Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, meni izuzetno smeta poslednjih meseci što u ovoj sali srpskog parlamenta nema poslanika. Teme koje dolaze na dnevni red nisu zainteresovale poslanike ni vladajuće koalicije ni opozicije. U jednom momentu, pre 15 minuta, u sali je iz vladajuće koalicije bilo samo sedam narodnih poslanika. Pogledajte, sala je uvek prazna.
Mi danas raspravljamo o ličnoj karti i tema je vezana za EU. Kao čovek iz ovog naroda, iz Srbije, ne vidim nikakvu vezu EU i lične karte. To je lični dokument za teritoriju Republike Srbije. Ne razumem kakve veze ima EU i lične karte. Pasoš moguće, ali lična karta je lična isprava, kad se šetamo po gradu, po Srbiji. Ne vidim zašto bi EU bila zainteresovana za našu ličnu kartu.
Šta se sada događa? Sada pričamo, usvajamo i menjamo zakone, gubimo vreme, menjamo lične karte svake druge godine, menjamo vozačke dozvole, pasoše, tablice, menjamo matične brojeve, državljanstvo, način vađenja, i sve to, registracije traktora itd. To je neophodno kad Žika i Pera pređu preko ulice da pooru njivu moraju da budu registrovani, uknjiženi, plaćene obaveze itd.
I seosko domaćinstvo moramo da registrujemo, ne može ništa da se uradi na selu ako se to ne uradi. Sada su došli na red i sertifikati. Za svako proizvodno domaćinstvo, ako proizvodite sir, kajmak, rakiju, zakoljete jagnje za neku pečenjaru, morate da imate određene sertifikate, koji moraju da budu opečaćeni, za svaki restoran, za svaku firmu, da li se ukrštaju putevi, ne ukrštaju itd. Znate li koliko taj sertifikat košta – 5.000 evra za firmu.
Kad sve ovo saberete, samo ova lična dokumenta, sertifikate i ovo sve na stranu, Srbija, po do sada izvađenim dokumentima, dala je 40 milijardi dinara. Građani Srbije su opljačkani u ovoj nestašici, u ovom jadu i bedi, 40 milijardi dinara.
Na primer, imam petoro dece, supruga, ja, dva zeta, u ime boga, za neki mesec i treći, kad saberete vi ovo, treba da podignem kredit da povadim sve papire, dokumenta itd. Da ne pričam šta sve mora da se vadi, kako administracija izvlači polako pare. Vidite, libor sa strane banke, to ste doveli, EU. Vi obarate evro, a oni dižu kamate.
Tu ima nekih problema sa EU. Kako vi vodite pregovore, gospodo iz vladajuće koalicije? Pričate o evropskim integracijama, gospođa Delević je prezauzeta, ona na tome radi intenzivno, a mi smo svaki dan siromašniji, a ovi svaki dan sve bogatiji. Ušli su nam u trgovinu, ušli su nam u sve, ušli su nam na tržište, finansijsko tržište, kompletno ga preuzeli. Evo, sad uzimaju i trgovinu i sve i nigde mi da nađemo mesto da udenemo neki svoj proizvod. Šta to Srbija može da izveze u EU? Malinu, pečurku i ništa više.
Kakav je naš interes da ekonomski ojačamo? Nas EU može približiti ekonomija bolja, jača, sigurnija, srpske jake banke. Nas može približiti veća zaposlenost, veći profit, da budemo konkurentniji, povećan izvoz i to će nas uvoditi u EU, a ne mi sad da se pohvalimo - promenili smo lične karte. Oni neće ni da primete, to ih uopšte ne interesuje.
Kakvim se mi perifernim pitanjima bavimo mesecima u ovom parlamentu? Mi donosimo zakone koje niko i ne traži. Sami smo tražili promenu izbornog zakona i to ono po redosledu da ide, to je predlog naše Vlade. To nije tačno da je EU tražila i napravili smo veliki problem, jer je nekome odgovaralo. Oni su tražili pitanje blanko ostavki i broj žena koji će biti zastupljen u parlamentu. To njih interesuje, ovo drugo smo mi sami sebi nametnuli.
Drugo, kršimo sopstveni Ustav iz dana u dan. Lepo su nam rekli iz EU - uđite u proceduru promene Ustava, mi smo zadovoljni. Mi kažemo - ne, mi ćemo da ga kršimo. I mi ga svaki dan kršimo i ovde priča ko šta hoće.
Evo, nedavno sam čuo u izlaganju ministra da je mene KFOR pratio na Kosovu, nikad u životu me nije pratio KFOR, nego me je proterala kosovska policija kao narodnog poslanika iz Srbije sa teritorije Kosova, u pratnji policije izbacili me preko granice, i to me odveli prvo u Prištinu iz Leposavića, pa me onda izbacili na Merošinu da se vratim okolo. Nisu dali da idem istim putem kad sam išao na rukopoloženje našeg Patrijarha srpskog.
Zašto? Što je neko zovnuo i rekao - ti ne mogu da uđu, oni nisu podobni, ne treba da budu dole, jer kad dolazi neki veliki šef ne sme niko drugi da bude tu važniji ili važan. Znači, veliki šef dođe, zna se mesto gde treba da se zauzme, pored Patrijarha, a naravno svi drugi napolje. I tako se to i završavalo.
Prema tome, vi gospodo iz vladajuće koalicije zaboravljate, više puta vas ovde opominjem da uradite rebalans budžeta. Uradili ste rekonstrukciju Vlade, ali kako trošite pare bez rebalansa budžeta samo me interesuje. Šta radite sa sredstvima NIP-a, kako ste podelili Ministarstvo za energetiku i rudarstvo, telekomunikacije, mnoga druga ministarstva itd? Kako ste to organizovali? Kako Trezor pušta novac? Kako vodite investicije? Na koji način se to finansira?
Budžet, koji je ovde izglasan i Zakon o budžetu donet, totalno se krši, to nikog više ne interesuje. Pare se puštaju. Zvao sam Trezor i pitao, kaže – na telefonski poziv ministra finansija i premijera. On kaže – pusti Žiki, a on kaže – rečeno pusti Žiki toliko, Miki ovoliko, a Peri nemoj da daš dinar, nije po volji. Prema tome, tako vi funkcionišete.
E sad, šta će tu da se dogodi na kraju, ne znam. Na kraju ćete doći u ovaj parlament, pa ćete tražiti to sve da se blanko pokrije unazad. Kako mesecima funkcionišete bez rebalansa budžeta sa smanjenim brojem ministarstava? Voleo bih da mi to gospodin Cvetković objasni, kao veliki finansijski stručnjak.
On je lično dao krivičnu prijavu direktoru, u mom prisustvu i prisustvu Koštunice, kada je bio ministar finansija i dobio je dve godine zatvora zato što je prekršio Zakon o budžetu. Mada je bilo klizište i odron i Vlada usvojila zaključak da se prebaci, ali on je rekao – Zakon o budžetu je sveto pismo. Gospodine Cvetkoviću, i za vas je to sveto pismo. Ako je ovaj dobio dve godine, vi ćete dobiti bar 200 godina koliko ste puta prekršili ovih meseci Zakon o budžetu.
Prema tome, stvarno vas ne razumem. Lepo je ovo što se mi igramo – hajde da menjamo lične karte, treba nam neka kinta. Evo, biometrijski pasoš, to je lepo, ali 2.500 dinara mora tamo da se da. Sada onaj ko ima pet članova porodice, on lepo celu platu treba da odnese i da uplati.
E mi sad kažemo, ajde malo vozačke dozvole, moramo malo tablice da promenimo, lepše će da deluje. Hajde i to da uradimo. Sve to radimo i pričamo o EU, a još nismo postali ni kandidat, a poštujemo zakone EU tobože, a EU među svojim članovima ne poštuje određene zakone. Englezi kažu – nećemo da vozimo desnom stranom, ne možete nam ništa, ne sviđa nam se, nećemo evro, nećemo ovo. A mi, sve unapred skockamo, a oni ni da čuju za nas. Ne stavljaju nas ni blizu ulaska u EU.
Gospodo, sećate se izborne kampanje 2008. godine? Tadašnji šef kampanje vladajuće koalicije izjavio je da 2013. godine Srbija postaje član EU. Nedavno sam ga slušao, rekao je – 2018, ali realno je 2020. godine. Šta se tu dogodilo u međuvremenu za ove tri godine vaše vlasti? Što smo se toliko odmakli? Zašto? Više nezaposlenih, više problema, više korupcije, više svega. Šta ste tu postigli kao rezultat? Ništa. Zato smo se odmakli, udaljili od EU.
Sada, mi ćemo reći – radili smo nešto, menjali smo ove lične dokumente, uvodimo sertifikate, a oni kažu – baš nas briga za vaše lične karte, to je vaša privatna stvar, menjajte šta god hoćete.
Gospodo, da li vi shvatate u kakvoj mi državi živimo? Da li vi verujete, sada odavde kada izađete, prođete ovom ulicom, vidite Parking servis odnese jedna kola, oni nemaju veze sa životom u Srbiji, sto evra morate da platite, ali ako vidi da je vozilo iz unutrašnjosti, odmah kupi.
To nema dileme, to se sve pokupi, po sto evrića. Znate šta je sto evra, gospodo, na platu, na nečiju penziju, koji toliko i primi platu? Kazne koje stižu velike, državi sve obaveze morate da ispunite, da platite, da sredite, a oni vama - kad stignu.
Molim vas lepo, nijedno sudsko rešenje ne može da se izvrši kod pojedinih ljudi koji su zaštićeni. Da li je moguće da ne može kod Miškovića da se naplati ništa? Kaže – ne može, nema mogućnosti za naplatu. Da li je moguće da se toliki milioni evra duguju? Evo sada uvodite tamo, to je vaš novi patent, privatna naplata dugovanja. To će da bude opšti haos, kada se pojave kojekakvi krimosi, uterivači dugova i počinju da rade posao.
Zamislite, državne institucije ne mogu da rade svoj posao. Zašto? Nema narod odakle da plati. Zato je veliki problem ovo što se svaki čas menja jedno, menja drugo, menja tablica, menja pasoš, menja vozačka dozvola, menja lična karta. Sve je to lepo, sve je to gubljenje vremena, sve je to zamajavanje parlamenta, ali mi nikako da dobijemo ovde vreme, da diskutujemo npr., tražio sam više puta, da nam premijer obrazloži, ministar finansija, ministar ekonomije, bilo ko, projekat "Fijata", kuda nas to vodi, gde smo dogurali, i koliko smo para dali, i koji su rezultati i kada će da budu rezultati, koliko auta je projektovano i kada ćemo da ih izvezemo, gde ćemo da ih prodamo? I, šta je sa ruskim poslom u vezi toga? Ništa. To nam je i predsednik ruske vlade saopštio u ovom parlamentu da od toga nema ništa.
Prema tome, niz projekata koji su rađeni, promašeni, uništeni, doveli Srbiju dovde gde su nas doveli. Šta ćemo sa selom?
Imamo novog ministra, rekonstrukcija Vlade, inflacija od prošle godine je izuzetno velika. U prvoj polovni godine buja, a ministar kaže – subvencija 14.000 dinara po hektaru za registrovana domaćinstva. Nafta je poskupela 40% u međuvremenu, setva 35% i zaštita, da ne nabrajam itd. Odakle da se preživi? Kako i na koji način? Subvencije ostale kao pre četiri godine. Kako selo da stane na noge?
Predsednik Srbije je postao predsednik Saveta za infrastrukturu. U radnom telu Vlade je predsednik. Rekao je četiri auto puta, kako prethodne vlade nisu uradile koridore. Šta se dogodilo, gospodo? Gde su četiri auto-puta, gde su koridori, šta se dogodilo, koliko kilometara je urađeno? Da li ste rekli da ćete ove godine raditi put prema Čačku i Požegi iz sopstvenih sredstava, nećete da čujete za koncesiju? To je u modernom svetu, a mi to ne želimo još uvek.
Ugasili ste koncesiju koja je bila gotova. Godine 2012. u proleće je trebalo da se otvori do Požege auto-put, a vi ste rekli – mi imamo pare, mi to pravimo odmah. Kako pravite? Koliko ste kilometara uradili prema Čačku i Požegi? Niste uradili ni sto metara, kako vas nije sramota?
Šta ćemo da radimo sa vama? Nekoliko vas dođe ovde, gleda nas, mi vas. Mi vas kritikujemo, vas baš briga. Spustite glavice, gledate u klupe, imate neka posla. Dođu ovde ministri pa nas izgrde lepo, kažu – šta ćete vi ovde, kako smete nešto da pitate itd. Sećam se kada ovde dođe jedan ministar da nas izgrdi, kaže – vi ništa ne znate, nevaspitani ste, neobrazovani ste, nikakvi ste, kakvi poslanici, bre, došao sam ovde da vam očitam lekciju i izađe čovek i ode. Povećao sam izvoz, proizvodnju, sve funkcioniše, sve ide, ćao, momci. Ostavili nam ovde nekog sekretarčića da brine o nama, da sasluša i da pripiše šta je ko rekao i tako se priča završi.
Prema tome, ne može da se vlada tako. Svaka vlast ima svoj kraj. Dana, 11. maja je ušla ova vlada u četvrtu godinu vlasti. Ovo je izborna godina, gospodo. U izbornoj godini izbori su neminovni, samo ako ne mislite da kažete – znate, ne trebaju nam više izbori, pa se tako i ponašate.
Prema tome, ne razumem šta će da se dogodi u Srbiji do kraja godine. Evo, sada je puna građevinska sezona. Sve stoji. Ništa se ne radi, ljudi ostaju bez posla masovno i jednostavno nemamo nikakve šanse da nešto ozbiljnije napravimo. Narod čeka, svi smo na nekom čekanju. Čekamo da dođe File, pa će nam nešto reči, pa će doći Žika, doći će iz Luksemburga i ministar inostranih poslova, doći će neko iz Turske, ljudi dokoni, navrate svaki čas ovde do Srbije, daju nam instrukcije kako da radimo, mi se obradujemo, krenemo i čekamo i vreme prolazi.
Ne razumem, ovde neki vode kampanju, ruše sistem države, a tužilaštvo ćuti. Oni kažu – lepo prave regione, vi iz Nove Varoši, vi iz Prijepolja, vi iz Priboja idete u Novi Pazar, to je naša ideja, to je evropska ideja, to je budućnost Srbije. Ove jadne u Vojvodini ste prevarili i rekli Statut Vojvodine da bolje živite. Usvojen je Statut, da li se bolje živi u Vojvodini, gospodo? Gore dva puta. Pajtić izađe, prenos nadležnosti, usvojite prenos nadležnosti i šta smo dobili? Ništa.
Sada dođe neki tamo liderčić iz Vojvodine i traži policiju. Treba mu i policija, zastava, grb. On kada dođe ovde treba mu veliki prostor da uđe, svi se sklone, dolazi veliki vođa. On zauzme svoju poziciju i saopšti neku radosnu vest – hoću policiju, a vi kažete – daćemo sve, samo da preživimo, da ne padne Vlada. Čuvajmo Vladu, samo nemoj da padne Vlada.
Gradonačelnik, možete da budete šta god hoćete, možete da budete i poslanik, kakav Ustav, kakav zakon, koga još to interesuje, važno je da Vlada izgura do kraja. Vi tako pomalo gurate, zamajavate narod…
(Predsednik: Vreme.)
Hvala vam, predsednice, što ste mi dozvolili da ovo kažem, ali stvarno uozbiljite malo parlament i ove teme ozbiljne da stavimo na dnevni red, da malo o njima raspravljamo, a to za ličnu kartu, bože moj.
