Poštovane dame i gospodo, nastavljamo rad Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 78 narodnih poslanika. Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika koji su prisutni prema elektronskoj evidenciji, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje da bismo proverili da li ispunjavamo Poslovnikom predviđenu obavezu da u elektronskom sistemu budu registrovana 84 narodna poslanika. Izvolite.
Ovo je najzanimljiviji deo utvrđivanja kvoruma, kada četrdesetak narodnih poslanika prisutnih u sali, ali ne u elektronskoj evidenciji, uočava da traje prelazak elektronske evidencije sa 83 na 84.
Molim narodne poslanike da pogledaju svoje identifikacije. Konstatujem da su prisutna 84 narodna poslanika i narodni poslanici koji nisu u elektronskom sistemu za evidenciju, tako da imamo Poslovnikom utvrđen uslov za rad.
Obaveštavam vas, takođe, da su sprečeni da prisustvuju sednici sledeći narodni poslanici: Slavica Đukić Dejanović, Suzana Grubješić i Nikola Krpić.
Obaveštenje o pozvanima na sednicu: saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je povodom pretresa u pojedinostima o 3. tački dnevnog reda, pored predstavnika predlagača dr Dejana Šoškića, guvernera Narodne banke Srbije, predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić Dejanović pozvala da sednici prisustvuju i Mira Erić Jović, viceguvernerka Narodne banke, Radica Dimitrijević, zamenik generalnog direktora Centra za korisnike finansijskih usluga u Narodnoj banci, Mirko Petrović, generalni direktor Direkcije za zakonodavno-pravne poslove u Narodnoj banci i Vladimir Petrovića, višeg stručnog saradnika u Narodnoj banci.
Nastavljamo rad. Pre nego što pređemo na pretres u pojedinostima 3. tačke dnevnog reda, Predloga zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, na osnovu člana 90. i člana 87. obaveštavam Narodnu skupštinu da ćemo tokom današnjeg radnog dana obaviti pretres u pojedinostima tačke dnevnog reda broj 3, koju ćemo upravo otvoriti, a nakon završetka pretresa u pojedinostima po toj tački i tačke dnevnog reda broj 4, odnosno pretres u pojedinostima o predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o dragocenim metalima, čime ćemo za danas završiti rad. Ukoliko bude potrebno da se završi rad na sledećoj tački dnevnog reda, tačnije broj 4, i da radimo i posle 18.00 časova, radićemo dok ne završimo pretres u pojedinostima po sledećoj tački dnevnog reda planiranoj za današnji rad, odnosno tački broj 4.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O ZAŠTITI KORISNIKA FINANSIJSKIH USLUGA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Vladan Jeremić, Milorad Buha, Milan Škrbić, zajedno Milica Vojić Marković, Donka Banović, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić, Gordana Pop Lazić, Dragan Živkov, Zoran Krasić, zajedno Miroslav Markićević, Srđan Spasojević, Zlata Đerić, Nenad Popović, Arsen Đurić, Jovan Palalić, Aleksandar Pejčić, Lidija Dimitrijević, Dragan Stevanović, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Dragan Šormaz, Dejan Mirović, zajedno narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović, narodni poslanici Vjerica Radeta, Marina Toman, Sreto Perić, Mirko Munjić, Vlada i Narodna banka Srbije, kao i amandmane Odbora za finansije.
Primili ste mišljenje Narodne banke Srbije o podnetim amandmanima sa ispravkom.
S obzirom na to da je upravo pre pet ili deset minuta završen rad Odbora za finansije i donete odluke o amandmanima, primićete u toku rasprave izveštaj o radu Odbora za finansije.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Pre nego što dam reč narodnom poslaniku, ukoliko želi, samo da podsetim na ovlašćene predstavnike.
Poslanička grupa SPS-JS – ovlašćeni predstavnik je Zoran Kasalović. Poslanička grupa može da promeni ovlašćenog predstavnika bilo kada u toku sednice, odnosno pretresa u pojedinostima. Ovlašćena predstavnica Poslaničke grupe DSS je Donka Banović, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe SRS Milorad Buha i ovlašćena predstavnica Poslaničke grupe ZES Branka Ljiljak.
Podsećam vas, takođe, da predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici imaju pravo da iskoriste svojih petnaest minuta u toku rasprave u pojedinostima, a ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznose pet sati i raspoređuje se u istom procentu kao i za raspravu u načelu.
Dakle, na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić Marković, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić. Da li neko želi reč? Da, narodna poslanica Donka Banović.

Hvala, gospođo Čomić. Dakle, ovaj amandman se odnosi na član 4. Predloga zakona, a u članu 4. se govori o tome kakav odnos će biti između ovog predloga zakona kada bude usvojen sa drugim zakonskim propisima u sistemu Republike Srbije. Predlagač posebno naglašava da se na pitanja zaštite korisnika koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju odredbe propisa kojima se uređuje zaštita potrošača, poslovanje banaka, davalaca lizinga, platni promet u dinarima, kao i odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi.
Šta smo mi našim amandmanom hteli? Hteli smo da dopunimo ovaj član tako što bi se naglasilo da se na ovaj predlog zakona takođe, ali eksplicitno, odnose i propisi koji regulišu elektronsko poslovanje, kao i oglašavanje.
Dakle, predlagač to nije prihvatio. Samo ću prepričati obrazloženje, u smislu da nije potrebno posebno naglašavati zato što je, između ostalog, oglašavanje i informisanje uređeno, mislim, članom 15. ovog predloga zakona. To je tačno i to je možda jedina oblast u ovom predlogu zakona koja je na zadovoljavajući način rešena, odnosno gde je davaocima finansijskih usluga jasno propisano zakonom na koji način smeju da se oglašavaju, a šta ne smeju da rade. Podsećam predlagače da postoji i niz drugih zakonskih propisa kojima se reguliše oglašavanje, tako da smatram da je trebalo prihvatiti ovaj naš amandman, jer su ti propisi širi od onoga kako se ovde reguliše oglašavanje.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 5. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop Lazić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić Marković, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima Milica Vojić Marković.

Hvala, gospođo predsedavajuća. Gospodine guverneru, dame i gospodo narodni poslanici, Demokratska stranka Srbije je podnela amandman na član 5. ovog zakona. On se, inače, odnosi na osnovna načela zaštite korisnika.

Smatrali smo da u članu 5. stavu 1. tački 3) ovo što ste ovde naveli kao pravo na informisanje treba preformulisati – „pravo na blagovremeno i istinito informisanje i obaveštavanje“.

Zapravo, pošli smo od realnosti, kako vi volite da kažete; ova politička opcija koja je na vlasti voli da kaže – realnost je ono što je važno. U toj realnosti, otprilike, kada pogledate medije i kada pogledate dnevne novine vidite svakodnevno oglase banaka koje prodaju imovinu građana koji su nekada podigli kredite, a posle toga nisu mogli da vraćaju te kredite. To je čuveno pravilo da se u zaglavlju ili na kraju teksta sitnim slovima napiše neko obaveštenje za korisnika koje on ili ne pročita ili ne ume da ga protumači.

Moram da kažem da je ovih dana aktivirano između hiljadu i tri hiljade hipoteka na imovinu građana. Banke o tome nerado govore, tako da se i ne zna podatak koliko je zapravo tih hipoteka aktivirano. Državni organi takođe ne znaju pravi broj tih hipoteka. Mislim da o tome treba javno da se govori i mislim da treba da postoji javna evidencija o tome. To je ono što smo mi našim amandmanom hteli da ispravimo, da se ne bi događalo da građani ne dobijaju informacije pravovremeno i da ne dobijaju potpuno istinite informacije, jer delimično istinite nisu isto što i potpuno istinite informacije. Hvala vam.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Da.) Narodna poslanica Vjerica Radeta.

Član 6. Predloga ovog zakona govori o tome da se finansijske usluge moraju oglašavati, i vi u Predlogu zakona kažete „na jasan i razumljiv način, i da oglašavanje ne može sadržati netačne informacije, odnosno informacije koje mogu stvoriti pogrešnu predstavu o uslovima pod kojima korisnik koristi ove usluge“.       
Ovaj član je nepotpun. Namera Srpske radikalne stranke bila je da ovim amandmanom popravi član i ovo bi moglo čak da se nazove i pravno-tehničkom redakcijom zakona. Predvideli smo da se finansijske usluge moraju oglašavati na sajtu davaoca finansijskih usluga i preko najmanje dva javna pismena glasila.
Ne razumemo zašto to, gospodine Šoškiću, niste prihvatili i šta zapravo znači to što niste prihvatili amandman? Samo dovodite u sumnju da li vi zaista imate nameru da ovo oglašavanje bude ovako kako je predviđeno članom 6. Jer, na koji način ćete vi to oglasiti? Da li ćete na oglasnoj tabli u nekoj banci? To će biti dovoljno da korisnici finansijskih usluga budu upoznati sa onim što vi predviđate?
Kažete da se „amandman ne prihvata, jer je smisao predložene norme ovog člana da usluge budu dostupne korisnicima na jasan i razumljiv način, a ne utvrđivanje obaveze preko kog će se oglasnog sredstva to činiti“. Dakle, mi ne dovodimo u pitanje da usluge treba da budu dostupne korisnicima na jasan i razumljiv način, mi samo hoćemo da to bude apsolutno javno. U eri elektronske komunikacije neverovatno je da ne prihvatate da to bude oglašeno na sajtu davaoca usluga. Naravno, za sve one koji ne koriste sajt to treba da bude dostupno u sredstvima javnog informisanja. Mi smo konkretno predložili da to budu najmanje dva sredstva javnog informisanja.
Koleginica je malopre pominjala, kada pogledamo... prosto da se čoveku koža naježi kada banke oglašavaju prodaju stanova, kuća, uopšte nepokretnosti korisnika usluga koji iz nekih razloga nisu redovno ispunjavali svoje obaveze prema davaocu usluga, odnosno prema banci. Onda identične oglase imate u najmanje pet dnevnih novina. Tu se banke baš „otvore“, tu nije problem da plaćaju oglasni prostor itd., jer, bože moj, daj što pre da se narodu rasproda imovina zato što su u nekom momentu pogrešno procenili pa su se zadužili ili, što je još gore, zadužili su se zato što su u momentu zaduživanja bili uvereni da mogu da ispunjavaju obaveze prema davaocu usluga. U međuvremenu su mnogi ostali bez posla pa nemaju mogućnosti da vraćaju kredite koje su uzeli. Banke su tu rigorozne.
Do toga dolazi, između ostalog, upravo zato što banke nisu dovoljno javne kada su u pitanju njihove usluge. One se na bilbordima onako lepo reklamiraju, na televizijama itd., ali kada korisnik finansijskih usluga zaključuje ugovor onda se tamo krije mnogo sitnih caka, koje uglavnom ljudi ni ne pročitaju; čak i ako pročitaju, to je napisano tako da može dvosmisleno da se tumači i onda ljudi dolaze u takvu situaciju.
Ovim amandmanom samo želimo... Ne vidimo nijedan opravdan razlog, ovo što ste napisali kao razlog, zaista, gospodine gospodine Šoškiću... Ne vidimo nijedan opravdan razlog zbog čega ne bi finansijske usluge bile dostupne javnosti, svim građanima Srbije na ova dva načina kako smo mi u amandmanu predložili. Zaista sam uverena da ćete još jedanput razmisliti i prihvatiti ovaj amandman, jer ni na koji način ne diramo u suštinu. Ne diramo, jer nema razloga, i mi mislimo da finansijske usluge treba da se oglašavaju na jasan i razumljiv način, tu nema ničeg spornog, samo – kako? Ako ne prihvatite naš amandman, ostaje pitanje kako, da li u direktnoj komunikaciji, da li na oglasnoj tabli itd? Ništa vas ne košta, verujte da će ovaj član biti mnogo jasniji i prihvatljiviji ako prihvatite amandman kolege Zorana Krasića. Hvala vam.

Pet minuta i dvadeset pet sekundi iskorišćeno je od vremena poslaničke grupe.
Reč ima guverner Narodne banke Dejan Šoškić.

Hvala lepo. Kratak komentar, vezano za amandman 7, u vezi s pravom na blagovremeno i istinito informisanje i obaveštavanje. Dakle, nije sporno, ideja predlagača i jeste upravo da se obezbedi ovo o čemu govorimo. Ono što je, po našem mišljenju, u ovom konkretnom amandmanu slučaj jeste da zapravo govorimo o nečemu što se konkretizuje vrlo precizno kroz članove 15, 16. i 17. Dakle, ovde se samo navode opšta načela, u ovom konkretnom članu. Kasnije, kroz 15, 16. i 17. član, mislim da se u potpunosti ispunjava upravo intencija predlagača, a to je da se obezbedi blagovremeno i istinito informisanje.
U kontekstu ovog drugog predloga takođe razumem intenciju i mislim da je ona pozitivna. Ono što ne smemo da zaboravimo, to je da je oglašavanje deo marketinga, promovisanje pojedinih finansijskih proizvoda i usluga. Bilo kakvo ulaženje predlagača u to na koji način će se neka banka ili druga finansijska institucija oglašavati zapravo bi zadiralo u domen tržišnih odnosa, na koji način se neko želi oglašavati.
Ne bismo želeli da zakonom povećavamo ili smanjujemo učešće pojedinih medija u oglašavanju, već da obezbedimo da gde god da se oglašavaju... Prirodni je interes banaka da to učine i na svom veb-sajtu i na drugi način (kroz pisane medije itd.) i težiće, po prirodi stvari i njihovog tržišnog odnosa, da svoje oglase učine što je moguće više dostupnim potencijalnim korisnicima finansijskih usluga. Dakle, cilj je, gde god to činili, da to urade na način koji će omogućiti u potpunosti informisanje na jedan celovit način. Hvala.

Narodna poslanica Vjerica Radeta, dva minuta, pravo na repliku.

Gospodine Šoškiću, ne možemo da prihvatimo vaše obrazloženje. Morate da imate na umu da mi danas govorimo o Predlogu zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Dakle, ne štitimo ovim zakonom, i ne bi trebalo da štitimo, davaoce, već korisnike finansijskih usluga.
Jasno je ovo što vi kažete, da komercijalne banke imaju interes da se reklamiraju itd., ali kada je u pitanju reklamiranje na bilbordu, gde piše „uđite za nula posto kamate“ itd., vi dobro znate da to nije tako i da to nije pravi način oglašavanja, to je samo reklama. Ovde se govori o ozbiljnom oglašavanju, sa malo više detalja. Koja je to banka koja daje kredite sa nula posto kamate? Ne postoji. A pola Srbije je preplavljeno bilbordima neke banke koja daje kredite sa nula posto kamate.
Mi nismo rekli da to treba da se oglasi u tim i tim novinama i nemamo nameru da protežiramo nijedan medij, ali jednostavno mora zakonodavac, to je Narodna skupština, i vi kao predlagač, da okvirno kaže – mora da se oglasi na sajtu i mora da se oglasi u bar dvoje dnevnih novina. Jednostavno ne postoji drugi način.
Nisu korisnici bankarskih usluga samo u Beogradu, mnoga mesta nemaju bilborde. Kako će seljaci da koriste bankarske usluge ako ne mogu bar u nekim novinama koje u svakom selu na kiosku mogu da kupe da vide i pročitaju te uslove? Nećete ih valjda terati da idu dvadeset ili trideset kilometara, tamo gde je sedište, gde je ekspozitura banke, da se s tim upoznaju?
Dakle, ni na koji način ovim amandmanom se ne ugrožavaju davaoci finansijskih usluga…
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
.... ali se štite malo više nego što ste vi predvideli korisnici finansijskih usluga.