Reč ima potpredsednica Skupštine, narodna poslanica gospođa Gordana Čomić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispunjavajući svoje obećanje dato u debati u raspravi u načelu o Predlogu izmena i dopuna Zakona o izboru narodnih poslanika, kada sam govorila u prilog podršci amandmana svojih koleginica, danas hoću da ponovim da je amandman koji predviđa da na izbornim listama, pa tada po redosledu i u sazivu budućeg sastava NSRS, bude svaka treća žena, odnosno svaki treći kandidat manje zastupljenog pola.
Bilo je danas zadovoljstvo biti u ovoj sali, bilo je zadovoljstvo i predsedavati i slušati sve moje kolege i koleginice, zbog toga što je bilo sasvim jasno da imamo svest o kakvoj se važnoj temi radi, kada naizgled samo malena izmena, predviđena za redosled na listama, ne svaka četvrta, ne dve u 10, nego svaka treća, odnosno tri u 10 mandata, dakle, bilo je zadovoljstvo slušati koliko zaista osećamo da je u pitanju važna stvar.
Zašto je važna? Zato što je u pitanju osvajanje slobode. Onaj ko se reši da se bavi parlamentarizmom, onaj ko reši da sobom nosi hiljade glasova drugih, koji ne mogu na mesta gde se odlučuje, taj nepogrešivo oseti kada je važno tu slobodu osvojiti, koliko je teško osvojiti slobodu i koliko je važno glasno govoriti da se sloboda osvaja, a ne zaslužuje, da se sloboda osvaja, a ne daje.
Amandman naših koleginica je osvajanje te malene crtice slobode, između dve narodne poslanice među 10 poslanika, u tri narodne poslanice među 10 poslanika.
Zašto je to tako teško? Zašto je tako važno argumentovati da je svejedno i da ćemo mi iovako ionako izabrati bar tri od 10 ili možda četiri od 10, i zašto je tako teško objasniti, a zašto nas već nema tri narodne poslanice u 10 ili zašto nas nema pet u 10?
Zato što je to žensko osvajanje slobode, zato što tek stotinak godina žene zajedničkim naporima bore za sebe pravo glasa, a tek dvadesetak godina zajedničkim naporom pokušavaju da izbore za sebe pravo na reprezentativnost na mestima odlučivanja.
Zašto je to osvajanje slobode? Zato što u niti svake ideje da žena treba da bude ravnomerno zastupljena na mestima gde se odlučuje nije borba za moć i nije borba za podelu moći, nego borba za podelu odgovornosti.
Talentovani političari to razumeju. Predsedavala sam sednicom Skupštine kada je narodni poslanik Vojislav Šešelj podneo amandman o 30%. Da li je razumeo ideju ne znam, da li je razumeo cilj ne znam, ali da je razumeo da je osvajanje slobode važno i za druge, to sigurno znam i to razumemo svi u ovoj sali.
Jedini problem koji se pojavio jeste, kako da mi iz opozicije koji imamo legitimitet i legalitet, u odluci da ne prisustvujemo glasanjima na sednici Narodne skupštine u danu za glasanje, kako da ipak budemo prisutni u danu za glasanje, a da ne ugrozimo svoje prethodne odluke, mi smo opozicija, mi ne učestvujemo u glasanju, mada je to teško da se razume, ali je legalno i legitimno, i zato postoji znanje i veština za osvajanje slobode.
Mi ćemo vam javiti dovoljno vremena da budete tu, dovoljno vremena da samo utrošite svoju poslaničku energiju i volju, tako očito danas viđenu u ovoj sali, da glasate za amandman narodnih poslanica Aleksandre Jerkov i Olene Papuge, i da time pokažemo zajedno da je osvajanje slobode nekada i učiniti nešto protiv uobičajene rutine i uobičajene strategije kad si opoziciona stranka, kao što ću ja u ime osvajanja slobode, sasvim sigurno, prva glasati za amandman narodnih poslanica Aleksandre Jerkov i Olene Papuge. Hvala vam.

Hvala, gospođo Čomić.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović. Reč ima gospodin Zoran Krasić.

Gospodine Novakoviću, ne znam gde se nalazim, prosto sam zbunjen. Nego, da krenemo redom. Mnogo lepo, znate, ali ne ulazi na usta nikako, pa slaba vajda.
O čemu se radi? Gospodin Milovan Radovanović je podneo amandman na član 40a i tražio je da se na kraju rečenice dodaju reči "u roku od 48 časova". Šta to znači?
Ako podnosilac izborne liste ne bude poštovao ono što je napisano u stavu 1, e sad, šta piše u stavu 1, to gospodine Novakoviću niko živi ne zna, da li je to na svaka četiri po jedan, da li na svaka tri po jedan, da li neka druga matematika, to još ne znamo, ali se kaže – ukoliko se ne poštuje ono u stavu 1, šta je, nek nam bog pomogne, RIK će pozvati podnosioca izborne liste da otkloni nedostatke, ono što je napisano u stavu 1, a da nam bog pomogne, ne znamo šta piše ni tamo.
Ovde je samo zaboravljen rok u kome taj podnosilac izborne liste treba da ispravi te greške. Milovan Radovanović je napisao da taj rok bude 48 sati.
Pošto ove naše propise pišu dunsteri, pojma ljudi nemaju o ovoj oblasti, kao što nam je Zakon o finansiranju političkih stranaka pisao Božidar Đelić sa Aleksandrom Drecun, dobro smo preživeli ovih sedam-osam godina, šta sve tamo od nebuloza ima, bože me sačuvaj, znači, nešto piše u 1. stavu, ali mi ne znamo šta piše.
Gospodine Novakoviću, pravo svakog narodnog poslanika jeste da podnosi amandman, ali kada mala dobro organizovana grupa od 108 poslanika, počinje se sa Agatonovićem i završava se na kraju sa Esadom Džudževićem, napiše predlog izmena i dopuna zakona, tu se nalazi i Aleksandra Jerkov, onda oni podnesu amandman na svoj predlog zakona i mi još ne znamo da li je predlagač usvojio.
Čekajte, oko čega ste se vi usaglasili kada ste pisali predlog? Ko je vama pisao predlog? Da vam neko nije podmetnuo ovo? Onda Ružić ubaci nešto, da niko i ne zna za amandman, pa čujemo da je taj amandman prihvaćen. Onda Momo Čolaković trguje malo. Vidimo, izgleda, i njegov amandman će biti.
Čekajte, da li ste vi svesni šta ste potpisivali? Kad ste vi bili pravi: kad ste potpisivali predlog izmena i dopuna zakona ili ste pravi kada pišete amandmane? Ili je ovo dogovor da se vlasi ne dosete? Znamo mi za te vaše taktike i puštamo vas da potonete skroz.
Samo da vas podsetim, pošto se već priča o nekim procentima, jedna preporuka koja je bila samo preporuka, kao politička deklaracija koja treba da bude putokaz kako da se ostvare neke težnje, neko je takođe pod pritiskom iz inostranstva shvatio da to treba da bude norma, i tako je došla norma.
Kada preporuka postane norma, onda imamo glupost i varijacije na temu glupost. Onda se izvlači zaključak o nekom redosledu koji je Sveto pismo. Redosled nikada nije bio Sveto pismo, nego je taj redosled poštovan samo u slučaju kada politička stranka ne želi da iskoristi svoje ovlašćenje, da odredi kome treba da pripadne mandat sa njene izborne liste. Onda je važio automatizam.
Vidite koliko je to besmisleno kada bude svaki četvrti jedan iz manje prisutnog pola, svaki treći i jedan iz manje prisutnog pola. Ko zna na kraju šta će da ispadne?
Onda manje prisutan pol preskače. Onda, koji ste đavo pravili listu? Šta liste obavezuje? Kod vas je sve pozitivna diskriminacija. Znate šta je osnova za pozitivnu diskriminaciju: šta odgovara Nadi? Što je Nada kriterijum, objasnite mi molim vas?
Što bi Venecijanska komisija bila kriterijum? Venecijanska komisija se ograđuje, ona kaže – aman ljudi, to su naše preporuke, možda i mi pogrešimo. Ne, vi odmah idete sa etiketama.
Danas pričamo o apsolutno perifernim stvarima, a zaobilazi se glavna stvar, a doći ćemo vrlo brzo do te glavne stvari. Član 102. stav 2. Ustava Republike Srbije, nemate pravo ni 126, ni 130, ni 250, da kršite odredbu člana 102. stav 2. Ustava Republike Srbije.
Vi sve pristajete da uradite, samo se pravite slepi, ne znate da ta norma postoji. Pravite se malo više slepi nego onaj Ustavni sud sa Bosom Nenadić, ona zaboravila na to. Ona se poziva na neki Evropski sud za ljudska prava, pa tamo izvlači kvadratni koren iz tri rečenice, iz dve odluke, gde se prave neke insinuacije i od toga se pravi međunarodni standard.
Pa gde je taj međunarodni standard? Morali ste da priznate u vašem predlogu zakona da ne postoji obaveza usaglašavanja sa međunarodnim standardom, jer međunarodni standard ne postoji.
Šta nas zamlaćujete ovde, bre, ljudi? Znamo šta je, oćete da pokradete izbore, bre. Luka Beograd mora da calne, Ušće mora da calne, svi moraju da calnu da imate dobru propagandu i morate da imate apsolutnu kontrolu, od biračkog mesta preko medija. Zašto? Ne sme da propadne put u EU, iako je to samoubistvo.
Malopre sam slušao ove gospođe ovde, samo što se nisam rasplakao. Izvinite molim vas, poštovane koleginice, valjda ste i vi neke reklame da se žene bave politikom. Sudeći po Gordani Čomić, teško da je to reklama ženama da se bave politikom.

Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Bajram Šehović. Da li neko želi reč? (Da) Gospodine Šehoviću, izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, na član 9. Predloga zakona o izboru narodnih poslanika podneo sam amandman, čije se rešenje odnosi na minimalan broj potrebnih potpisa za prijavljivanje izborne liste. Citiraću svoj amandman – izborna lista koju podnosi politička stranka nacionalne manjine utvrđena je kad je svojim potpisima podrži najmanje 1000 birača.
Ovim amandmanom menja se član 9. Predloga zakona tako što se u članu 43. zakona posle stava 1. dodaje novi stav kojim se utvrđuje potreban broj potpisa birača za podršku, odnosno potvrđivanje izborne liste koju podnosi stranka nacionalne manjine, čime se vrši ujednačavanje sa brojem koji je potreban za osnivanje političke stranke nacionalne manjine.
Prema Zakonu o političkim strankama predviđeno je da politička stranka nacionalne manjine, da bi se registrovala, potrebno je da je podrži hiljadu potpisa, a za stranku koja ne predstavlja nacionalnu manjinu predviđeno je 10 hiljada potpisa. Ovim zakonom o političkim strankama predviđena je pozitivna diskriminacija pripadnika nacionalnih manjina, da bi oni mogli pod određenim olakšavajućim uslovima da učestvuju u političkom životu ove države.
Svojim amandmanom želim da uspostavim određenu vrstu analogije sa izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, na taj način što, kao što je predviđeno Zakonom o političkim strankama, da se olakša učešće pripadnika manjina u političkom životu, tako da se i olakša učešće pripadnika manjina na izborima. Prihvatanjem ovog amandmana mi ćemo olakšati i time motivisati učešće pripadnika manjina u političkom životu, na taj način što ćemo im omogućiti da sa hiljadu potpisa birača učestvuju u političkom životu.
Svoj amandman ću da potkrepim jednim primerom. Ako je, npr, za izbornu listu koja predstavlja nacionalnu manjinu potreban prirodni prag, odnosno u praksi 14-15 hiljada potpisa, u zavisnosti od izlaznosti, a prema važećem zakonu je potrebno 10 hiljada potpisa da bi se određena izborna lista prijavila za učešće na izborima. Znači, odnos broja potrebnih glasova za osvajanje mandata je 1,5 puta veći, dakle, 15 hiljada glasova za osvajanje jednog mandata, a 10 hiljada potpisa za učešće na izborima.
Kada uporedimo političku stranku koja je na ivici cenzusa, odnosno koja je prošla cenzus, koja je osvojila 5% glasova od izašlih plus jedan, u našim uslovima to obično iznosi oko 180 hiljada glasova, a kada se ovaj odnos potrebnog broja glasova političke stranke koja je ušla u parlament, dakle, osvojila cenzus, uporedi sa potrebnim brojem potpisa za učešće na izborima, odnosno da im izborna lista bude utvrđena, dobijemo količnik 18. Znači, potrebno je da osvoji 18 puta više glasova nego što je potrebno potpisa.
Složićete se sa time da ako određena politička stranka ima uporište u svom biračkom telu, mnogo je lakše dobiti 15 hiljada glasova birača nego što je potrebno overiti 10 hiljada potpisa. Iz tog predloga bih se pozvao i na Ustav Republike Srbije, koji kaže u oblasti koja reguliše ljudska i manjinska prava, da se pripadnicima nacionalnih manjina ima obezbediti proporcionalno učešće, odnosno odgovarajuća zastupljenost u predstavničkim telima.
Prihvatanjem ovog amandmana mislim da ćemo obezbediti da se ispoštuje odredba Ustava a, s druge strane, mislim da ovo nije na štetu nijedne političke stranke, niti na štetu bilo koje političke stranke koja zastupa interese nacionalnih manjina.
Još jednu stvar da vam kažem, Republika Srbija je donela dosta zakona iz sektora ljudskih i manjinskih prava. Mislim da je ona u ovoj oblasti jedna od država koja je među prvima u regionu i to je dobro. S druge strane, implementacija ovih zakona koji tretiraju oblast ljudskih i manjinskih prava je vrlo loša i tu imamo veliku nesrazmeru.
To hoću da kažem i ovim amandmanom. Zakonom o političkim strankama omogućavamo pripadnicima nacionalnih manjina da na jedan laganiji način učestvuju u političkom životu a, s druge strane, kad pripadnici nacionalnih manjina učestvuju na izborima, što je finale jedne političke aktivnosti, mi im otežavamo učešće time što im tražimo 10 hiljada potpisa.

Amandman, kojim se posle člana 9. dodaju novi članovi 9a i 9b, podneo je narodni poslanik Momo Čolaković. Izvolite, gospodine Čolakoviću.

Poštovani potpredsedniče, uvaženi narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika je pripremljen od strane predstavnika vladajuće koalicije. Poslanička grupa PUPS je u tome učestvovala. On je proistekao kao obaveza iz agende o pristupanju EU i mi nismo to osporavali.
Šta se u zakonu predviđa? Predviđaju se tri grupe izmena i dopuna. Prva je vezana za blanko ostavke, druga je vezana za utvrđivanje zatvorenih lista i treća su pravno-tehničke ispravke u postojećem zakonu.
U vezi sa utvrđivanjem redosleda na listi, mi smo uočili određene probleme koji mogu proisteći iz koalicija koje se utvrđuju u predizbornoj aktivnosti i u tom pogledu smo predložili da se član 9. menja, zbog toga da bi se stvorili preduslovi da bi se član 15. mogao menjati.
Imajući u vidu da smo tokom današnjeg dana imali konsultacije u okviru vladajuće koalicije, predsednici poslaničkih grupa, meni je sugerisano da izvršim određene ispravke amandmana na član 15. i to sam učinio.
U konsultacijama sa pravnom službom došao sam do zaključka da član 9. nije potrebno menjati i u tom pogledu bi on bio bespredmetan, ukoliko bi se amandman, u kojem sam izvršio određene ispravke, prihvatio. Zbog toga mislim da nema potrebe šire govoriti u vezi sa ovim amandmanu, a o amandmanu na član 15. ću kasnije govoriti.
Da kažem i to da će naša poslanička grupa podržati amandman koji su podnele gospođica Jerkov i Papuga, vezano za zastupljenost manje zastupljenog pola na listama i pri izboru narodnih poslanika. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala, gospodine Čolakoviću.
Amandman kojim se posle člana 9. dodaju novi članovi 9a i 9b zajedno su podneli narodni poslanici Dragan Marković Palma, Petar Petrović i Dejan Pisarević. Reč ima gospodin Petrović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman, kao što je moj prethodnik gospodin Momo Čolaković rekao, poslanici JS su podneli kao preduslov da bi se usvojio amandman koji smo podneli na član 15. i stvorili uslovi da kod koalicionih izbornih lista ne dođe do oštećenja, da tako kažem, stranaka koje imaju manji broj kandidata na listama za izbor narodnih poslanika.
Šta smo hteli ovim da kažemo? Ako se ne bi usvojili ovakvi principi da kod koalicionih lista koje se predaju RIK, sa utvrđenim paritetima nakon osvojenih određenog broja glasova normalno da se pređe cenzus, ukoliko se ne bi usvojio princip da svaka lista stranaka i grupe građana koje imaju određeni broj kandidata, a prema koalicionom ugovoru koji overen kod nadležnog državnog organa i na taj način proizvodi pravna dejstva, ne bi se poštovale odredbe koalicionog ugovora.
Postavlja se pitanje – čemu svrha i čemu prilagati koalicione ugovore koji predviđaju šta i koliko svaka stranka učesnica u koaliciji učesnika na izborima dobija kao pravo da na osnovu rezultata ostvarenih u glasanju dobije pravo na određen broj mandata? To je jedna, da kažem tako, strana medalje.
Druga strana jeste da u slučaju ostvarenja određenih rezultata i dobijanja određenog broja mandata u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jedna stranka može da ostane iz koalicije iz bilo kojih razloga, neću da polazim od onih najnepovoljnijih, bolest ili daleko bilo nešto teže, bez jednog ili više poslanika, ako bi se strogo držali ovoga što je predviđeno u izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika.
Uzgred budi rečeno, zbog šire javnosti, poslanici JS nisu potpisali ovaj predlog zakona i nisu učestvovali u njegovoj izradi, da smo učestvovali sigurno se ne bi složili sa ovakvim izbornim predlogom koji je dat.
Dakle, da se vratim na ovo, ukoliko bi ostali bez nekog od poslanika, ako bi se strogo držali redosleda prijavljenih kandidata Republičkoj izbornoj komisiji, te stranke bi ostale bez mandata, odnosno ugovor koalicioni ne bi proizvodio pravna dejstva, što znači da se džabe i dostavljao Republičkoj izbornoj komisiji.
Ovde pozivanje na određene preporuke Venecijanske komisije od strane nekih učesnika u diskusiji mislim da je deplasirano, bar onoliko koliko sam imao uvid u tu preporuku. Nije mi jasno, pa bih voleo da ovi mladi pravnici, magistri i doktori nauka koji brane tezu da preporuka postaje izvor prava, kažu gde su to našli? Kao pripadnik stare garde znam da nikada preporuka, uredba, pa čak ni odluka Ustavnog suda ne može da bude izvor prava, nego može da bude samo osnov za uređenje nekih budućih odnosa u nekim novim zakonima.
Dakle, ukoliko bi se prihvatile ove preporuke, mi bismo došli u situaciju da nismo zemlja koja može sama na svoj način, zasnovan na demokratskim principima, da uredi svoje izborno zakonodavstvo. I da ne bih mnogo oduzimao vreme, poslanici JS će glasati za zakon o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika pod, normalno, uslovom, kao što je gospodin Čolaković rekao, da budu prihvaćeni ovi amandmani, odnosno naročito ispravka amandmana na član 15, jer na taj način bi se zaštitili i interesi manjih stranaka, odnosno stranaka koji imaju manji broj kandidata na izbornim koalicionim listama i na taj način bi se zaštitila i izborna volja građana.
S druge strane, kad govorimo o izbornoj volji građana, govorio sam i u raspravi u načelu, vrlo je teško animirati ljude koji su na listi za narodne poslanike, a nalaze se na 150, 200. mestu itd, kad on zna unapred da nema ni teorijske šanse da bude narodni poslanik u NSRS, bez obzira što u svojoj sredini, svom gradu i svojoj opštini može da osvoji 50% glasova, a neko od kandidata na izbornoj listi, koji je 5, 10, 15, može u svojoj opštini, u svom gradu da osvoji 5% ili 10% glasova za svoju stranku, i šta ga briga, on će biti poslanik jer su prešli cenzus.
Deplasirano je držati se redosleda na listi, kao što kaže naš narod – držati se kao pijan za plot. Nigde to u izbornim pravima i u nekim demokratskim načelima visokorazvijenih zemalja ne piše da to mora, da je to obaveza. Mislim da je to samo pokušaj da se na određeni način mandati koji bi pripali manjim strankama gurnuli u drugi plan.