Reč ima guverner Narodne banke Dejan Šoškić.

Hvala lepo na ovom pitanju. U pitanju su zapravo elementi ugovora koji su više tehničke prirode, recimo, adresa finansijske institucije ili broj telefona, veb-adresa itd. Dakle, elementi koji nisu bitni elementi ugovora. Hvala vam.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović.
Ovaj amandman su prihvatili i Narodna banka Srbije i Odbor za finansije. U pretresu je. Nemamo izveštaj Zakonodavnog odbora.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Markićević, Srđan Spasojević i Zlata Đerić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima guverner Narodne banke Dejan Šoškić.

Hvala lepo. Ovo je još jedan od amandmana koje kao predlagač prihvatam, dakle, da se u članu 31. stavu 2. reč „pismeno“ zameni rečima „u pisanoj formi“ i da se u stavu 4. reč „pismeno“ zameni rečima „u pisanoj formi“. Hvala.

Zahvaljujem. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 32. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić Marković, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić. Narodna poslanica Donka Banović ima reč.

Hvala. U članu 32. se govori o docnji, odnosno šta se sve dešava kada korisnik finansijske usluge dođe u teško imovinsko stanje i ne može da ispunjava svoje obaveze prema davaocu finansijske usluge, odnosno prema banci.
Mi smo ovde dopunili, odnosno predlažemo da se doda novi stav 4. No, pre nego što pročitam to što mi predlažemo da se doda, možda bi zbog građana koji slušaju ovaj prenos trebalo da, ako ništa, prepričam šta se predlaže u ovom članu.
Recimo, u stavu 2. predlagač kaže: „Ako u toku trajanja ugovornog odnosa nastupe okolnosti koje korisnika dovode u teško imovinsko stanje, odnosno druge bitne okolnosti na koje korisnik ne može uticati, banka, odnosno davalac lizinga mogu, na zahtev korisnika, proglasiti zastoj u otplati (moratorijum) za određeni period, u kome banka, odnosno davalac lizinga ne obračunavaju zateznu kamatu na dospelo a neizmireno potraživanje.“
„Banka, odnosno davalac lizinga, mogu svojim unutrašnjim aktima propisati kriterijume za proglašenje zastoja u otplati.“
Drugim rečima, kada korisnik usluge zapadne u teško imovinsko stanje... Ja bih rekla, svi koji su danas u Srbiji korisnici neke finansijske usluge, bilo da je to kredit, bilo da je to otplata na lizing, u teškom su imovinskom stanju. Ovde je predlagač na neki način hteo sve nas, a i korisnike, da uveri da će banke imati razumevanja kada im se obrati korisnik koji zapadne u teško imovinsko stanje, odnosno ostane bez posla pa nije u stanju da vraća ni ratu kredita, niti kamatu.
Trenutno se u Srbiji u jednom gradu u Šumadiji dešava zaplena imovine zato što su ljudi prilikom podizanja kredita davali svoju imovinu pod hipoteku, to su bili uslovi, pa se baš ne vidi da pružaoci finansijskih usluga imaju neko razumevanje za to kada korisnik zapadne u teško imovinsko stanje, odnosno kada se pojavi ta docnja, kako je vi ovde nazivate, u otplati kredita i kamata.
Mi predlažemo da se u ovom članu doda novi stav 4, koji glasi: „Ako banka, odnosno davalac lizinga na zahtev korisnika ne odobri zastoj u otplati (moratorijum) za određeni period, nadležni sud na obrazloženi zahtev korisnika može da naredi zastoj otplate. Zastoj u otplati ne može trajati duže od šest meseci i može se narediti samo jednom po korisniku. Za to vreme se ne obračunavaju zatezne kamate na dospelo potraživanje.“
Možda će ekonomski ili finansijski stručnjaci, a možda i sam guverner, da kažu – da, da, tako mali Perica zamišlja raj. Kao neko ko nije finansijski stručnjak nego običan građanin, ali i narodni poslanik, koji je dužan da prenese strepnje i da upozori na ono što se zaista dešava u životu, smatrala sam da bismo možda ovakvim dodatnim novim stavom na neki način uspeli da zaštitimo one kod kojih je došlo do docnje.
Vi ovde kažete da će banka nekim svojim unutrašnjim aktima propisati kriterijume za proglašenje zastoja u otplati. Šta će se desiti ako je, recimo, prošle godine preko sto hiljada ljudi ostalo bez posla, ako je 50% njih koristilo neku finansijsku uslugu, pa su svi zapali u teško imovinsko stanje? Može se dogoditi, na primer, da banka svojim unutrašnjim aktom kaže – sledećih pola godine nećemo nikome odobravati docnju zato što ih je tako mnogo u docnji, pa neka se građani snalaze i neka rade šta znaju i umeju, oni moraju otplatiti kredite.
Da ne bi to samo ostalo tu i da se tu ne bi stavila tačka, mislim da ovaj zakon treba da predvidi da ako banka ne odobri zastoj u otplati ili ne proglasi taj moratorijum korisnik može da se obrati sudu i da sud može da naloži banci, odnosno onome ko daje finansijsku uslugu, da odobri moratorijum. Naravno, ovde takođe navodimo ograničenje da to može biti za jednog korisnika samo jednom i ne duže od šest meseci.
Međutim, šta vi meni odgovarate u obrazloženju zašto niste prihvatili amandman? Kažete da se ne prihvata jer rešenje koje se predlaže nije u skladu sa konceptom predloženog zakona. Zaista sam htela da verujem da je koncept predloženog zakona onakav kako se on i zove, a to je zaštita korisnika finansijskih usluga, odnosno zaštita potrošača. Ovaj naš amandman je zaista u duhu ovog zakona, ako ste vi iskreni u svojoj nameri.
Vi takođe kažete da bi se predloženim amandmanom u velikoj meri ograničilo pravo poverioca na naplatu dospelog potraživanja, posebno imajući u vidu da nisu precizno definisani kriterijumi za postupanje suda. Sud sam po sebi ima kriterijume. To i jeste bila naša želja, da se ograniči pravo poverioca na naplatu dospelog potraživanja na načine koji nisu dozvoljeni, ljudski gledano, u državi gde je ekonomska situacija jako loša i gde je većina korisnika finansijskih usluga zaista u teškom ekonomskom stanju.

Sedam minuta i petnaest sekundi je iskorišćeno. S obzirom na to da je i podnosilac amandmana, znači, pet minuta je iskorišćeno od vremena ovlašćene predstavnice.
Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković ima reč.

Iskoristila bih priliku da u raspravi o docnji kažem da smo propustili, ali ne samo vi, nego i mi poslanici, da regulišemo zakonsku zateznu kamatu na one obaveze koje su indeksirane u stranoj valuti.
Ja to jesam, kao član poslaničkog kluba Napred Srbijo - SNS, pokušala da rešim u vreme kada smo raspravljali o zakonu o visini stope zatezne kamate koja je tretirala dinare. Shvatajući da postoji pravna praznina u našoj praksi i zakonima, da nije uređena stopa zatezne kamate na potraživanja u stranoj valuti, tada sam podnela amandman koji je dosledno izveo koncepcijsko rešenje za dinarska potraživanja kao zadocnela. Tada sam predložila da se na potraživanja u stranoj valuti obračuna zatezna kamata po referentnoj kamatnoj stopi koju propisuje centralna banka u državi valute, plus 6% godišnje, što jeste shodna primena onog što je na dinarska kašnjenja u obavezama te vrste.
Zašto je bili bitno to uraditi? Zašto se sad vama žalim na neki način? Kad čujete da neko ima sluha za ono što se dešava kao problem u privredi, onda mu se žalite za ono što niste ni sami na vreme rešili. Ako smisao zatezne kamate jeste da u jednom delu disciplinuje onoga ko kasni, ali i da vam obezbedi da u trenutku naplate potraživanja možete da kupite istu količinu materijalnih dobara u zemlji gde se dešava inflacija, znači, da ima i taj revalorizacioni efekat, zaista je bilo mesto da ovde uredimo zateznu kamatu na potraživanja, odnosno kredite indeksirane u stranoj valuti.
U rešenju koje sam tada predložila, a odbila mi Skupština tj. predlagač, Vlada, da mi razgovaramo o dinarskim potraživanjima, a ne indeksiranim u stranoj valuti, držali smo se rešenja Višeg privrednog suda, predloga struke i onog koncepcijskog rešenja koje je bilo dato u smislu potraživanja u dinarima.
Izražavam iskreno žaljenje što nisam, možda je tu bilo primereno da podnesem isti ovakav amandman, ali morate priznati da ovde ostavljamo bankama da regulišu tu zateznu kamatu, jer zakon o obligacijama ovo ne rešava.
Znači, tvrdim, po iskustvu našeg pravosuđa, da postoji pravna praznina i da sam se na osnovu jedne presude višeg suda, nadležnog za ovo (znači, Višeg privrednog suda, sada Trgovinskog suda), u stvari držala nečeg što je pravedno, pravično, obezbeđuje i revalorizaciju, ali i destimuliše da neko kasni sa isplatom te vrste potraživanja.
Ako ne u ovom trenutku, prosto ostaje vama kao nadležnoj instituciji da uredite ovo, a ne da ostavimo širinu, kako to kaže Zakon o obligacionim odnosima, jer je evidentno da pravna praznina postoji.

Tri minuta i trideset sekundi iskorišćeno od vremena zamenice predsednika poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 33. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Markićević, Srđan Spasojević i Zlata Đerić. Da li još neko želi reč? (Da.)

Hvala lepo. U ime predlagača želeo bih da vas obavestim da prihvatamo amandman na član 33. st. 2. i 3. koji su podneli narodni poslanici Miroslav Markićević, Srđan Spasojević i Zlata Đerić i koji glasi: „U stavu 2. reč ,pismenoʼ zamenjuje se rečima ,u pisanoj formiʼ. U stavu 3. reč ,pismenoʼ zamenjuje se rečima ,u pisanoj formiʼ“.
Takođe, ako mi dozvolite da se zahvalim na ovoj korisnoj sugestiji i elaboraciji, zapravo, ustanovili smo verovatno postojanje jedne pravne praznine koja bi trebalo da se reguliše na određeni način, verovatno u nekom drugom zakonu koji reguliše pitanja zatezne kamate.
Takođe, vezano za diskusiju uvažene narodne poslanice o tome, o članu 32, razmišljali smo o različitim modalitetima po ovom pitanju. Međutim, prevagnulo je uverenje da bi se time ograničilo pravo poverioca na naplatu potraživanja što bi u procesu određivanja cene finansijske usluge nužno uticalo na rast te cene, dakle na rast kamatne stope, ili na rast cene usluge finansijskog lizinga, s jedne strane.
S druge strane, kao što znate, mi građani smo u dvojnoj ulozi: s jedne strane, uzimamo kredite, ali s druge strane mi smo deponenti i štedimo u bankama. Svako relaksiranje obaveza na strani odobravanja kredita zapravo podiže rizik sigurnosti bankarskog sistema u celini, a vrlo bitna komponenta u tome je upravo sigurnost depozita građana. Tako da verujemo da je ovaj efekat na rast kamatne stope potencijalno zbog rasta riziko premije, u situaciji kada postoji i uvodi se u sistem jedna neizvesnost po pitanju prava poverioca na naplatu potraživanja, vrlo jak argument. Hvala.