Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovana javnosti Srbije, pokušavajući da damo neki svoj doprinos popravci nepopravljivih odredbi koje su nam predložene mi smo podneli amandman na član 15, gde smo tražili da se u članu 92. stav 2. menja sa četiri nova stava kojima smo smatrali da zaista može da se ovaj član učini boljim.
"Kad poslaniku prestane mandat pre isteka vremena na koji je izabran, mandat se dodeljuje prvom sledećem kandidatu sa iste izborne liste kome nije bio dodeljen mandat.
Kad poslaniku sa koalicione izborne liste prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, njegov mandat se dodeljuje prvom sledećem kandidatu kome nije bio dodeljen mandat, a koga je predložila ista politička stranka u okviru te koalicione izborne liste, ukoliko je to predviđeno koalicionim sporazumom dostavljenim RIK.
Kad poslaniku pripadniku manjeg zastupljenog pola na izbornoj listi prestane mandat pre isteka vremena na koji je izabran, mandat se dodeljuje prvom sledećem kandidatu pripadniku istog pola sa te izborne liste.
Kad poslaniku pripadniku manje zastupljenog pola sa koalicione izborne liste prestane mandat pre isteka vremena na koji je izabran, mandat se dodeljuje prvom sledećem kandidatu pripadniku istog pola kome nije bio dodeljen mandat, a koga je predložila ista politička stranka u okviru te koalicione izborne liste, ukoliko je to predviđeno koalicionim sporazumom dostavljenim RIK."
Dakle, smatrali smo da su ova četiri nova stava prihvatljiva, da su u skladu sa već nekim donetim zakonima i naravno Ustavom. Međutim, demonstrirajući stalno demokratiju u koju se svi zaklinjemo, znamo da je prvi kapital demokratije glasački listić i olovka na izborima i, naravno, pravo da se svaki građanin tajno izjasni koga podržava i od koga očekuje da mu pomogne da dođe do države po meri građana.
To je prvi poligon na kome se svi proverimo, a onda dolazi ono što se zove motivacijom za ove izmene, gde smo, čini mi se, pomalo, u stilu američke kinematografije prerežirali čitavu stvar, pa dobili malo otužnih melodramskih scena u ovom predlogu koji je pred nama, a bojim se i onih koje nećemo posle, u praktičnom životu, baš moći lako da rešavamo.
Jer, u želji da parlament ne bude mesto korupcije, tako smo o tome govorili, znači da tajkuni ne mogu da kupuju poslanike, a da poslanici ipak imaju neku svoju volju itd, da političke stranke nemaju uticaja posle izbora više na ljude koje dovedu u parlament i sve nešto što nikako nije u skladu sa zdravim razumom i što je teško objasniti, pre svega, građanima, mi smo došli do prihvatanja amandmana i do odbijanja amandmana, ali do prihvatanja amandmana koji su čista trgovina i čista korupcija kroz ovaj zakon.
Možda koristim tešku reč, ali jako bih volela da vidim kako će izgledati parlament u sledećem sazivu, kada neko od poslanika ko bude sa liste došao u parlament i ode u Vladu, a onda se iz neobjašnjivih razloga vrati u parlament, desi se tamo nešto, neko se opet naljuti pa ode iz Vlade i tako počne da vodi neku svoju politiku, neće da sluša premijera, a nema više stajanja u ćošku i klečanja na kukuruzima, nego ide nazad u parlament, pa imamo privremene poslanike, to tako zovem, jer je upražnjeno mesto, nekom je dodeljeno u parlamentu, a mora da ima 250 poslanika.
Znači, kada on odlazi u Vladu, neko će privremeno da ga zamenjuje, a onda kad on odluči da se vrati, šta ćemo sa onim? Valjda je i on kao poslanik privremeni, povremeni, upražnjeni na upražnjenom mestu stekao pravo poslanika? Kako ćete da ga najurite? Kako ćete da mu otmete mandat, da date ovom koji treba da se vrati sad iz Vlade? Kako će tu proći predstavnici manje zastupljenog pola?
Biće tu, bojim se, stvari zbog kojih će tek Evropa da kaže – pa vi stvarno niste zreli, ne za demokratiju, niste vi zreli za mnogo štošta. Dakle, teško ćemo im to objasniti. Ovo se ne može objasniti građanima, ali hajde. Mogu samo da kažem – dobro, trgovalo se, sad se mora namiriti i mora da bude tako, mora da bude 126 ruku i zbog toga je prošao ovaj amandman.
Nije mi jasno zašto onda nisu prošli neki suvisli amandmani koji bi zaista ovaj zakon učinili boljim, hajde sad kada ga već menjamo na silu i, kako rekoh, u stilu američke kinematografije prerežiramo ga u svakom momentu, kako ćemo ovo da sprovedemo u praksi?
Dakle, dok ne dođe dan za glasanje, mi ovde i predstavnik predlagača, koji još uvek može na nešto da utiče, hajde da usvojimo bar nešto što može da živi, što je normalno, što neće da ošteti osnovno pravo građana, njegovo demokratsko pravo da tajno glasa na izborima, da se odluči da ga motiviše da izađe na te izbore i da svoju volju pokaže.
Bojim se da se ovim motiviše bojkot izbora, što nije dobro. Dobro je da što više građana učestvuje i da prave državu po svojoj meri, birajući nas i čineći nas promenljivim i mogućnošću da u tome svakog momenta učestvuju. To je pravi motiv.