Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da je ovaj zakon trebalo da bude donet onog časa kada smo počeli da osećamo posledice svetske ekonomske krize. Mnogo toga bi bilo jasnije i mnogo manje posla bi bilo za Narodnu banku, nas narodne poslanike, a i za same banke.
Ne mogu da se složim sa guvernerom u jednom delu, da je ovaj zakon isključivo napisan radi zaštite fizičkih lica korisnika finansijskih usluga, zato što iskustvo koje imamo sa ovih prostora jeste da čim se jedna oblast uredi sve ono što ne valja odmah prelazi u oblast koja nije uređena, a i te kako su povezani korisnici finansijskih usluga, bez obzira na to da li su to fizička lica, pravna lica, preduzetnici, ili bilo ko drugi u našem privrednom sistemu.
Da bih opravdao tu svoju tvrdnju zašto je to trebalo mnogo ranije da se dogodi mogu samo da kažem da je, recimo, 2004, 2005, 2006. godine bila invazija banaka, koje su počele da posluju na ovim prostorima sa ciljem da plasiraju što je moguće više kredita. Dešavalo se da su banke obećavale i te kako primamljive kamatne stope i da su često te kamatne stope jednim delom i ugovarane, da je bilo čak i situacija kad korisnik finansijske usluge započne proceduru zaključenja ugovora da se na sam dan zaključenja ugovora kamatna stopa promeni i kaže se – to je sad u skladu sa poslovnom politikom banke, jer kad ste predali zahtev nije bila ovakva.
S druge strane, čak i ako je korisnik uspeo uz ugovorenu kamatnu stopu da zaključi ugovor, već posle šest ili sedam meseci dolazilo je do toga da mu banka menja kamatnu stopu navedenu u ugovoru, i to bez ovih fiksnih delova koji se spominju i promenljivih delova koji se spominju u ovom zakonu. Znači, nije bio u pitanju ni euribor, ni libor, ni referentna kamatna stopa, ni rast cena na malo. Izgovor je bio – poslovna politika banke.
To je moglo da važi do početka primene ovog zakona. Međutim, treba neke posledice da otklonimo pre nego što uđemo u primenu ovog zakona, da bi ovaj zakon mogao da se primenjuje na onaj način kako je Narodna banka zamislila.
Mnogi kažu da ćemo primenom ovog zakona samo da zaštitimo korisnike finansijskih usluga. Ne mogu da se ne složim s tim, ako ovaj zakon bude stvarno primenjivan kako treba. To je primarna posledica. Sekundarna je mnogo važnija. Kako smo uopšte došli u jednu ovako tešku situaciju, i ekonomsku, i privrednu itd., da ne nabrajam? Problem dobrim delom leži i u samim poslovnim bankama i onome što su one radile u proteklih nekoliko godina, što je Narodna banka ćutala proteklih nekoliko godina, i Vlada Republike Srbije, da ne nabrajam sve ostalo.
Znate, kada su građani prevareni sa kamatama koje su na početku zaključenja bile niske, uzimali su te kredite, dolazilo je od 2008. godine do strahovitog skoka evra, menjane su čak i kamate koje su bile ugovarane, tako da imamo situaciju da onaj ko je korisnik kredita nije više mogao da servisira kredit ili je morao da se odrekne nekih običnih ljudskih, civilizacijskih pogodnosti u svom životu. Imali smo situaciju da su građani sve svoje aktivnosti, prihode usmeravali ka otplatama kredita koji su iznenada poskupeli, i to neopravdano, ali na to ću malo kasnije da se vratim. Posledica toga je pad privrednih aktivnosti, nema kupovine dobara, plaća se samo ono što se mora (struja, voda, komunalije, porez), i tu je kraj priče.
Kada dođete u takvu situaciju, u problemu je privreda, koja sada pokušava da prebrodi taj nedostatak kupovne moći stanovništva tako što ona podiže kredite. Ista je situacija kao sa građanima – ugovorene kamate u trenutku realizacije kredita su drugačije od onih prilikom zaključenja ugovora. Opet imamo problem, privreda više ne usmerava svoja sredstva i prihode na otvaranje novih radnih mesta, proširenje delatnosti, povećanje obima poslovanja, nego na otplatu kredita.
Tu je važna regulatorna uloga Narodne banke, koja je trebalo tada da interveniše na finansijskom tržištu i da na taj način zaštiti korisnike finansijskih usluga i da banke svede na onu meru, po pravilima koja važe u svetu, ne samo kod nas.
Koliko je to bilo neopravdano i koliko su banke (ne sve, ali veliki deo njih) nastupile nepošteno prema građanima? Sa početkom svetske ekonomske krize referentne kamate centralnih banaka se smanjuju, barem onih važnih: Evropska centralna banka euribor smanjuje sa 4,5 na 1%, mislim da je Švajcarska sa 2,5 smanjila na 0,75% ili 0,5%. Svi ugovori koji su imali kao promenljivu euribor, libor ili domaću referentnu kamatnu stopu nisu uskladili iznose rata koje je građani trebalo da vraćaju kao kredite, nego su banke povećavale svoju maržu da bi im prihod ostao isti, iako je cena kapitala po kojoj se one zadužuju daleko manja nego što je to bilo u trenutku zaključenja ugovora.
Sada imamo situaciju da donosimo jedan ovakav zakon. U redu je to. Zamislite sada situaciju da je neki ugovor zaključen, primera radi, 2008. godine, septembra meseca, pred sam početak svetske ekonomske krize kod nas, i kaže se u tom ugovoru da je kamatna stopa 5,5% plus euribor. Nema problema, zaključuje se takav ugovor. Krajem decembra meseca Evropska centralna banka smanjuje euribor na 1%. Sada više nije 5,5% plus euribor, sada je 9% plus euribor. Ne odriče se banka zarade, iako se jeftinije zadužuje u inostranstvu.
U ovom trenutku i Evropska centralna banka i ostale svetske važnije banke, čije kamatne stope su služile našim bankama kao osnov za zaduživanje, povećavaju svoje referentne kamatne stope. Evropska centralna banka je pre nepunih mesec dana povećala euribor na 1,25. Očekuje se da će do kraja ove godine da bude oko 2%. Sledeće podizanje je valjda u julu mesecu. Godine 2012. će verovatno poslovati po tržišnim, a ne po usiljenim vrednostima, kako je to sada, zbog izlaska njihove privrede iz svetske ekonomske krize.
Znači, kada bismo ovako ostavili ovaj zakon, u ovakvom stanju, kamate bi bile usklađivane sa trenutkom koji danas važi. Sa povećanjem referentnih kamatnih stopa koje se spominju u ugovorima, koje su sada na najnižem nivou, povećavao bi se i iznos kamate koja se naplaćuje za korišćenje kredita.
Zato i jeste napisan ovaj amandman na član 54. Napravljena je jedna tehnička greška. Nije sporno da tu tehničku grešku ispravimo, ali naš amandman treba da glasi ovako – U članu 54. posle stava 2, dodaju se novi stavovi 3. i 4. koji glase: „Davaoci finansijskih usluga dužni su da do dana primene ovog zakona na ugovore koji su zaključeni do tog dana primenjuju kamatne stope koje su važile u trenutku zaključenja ugovora, a nisu u suprotnosti sa ovim zakonom. Davaoci finansijskih usluga nemaju pravo da korisnicima finansijskih ugovora naplaćuju posebnu naknadu za usklađivanje ugovora iz stava 2. ovog člana, niti da potražuju naknadnu dokumentaciju radi toga.“
Cilj je da se ovim amandmanom spreče zloupotrebe banaka, jer one banke koje su pošteno nastupile prema svojim budućim klijentima i davale im realnu kamatnu stopu neće imati šta ni da usklađuju. One banke koje su davale niže da bi prevarile građane da se zaduže kod njih, a onda pod izgovorom „usklađivanje te kamate vršiće se u skladu sa poslovnom politikom banke“ podizale iznos kamate, naravno da će trpeti određene posledice, ali već nekoliko godina uživaju blagodeti jedne materije koja nije bila zakonski regulisana.
Znam da ovo može i NBS podzakonskim aktima da uredi, ali mislim da je mnogo bolje da bude uređeno zakonom, jer će onda neko teško to moći da promeni i zloupotrebi. Uredbe Vlade ili Narodne banke čitaju samo banke, a ono što je zakon čitaju mnogi drugi i mnogima drugima je daleko dostupnije.
Ukoliko predlagač prihvati ovaj amandman, mi ćemo svakako odmah podneti tehničku izmenu radi otklanjanja tehničke greške u amandmanu. Hvala lepo.