgu i da je dobila vrlo povoljna sredstva, kreditni aranžman od Svetske banke, za naša mala i srednja preduzeća i, kako sam čuo danas od potpredsednika Vlade, da je to zapravo bio izraz želje naših privrednika da ova sredstva koja su omogućena danas kod komercijalnih banaka jednostavno utiču na slabu konkurentnost naše privrede u svetu.
S obzirom da se radi o kreditu Republike Srbije, naravno da će građani vraćati taj kredit. Među tim građanima koji će vraćati taj kredit su i građani Sandžaka. U objašnjenju potpredsednika Vlade čuo sam da upravo naši najveći izvoznici će biti korisnici ovog kredita.
Pitam Vladu - pošto će i građani Sandžaka vraćati kao poreski obveznici ovaj kredit, da li je Vlada razgovarala sa našim privrednicima, pošto im je olakšala i uzela ovaj kredit, njima olakšala, da li ih je motivisala da u Novom Pazaru i u Sandžaku otvore neke svoje buduće pogone, s obzirom da je rečeno da će ovaj kredit omogućiti buduća zapošljavanja i olakšati njima izvoz u budućnosti?

Zahvaljujem gospodinu Omeragiću. Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe DSS.

Ovo je pitanje za Vladu, odnosno Mirka Cvetkovića, na koncu i Borisa Tadića. Ne znam da li mi njemu možemo da postavljamo pitanja, ako ne svakako Cvetkoviću ide.
Dakle, reč je o ovim tzv. pregovorima sa albanskom stranom na Kosovu, gde je ovlašćeni pregovarač Borko Stefanović. Pre neki dan nas je obradovao svojom pojavom u Prištini, tako što je seo za pregovarački sto sa albanskom stranom, poperio zastavu Srbiju, a s druge strane, ponosito gledao zastavu Albanije kojom se kiti tzv. nezavisna država Kosovo.
Time je porušio sve dosadašnje odluke Vlade i stav Narodne skupštine o tome kako se država Srbija i njeni zvaničnici imaju ponašati i ophoditi kada je reč o odnosima Srbije i političkih predstavnika kosovskih Albanaca.
Naime, Vlada Republike Srbije odbija da prisustvuje svim skupovima međunarodnim, svim okruglim stolovima gde se predstavnici tzv. albanskih vlasti nalaze pod nazivom Kosovo, sugerišući na nezavisnu državu, ili pod albanskom zastavom, bez oznaka, naravno, Unmika ili u najgorem slučaju Euleksa.
Dakle, Borko Stefanović je tu barijeru srušio, ne u svoje ime, jer u svoje ime tamo nije išao, nego u ime države Srbije i Vlade Republike Srbije.
Sada se postavlja pitanje – ko je ovde lud, mi koji slušamo vaša objašnjenja da se trudite da zaštitite teritorijalni integritet Srbije, ili ste vi ludi što nam pametnima ovo sve radite neprekidno tri godine i ubijate nas u zdrav mozak?
To je ono što vi tri godine nama radite neprekidno i što se pokazuje, na kraju krajeva, u praksi da je tačno. Zašto se to pokazuje u praksi? Zato što ne možete da skrenete s puta koji vam je nacrtan i zacrtan. Ne možete da skrenete s puta koji vam je Brisel odredio.
Možete na glavu da se poperite i da građanima Srbije objašnjavate da su vaši potezi racionalni, celishodni, da vode zaštiti integriteta, da pametujete koliko god hoćete, a onda kada i sami vidite da ste preterali, onda lansirate novu mudrost, takođe protivustavnu i nenormalnu, a to je ova priča o podeli Kosova koju je prekjuče Ivica Dačić pustio.
Juče je za sve novine izgovorio, naravno, tu predivnu misao kako je to jedino logično rešenje i kako je on najpametniji među svima, samo jedini se usudio da pokaže kako je pametan. To je ono što vi radite. Ta priča o podeli Kosova nema nikakvo realno utemeljenje. Čak i kada bi Ustav Srbije to dopuštao što, naravno, ne dopušta, to je politički i taktički sunovratno. To nema veze s mozgom.
Zar vi očekujete da će ikada albanska strana, koja doživi da im Borko Stefanović, ovlašćeni pregovarač Srbije u pregovorima za pitaj boga šta, dođe i sedne pod njihovu zastavu, da će ikada ti ljudi, ikada, razgovarati o bilo kakvoj podeli bilo čega na Kosovu, a kamoli same tzv. državne teritorije Kosova. Šta vam pada na pamet? To apsolutno nije moguće.
Vi ste odstupili od državne politike, i to žestoko, pristali ste na sve ucene Brisela i svojim potezima upropastili sve što se upropastiti moglo u poslednje tri godine. Veoma je važno ovo istaći zbog dalje sudbine Srbije i zbog daljih nosioca državne vlasti, da bi građani znali do čega ste ih doveli i šta preuzimaju, jer ćete vi svakako, nakon narednih izbora koji uskoro slede, propasti jer sa ovakvom politikom ne možete daleko otići. Narod za sve to vreme ste ostavili na milost i nemilost da gladuje, jer ste nesposobni, niti imate želju ili ambiciju da vodite bilo kakvu ekonomsku politiku jer ovo sve odlazi do vraga.
Dakle, pitanje za vas je vrlo prosto i jedno jedino na koje znam da nam neposredno sad ne možete odgovoriti jer niste u stanju, a to je – kada ćete konačno izaći pred građane i reći im istinu? Istina nije ono što je Ivica Dačić juče rekao. To je protivustavno i nenormalno.
Istina je da ste sve upropastili, prodali Kosovo i de fakto priznali njegovu nezavisnost. To recite građanima, da ljudi znaju na čemu su s vašom vlasti, pa kada saberu to zajedno sa ekonomskom situacijom u kojoj žive, onda ćete videti kako ćete se provesti.

Reč ima potpredsednica Narodne skupštine gospođa Judita Popović.

Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, zatražiću jedno obaveštenje od Vlade, kao i od premijera Mirka Cvetkovića, i to kao od predsednika Vlade i kao od ministra finansija.
Mene interesuje koji su podaci tačni, statistički, u vezi rasta i pada BDP unazad nekoliko godina. Da li su tačni oni podaci koji su za sada još uvek zvanični ili oni podaci koji su se u proteklih nekoliko dana čuli u javnosti i koji su dati i utvrđeni na jednom naučnom skupu ekonomista? Jako je bitno da mi dobijemo pravo obaveštenje o tome koji su podaci tačni.
Zašto? Da li se ovde radi o falsifikovanju srpske ekonomske stvarnosti. Jako je bitno da znamo da li se desila statistička greška, kada se utvrdio rast društvenog proizvoda u proteklih nekoliko godina, i to u kontinuitetu, i da li je zaista pad društvenog bruto proizvoda 2009. godine bio samo 3,1%?
Naime, po novim podacima rast bruto društvenog proizvoda unazad nekoliko godina je bio znatno manji od onog koji je prezentovan, a pad je bio najmanje duplo veći od onog što nam je zvanično rečeno 2009. godine.
Postavlja se pitanje ako se na ovaj način javnost upoznaje sa jako bitnim činjenicama koje su od značaja za realni život u Srbiji, da li mi uopšte možemo da poverujemo bilo kojem podatku koji stiže iz nekih zvaničnih izvora? Ovi podaci, naime, pokazuju zašto postoji neka vrsta disharmonije između zvaničnog optimizma i realnog pesimističkog života.
Dok se govori o prevladavanju krize, s druge strane imamo situaciju da nezaposlenost raste iz dana u dan, da imamo deficit budžeta, da imamo deficit trgovinskog i tekućeg bilansa, da imamo prezaduženu državu, a pritom očigledno da nemamo taj rast BDP-a kao što nam je prezentirano, a da je daleko veća ekonomska propast od one koja nam je rečena.
Da li se ovde radi o anesteziranju javnosti domaće, da li se radi o teme da se želi prikazati nekim inostranim institucijama da je Srbija mnogo ekonomski stabilnija nego što jeste? Da li se ovde radi o nekoj zloj nameri ili samo o običnoj grešci. Republički zavod za statistiku nije izašao i nije se javno izjasnio o tome. Nažalost, to je uobičajeno u Srbiji.
Nažalost, u Srbiji nema transparentnog rada ni političara, ni institucija, pa tako nema ni transparentnog rada tako jednog značajnog zavoda kao što je Republički zavod za statistiku.
Srbiji je najmanje potrebno da dobija anesteziju u pogledu stanja njene ekonomije. U Srbiji je potrebno da dobijemo jasnu dijagnozu u kom stanju se nalazi srpska ekonomija. Kada pogledamo šta to radi Republički zavod za statistiku, kako očigledno manipuliše podacima, onda je jasno zašto se nailazi na tako veliki otpor kada se traži da se u Vojvodini konstituiše i napravi pokrajinski zavod za statistiku. Da li se na taj način želi pokriti još jedna stvarnost i anestezirati javnost i u Pokrajini?

Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, tema o kojoj bih želeo da govorim i na kraju da postavim pitanje odnosi se na naše radnike koji su na privremenom radu u inostranstvu, odnosno izvode investicione radove u inostranstvu.
Dobar deo preduzeća koja izvode investicione radove u inostranstvu danas radi u arapskim zemljama koje su pogođene ovim nemirima i rade u dosta teškom okruženju, često praćeni snagama policije, vojske, opasnost od terorističkih napada je poprilično velika i ti građani su bez sumnje ugroženi i očekuju makar od svoje zemlje da ima razumevanje prema njima kada su u pitanju neki njihovi elementarni, egzistencijalni problemi.
Šta je povod konkretno zašto sam se danas javio? Činjenica da je Narodna banka svojim mišljenjem od marta 2011. godine, njihove zarade koje godinama još iz vremena one Titove Jugoslavije u našoj zemlji primaju u devizama, svojim mišljenjem omogućila bankama da ta primanja banke isplaćuju u dinarima.
Njihovo nezadovoljstvo je ogromno, potez je jako štetan jer činjenica je da možda to ima neke efekte na međubankarsko tržište deviza, možda je ponuda nešto veća, ali se postavlja pitanje da li će te firme koje svoje radove izvode u inostranstvu u buduće otvarati eventualno filijale, isplaćivati te zarade u inostranstvu i ostaćemo bez tih deviznih prihoda.
Uz to, prema njima mislim da imamo jedan nekorektan tretman još od 2010. godine, jer do 2010. godine kada je u pitanju porez na dohodak građana oni su bili potpuno izjednačeni sa građanima koji rade u Srbiji, znači taj neoporezivi deo dohotka bio je isti. Postojala je razlika do 2010. godine između onog dela koji je neoporeziv za građane u Srbiji, za građane koji rade u inostranstvu, nakon 2010. godine to je izjednačeno, pa i ta poreska stopa i ta izdvajanja u odnosu na njihove zarade je bitno porasla i na taj način su im se zarade smanjile.
Znači, konkretno pitanje odnosi se na NBS, pa bogami i na gospodina Dulića, jer je on pre par meseci predložio jedan zakon kojim se pomaže građevinska industrija i naši građevinari u inostranstvu su deo te građevinske industrije, imaju velike perspektive, mogućnosti za zaposlenje su velika. Nažalost oni nisu mogli uhlebljenje da nađu u našoj državi.
Znači, konkretno pitanje imali se namera da se menja Zakon o deviznom poslovanju i zbog čega u trenutku, kada evo na dnevnom redu imamo Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, omogućavati bankama da samovoljno, bez saglasnosti onih čije su te zarade, odluče da li će zarade da isplaćuju u dinarima ili u devizama. Naravno da se oni odlučuju uvek za dinare i to je na štetu tih građana koji rade u inostranstvu.

Zahvaljujem gospodine Antiću. Reč ima narodni poslanik gospodin Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da postavim pitanje Vladi Republike Srbije i njenom makar formalnom predsedniku gospodinu Mirku Cvetkoviću, a pitanje je na koji će način reagovati na izjavu svog zamenika, prvog potpredsednika, ministra policije Ivice Dačića, koji otvoreno propagira ideju o podeli Kosova kao navodno jedino realno rešenje.
Vi ste pre dva meseca rekonstruisali Vladu Republike Srbije i tom prilikom ste izjurili Mlađana Dinkića iz te Vlade navodno zbog davanja izjava, iznošenja stavova u javnosti koji su suprotni politici Vlade Republike Srbije.
Mene sada zanima da li ćete po istom principu najuriti i Ivicu Dačića ili ono što nije dozvoljeno Mlađanu Dinkiću sada je dozvoljeno gospodinu Ivici Dačiću?
Gospodine Dačić je rekao – da je podela Kosova jedino realno rešenje. On kaže to je moje mišljenje, iako se to ne sviđa ni Beogradu ni Prištini, međutim ja sam političar realista i ne vidim drugo rešenje. Gospodin Dačić mora da zna da je jedno realnost, a da je drugo legitimitet i legalitet.
Postavlja se i njemu pitanje da li zločini i etničko čišćenje mogu kreirati realnost koju je spremna da prihvati Vlada Republike Srbije i koju je spreman da prihvati potpredsednik Vlade gospodin Dačić.
Podela KiM samo je drugi izraz za odricanje od jednog dela teritorije Republike Srbije, a nikada se nijedna država na svetu nije dobrovoljno odrekla ni jednog jedinog pedlja svoje teritorije, a kamoli tolikog dela kakvo je KiM ili onog dela KiM koji se nalazi ispod Ibra.
Ako danas podelu Kosova Dačić predstavlja kao realnost, ko nam je garant da sutra kao realnost nećete predstavljati i podelu Vojvodine, da dan ili mesec posle toga nećete reći da je podela Raške oblasti realnost, za dve ili tri godine možda će vam i podela Šumadije biti realnost i dokle Vlada Republike Srbije i gospodin Cvetković misle da dozvoljavaju ovakve izjave?
Onaj ko je danas spreman da se odrekne carskog grada Prizrena, ko je spreman da se odrekne Prištine, ko je spreman da se odrekne Štrpca, budite sigurni da će sutra biti spreman da se odrekne Subotice, Novog Pazara ili bilo kog drugog grada u Srbiji.
Naravno, gospodin Dačić nije obrazložio s kim ćemo deliti, na koji ćemo način deliti i treba da čujemo kako ćemo to podeliti Pećku patrijaršiju, kako ćemo podeliti Svete Arhangele, kako ćemo podeliti Devič, kako ćemo podeliti Visoke Dečane i sve druge manastire i naravno ako danas budemo delili manastire na KiM, da li to znači da ćemo sutra deliti Crnu Reku, Đurđeve Stupove, Studenicu, Žiču ili bilo koji drugi srednjevekovni manastir koji pripada srpskom narodu.
Ono što je neuporedivo gore, to je što ovo nije prvi put, ovo je samo nastavak, prvi koji je izneo ovu ideju, koji je prošao bez posledica, bio je Borislav Stevanović, šef pregovaračkog tima Srbije, koji je to uradio pre nekih petnaestak dana i on je tada rekao da je podela Kosova jedna od tema o kojoj je Beograd spreman da razgovara i da skupštinska rezolucija o Kosovu daje dovoljno prostora za to.
Mislim da niko ko je pri zdravom razumu i pri čistoj svesti ne može reći da Rezolucija Narodne skupštine Republike Srbije ili Ustav Republike Srbije daju dovoljno prostora za priču o podeli njene teritorije i za odricanje od dela teritorije. Mi smo više puta postavljali pitanje – kada ćete konačno objaviti tu navodu strategiju Vlade Republike Srbije, jer Borko Stefanović kao šef delegacije kaže da je moguća priča o podeli, iako on nikada neće priznati nezavisnost Kosove.
Ako nećete priznati, onda zašto razgovarate uopšte o tome. A s druge strane ministar u Vladi Republike Srbije, nekadašnji ministar u Vladi Kosova, gospodin Bogdanović, kaže da podela Kosova nije deo platforme Vlade Republike Srbije.