Član 164. ne može biti predmet povrede Poslovnika na sednici, tako da vas molim da prestanemo sa kršenjem Poslovnika Narodne skupštine.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite da vas obavestim o tome da će deo današnje sednice, počevši od 11 časova i 20 minuta, sa galerije Velike sale Doma Narodne skupštine pratiti grupa penzionera, predstavnika Mesne organizacije Saveza penzionera Srbije iz Resavice, i to: Pavle Pejić, Radivoje Aksentijević, Stojanka Milanović, Bogoje Kuzmanović, Dragica Lalić, Ljilja Živković, Mira Stojanović, Zorka Lazić, Miša Vuletić, Ratko Milanović, Milutin Zorić, Johan Vivot, Borivoje Simonović, Ljubiša Nikolić, Stojana Zorić, Anka Vivot, Mirjana Simić, Zorka Nikolić, Miodrag Simić i Zoran Milosavljević.
Dobrodošli u Narodnu skupštinu, dobrodošli u vašu kuću.
Pozivam da ih aplauzom pozdravimo i nadamo se da će im biti zanimljivo da prate današnji tok sednice.
Narodna poslanica Vjerica Radeta želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč.

Prekršili ste, gospođo Čomić, član 27. Malopre ste me isključili iz elektronskog sistema bez ikakvog obrazloženja.

Narodna poslanice, ponovo ćete biti isključeni iz elektronskog sistema, jer zloupotrebljavate Poslovnik. Samo vas upozoravam da je moja obaveza da vam po istom članu izričem mere, tako da vam zahvaljujem.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Dajte da završim.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Da.)
Sačekaćemo narodnog poslanika Zorana Krasića, koji trenutno nije u sali, ali je njegovo pravo da se izjasni o amandmanu neprikosnoveno. Izvolite.

Mogu da pričam? Dobro.
Gospođo Čomić, mi smo ovaj prvi amandman podneli na član 1. Predloga zakona jer smo videli da se iz teksta člana 7. izbacuju reči "Vrhovni sud Srbije" i ubacuju reči "Upravni sud".
Radi se o odredbi koja reguliše zaštitu izbornog prava. Znači, koji su ti organi koji pružaju zaštitu izbornog prava? Znači, organi kojima mogu svi oni koji smatraju da nešto nije regularno u izborno postupku da se obrate i traže zaštitu. Na prvom mestu je RIK, drugi je bio Vrhovni sud Srbije i treći su bili nadležni sudovi.
Treći ovi nadležni sudovi su pre svega bili opštinski sudovi zbog biračkih spiskova, izvoda, upisa u birački spisak. Međutim, prošle godine je usvojen Zakon o biračkom spisku, pa je popriličan broj odredbi u Zakonu o izboru narodnih poslanika ostao nepotrebno, menjaju se i ti članovi u nekim kasnijim odredbama.
Ovim amandmanom smo hteli da kažemo da umesto Vrhovnog suda Srbije, koji više ne postoji, postoji Vrhovni kasacioni sud i predlažemo da to bude praktično ta najviša instanca u izbornom postupku, a ne Upravni sud, tim pre što ceo postupak zaštite prava u izbornom postupku samo na momente liči na upravni postupak.
To je, u stvari, materija koja pripada ustavnom pravu, a može se reći i ustavnom postupku, jeste da se u formalno-pravnom smislu naslanja na neka pravila koja se i primenjuju u upravnom postupku.
Mislimo da ako je u postojećem zakonu najviši sud u Republici Srbiji bio određen kao državni organ koji pruža zaštitu izbornog prava, da taj princip treba i sada sačuvati i da pandan Vrhovnom sudu je Vrhovni kasacioni sud. Ne znam kakav je sada stav predlagača povodom ovoga. Mislim da ne postoji nijedan razlog da se ovaj amandman ne prihvati.

Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija, ovlašćena predstavnica.

Ovaj amandman je neprihvatljiv zbog toga što, po Zakonu o uređenju sudova, Upravni sud je određen kao nadležan za rešavanje ovih sporova. Ova odredba Predloga izmena i dopuna zakona je usklađena sa Zakonom o uređenju sudova i sa stvarnom nadležnošću sudova koju je taj zakon odredio.

Narodni poslanik Aleksandar Martinović, pa Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, uvažena gospođa Nada Kolundžija nije u pravu. U Zakonu o uređenju sudova ne piše da Upravni sud rešava izborne sporove, nego da rešava upravne sporove.
U članu 97. osnovnog zakona stajalo je Vrhovni sud Srbije, a sada oni predlažu Upravni sud odlučuje po žalbi shodnom primenom odredaba zakona kojima se uređuje postupak u upravnim sporovima. Dakle, Upravni sud, zato se tako i zove, rešava upravne sporove.
Vladajuća koalicija smatra da na rešavanje izbornih sporova analogno treba primeniti pravila koja važe za rešavanje upravnog spora. Šta je problem sa ovakvim stavom? Zašto onda niste do kraja primenili pravila upravnog spora, nego kažete – primenićemo pravila upravnog spora, a u samom zakonu ih ne primenjujete.
U članu 97. osnovnog zakona kažete ovako, ostaće da stoji – protiv svakog rešenja RIK, donetog po prigovoru, može se izjaviti žalba Upravnom sudu. Izvinite, upravni spor ne poznaje kategoriju prigovora. U Zakonu o upravnim sporovima nemate procesni institut prigovora. U stavu 3. kažete – analogno se primenjuju pravila upravnog spora. Kako kada Zakon o upravnim sporovima ne poznaje institut prigovora?
Drugo, Zakon o upravnim sporovima kaže da se postupak pred Upravnim sudom pokreće podnošenjem tužbe. Vi ovde tužbu zamenjujete žalbom i pri svemu tome insistirate da se primenjuju pravila upravnog spora. Ne primenjuju se pravila upravnog spora. Možda bi mogla da se primene, ali ih vi ovim rešenjima ne primenjujete.
Šta vi radite? Vi kažete u članu 97. stav 3. osnovnog zakona – primenjuju se pravila upravnog spora. Vi ne primenjujete pravila upravnog spora. Vi ovim zakonom izmišljate neka nova pravila. To je problem, što u Republici Srbiji ne postoji normiran i kodifikovan postupak zaštite izbornog prava.
Ovim zakonom to niste učinili. Vi ste samo delimično propisali mehanizam zaštite izbornog prava, ali tu niste bili dosledni. Da ste bili dosledni, onda biste dosledno primenili sve odredbe Zakona o upravnim sporovima. Ovako ste u raskoraku sami sa sobom. Kažete – shodno se primenjuju pravila upravnog spora i onda izmišljate neke institute koje Zakon o upravnim sporovima od 2009. godine, koji je Narodna skupština usvojila, uopšte ne poznaje.
Drugo, vi gospođo Kolundžija, svesno ili nesvesno, ali vi falsifikujete ono što piše u Zakonu o uređenju sudova. Tu ne piše da Upravni sud rešava izborne sporove, nego da rešava upravne sporove.
Ovaj spor, odnosno ovaj postupak koji vi sada propisujete Zakonom o izboru narodnih poslanika ne znam šta je? Nije ni potpun postupak zaštite izbornog prava, a nije ni upravni spor. Ovo je neki hibridni postupak, za koji zaista ne znam kako da ga krstimo. Dakle, to je problem sa onim što je gospođa Nada Kolundžija rekla.

Tri minuta i 20 sekundi vremena zamenika predstavnika poslaničke grupe.
Narodna poslanica Nada Kolundžija, pa narodni poslanik Zoran Krasić.
Onda, narodni poslanik Zoran Krasić. Bili ste prijavljeni u elektronskom sistemu da ste želeli reč. Da li želite reč? (Da.)

Znate, mogu da shvatim da većina može sve da uradi, ali neke stvari jednostavno nisu dozvoljene. Izborno pravo je deo nečega što se zove materija ustavnog prava. Početak i kraj, i tu nema šta 126 da promeni. Ne može to da promeni. To je prva stvar.
Druga stvar – da li se obezbeđuje sudska zaštita u izbornim sporovima? Ako se zbog izbora ukaže potreba, pojavio se neki konflikt i treba da se reši, poslednja instanca u rešavanju jeste nešto što se naziva sud. Standard koji se primenjuje, ili je to Ustavni sud u državama gde postoje ustavni sudovi, ili najviši redovni sud.
Vi ste primenili nešto što nigde na kugli zemaljskoj ne postoji. Mi smo i po prethodnom Ustavu i po prethodnim zakonima o izboru narodnih poslanika imali poštovanje tog principa, ali izvinite, molim vas, pitala se i nauka i teorija kada su se donosili zakon.
A sada 126. Mi predlažemo promenu. Ratković i Konstantinović su savetovali Nadu. Imamo upravne sporove, hajde, u Zakonu o uređenju sudova piše da oni vode upravne sporove. Kakve veze ima ovaj spor sa upravnim sporom? Kakve veze ima izborni spor sa upravnim sporom? Objasnite mi.
Ovde se upravo pokazuje da je najviši sud poslednja instanca, verovatno drugostepeni organ koji sve rešava. Da bi drugostepeni organ nešto rešavao, on mora da ima prigovor ili žalbu, a vi nam pričate upravni sud. Da bi upravni sud nešto rešavao, on mora da ima tužbu.
Znate, nema ga Ranđelović, kod Martinovića bi pali na ispitu, imate li još nekog? Gde je onaj vaš Veselinović? I on je neki doktor. Pitajte ljude koji se bave ovim poslom.
Jednostavno mislite - imamo 126, pa možemo sve. Po toj logici stvari, ovo ste mogli da date i na osnovni sud. Možete sve, ali ljudi postoji neki minimum, postoje neki principi, postoje neka načela koja se poštuju. Kod vas je jedini princip "app" – ako prođe, prođe. Imam 126 i drži vodu dok majstori odu. I sada treba nešto ozbiljno da pričam s vama povodom nečega što je stvarno bruka i sramota. Hvala što nisam dobio opomenu.