Hvala. U članu 32. se govori o docnji, odnosno šta se sve dešava kada korisnik finansijske usluge dođe u teško imovinsko stanje i ne može da ispunjava svoje obaveze prema davaocu finansijske usluge, odnosno prema banci.
Mi smo ovde dopunili, odnosno predlažemo da se doda novi stav 4. No, pre nego što pročitam to što mi predlažemo da se doda, možda bi zbog građana koji slušaju ovaj prenos trebalo da, ako ništa, prepričam šta se predlaže u ovom članu.
Recimo, u stavu 2. predlagač kaže: „Ako u toku trajanja ugovornog odnosa nastupe okolnosti koje korisnika dovode u teško imovinsko stanje, odnosno druge bitne okolnosti na koje korisnik ne može uticati, banka, odnosno davalac lizinga mogu, na zahtev korisnika, proglasiti zastoj u otplati (moratorijum) za određeni period, u kome banka, odnosno davalac lizinga ne obračunavaju zateznu kamatu na dospelo a neizmireno potraživanje.“
„Banka, odnosno davalac lizinga, mogu svojim unutrašnjim aktima propisati kriterijume za proglašenje zastoja u otplati.“
Drugim rečima, kada korisnik usluge zapadne u teško imovinsko stanje... Ja bih rekla, svi koji su danas u Srbiji korisnici neke finansijske usluge, bilo da je to kredit, bilo da je to otplata na lizing, u teškom su imovinskom stanju. Ovde je predlagač na neki način hteo sve nas, a i korisnike, da uveri da će banke imati razumevanja kada im se obrati korisnik koji zapadne u teško imovinsko stanje, odnosno ostane bez posla pa nije u stanju da vraća ni ratu kredita, niti kamatu.
Trenutno se u Srbiji u jednom gradu u Šumadiji dešava zaplena imovine zato što su ljudi prilikom podizanja kredita davali svoju imovinu pod hipoteku, to su bili uslovi, pa se baš ne vidi da pružaoci finansijskih usluga imaju neko razumevanje za to kada korisnik zapadne u teško imovinsko stanje, odnosno kada se pojavi ta docnja, kako je vi ovde nazivate, u otplati kredita i kamata.
Mi predlažemo da se u ovom članu doda novi stav 4, koji glasi: „Ako banka, odnosno davalac lizinga na zahtev korisnika ne odobri zastoj u otplati (moratorijum) za određeni period, nadležni sud na obrazloženi zahtev korisnika može da naredi zastoj otplate. Zastoj u otplati ne može trajati duže od šest meseci i može se narediti samo jednom po korisniku. Za to vreme se ne obračunavaju zatezne kamate na dospelo potraživanje.“
Možda će ekonomski ili finansijski stručnjaci, a možda i sam guverner, da kažu – da, da, tako mali Perica zamišlja raj. Kao neko ko nije finansijski stručnjak nego običan građanin, ali i narodni poslanik, koji je dužan da prenese strepnje i da upozori na ono što se zaista dešava u životu, smatrala sam da bismo možda ovakvim dodatnim novim stavom na neki način uspeli da zaštitimo one kod kojih je došlo do docnje.
Vi ovde kažete da će banka nekim svojim unutrašnjim aktima propisati kriterijume za proglašenje zastoja u otplati. Šta će se desiti ako je, recimo, prošle godine preko sto hiljada ljudi ostalo bez posla, ako je 50% njih koristilo neku finansijsku uslugu, pa su svi zapali u teško imovinsko stanje? Može se dogoditi, na primer, da banka svojim unutrašnjim aktom kaže – sledećih pola godine nećemo nikome odobravati docnju zato što ih je tako mnogo u docnji, pa neka se građani snalaze i neka rade šta znaju i umeju, oni moraju otplatiti kredite.
Da ne bi to samo ostalo tu i da se tu ne bi stavila tačka, mislim da ovaj zakon treba da predvidi da ako banka ne odobri zastoj u otplati ili ne proglasi taj moratorijum korisnik može da se obrati sudu i da sud može da naloži banci, odnosno onome ko daje finansijsku uslugu, da odobri moratorijum. Naravno, ovde takođe navodimo ograničenje da to može biti za jednog korisnika samo jednom i ne duže od šest meseci.
Međutim, šta vi meni odgovarate u obrazloženju zašto niste prihvatili amandman? Kažete da se ne prihvata jer rešenje koje se predlaže nije u skladu sa konceptom predloženog zakona. Zaista sam htela da verujem da je koncept predloženog zakona onakav kako se on i zove, a to je zaštita korisnika finansijskih usluga, odnosno zaštita potrošača. Ovaj naš amandman je zaista u duhu ovog zakona, ako ste vi iskreni u svojoj nameri.
Vi takođe kažete da bi se predloženim amandmanom u velikoj meri ograničilo pravo poverioca na naplatu dospelog potraživanja, posebno imajući u vidu da nisu precizno definisani kriterijumi za postupanje suda. Sud sam po sebi ima kriterijume. To i jeste bila naša želja, da se ograniči pravo poverioca na naplatu dospelog potraživanja na načine koji nisu dozvoljeni, ljudski gledano, u državi gde je ekonomska situacija jako loša i gde je većina korisnika finansijskih usluga zaista u teškom ekonomskom stanju.