Pre zaključivanja pretresa pitam, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne.)
Upozoravam narodne poslanike da Poslovnik ne dozvoljava i ne toleriše dobacivanje, internu verbalnu glasnu komunikaciju.
U tom slučaju, na osnovu člana 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izboru člana Saveta guvernera NBS, Zbirnoj listi kandidata za izbor članova Nacionalnog saveta za kulturu, Zbirnoj listi kandidata za članove Nacionalnog prosvetnog saveta, Predlogu odluke o izboru člana Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Predlogu odluke o prestanku funkcije članu Komisije za hartije od vrednosti.
Prelazimo na 16. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O LIČNOJ KARTI (načela)
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić Dejanović, povodom načelnog pretresa 16. tačke dnevnog reda – Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona ličnoj karti, pored predstavnika predlagača Ivice Dačića, prvog potpredsednika Vlade, zamenika predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova, pozvala da sednici prisustvuje i Milorad Todorović, sekretar MUP.
Primili ste Predlog zakona koji je donela Vlada.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje srazmerno broju poslanika članova poslaničke grupe, i to poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslaničkoj grupi SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Ujedinjeni regioni Srbije, G17 plus i Zajedno za Šumadiju - 28 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslaničkoj grupi SPS - JS - 18 minuta; poslaničkoj grupi LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslaničkoj grupi PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu uradile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Željko Tomić poslaničku grupu DSS – Vojislav Koštunica, narodni poslanik Petar Jojić poslaničku SRS.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Pozdravljam ministra, dobrodošli i dobar dan, i članove Vlade. Da li, gospodine Dačiću, želite reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, iskustvo u petogodišnjoj primeni Zakona o ličnoj karti, koji je donet 2006. godine, koji je uneo velike novine u izradu, sadržinu i korišćenje ličnih karata, pre svega sa tehnološkog stanovišta i uvođenja mikrokontrolera, odnosno čipa, ukazuje da je potrebno neke odredbe izmeniti, a neke uneti u zakon, kako smo najavili još prošle godine.
Glavni razlog je produženje roka važnosti lične karte izdate pre stupanja na snagu važećeg Zakona o ličnoj karti, kao i onih izdatih po važećem zakonu, a na kojima piše da im je rok važenja 27. juli 2011. godine.
Naime, Zakon o ličnoj karti je donet 19. jula 2006. godine, stupio je na snagu 27. jula 2006. godine, a počeo je da se primenjuje po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu, tj. od 27. januara 2007. godine.
S obzirom da za primenu ovog zakona nisu bile obezbeđene tehničke i druge mogućnosti, članom 36. Pravilnika o ličnoj karti, koji je donet 30. januara 2007. godine, propisano je da se lična karta može izdavati prema ranije važećim podzakonskim propisima, s tim da rok njenog važenja ne može biti duži od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno do 27. jula 2011. godine.
Ministarstvo unutrašnjih poslova, kada su se stekli tehnički i drugi uslovi, otpočelo je izdavanje biometrijskih ličnih karata 14. aprila 2008. godine. U skladu sa važećim Zakonom o ličnoj karti, do sada je izdato više od dva miliona i 800 hiljada ličnih karata, od čega oko dva miliona sa čipom i 800 hiljada bez čipa.
Međutim, većina građana nije zamenila lične karte izdate na starom obrascu, a veliki je i broj ličnih karata za važnošću do 27. jula 2011. godine. Do ovog datuma tehnički je nemoguće zameniti ih, što je po sili zakona istek roka njihovog važenja. U vezi sa ovim, a kako bi građani mogli da zamene lične karte, predlažemo da lične karte izdate po oba ova osnova i slučaja važe najduže do 31. decembra 2016. godine.
Sledeći razlog koji je uticao na predložene intervencije u zakonu odnosi se na karakteristike mikrokontrolera tj. čipova koji se ugrađuju u obrazac lične karte. Kako Ministarstvo sada može da ugrađuje tehnički bolje čipove nego tih godina kada je to započeto, predlaže se da se lične karte izdaju sa dužim rokom važenja, kako sam i ranije najavio, deset godina umesto dosadašnjih pet, a deci na pet godina umesto dve godine.
Tehničke karakteristike čipa daju mogućnost da se u njega upisuju i kvalifikovani elektronski sertifikati imaoca i odgovarajući podaci za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa, tako da lična karta može da služi i kao sredstvo za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa, u skladu sa Zakonom o elektronskom potpisu i Uredbom o upisu podataka u obrazac lične karte.
Dalje, razlog za predložene izmene i dopune vezan je za mogućnost korišćenja lične karte kao putne isprave, ako je to predviđeno međunarodnim propisima.
Obaveza da se za decu, uz zahtev za izdavanje lične karte, prilaže i saglasnost drugog roditelja, tj. onog koji ne podnosi zahtev za izdavanje lične karte, predlaže se, kako bi se sprečile zloupotrebe o kojima je u javnosti dosta bilo reči, da jedan roditelj, bez znanja drugog roditelja koji takođe vrši roditeljsko pravo, dete odvede u inostranstvo.
Zbog korišćenja lične karte kao putne isprave predlaže se da se podaci o prezimenu i imenu imaoca lične karte mogu, pored ćiriličnog pisma, upisati i latiničnim pismom. Naravno, uz sve ovo ide i shodna primena drugih odredaba Zakona o putnim ispravama koje se tiču izdavanja i korišćenja lične karte kao putne isprave.
Predlažu se i druge izmene i dopune, mogućnost da se državljanima starijim od 65 godina života, na njihov zahtev, lična karta izda bez ograničenog roka važenja, ali na obrascu koji ne sadrži mikrokontroler, odnosno čip, zatim izdavanje lične karte na osnovu utvrđenog boravišta sa rokom važenja od dve godine, izdavanje lične karte pristupanjem nadležnog organa podacima u Centralnom sistemu za elektronsku obradu i skladištenje podataka, odnosno uvidom u evidencije državnih organa, zatim različita poboljšanja u proceduri oglašavanja lične karte nevažećom.
Sve su ove predložene izmene i dopune izraz namere da se olakša dobijanje i korišćenje lične karte. Imajući u vidu da ovo nije zakon koji ima bilo kakve političke konsekvence, zaista mislim da je od interesa za sve da podržimo usvajanje ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti, pre svega u interesu i građana čiji smo mi servis, odnosno u čijoj službi se mi nalazimo. Hvala.

Hvala, gospodine Dačiću.
Da li izvestioci nadležnih odbora, Odbora za odbranu i bezbednost i Zakonodavnog odbora, žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Željko Tomić.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, žalosno izgleda kada zamenik premijera, prvi potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova govori pred ovoliko malo predstavnika poslanika vladajuće koalicije. Mislim da toga u Evropi nigde nema. Interesovanje za ovu tačku dnevnog reda i ovu prethodnu je minimalno kod poslanika vladajuće koalicije, što i kamera može da zabeleži.
Zakon o ličnoj karti je napravljen 2006. godine i izglasan u Narodnoj skupštini, koliko se sećam, bez ijednog glasa protiv. On sam po sebi nije sporan. Moram da, kao opozicionar, kažem da i ove današnje izmene i dopune Zakona o ličnoj karti same po sebi nisu sporne, zaista ima nekih naznaka da se radi na pojačanju kvaliteta i na ubrzanju izdavanja lične karte itd. Međutim, u svetlu današnjih događaja, ovaj zakon ipak mora da izazove određenu vrstu pažnje javnosti.
Danas smo u Skupštini Srbije imali javnu raspravu o nelegalnim tražiocima azila. Koliko sutra, baš u Beogradu borave predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i komesar za proširenje EU Štefan File da bi se pozabavili ovim pitanjima. Lična karta je potrebna svakom građaninu države Srbije da bi dobio pasoš, a svedoci smo zloupotrebe pasoša, ali smo bogami i svedoci zloupotrebe lične karte i to je ono na šta je moralo da se u svetlu ovih današnjih događaja predvidi da se određeni vidovi preventive unesu u zakon jer niko nije mogao očekivati da će taj problem postati toliko velik, da se i čelnici EU pozabave time.
Mi moramo danas i u ovoj sali govoriti o nelegalnim tražiocima azila, odnosno o lažnim azilantima. Mora se saznati način na koji su došli do isprava, jer time se kompromituju svi građani Srbije, a ne samo oni lično.
Gospodin Dačić je rekao da će tražiti od EU mišljenje o meri oduzimanja pasoša na godinu ili dve. Dačić je, kažu u štampi, posle sastanka sa rukovodstvom MUP-a rekao da će jedna od mera biti i uvođenje baze podataka i evidencije lažnih azilanata koja će biti napravljena uz pomoć država u kojima su tražili azil itd.
Još nema te baze podataka. Očekivao sam da će to biti odavno napravljeno, bar pre dve godine, kada smo i mi, poslanici DSS, ukazivali na problem izdavanja lažnih ličnih karata, ne samo pasoša. To hoću da kažem. Nema preventive, bavimo se posledicama. Sada imamo ogroman problem kojim se bave i evropski zvaničnici.
Iz Vlade Srbije nas ubeđuju da će postojati izmene Krivičnog zakonika kojima će se omogućiti efikasnije sankcionisanje trgovine ljudima i turističkih agencija koje omogućuju odlazak lažnih azilanata u EU. Prilikom grupnih putovanja bilo je zloupotreba, to sada priznaje i vlast. O tome smo svojevremeno ovde govorili, da li će se kažnjavati svi oni koji organizuju grupna putovanja i dolazi do zloupotreba.
Razmatra se mogućnost uvođenja određenih sankcija za one koji su pokušali da zloupotrebe beli šengen. Kada je ova vlast bila u uzletu, reč beli šengen je bio ključ koji je otvarao sva vrata, tako je bar izgledalo. Danas se postavlja pitanje i tog belog šengena, ne od strane opozicije, nego od strane evropskih zvaničnika. Zato će sutra sa najvišim državnim rukovodiocima govoriti i Barozo i File.
Podnošenje zahteva za azil dalje ne može biti da bude krivično delo bez obzira koliko je to neopravdan zahtev. Vrlo zanimljivo. Postavlja se pitanje da li je EU u pravu kad srpskim vlastima neće da dostavi podatke o lažnim azilantima.
Valja napomenuti da Rumunija i Bugarska su sprečile stotine hiljada svojih građana, pretežno Roma, da putuju u inostranstvo u prvim godinama posle ukidanja viza EU za te zemlje, procenjujući da postoji mogućnost da bi ti njihovi građani mogli da se ilegalno zaposle u inostranstvu i da postave zahteve za dodelu političkog azila.
Drugim rečima, cela etnička grupa bila je izložena kolektivnim merama diskriminacije, treba i na to obratiti pažnju. Svi su o tome ćutali, zemlje EU, države odakle su bili ti ljudi, pa i većina organizacija za zaštitu ljudskih prava u tim zemljama.
Nešto slično, doduše u mnogo manjoj meri, pokušala je državna uprava SFRJ krajem osamdesetih godina, jedino što se takvom praksom prema Romima i Albancima u intervju nemačkim novinama pohvalio nadležni činovnik tadašnjeg Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove, pa je izbio skandal.
Na problem lažnih ličnih karata u Medveđi, Bujanovcu i Preševu poslanici DSS su ukazivali još pre više od dve godine. Odmahivalo se rukom, vlast ponavljam bila je u uzletu, zaletu, bojim se da vam je sada silazna putanja prilično strmoglava i da sada i sutra kada vam Barozo i File očitaju bukvicu, hajde da se tako izrazim, neće vam biti svejedno. Ali, nemam ništa lično od kompromitacije ove vlasti. Žalosno je što ovakvim ponašanjem su kompromitovani svi građani Srbije, pa tako i mi lično ako tako već gledamo.
Isto tako, važno je napomenuti, gospodine ministre, evo jedan primer o nemanju mogućnosti da se čuje drugačiji glas, stavljate da se u članu 10. stav 4. menja i glasi – "za maloletna i poslovno nesposobna lica zahtev podnosi jedan od roditelja, uz pismenu saglasnost drugog roditelja" što do sada nije bio slučaj, znači, oba roditelja moraju učestvovati u podnošenju zahteva za ličnu kartu.
To je amandman DSS prilikom poslednje izmene i dopune ovog zakona. Vi ste ga odbili. Danas ga stavljate u svoj da tako kažem, mislim to je naš naravno, Predlog o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti. Naravno da je to bilo i tada suvislo, naravno da je to i danas suvislo. To je odnos vlasti i opozicije.
Podsetiću vas, nedavno, vi bolje znate od svih ovde prisutnih, da je nedavno u Nišu, a koliko juče smo čitali u štampi u Leskovcu, da su uhapšeni, čini mi se, radnici MUP zbog zloupotrebe svog položaja, a oni su izdavali lične karte na osnovu fiktivnih ugovora o kupovini kuća, bez provere kupoprodajnih ugovora. Hoću da kažem da zloupotrebe u izdavanju ličnih karata i te kako ima. Ponavljam, ne možete imati pasoš ako nemate ličnu kartu.
Imate, i sami ste rekli, mikrokontrolere, čipove, imate mogućnost evidencije građana, samim tim morate imati samo malo pojačanom operativom i spisak tzv. lažnih azilanata. Zloupotrebe izdavanja ličnih karata, pasoša, uopšte isprava mogle su biti za ove dve-tri godine vaše vlasti i te kako, ako ne baš sprečene, što je ajde da kažemo dosta komplikovano, a onda uveliko smanjene, odnosno dovedene na najmanje moguću meru. To nije učinjeno.
Upozoravali smo vas kada je beli šengen konačno došao u Srbiju, ali vama su uši bubnjale, vama je u ušima bila neka vrsta slave da ćete doveka vladati, da je beli šengen samo jedan od razloga zašto ste dobili na izborima, ali pogledajte šta se danas događa. Nema ko ne može da zloupotrebi u svrhe lažnog azila dokumente Republike Srbije. Dajte da vidimo gde je preventiva, gde leži eventualno rešenje, pa da svrsishodno i celishodno razgovaramo o tome.

Reč ima gospodin Petar Jojić.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, što se tiče predloga ovoga zakona o izmenama i dopunama Zakona ovo bi moglo da se prihvati kao jedinstven primer da se interveniše u jednome zakonu kada ga menjamo i dopunjavamo u jednom manjem segmentu i obimu.
Zaista u ovom predlogu je malo izmena i dopuna, ali ima izmena koje nisu prihvatljive i kao takve ne bi trebalo da uđu u zakon i da budu primenjene. SRS je uložila nekoliko amandmana, pre svega na član 5, gde smo predložili da u stavu dva državljaninu starijem od 60 godina života na njegov zahtev može se izdati lična karta bez ograničenja roka važenja na obrascu, a ne sadrži mikročip.
Što se tiče člana 8. on je sporan i mi ga predlažemo da on bude brisan. Ovo što sam rekao da je dovoljno da se sa trajnim važenjem može građaninu izdati lična karta kada navrši 60 godina života.
Što se tiče člana 5. i ovde ima problema, oni se sastoje u tome što se sada građani izlažu velikim maltretiranjima i šikaniranju koje sve dokumente treba da pribave i da prikažu službenom licu prilikom predaje zahteva za izdavanje lične karte.
Mislimo da je predloženo rešenje neprihvatljivo i da je bilo bolje rešenje u prethodnoj odredbi osnovnoga zakona, a ne samo to, nego čak je bolje bilo regulisano i Zakonom o ličnoj karti iz 1995. godine. Vidite lične karte su menjane od oslobođenja, od Drugog svetskog rata do danas, skoro 10 puta.
Što se tiče člana 19a u stavu 2. predložili smo da građanin ima pravo na rešenje da uloži žalbu jer to njemu garantuje Ustav. Zbog toga sam i predložio u ime SRS da se doda i mogućnost i ugradi u zakon i norma koja daje za pravo građaninu da može da uloži žalbu na rešenje.
Što se tiče čipa, mi znamo da je lična karta dokument kao sredstvo za utvrđivanje identiteta. U praksi sam 25 godina imao priliku da koristim utvrđivanje identiteta na osnovu raznih isprava građana, a pre svega lične karte i pasoša. Ređe na osnovu vozačke dozvole ili zdravstvene knjižice.
Što se tiče ovoga čipa, to je jedno sredstvo koje u našim prilikama i po mišljenju SRS ne može biti prihvaćeno i mi smo protiv takvog rešenja. Zašto? Time se uništava privatnost, omogućava se skupljanje ogromnog broja podataka u policijskim kompjuterima o našem životu i radu.
Dalje, razaraju državni suverenitet, jer odluka o uvođenju iste nije doneta slobodnom raspravom u demokratskoj Srbiji, nego u nekom od međunarodnih centara moći koji ima predrasude i negativne stereotipe o našim građanima. Lične karte na ovaj način postaju unutrašnji pasoš bez koje se nigde ne smemo kretati. Gubitak ili krađa legitimacije vode čoveka u ozbiljne probleme, a državne baze podataka su nesigurne. Da su nesigurne i neobezbeđene najbolje potvrđuju događaji, a pre svega ovi događaji u poslednje vreme, onaj najdrastičniji što se dogodio u Nišu.
Nesavesni nadzornici baze podataka mogu ih prodavati onima koji su za to zainteresovani u komercijalne i druge svrhe. Stvara se preduslov za totalitarnu državu koja će pratiti svaki korak svojih građana. Predviđanje mogućnosti, čak uzimanje otisaka prstiju nasred ulice ili na javnom mestu neodoljivo podseća na proveru stočnog žiga, kao osnovne građanske vrline opisane u Domanovićevoj satiri "Danga".
Dvesta godina posle Karađorđa neko od nas, ovim mislim sa Zapada, Amerika i EU ponovo hoće od nas u Srbiji da naprave raju. Zato mi smatramo da treba odbiti ličnu kartu sa ugrađivanjem u elektronski sistem obrade podataka. Ne mislimo mi, gospodine ministre, da ćete vi sada tako postupiti o čemu mi ističemo ozbiljne prigovore, ali se može u praksi desiti da će doći do zloupotrebe tih podataka koji se obrađuju i prikupljaju.
Mnoge države u svetu još uvek nisu uvele elektronsku obradu podataka u ovom obimu. Elektronska obrada podataka, što se tiče ličnih podataka naših građana, treba da sadrži: ime i prezime, ime oca, mesto rođenja, mesto stanovanja i da dokaže, uz pomoć uverenja o državljanstvu i izvoda iz matične knjige rođenih. To bi bila garancija da nikada neće doći do zloupotrebe elektronske obrade podataka.
Tako nešto garantuje i Ustav, pa decenijama i decenijama u bivšoj Jugoslaviji i u Srbiji ovi podaci su bili odlučujući i osnovni na osnovu kojih su izdavane lične isprave, a pre svega lična karta, pasoš, vozačka dozvola, a nekada ako je trebalo prikazati ličnu kartu i zdravstvene knjižica.
Ovi podaci koji se skupljaju sada, skupljaju se sa onim instrumentima koje je ova država, prema našim podacima, skupo platila. Postavlja se pitanje opravdanosti ulaganja, ako je tačno, a ja bih vas molio gospodine ministre da mi date odgovor, da je skoro 200 miliona maraka dato za nabavku opreme, motorole za prikupljanje ovih podataka i za njihovu obradu. Možda grešim, možda nemam tačnu informaciju, ali je bilo govora da su ta sredstva i ta tehnika nabavljeni, da su dugo stajali u magacinima i da su mnogo, mnogo koštali.
Što se tiče zaštite podataka o ličnosti, ona mora da obuhvati sve subjekte koji prikupljaju, obrađuju, koriste i čuvaju takve podatke. Sva pravna i fizička lica moraju biti upoznata sa svojim pravima i obavezama u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti. Ono što je bitno, da svako lice čiji podaci se prikupljaju mora biti informisano na koji način i u koje svrhe se dalje raspolaže njegovim prikupljenim ili ustupljenim podacima.
Pozivanje na činjenicu da će policija biti efikasnija nije prihvatljivo obrazloženje. Nije prihvatljivo i ako uporedite i sa drugim institucijama. Nekad su administracije brojnih institucija, kao što je bila policija, odnosno onda SUP, zatim sud, zdravstvo, školstvo, završavali ručno brže, jednostavnije, uspešnije i delotvornije obradu podatka, no sada sa tim ćereslima koje mi kupujemo, koje nam nameće EU, čak i ako su koštala 200 miliona maraka. Postavlja se pitanje odgovornosti onoga ko je nabavio, ako su ta sredstava toliko plaćena.
Šta je vrlo karakteristično i što bi vi, kao ministar, trebalo da preduzmete? Ne znam sad, možete nam reći, koliko u Srbiji ima službenih lica koja su ovlašćena da nadziru i kontrolišu u policijskim upravama lične podatke naših građana, koji su prikupljeni na oba ova načina. Drugo, što u zakonu nema krivične odgovornosti.
Znate, danas u svetu mnoge države odbijaju da uvedu identifikacione kartice. Engleska je imala jedno vreme te kartice, ali ih je Gornji dom lordova Engleske ukinuo, kao i predsednik Francuske, jer su utvrdili da se radi o brojim zloupotrebama, što direktno i duboko zadire u privatnost građana, njihovo poniženje i zloupotrebe, a pogotovo u platnom prometu, gde hakeri upadaju u sistem podataka, mada ćete vi možda reći da neće moći da uđe niko u sistem policijske obrade podataka.
Znate šta, u to ne verujem. Kad su hakeri i kad je Vikiliks uspeo u Pentagon da uđe i da pokupi brojne podatke, onda postoji zebnja i strahovanje da će podaci naših građana moći lako biti zloupotrebljeni.
Zamislite sada, dajete ovlašćenje policajcu da on na ulici uzima otiske prstiju. To je zaista neprihvatljivo. Drugo, mnogi te podatke mogu zloupotrebiti tako što će biti nagrađeni, jer će mnogi biti, pogotovo tajkuni, ili obaveštajne službe, zainteresovani za lične podatke ministara, predsednika Vlade, predsednika Republike, narodnih poslanika i drugih građana, biće zainteresovani za njihovu bazu podataka.
Znate šta je to? To vam je skener. To je mikrohirurgija u ovoj oblasti. Na taj način se omogućava korisnicima i zainteresovanim licima tačno da znaju, gospodine Dačiću, boju vašeg glasa, broj crvenih krvnih zrnaca, broj belih, kolike su vam ruke, koliki prsti, razmak očiju, veličina nosa, širina čela itd. To su biometrijski podaci koji se sada kombinuju zajedno u elektroniku.
Čini mi se da ovo nije vreme i čini mi se da nije trebalo prilaziti ovakvoj operaciji. Znate, mnogi međunarodni propisi i konvencije garantuju građanima pravo na privatnost. Ovim načinom ukida se privatnost.
Možemo mi sada da glumimo i da pričamo do mile volje da prihvatamo Evropu, da ulazimo u Evropu, zato što Evropa od nas traži i sve što ona traži mi to moramo klečeći da prihvatimo. Nama iz EU dođu neki šibicari, dođu neki referenti i saslušavaju nam čak i predsednika Republike, predsednika Vlade i ministre.
Možete misliti, kaže – došao je Bramerc, trese se Srbija. Došao je File u Skupštinu da nam održi predavanje. Pa, molim vas, da li je Srbija došla u takvu situaciju da mora da sluša svačije naređenje? Ne, Srbija nije dužna da sluša takva naređenja.
U ovoj oblasti ima mnogo stvari koje treba da budu uređene ili na drugi način postavljene, kako bi građani Srbije imali zaštitu i imali poverenja u nadležne organe. Građani treba da imaju pravo na obaveštenost, pravo na odgovarajuće korišćenje podataka, pravo pristupa i uvid, pravo ispravke ukoliko je neko pogrešne podatke uneo u elektronskoj obradi podataka i pravo na pravno sredstvo.
Kad kažem pravo na pravno sredstvo, gospodine ministre, znači – ako je neko doneo neku odluku da se podaci nekog građanina ili nekog funkcionera mogu dostaviti nekom tajkunu, a tajkun ih traži, traži ih i kaže – mene interesuju podaci Petra Petrovića, koliko ima gotovog novca, koliko ima kuća, koliko ima firmi, kompanija, koliko ljudi u njoj radi, kakav je njihov profit, koliko je godišnje platio porez, koliko nije platio porez, koliko ima zemljišta i koliko ima članova porodice, i na taj način podatak ode.
Građanin čiji se podaci sada prosleđuju nekome neovlašćeno ima pravo da uloži žalbu, i to žalbu nadležnom organu, a nadležni organ da što pre ispravi tu grešku, ukine odluku i rešenje, i na taj način zaštiti opšta prava naših građana.
Ovakav kapacitet i izložena prava pretočena u principe treba da posluže kao formalni okvir i celovita osnova za definisanje i izgradnju sistema zaštite privatnosti i informacija. Zatim, princip limitarnog prikupljanja podataka. Princip kvaliteta podataka. Podaci o ličnosti moraju biti relevantni za potrebe za koje se prikupljaju, i u obimu neophodnom za te potrebe, i moraju biti tačni, kompletni i ažurni.
Princip specificiranja potreba - potrebe zbog kojih se podaci o ličnosti prikupljaju moraju biti specificirane pre prikupljanja samih podataka, a njihovo kasnije korišćenje ograničeno samo na zadovoljavanje specificiranih potreba ili potreba koje nisu inkompatibilne sa specificiranim potrebama.
Princip ograničenog korišćenja – podaci o ličnosti ne bi smeli biti obelodanjeni, raspoloživi ili korišćeni za druge potrebe koje nisu specificirane u skladu sa prethodnim principima i uzansama, izuzev uz saglasnost subjekta ili na osnovu zakonskih ovlašćenja.
Princip zaštite – podaci o ličnosti moraju biti zaštićeni razumnim merama od rizika gubitka, neovlašćenog pristupa, destrukcije, modifikacije ili obelodanjivanja. Princip otvorenosti, princip individualne participacije…
(Predsedavajući: Hvala lepo, ali prošlo je vaše vreme uveliko.)
Tek sam počeo, došao sam negde do polovine, ali hvala.

I meni je bilo interesantno. Obaveštavam vas da su, saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa, prijave za reč, u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe SRS i SNS.
Reč ima ministar. Izvolite, gospodine Dačiću.

Pošto vreme ide tako da neko kad održi govor posle napusti sednicu, ne znam kako da mu odgovorim, pa da iskoristim sad ovu priliku. U svakom slučaju, kada je reč o ličnoj karti, Zakon o ličnoj karti je donet, kao što smo rekli, 2006. godine. Tada je definisano ovo o čemu je gospodin Jojić govorio, čip, i tada su bile rasprave, kao što znate, da li je to dobro ili nije. Postojali su argumenti i za i protiv. Dva miliona naših građana je uzelo ličnu kartu sa čipom, a 800.000 bez čipa.
S druge strane, imate pasoše koji su svi isključivo biometrijski i isključivo sa čipom. Jednostavno, to je tehnologija koja je primenjena u ovoj fazi regulisanja načina izrade putnih isprava u Evropi. Mislim da niko to pitanje nije postavljao kada su pasoši bili u pitanju, jer nije bilo drugih mogućnosti.
Kada je reč o podacima koji se nalaze na čipu i u policijskim evidencijama, oni su mnogo manji nego podaci koji postoje prilikom npr. vađenja platnih ili kreditnih kartica. Nisam još čuo da neko osporava korišćenje kreditnih kartica. Uostalom, znate da svi oni koji žele da prate nekoga, decenijama su ga unazad pratili po korišćenju platnih i kreditnih kartica.
U svakom slučaju, veoma je teško i gotovo je nemoguće da neko zloupotrebi baze podataka. Kada je reč o pripadnicima MUP koji su ovlašćeni da koriste te baze podataka, svako kada koristi tu bazu podataka, pa i ja, ostaje u evidenciji da je to činio i ostaje u memoriji, mislim nekoliko godina. Uvek postoji evidencija da li je i ko koristio te podatke.
Ovde nije reč o operativnoj analitici, vezano za obaveštajne podatke, reč je o osnovnim podacima koji postoje: mesto rođenja, adresa, prebivalište, evidencija o počinjenim prestupima, prekršajima ili krivičnim delima itd.
Zašto se predlaže produženje važenja ličnih karata? Zato što su u ono vreme kupljeni čipovi koji su mogli da budu korišćeni pet godina. Kada su oni potrošeni, o tome sam još ranije govorio, moj cilj je bio da se produži važnost ličnih karata na 10 godina zato što je to normalno i nema razloga da lične karte važe pet godina, mislim da su i ranije važile 10 godina.
Takođe, omogućili smo i starim građanima da mogu da uzmu lične karte sa trajnim važenjem, a takođe ćemo omogućavati i svima onima, a to se već sada radi, ali i zvanično da kažem, koji su nepokretni, bolesni, do njih će doći predstavnici MUP kako bi uzeli sve podatke.
Mi smo produžili važnost još pet godina, do isteka tih starih. Nove lične karte na starim obrascima se ne izdaju, tako da svi oni koji imaju stare lične karte mogu da ih koriste do svog isteka, a nakon toga će uslediti izdavanje novih.
Ove izmene i dopune su, pre svega, usmerene ka poboljšanju uslova pod kojima građani mogu da obavljaju zamenu ličnih karata, jer je nemoguće da se ovoliki broj ličnih karata zameni u ovako kratkom vremenu, kao što je to bilo predviđeno ovim zakonom, a bilo je pet godina.
Znači, još jednom da podsetim, pošto je gospodin Tomić otišao, lažni azilanti i tema nepravilnosti kada je reč o izdavanju ličnih dokumenata su dve odvojene teme. Lažni azilanti uglavnom nisu oni koji su na ovaj način dobili lične karte i pasoše.
Svaki građanin Srbije, bez obzira da li mu je lična karta izdata u Prištini ili u Beogradu, ima pravo na pasoš. Ukupan broj onih koji su tražili promenu prebivališta se kretao oko 3.000 za ovih godinu i po dana, sa KiM u druge delove Srbije, i to ne samo Albanaca nego Srba i svih drugih. Oni koji su omogućili da neko dođe do lažne promene prebivališta, oni su uhapšeni i ta hapšenja se vrše redovno.
Reč je o zloupotrebama u okviru MUP i u okviru drugih državnih organa, kao kada su u pitanju matične knjige, ali i među građanima koji izdaju lažna uverenja da neko kod njih stanuje itd. To je odvojena priča od lažnih azilanata. Lažni azilanti su druga tema i oni nisu vezani za pitanje zloupotreba u procesu izdavanja ličnih karata.
Kada je reč o merama protiv lažnih azilanata, mi smo, s jedne strane, prinuđeni da primenjujemo određene oštre mere a, s druge strane, da vodimo računa da time ne kršimo njihova ljudska prava, od strane istih centara, znači, EU. S jedne strane, moramo voditi računa da se smanji broj azilanata, koji je u poslednjim mesecima manji nego što je bio a, s druge strane, da ne priđemo nekom rasističkom pristupu, pa da dođe do diskriminacije jedne nacionalne zajednice.
U skladu sa tim obaviću razgovore, a i danas imam sastanke, sa predstavnicima albanske nacionalne zajednice, imaću ovih dana i sa romskim, da nađemo najbolji način kako da se taj problem prevaziđe.
Što se mene tiče, niko ne dolazi da me preslišava iz EU. Ovde je reč o tome da to što radimo treba da radimo u našem interesu. Smatram da nije bilo kome više u interesu da uđe u EU nego što je to nama.
Ne bih govorio o ovim usponima i padovima vlasti i opozicije, sve je to relativno, kao i u svim drugim pitanjima vezanim za Kosovo, zato što mislim, kada je reč o Kosovu, za vreme vlasti SPS je Kosovo dobilo Rezoluciju 1244, a za vreme vlasti stranke čiji je gospodin malopre govorio o mojim rečima, da želim da delim Kosovo, Kosovo je proglasilo nezavisnost i priznato je od strane najvećih svetskih država. Takođe smo za vreme naše vlasti pokušali i oružjem da branimo Kosovo, za razliku od nekih drugih koji su o tome samo teoretisali.
Ako samo ja govorim o tome da mi treba da priđemo ovom problemu, to nije tema danas, ali pošto je spomenuto moram da odgovorim na tu temu, jer smo sada došli u situaciju da ću na kraju ispasti ja i SPS ti koji će biti optuženi za izdaju Kosova. Hvala bogu da svi mi želimo da Kosovo ostane u Srbiji. Za to moramo da se borimo, ali nećemo to izboriti tako što ćemo svoje porodice preseliti u Beograd, nećemo izboriti tako što ćemo zapaliti neku ambasadu ili ići samo na moleban, nego ćemo morati da se bavimo mnogo ozbiljnijim temama da sačuvamo naš narod na KiM.
Moj uticaj u ovoj državi je 7,6%, koliko smo glasova dobili na izborima. Rekao sam šta sam rekao i smatram da ima mnogo rešenja, pravedna su, možda pravednija, samo što možda nisu realnija. S druge strane, pozivam i druge da kažu svoje mišljenje, svoje predloge kako ćemo to da rešimo, zato što za godinu dana možda ovo o čemu pričam neće biti realno.
U svakom slučaju, zastupam politiku Vlade i ove skupštine i voleo bih da te teme ne mešamo sa temom o kojoj danas govorimo. Spreman sam da se o ovoj tački zakaže i sednica parlamenta i apsolutno ne bežimo od toga.
Tomislav Nikolić me je napao juče da pričam različito od Vlade, a ostajem u Vladi. On je ostao u Vladi kada je SRS rekla da je protiv Rezolucije 1244. Da li ste tada govorili da je to izdaja nacionalnih interesa, pa ste ostali u Vladi još godinu dana, i Toma Nikolić je ostao u Vladi? Što tada nije napustio Vladu Srbije, kad se nije slagao? Sad svi kažu: "Ne može Dačić to da priča, krši Rezoluciju 1244".
U svakom slučaju, nikome ne namećem svoj stav, niti mislim da je realno i ovo što sam rekao, ne zato što mislim da nije dobro nego, nažalost, mislim da neki smatraju da je ovo pitanje već davno rešeno, a mi ga sigurno samo ovde ne možemo rešavati.
Što se nas tiče, niko od nas nije promenio stav. Mislim da ne postoji nijedan Srbin, niti jedan političar koji će priznati nezavisnost Kosova. Srbija treba da vodi računa i o Srbima koji žive na KiM i o tome ako ih ne bude više bilo, imaćemo možda drugačije teme za raspravu.
Zato vas molim da ove teme ne mešamo, jer ćemo imati onda polemiku koju bi trebalo neko drugi da inicira, a ne ovako u poslednjim rečenicama svog govora, pa da posle toga izađemo da ne možemo da razgovaramo o toj temi. Uostalom, nisam ja to prvi rekao, rekli su to i neki drugi. Rekao je i Dobrica Ćosić, koji je glavni gost na svim skupovima DSS, pa rekli su i drugi.
U svakom slučaju, to je tema za razmišljanje i to nije niko nikada, nisam ja upotrebio pitanje podele Kosova. Ali, oni hoće da nam podele Srbiju, a ne daju da se deli Kosovo. Ne može sada neko ko je proglasio nezavisnost od Srbije, a Srbija se nije složila s tim, sada američki ambasador u Prištini kaže da ovo što priča Dačić – to je 19. vek.
Znači, 21. vek je kada Kosovo proglasi nezavisnost od Srbije, a kada Srbi na Kosovu kažu da neće da žive u toj veštačkoj tvorevini, to je onda 19. vek. Oni su protiv toga ne zato što misle da to ne valja, nego zato što misle da je stvar rešena i da ne treba ništa da daju, sve će dobiti, a mi ćemo sve izgubiti.
Mi ne smemo sve da izgubimo. Ako ne želimo sve da izgubimo moramo da imamo racionalan pristup u svemu ovome. Mislim da možda možemo jednim ovakvim pristupom značajan deo toga da sačuvamo i da napravimo kompromis u kojem će svako dobiti pomalo od onoga što nije želeo, ali ćemo zaštititi naše nacionalne i državne interese, interese našeg naroda koji dole živi.
Apsolutno ne prihvatam da bilo ko prstom upire u SPS i u mene lično kada je u pitanju KiM. Kada je proglašavana nezavisnost KiM bio sam u Gračanici, sa narodom, svojim kolima. Bio je i Velja Ilić, ali je došao sa KFOR-om.
Te koji kažu da za to što pričam da će da me tuže, da me uhapse itd., pozivam ih da svoje predizborne mitinge drže u centru Prištine, u Kačaniku, u Glogovcu, neka tako pokazuju suverenitet Srbije, a ne ovde herojstvom na okruglim stolovima, a obezbeđujući sebi rezervne pozicije na drugim mestima u Srbiji. To pričam zbog toga što nemam priliku njima da odgovorim, osim ovde pred očima cele Srbije i svih građana Srbije.
Ovo nije predlog da se izda Srbija i podeli Kosovo, nego da se spasu i sačuvaju Srbi na Kosovu i da se Srbija spasi od nacionalnog debakla u koji može da dođe ukoliko ne vodi politiku koja će gledati napred, a ne samo biti vezana lancima za našu prošlost, koja nije bila dobra u poslednjih nekoliko godina ili decenija.
To je bio moj interes da uopšte pokrenem tu temu, da sačuvamo ono što još možemo, jer kada ne budemo mogli više neće Srbi na Kosovu imati interes od toga što ćemo Kosovo zvati srpskim Konstantinopoljem u kome neće biti Srba. To je moje lično mišljenje, nije čak ni stav SPS. Mogu i oni da me isključe ako misle da sam pogrešio. Ali, u svakom slučaju, mislim da većina građana Srbije to oseća koji misle da treba da dođemo.
Reći ću još samo ovo, Milošević je razgovarao sa predstavnicima Republike Srpske Krajine i Republike Srpske pre nego što je bio Z4 i pre nego što je bio Dejtonski sporazum. Nisu hteli da prihvate mirovne planove. Mislili su da će dobiti više. Republika Srpska je u to vreme imala 70% teritorije, možda više.
Milošević im je govorio – diplomatija, vodili ste rat, morate diplomatski da završite priču. Pala je Krajina, Hrvati i Muslimani su došli na nekoliko kilometara do Banjaluke. Danas više nema Republike Srpske Krajine; ima, da tako kažem, u institucijama koje se više ne nalaze na teritoriji Republike Srpske Krajine. To je bio moj motiv da apsolutno pokrenem i da kažem to što sam rekao.
Uostalom, nikada ne mogu da promenim volju većine građana Srbije koji će se o tome izjasniti kada za to bude vreme. Svako ima pravo da o svemu tome kaže šta hoće. Ali, ne dam i niko nema pravo da kaže da je ovakav predlog usmeren na izdaju Srbije. Ne, on je usmeren na spas Srbije i srpskog naroda koji žive na KiM. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Prelazimo na učešće poslanika prema rasporedu narodnih poslanika prijavljenih za reč u načelnom pretresu o Predlogu zakona o izmenama i dopuna Zakona o ličnoj karti. Dajem reč Vjerici Radeti.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je svakom nesporno da govoriti o podeli Kosova i Metohije je najgrublje gaženje Ustava Republike Srbije i potpuno je nebitno ko je to, prvi, drugi ili peti izgovorio.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmeni Zakona o ličnoj karti, hajde baš u kontekstu između ostalog i ovo o čemu je govorio gospodin Dačić da se podsetimo da je Zakon o ličnoj karti u parlamentu Republike Srbije donet 2006. godine i tada predstavljen kao epohalno otkriće, kao nešto i tada što moramo da uradimo zato što to nas traži EU, jer ako donesemo taj zakon, ako čipujemo građane Srbije, odletesmo mi u EU nekim brzim vozom.
Jedna od niza prevara te EU kojoj vi svi hrlite, a SRS smatra da Srbija nikada ne sme da uđe u EU, jer upravo i EU je ta koja je dovela u pitanje KiM i čiji je najveći broj članova priznao lažnu državu Kosovo. To bi trebalo svi da imaju u vidu, i predstavnici vlasti i predstavnici opozicije, ma o kojoj temi da se govori i ma o kojem zakonu je reč.
Ako je Zakon o ličnoj karti koji je donet 2006. godine bio nešto najbolje što je moglo da se uradi, onda se postavlja pitanje – zašto mi danas taj zakon menjamo? Ako to nije bilo tako mnogo dobro, onda postavljamo pitanje – zašto ga nismo menjali do sada?
Ovo što su izmene i dopune ovog zakona ne predstavlja nikakvu suštinsku promenu u odnosu na ono što smo imali 2006. godine, ali govori naravno o nesposobnosti vladajućeg režima da primeni zakon kakav god je, jer naravno mi možemo da govorimo o zakonu i da ga kritikujemo, da kažemo da nije dobar, da stavimo primedbe itd, ali kada se zakon usvoji onda on mora i da se primenjuje.
Piše u obrazloženju da je ovaj zakon 2006. godine uveo velike novine u izradi, sadržini i korišćenju ličnih karata, pre svega sa tehnološkog stanovišta i uvođenja mikrokontrolera odnosno čipa. Sada ajde, da su to novine u izradi, sadržini ličnih karata, ajde to možemo da razumemo, ali nam nije jasno kakva je to novina u korišćenju ličnih karata?
Na isti način se koriste lične karte i ove koje su još uvek važeće, kao i ove sa čipom, kao i one bez čipa, bar što se tiče građana Republike Srbije. Ali, postoji recimo problem u državnim organima. Da podsetimo da su poslednji izbori 2008. godine održani u situaciji da na najvećem broju biračkih mesta nije bilo aparata za očitavanje čipa na ličnim kartama, a to znači mogućnost zloupotrebe, mogućnost krađe na izborima.
Tada vama to nije bilo sporno, a mi smo i te 2006. godine govorili, između ostalog, i o tom problemu. Kada krenete u neki posao kao država, kao nadležni državni organi, onda morate unapred da budete spremni da taj posao u primerenom roku dovedete do kraja, a ne da se posle šest godina prisetite šta je eventualno bila greška i da se kao što je i u ovom zakonu slučaj ugrađuju neki amandmani koje su poslanici SRS podnosili još 2006. godine.
Neozbiljna ste i neodgovorna vlast u mnogo čemu. Građani Srbije odlično znaju s kakvim problemima se sreću kada idu da vade nove lične karte i nove pasoše. I danas-dan, ovoliko godina, od 2006. godine, od kada su počele ove nove lične karte, i danas ljudi moraju da dolaze u pet časova ujutru, da čekaju red u opštinskom MUP, da bi dobili ličnu kartu, pa donose one male klupe, pa ih dođe po dvoje, pa jedno sedi, pa ono drugo izađe malo da prošeta, pa se opet zamene itd, da bi držali taj red.
Stvarno ne znam šta je gospodi, koji su ovde umesto predstavnika Vlade, smešno u ovome? Ovo je apsolutno istina, dobro znate da je istina. Pitajte građane Srbije, ko god je izvadio ličnu kartu, ako nije imao dobru vezu u SUP, koliko je vremena proveo u redu da dobije ličnu kartu? To isto važi i za pasoš.
Potpuno ste neodgovorno pristupili, ne mislim na vas lično, mislim na predstavnike režima i vi ste svakako deo tog režima.
Kažete takođe u obrazloženju da za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije. Ovo nije tačno. Nemoguće je da nisu potrebna dodatna sredstva. Ako se bude primenjivao ovaj zakon, a valjda hoće, stoji ovde da će stupiti na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku".
Uostalom, ministar je pre deset minuta rekao da su u ono vreme kupljeni čipovi potrošeni. Sada moraju da se kupe neki novi čipovi. Da li vam to neko poklanja ili kupujete? Zašto nas obmanjujete kada kažete da nisu potrebna dodatna sredstva u budžetu, kao što smo obmanjivani kada je donošen ovaj zakon, osnovni tekst ovog zakona, koji danas menjamo.
Predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku, kažete – iz razloga što je na osnovu sada važećeg zakona veliki broj građana u zakonskoj obavezi da zameni ličnu kartu čiji rok važenja ističe 27. jula 2011. godine i što je neophodno da se produži rok važenja navedenih ličnih karata do 31. decembra 2016. godine, s obzirom da većina građana do sada nije zamenila svoju ličnu kartu izdatu na starom obrascu.
Ovo se takođe ne slaže sa brojevima o kojima je malopre ministar govorio. Pričao je o nekom milionu građana koji su uzeli čipovane karte, valjda dva miliona, jedan milion nečipovane. Koliko to sad Srbija ima stanovnika i koliko ima punoletnih i koliko ima onih kojima su lične karte još ranije izdate na neodređeni rok trajanja?
Ovo jednostavno nije tačno. Istina je da država nije bila spremna da uradi ovaj posao u roku u kojem je to bilo zacrtano predlogom ovog zakona. Ništa nije urađeno. Predstavnici sadašnjeg režima i sadašnje Vlade ništa nisu uradili. Hajde, recimo, da oni od 2006. i 2008. godine nisu uradili taj posao kako valja, ali evo niste ni vi od 2007. godine do 2011. godine i ovo govori samo da ste potpuno isti, samo se u nekom momentu drugačije zovete.
Sada, kuriozitet. U obrazloženju kažete, gospodo iz Vlade – smatramo da je potrebno da Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti bude razmatran po hitnom postupku u Narodnoj skupštini. Od kada se to nacrt zakona raspravlja u Narodnoj skupštini? Da li vi uopšte znate šta je nacrt, šta je predlog, šta je konačan tekst zakona?
Ovo samo govori o onome što mi pričamo već godinama da vi, hrleći na tom tragičnom putu ka EU, dobijate predloge zakona, prevodite, pa vam onda loš prevodilac umesto predloga prevede nacrt. Neozbiljno, čak i u ovom formalnom smislu više nego neozbiljno.
Sada kada govorimo o ovim članovima koji se menjaju, pa kaže – lična karta se izdaje sa ne znam kojim rokom važenja, da ne gubim vreme, to ćemo kada budemo govorili o pojedinostima. Ali, šta je suštinsko pitanje? Šta je sa već izdatim važećim ličnim kartama? Ako sada ličnu kartu dobijaju deca od 10 godina sa rokom važenja od pet godina, šta je onima koji su je dobili sa rokom važenja od dve godine, a još nije istekao, izvadili je juče?
Da li ste vi svesni kakve probleme pravite u praktičnom životu? Da li će to dete, odnosno maloletno lice koje koristi ličnu kartu, moći da je koristi ako ne bude usklađena sa ovim zakonom kada ovaj zakon stupi na snagu ili ćete terati roditelje da ponovo plaćaju i da se maltretiraju da čekaju devet sati u redu da uzmu detetu ličnu kartu? Stvarno, uopšte ne razmišljate i ponašate se kao da ne živite u Srbiji, kao da ne znate kako žive građani, koji su problemi građana Srbije.
Morate malo da se uživite, da konačno počnete da donosite zakone za građane Republike Srbije, u interesu građana Republike Srbije i u okolnostima u kojima je Republika Srbija. Kanite se ljudi EU i njihovih naloga, njihovih zakona. Vidite da nas u crno zaviše. Vodite računa da ste vi Vlada Republike Srbije, vodite malo računa o tome.
Ovde govorimo i o novom obrascu. Isto je pitanje – šta će biti sa starim obrascem, ako sada govorimo o novom, odnosno šta će biti sa ličnim kartama koje su izdate na, vi ovo već zovete stari obrazac?
Sada, nekoliko primedbi, rekoh, govorićemo konkretno o ovim članovima zakona kada se bude govorilo o raspravi u pojedinostima, ali da podsetimo, kada je bilo reči o ovim čipovanim ličnim kartama i o pasošima čipovanim, koliko je tada bilo, a sve to znači čipovanim građanima Srbije, zapravo, koliko ste se tada hvalili da su to preduslovi za stavljanje Srbije na belu šengen listu, pa eto dobismo, staviše nas i na belu šengen listu za kratko, izgleda, pošto će očigledno brzo da nas skinu.
Mi smo i tada pričali, sada ponavljamo, niko normalan nema ništa protiv slobodno viznog režima, ništa to nije sporno, ali vi ste obmanjivali građane Srbije kada ste ih ubeđivali koliko će biti dobro to što će građani Srbije biti skinuti sa bele šengen liste.
Posledica tog vašeg obmanjivanja su ovi azilanti i ovaj problem s kojima se sada susrećemo, zato što vi nikada javno niste hteli da kažete građanima Srbije da stavljanje na belu šengensku listu ne znači da neko može da ode u inostranstvo da se tamo zaposli, da neko može da ode u inostranstvo da boravi duže od nekog roka koji mu je tačno predviđen.
Dakle, prosto ste lagali narod i sada imate taj problem, ljudi misle stavljeni smo na belu šengensku listu, nema viza, mogu da idem negde u beli svet da radim.
Mi smo pričali ljudima da vam ne veruju, da vi obmanjujete, da vi lažete i ovo sad se ispostavilo da smo apsolutno bili u pravu. Osim toga, evo, vidite da šengenski sporazum polako u praksi nestaje. Već se uveliko najavljuju da će zemlje članovi tog šengenskog sporazuma da stavljaju granice, da ograničavaju svoje države, što je naravno i normalno, jedino nije normalno u državi Srbiji.
Dok drugi počinju da još više vode računa o svojim granicama, vi Srbiju razgrađujete, vi pričate o podeli Kosova i Metohije, vi vodite računa o onom što vam se naloži iz EU i zarad tog strašnog puta u EU iz dana u dana sve u Srbiji propada i nestaje.