Hvala vama. Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman su zajedno podneli i narodni poslanici Miroslav Markićević, Srđan Spasojević i Zlata Đerić. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Spasojević.

Podneli smo amandman da u članu 13. stav 1. tačka 4) treba da glasi: „je makar jedan od potpisnika u trenutku zaključenja osnivačkog akta bio pravno ili poslovno nesposoban“.
Obrazloženje za ovaj amandman – smatramo da formulacija u Predlogu zakona ostavlja prostor za najrazličitije zloupotrebe prilikom osnivanja privrednih društava. Teoretski je moguće da osnivački akt potpišu jedno odraslo poslovno sposobno lice i npr. nekoliko maloletnih lica ili lica koja su iz razloga bolesti lišena poslovne sposobnosti, što se formulacijom iz amandmana predupređuje. Uostalom, zato univerzalno pravo i poznaje institut zakonskog zastupnika koji nastupa u ime takvih lica u pravnom prometu. Zahvaljujem.

Hvala. Na član 13. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Gospodine Antiću, imate reč.

Srpska napredna stranka je nezadovoljna formulacijom u članu 13. i to isto tako u stavu 4, jer nam se čini da nije precizno i jasno definisano pitanje pravne i poslovne nesposobnosti. Činjenica je, ako se bukvalno tumači ovaj stav, da se on odnosi na ona društva u kojima su svi članovi pravno i poslovno nesposobni. Ukoliko imamo situaciju, recimo, kod ortačkog društva, to bi bilo sasvim u redu, gde je jedan od članova ortačkog društva koje sačinjavaju dva člana pravno i poslovno nesposoban, a drugi sposoban. Samim tim, to bi značilo da to ortačko društvo ne postoji. S druge strane, imamo društva, recimo, sa ograničenom odgovornošću, gde imate veći broj lica koja ih osnivaju. U tim društvima neko od lica može da bude pravno i poslovno nesposobno, ali to ne znači da to društvo ne može da funkcioniše ako zadovoljava zakonsku većinu.
Zbog toga smo intervenisali u ovom tekstu i dodali ono što u amandmanu piše: „a broj ostalih pravnih i poslovno sposobnih potpisnika ispunjava zahteve u pogledu pravne forme osnivačkog društva“. Smatramo da je ovo sasvim logično i prihvatljivo i da se potpuno uklapa u svaku pravnu normu. Hvala.

Hvala, gospodine Antiću. Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Markićević, Srđan Spasojević i Zlata Đerić. Reč ima gospođa Đerić.

U članu 14. stav 1. posle reči „sud“ briše se tačka i dodaju reči „na predlog organa nadležnog za poslove registracije ili drugog zainteresovanog lica“.
U obrazloženju za ovaj amandman smo naveli da smatramo da je ovde prvenstveno potrebno naglasiti spregu između nadležnog suda i Agencije za privredne registre kao organa koji po službenoj dužnosti dolazi u posed osnivačkih akata privrednih društava i samim tim je najpozvaniji da pravovremeno reaguje i proceni da li osnivački akt ima nedostataka predviđenih članom 13. zakona. Takođe treba naglasiti i mogućnost da i druga zainteresovana lica kod nadležnog suda pokrenu postupak za utvrđivanje ništavosti osnivačkog akta. Smatramo da se ovako ne zna ko pokreće predmetni postupak kod nadležnog suda.
Pročitali smo obrazloženje kojim ste odbili amandman, ali smatramo da je mogao da bude prihvaćen.

Hvala. Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Izvolite.

Ovaj amandman je gotovo identičan sa prethodnim. Zbog javnosti, bitno je ukazati da je vezan za član 13. Predloga zakona o privrednim društvima, koji govori o ništavosti osnivačkog akta. Član 14. je nastavak ovog člana i kaže da ništavost osnivačkog akta utvrđuje nadležni sud. Predlog Srpske radikalne stranke je da se posle reči „privredni sud“ dodaju reči „na predlog organa nadležnog za registraciju privrednih subjekata“.
Zašto je to bitno? Bitno je da se iz pravnog prometa povuku sva pravna lica koja nemaju urednu dokumentaciju i koja nemaju sve ono što je neophodno, shodno zakonskim propisima, da bi bila u pravnom prometu. Ko je taj ko u ime društva, ko ima javni interes da brine o tome da iz pravnog prometa isključi sve one koji su nezakonito u pravnom prometu? Prevashodno Agencija za privredne registre. Ona treba da bude ta koja će čistiti pravni promet od lica koja nisu... Nema drugog organa. Mogu to biti inspekcijski organi itd.
U obrazloženju za odbijanje ovog amandmana kažete sledeće: „Predloženi amandman se ne prihvata, jer postupak za utvrđivanje ništavosti osnivačkog akta pokreće zainteresovano lice tužbom, a ne predlogom.“ Koje je to zainteresovano lice? Ko će biti zainteresovano lice da kontroliše u Agenciji da li je neki akt ništav ili nije? Da li će iko normalan otići tamo i kontrolisati to? Neće niko, ali država mora. Državni organ koji prima, koji izdaje državna rešenja, državna akta u obavezi je, to je javni interes tog organa, da interveniše i da pokrene.
Sve što je dalje definisano članom 14, stav 2. i dalje, u redu je. Društvo mora imati mehanizam uklanjanja lica kojima nije mesto u pravnom prometu.
Ministre, još jednom vas molim da razmotrite ovo, mislim da nije loš predlog, da ćemo upotpuniti ovu prazninu koju ste napravili jer niste definisali. Nema zainteresovanih lica, neće se niko upuštati u to, neće niko zbog toga što je to formalan postupak, zato što je to sudski postupak, zato što mora gubiti vreme, gubiti sredstva da bi pokrenuo taj postupak. Neće to niko. Ko je zainteresovano lice, sem države, da uđe u taj postupak?

Hvala vama. Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Siniša Stamenković. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine Stamenkoviću.

Naša poslanička grupa je predložila da se u članu 14. u stavu 5. iza reči „i izvrše druge obaveze prema društvu“ zapeta zameni tačkom, a da se reči „u meri u kojoj je to potrebno radi izmirenja obaveza društva prema savesnim trećim licima“ brišu. Gospodine ministre, napominjem, „prema savesnim trećim licima“.
Ovim amandmanom smo hteli da se razdvoji odgovornost onih koji su ušli u društvo koju imaju prema društvu, prema državi, odnosno prema poreskim organima ili prema bilo kojim organima reda i odgovornost prema onima koji predstavljaju savesne članove društva i kojima treba da se izvrši naknada za bilo šta što bi bilo negativna posledica poslovanja ili postojanja društva.
U odgovoru za odbijanje ovog amandmana dali ste obrazloženje u kome se kaže da se „amandman ne prihvata iz razloga što se članom 14. stav 5. Predloga zakona propisuje pravna posledica prinudne likvidacije društva sprovedene zbog ništavosti osnivačkog akta, i to odgovornost članova likvidiranog društva za obaveze tog društva prema trećim licima“. Upravo se radi o trećim licima. „Taj stav uređuje odgovornost ograničeno odgovornih članova društva bilo da su komanditori, članovi društva sa ograničenom odgovornošću ili akcionari, dok stav 6. istog člana uređuje odgovornost ortaka i komplementara. Nema potrebe da članovi društva koji su ograničeno odgovorni za obaveze društva unose kapital u to društvo ako je ono u postupku prinudne likvidacije, osim u delu koji je potreban da bi se izmirile obaveze tog društva prema savesnim trećim licima.“ Mislimo da je depoziciju odgovornosti trebalo razdeliti od društva prema savesnim trećim licima. Zbog toga smo i predložili ovaj amandman. Hvala vam.