Želim da se zahvalim svima koji su podneli amandmane.
Upozorio bih da je suština i svrha ovog predloga zakona o ličnoj karti bila da se prolongira rok dokle su važile stare lične karte, imajući u vidu da je ovim zakonom, koji je donet pre pet godina, definisano da bi taj rok istekao 27. jula.
Za to vreme, pošto već znate koliko ima građana Srbije, do sada je izdato tri miliona i 200 hiljada novih pasoša i blizu tri miliona, znači, dva miliona i osam stotina hiljada novih ličnih karata, od čega oko dva miliona sa čipom i 800 hiljada bez čipa.
Uzgred ću odgovoriti i na neka od ovih pitanja, moram da kažem da je to prevazišlo i sve pretpostavke i predviđanja tadašnjeg Ministarstva unutrašnjih poslova, jer bih podsetio da po analizama koje smo imali pre uvođenja u pravni promet novih putnih isprava, svega 1.200.000 do 1.300.000 građana Srbije je imalo pasoš.
Znači, mi smo za nepune tri godine, 7. jula će biti tačno tri godine od kada se izdaju novi pasoši, za manje od tri godine smo izdali više od tri miliona, a mislim da će cifra biti i tri i po miliona novih pasoša.
Moram da kažem da je to po obuhvaćenosti broja stanovnika možda jedan od rekordnih brojeva, ne samo u našem regionu, nego možda i u celoj Evropi. U prvim danima, kada su se uopšte naručivali pasoši, govorilo se o nekoj cifri da je naručeno od strane prethodnog MUP-a oko dva miliona novih obrazaca, a to je odavno već potrošeno.
Ljudski resursi i MUP su takvi da cela naša uprava za upravne poslove, koja se inače bavi ne samo izdavanjem pasoša i ličnih karta, već se bavi i izdavanjem vozačkih dozvola, registarskih tablica, državljanstva, oružja, migracija, readmisije i svega ostaloga, broji nešto više od 2.000 ljudi u celoj Srbiji, pa je praktično nemoguće da obuhvati ovoliki broj zahteva.
Tačno je da su bile velike gužve i da su se građani žalili, ali ti ljudi su zaista radili neprekidno. Čim sam došao za ministra, odmah sam dao naredbu i uveli smo da se radi od ujutru do uveče, čak i subotom. Radićemo i dalje, međutim, i dalje je veliko interesovanje za izdavanje pasoša.
Ovo što ste vi predložili kao amandmane, ne bih sada da o tome komentarišem. Predlažem našem sekretaru Ministarstva, Todoroviću, koji je učestvovao u pisanju onog prvog zakona, odnosno osnovne verzije zakona u ono vreme i našoj načelnici Uprave za upravne poslove, Zorici Kasalici Lončar, da sagledaju šta još može da se uradi vezano za poboljšanje svega ovoga o čemu sam govorio. Nije nama nikakav problem da učinimo sve što je u interesu građana, mi ćemo predložiti da se olakšaju procedure.
Takođe, kada je reč o ovim fotografijama, zaista razumem sve te probleme. Ali, koliko sam shvatio iz ovog predloga, mi smo građanima ostavili mogućnost da oni mogu priložiti, a ranije je pisalo da prilažu. Znači, građani će sami odlučiti da li će priložiti fotografiju ili će to obaviti u policijskoj stanici.
Uz dužno poštovanje, mislim da je to mnogo povoljnije po same građane. Jer, neko želi da bude lepši na fotografiji, ali neko želi i da mu bude jeftinije. U stvari, najveći broj onih koji su donosili fotografije, donosili su svoje lepe fotografije, da bi izgledali što lepše.
Samo bih hteo da vam skrenem pažnju, da ne bude zabune. Kad je reč o pasošima i ličnim kartama, nažalost, od svega onoga što građani plaćaju, na primer, za pasoš nijedan dinar ne ide MUP-u. Sve što građani plaćaju za pasoš ide direktno Narodnoj banci Srbije. Ako bih sada sebe postavio kao nekog poslodavca u Ministarstvu, mi smo tu na čistom gubitku. Za lične karte, od 1.113 dinara, 226 dinara ide MUP-u.
Znači, sa tim finansijskim resursima, mi apsolutno ne da ne možemo da imamo profit, nego je dobro da imamo i ovakav nivo usluge, imajući u vidu da ne postoji novac koji bi omogućio da dođe do poboljšanja nivoa i kvaliteta usluga.
Stvari smo sada postavili drugačije. Od kada se promenio sastav Ministarstva, promenjen je i načelnik sektora za informacione tehnologije. Definisali smo sada, prilikom izdavanja ovih drugih dokumenata, drugačiju strukturu. Sada postoje prihodi i od kazni za saobraćajne prekršaje. To već sada stvara mogućnost da imamo jednu materijalnu osnovu da se vrše stalna usavršavanja, stalno praćenje tih najmodernijih tehnologija.
Vi ste predložili oko čipa da vratimo ponovo raspravu. Mislim da mi ne možemo sad ovakvim izmenama i dopunama zakona regulisati neka pitanja koja mi nismo hteli da pokrećemo kao izmene i dopune.
Nemam ništa protiv da se o tome razgovara, ali pitanje na primer legitimisanja nije deo izmena i dopuna ovog zakona o ličnoj karti. Naročito legitimisanje, ne verujem da je ijedan policajac ikada nekog legitimisao na njivi. Ali, dobro, razumem sve to što je rekao gospodin Bečić i slažem se da treba da postoji red u ponašanju policije prema građanima.
Opet, s druge strane, ne može ni da se kaže - policija može da legitimiše nekoga samo ako taj pristane na to. To praktično policiju onemogućuje da vrši svoj osnovni posao, a naročito kad se zna da se kod legitimisanja uvek mora napraviti zapisnik, odnosno to ne može da bude kako se kome prohte.
S druge strane, kao čovek koji nije profesionalni policajac, nego kao čovek koji predstavlja jednu vrstu civilne kontrole nad radom Ministarstva unutrašnjih poslova i policije, apsolutno se slažem da se ponašanje policije prema građanima mora uvesti u red, da niko ne prelazi neka ovlašćenja koja mu daje zakon, zato što je policija servis građana, a ne u funkciji maltretiranja građana.
Znači, bez obzira na to što mi nismo prihvatili neke od ovih amandmana, naš je cilj da poboljšamo nivo naših usluga prema građanima, kada je reč o ličnim dokumentima. Naravno, nemam ništa protiv da se o ovim temama razgovara i dalje.
Ne samo o ovim temama, pozivam sve poslanike i sve poslaničke grupe da šta god postoji u zakonskim rešenjima, koja se tiču MUP, možete se slobodno obratiti, da podelimo mišljenje, da jednostavno razmenimo mišljenje o nekim pitanjima koja bi mogla da budu savršenija.
Neka od ovih zakonskih rešenja su doneta pre pet godina, neka pre više od pet godina, ima nekih podzakonskih akata ili ne znam, Todoroviću, kako se to zove, ovih raznih pravilnika i uputstava koji su još iz vremena kada je moj prijatelj Jojić radio u policiji, odnosno u miliciji tada. Hoću da kažem da ima verovatno još i takvih u celoj strukturi, toj bezbednosnoj strukturi i ko zna kakvih sve ima još dokumenata koji tek treba da dođu na dnevni red ili se, na primer, niko njima nije bavio.
Znači, pozivam vas da zajedno radimo na reformi našeg ministarstva i policije, u smislu ovih zakona koji su pred nama. Bez obzira da li postoji zvaničan predlog ili ne za neku izmenu i dopunu zakona, otvoreni smo da na svaku vašu pozitivnu inicijativu i predlog reagujemo i da je prihvatimo, jer ovi zakoni nisu politički.
Ovde nemam nikakav politički interes kao predsednik jedne stranke da sada o ovome govorim, nego da svi zajedno radimo u interesu građana.
Zahvaljujem, naravno da ću uvek dolaziti kada me pozovete, odnosno kada je zakon na dnevnom redu, zato što znam koliko je mene nerviralo kada ministri ne dolaze na sednice Narodne skupštine, dok sam bio narodni poslanik. Sledeće godine će biti 20 godina otkad sam u Narodnoj skupštini Republike Srbije, odnosno u Saveznoj skupštini bio neprekidno, tako da moram da idem u susret tom jubileju. Hvala.
