ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 19.05.2011.

7. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

7. dan rada

19.05.2011

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:10 do 17:10

OBRAĆANJA

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
 Hvala vama. Na član 15. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, gospodine Antiću.
...
Srpska napredna stranka

Zoran Antić

Napred Srbijo
Kada je u pitanju ugovor koji između sebe zaključuju članovi društva, jedan ili više članova, stav Srpske napredne stranke je da to mora da se registruje u Registru privrednih subjekata i da ta informacija mora da bude dostupna svim članovima tog društva, pre svega mislim na akcionarska društva, da je ta informacija od značaja za treća lica, za potencijalne investitore. Jer, ono što zakon dozvoljava, znači, da pitanja koja se regulišu tim ugovorom mogu da se odnose na to kako će se glasati u privrednom društvu, kako će da se raspodeli dobit između članova privrednog društva, kako će da se otkloni eventualna blokada u odlučivanju, to su sve jako važna pitanja.
Mislimo da naš amandman ide u pravcu što veće transparentnosti i što većeg poverenja, što veće jasnoće ovog zakona. Žao nam je što Ministarstvo (ili Vlada, kako god želite) nije imalo malo više razumevanja za ovaj predlog, jer smatramo da je sasvim logičan i u kontekstu jačanja korporativnog upravljanja u Srbiji. Hvala vam.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Na naslov iznad člana 16. i član 16. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine Stevanoviću.

Dragan Stevanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, predložili smo brisanje naziva i ovog člana 16. ne zato što smatramo da u zakonu ne bi moglo da se reši ovo na šta se on odnosi, nego zato što bi trebalo da se reši na jedan potpuno drugačiji način.
U kontekstu ove priče i ove konstatacije ću prvo da pročitam obrazloženje zbog čega je ovo odbijeno. Kaže se da se „amandman ne prihvata jer odredba člana 16. Predloga zakona ima za cilj, između ostalog, da onemogući osnivačima društva da na ime povraćaja troškova u vezi sa osnivanjem umanje imovinu društva i na taj način oštete poverioce. Pored toga, ovo je u potpunosti u skladu sa privrednom praksom.“
Kada pogledate član 16. tu je sve „može“ i „ako“. Predlagač kaže: „Društvo može članovima izvršiti povraćaj troškova u vezi sa osnivanjem društva isključivo ako je to predviđeno osnivačkim aktom.“
Ministre, hoćemo li vraćati ili nećemo vraćati? Ili će to da stoji u osnivačkom aktu ili neće da stoji u osnivačkom aktu. Smatramo da to isključivo može da se reši osnivačkim aktom. Ako je to rezultat dobre prakse ili iskustvo poslovne prakse, to može da se reši samo osnivačkim aktom.
Ovaj zakon, kako smo slušali od vas i od drugih predstavnika vlasti, unapređuje korporativno upravljanje. Meni se čini da mora da bude jasan. Ili može da se vrati novac, odnosno ono što predstavlja trošak, ili to ne može da se vrati.
Ako već može da se vrati, onda to mora da se jasno i kategorično napiše u ovom zakonu, da je društvo dužno da vrati novac i da je dužno da to predvidi osnivačkim aktom i da je društvo dužno da u osnivačkom aktu proceni adekvatno, kako se ne bi u pitanje doveo osnovni kapital, odnosno kako se u pitanje ne bi doveli poverioci.
Ako smo pisali zakon da bismo ga pisali, onda nam je, što kaže narod na jugu Srbije, kilava rabota.
Ministre, ovde se kaže da je ovo u skladu sa dobrom poslovnom praksom. U obrazloženju ovog zakona ste napisali da se ovaj zakon usvaja zato što se u međuvremenu promenila direktiva EU, odnosno menjale su se direktive u skladu s poslovnom praksom tržišnih privreda EU, pa zbog svega toga i mi menjamo Zakon o privrednim društvima.
Inače, ova analiza korporativnog upravljanja u Srbiji na koju ste se pozvali u ovom zakonu vam je u najmanjoj meri sugerisala da menjate ovaj zakon, ali ako ste već rešili da ga menjate, onda ste morali da u njemu budete jasni, kategorični i određeni.
Malopre sam spomenuo u diskusiji da privredna društva i sektor privrede u Srbije generišu najveći problem i da svi problemi u državi proističu iz toga što nam je privreda na nogama. Ako zaista želite da je unapređujete, morate da je unapređujete na adekvatan način, drugačije nego što je to bilo do sada.
Predlažemo vam da ovo izbrišete zato što je ovako kako je napisano višak. Nije samo u ovom članu prisutan taj princip neodređenosti – može da bude i ne mora da bude; u još nekoliko članova pokušali smo na isti način da intervenišemo zato što tražimo od vas da kroz zakon utičete ili na svoju instituciju ili na ostale institucije ili na učesnike u privrednom životu da stvari između sebe na jedan decidan i jasan način rešavaju. Ovako napisano „može da bude“, „ako se predvidi“, koga to obavezuje? Nikog. Razmislite malo pa ćemo razgovarati.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala. Reč ima ministar.

Nebojša Ćirić

Gospodine Stevanoviću, ne mogu da prihvatim ovaj amandman. Zaista ne vidim šta je sporno. Na ovaj način smo kroz ovaj predlog sprečili iznošenje ili odlivanje sredstava, odnosno para iz preduzeća. Ukoliko vi u vašem preduzeću sa vašim akcionarima ili ortacima, partnerima mislite da treba predvidite, vi predvidite. Ukoliko shvatite to kasnije, vi to možete takođe izmeniti osnivačkim aktom.
U svakom slučaju, ne vidim šta je ovde sporno i zašto bi se brisao član 16. Društvo može članovima izvršiti povraćaj troškova isključivo ako je to predviđeno osnivačkim aktom. Ukoliko nije predviđeno, ne može. Ne znam zašto bi se ovaj član brisao.
Na ovaj način vi sprečavate... Odnosno, naša ideja je bila da sprečimo da na ime navodnih osnivačkih troškova ili nečeg drugog izvlačite novac iz preduzeća. Mi smo rekli, ako hoćete da izvlačite, odnosno dobijete povraćaj troškova, izvolite, stavite u osnivački akt i tu nema nikakvih problema. Zato kažem da ne mogu da prihvatim vaš amandman.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala. Reč ima gospodin Milorad Buha.

Milorad Buha

Srpska radikalna stranka
Ministre, mislim da niste u pravu zato što ne samo ovaj član, nego na desetine, rekao bih čak i stotine, od šeststo članova, trista članova ne pripada zakonskoj regulativi. Zašto? Zato što ulazite, evo sad konkretno o ovome, ulazite u oblast finansija. Ovo je zakon o privrednim društvima, koji reguliše statusna pitanja. Finansije, način poslovanja, izvlačenja itd., to je stvar drugih zakonskih propisa, odnosno, u ovom slučaju, to se reguliše unutrašnjim aktima preduzeća i finansijskom regulativom. Ovde ne kaže da je ovo materija kojom se regulišu način poslovanja privrednih društava i uslovi poslovanja, pa sada vi u pravnoj proceduri normirate sve ono što preduzeće može i što ne može u finansijskom  smislu. Drugi zakonski propisi to regulišu, tako da to ne prihvatam.
Kada smo razmatrali odredbe ovog zakona, SRS i članovi ovog parlamenta koji su radili na ovoj materiji pronašli su najmanje trista članova... pola od ovih odredaba koje definišu materiju koju ste obradili Predlogom zakona ne pripada materiji zakona. To je naš stav i možemo tačno reći, od člana do člana, koji tu ne pripada. Nismo se mogli upustiti u takvu duboku izmenu zakonskih propisa; gledali smo stvarno na suštinu i dozvolili predlagaču da ostane. Nismo dublje išli u brisanje zakonskih propisa i sugestija, jer, prvo, po Poslovniku to ne možemo, a s druge strane, mislim da nije racionalno. Generalno, ocenjujemo da mnogobrojni predlozi članova ne pripadaju zakonskoj regulativi i trebalo bi ih izbaciti iz ovog zakona. Vi ste se opredelili za ovo. Nažalost, tako je.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala. Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad dozvolite mi da u vaše i svoje ime pozdravim učenike Hemijsko-medicinske škole iz Vršca koji su nam u poseti i trenutno prate deo današnje sednice sa galerije Velike sale. Prisutni su: Ionela Svera, Milica Veljković, Miljana Popov, Renata Ardeljan, Aleksandra Varijaški, Andrea Šavur, Ivana Dinov, Ivana Milenković, Milena Tešić, Srđana Josimov, Sofija Draksin, Aleksandra Šorđan, Kristina Biberija, Monika Blanda, Sandra Maran, Stefan Sarajlin, Nemanja Olujić, Slađana Brkljač, Katarina Matejaš, Lejla Sič, Sonja Minić, Dragan Vlajkov, Vojislav Milunov, Marko Moromilin, Dragan Rajakov, Tijana Mihić, Kristijan Kalmar, Kristijan Joca, Kristijan Olajoš, Marko Krunić, Jovan Ratković, Vanja Vulić, Tamara Mandić, Dijana Magurean, Marko Rajić, Jelena Đorđević, Mirjana Milićević, Andrijana Beka, Jasna Mitrović, Jovana Nemoga, Marija Manesku, Emil Đuriš, Aleksandar Krdu, Marko Jovanović, Miroslava Jovanović i Aleksandra Deljanin. U pratnji su profesora Vladislave Kerkez, Mariore Svere, Ljubinke Zagorac i Ankice Stajić.
Dobro došli u vašu kuću, Dom Narodne skupštine Republike Srbije.
Na naslov iznad člana 16. i član 16. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 18. i član 18. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Mićo Rogović.

Mićo Rogović

Napred Srbijo
Ministar nije tu, ali bih član 18. ovako po delovima, pošto nismo tražili izmenu kompletnog člana 18, već... počev od promene naslova iznad samog člana 18. i instituta probijanja pravne ličnosti, kako glasi ovaj naslov, koji i važeći Zakon o preduzećima poznaje u članu 15, doista, u nekom drugom obliku i pod drugačijim nazivom a to je – zloupotreba pravnog subjektiviteta. Žao mi je što ministar nije tu da mi objasni sam naslov – „Probijanje pravne ličnosti“, jer, zaista, koliko god se trudio i koliko god je prisutan u nekim drugim zakonima, jedino se može naći sličan naziv, recimo, u nemačkom zakonu, nije u duhu srpskog jezika. Zbog toga je Poslanička grupa SNS tražila promenu ovog naslova. Po nama bi naslov trebalo da bude: „Zloupotreba privrednog društva“.
Ako se analizira, vezano za obrazloženje da se u anglosaksonskom pravu može naići na slične nazive, evo, krenuću od okruženja – u slovenačkom Zakonu o trgovačkim društvima, recimo, ono što smo dalje predložili u ovom amandmanu, promenu delova člana 18, samo deo ljudi podleže odgovornosti. Ne može se ovakva mera odnositi samo na uže odgovorna lica u slučaju zloupotrebe privrednog društva. Po Predlogu zakona su odgovorni samo članovi društva, a ne i članovi uprave društva.
Smatramo da je neophodno predvideti odgovornost u slučaju zloupotrebe privrednog društva i za članove uprave privrednog društva. Imajući u vidu organe društva (recimo, nadzorni odbor, članove nadzornog odbora, direktora, izvršne direktore), smatramo da je neophodno proširiti ovu odgovornost iz pomenutog člana 18. i na ova lica, bez obzira na to što se njihova odgovornost podrazumeva. Zbog tog podrazumevanja imamo hiljadu problema, recimo, u preduzećima koja po osnivačkom aktu imaju samo jednog člana; imamo hiljade zloupotreba u procesu tranzicije, koja traje deset godina, u skoro svim privatizacijama. S obzirom na te aspekte, predvideli smo širi krug, uprave privrednih društava, na koji se ovaj član odnosi.
S druge strane, dodali smo i novi stav kojim se pravi razlika između odgovornosti člana društva, odnosno člana uprave društva, koji je zloupotrebio privredno društvo i onog ko to lično nije učinio ali je od toga imao imovinsku korist. U interesu poverilaca i svih je da i savesni član društva odgovara za obaveze društva do iznosa koristi koju je stekao zloupotrebom. Savesna lica moraju biti zaštićena od lica koja sam pomenuo u prethodnom delu govora.
Amandmanom dopunjujemo predlog tako što kao vid zloupotrebe izričito predviđamo korišćenje poslovnog imena društva u nameri da se stvori zabluda o identitetu. Tako se stvara neposredni osnov za primenu ovog instituta u svim fazama špekulacija i zloupotrebama.
Zato smo dodali tačku 5) kojom predviđamo kao vid zloupotrebe privrednog društva namerno zaduživanje i dovođenje u stečaj, a zatim osnivanje novog društva.
Nije retko u srpskoj praksi, nažalost, da se uzimaju raznorazni krediti, da se društvo dovede u stečaj, likvidaciju, a da neko od članova društva neposredno posle toga otvori neko novo društvo, odnosno preduzeće sa sličnim imenom i na taj način izvlači dobit iz onog procesa o kome je bilo reči, znači, iz prethodnog procesa zaduživanja. Zbog toga smo i dodali tačku 5), da bismo zaustavili ove pojave koje su i te kako prisutne u okvirima funkcionisanja privrednih društava na srpskoj ekonomskoj sceni. Hvala.