Nije bilo razloga, narodni poslaniče. Tri minuta od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? Ako ne, na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad se razmatrao Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika mi u SRS smo očekivali materijalizaciju odredbe 102. stav 2. Ustava Republike Srbije, gde je narodni poslanik slobodan staviti na raspolaganje svoje mandat političkoj stranci.
Međutim, dve epohalne stvari u ovom zakonu o izmenama i dopunama Zakona su, sa vašeg aspekta i stanovišta, blanko ostavke i zaključana lista. Blanko ostavke nisu važile za SRS, a važile su za sve druge. Već više puta ovde smo isticali kako je narodni poslanik Ferzo Ćelović, kada je došao na blagajnu da vidi da li je vreme da primi platu, rekli su mu da više nije narodni poslanik. Onda je on bio jako nezadovoljan, a nije ni znao da još tog dana više nije narodni poslanik.
Sada će biti problema i sa tim zaključanim listama. Evo, mi smo duže od sat vremena razgovarali ovde da li su stvorene pretpostavke za nastavak sednice Narodne skupštine i nas onda to ne čudi ukoliko se nije izašlo u susret malim koalicionim partnerima, kako to u poslednje vreme figurira u toj terminologiji.
Onda nije čudo zašto ne narodnim poslanicima SRS se ne izlazi u susret, nego zašto građanima Srbije. U obrazloženju zakona, na samom njegovom kraju, rečeno je – EU nema unificirano zakonodavstvo vezano za izbor narodnih poslanika, ali postoje neki predlozi i neke sugestije kako i na koji način mi u Srbiji treba da uredimo ovu problematiku. Videli smo da od toga nema ništa. Vi niste uspeli da obezbedite dovoljan broj narodnih poslanika koji će vam podržati ovaj zakon. Ali, to uopšte nije bitno, to nije problem SRS.
Drage kolege, nemojte se pitati, nemojte da mislite da ovaj atak na Narodnu skupštinu, ne na narodnog poslanika kao pojedinca, nego na Narodnu skupštinu, nije u poslednjih mesec dana, od kada se počelo pričati ili malo intenzivnije raditi na izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika.
Ova hajka na visoki predstavnički dom traje pet, šest, sedam godina. Setite se samo onih napisa "stoka bez repa" i slično. Sve je to prolazilo uz saglasnost i tada skupštinske većine. Ona je doduše bila malo drugačija od ove današnje, ali je bila saglasnost.
Vi ste i tada imali želju da jačate možda jednu funkciju, da jačate ličnost predsednika Republike, pa je on svemoćan, on može sve da uradi. On će sada da pomiri Čedomira Jovanovića i Đuru Perića, da se saglase da glasaju oko toga. On može sve. Ma, neće. Onaj ko je rekao Čedomiru Jovanoviću da glasa za ovaj zakon, on će ga i sada pozvati i reći – glasaj za ovo, to mora tako da prođe.
Mog Đuru Perića neće niko pitati, nije ni važno šta on misli o tome. Mada čini mi se da je ovaj amandman koji stranka penzionera podnosi da on ima neke logike, ukoliko se ulazi u predizbornu koaliciju, da ima logike da se uspostave neki principi, da se dogovore neka pravila koja će važiti, da nam se ne desi što smo imali u toku ovog mandata jedno kršenje nekih koalicionih sporazuma.
Ali, nas se to ne dotiče. Mi u principu na izbore izlazimo sami, odmerimo snagu, kažemo šta su to građani rekli šta misle o politici SRS i kada se završe izbori onda pokušavamo da uradimo nešto drugo.
Šta ćete vi da uradite ako se odvaži neki poslanik, sad se zovete lista Za evropsku Srbiju, ne znam kako će to biti na sledećim izborima i posle konstituisanja te Narodne skupštine, poslanik ZES kaže – Boris Tadić je izdajnik? Šta ćete vi uraditi? Hoćete li čekati tri dana da on overi svoju izjavu da neće više biti narodni poslanik ili ćete po nekom automatizmu da kažete – ti više ne možeš da budeš narodni poslanik? Videćete vi, pojaviće se i kod vas neki problemi.
Ovde je neko govorio, naravno, kada je bila rasprava u načelu vezano za ovaj zakon - mi nismo tu samo zbog tih nekih poslaničkih mesta, eto, mi imamo izvršnu vlast, mi ćemo da se borimo za tu izvršnu vlast, mi ćemo da motivišemo građane Srbije. Kako? Vi promovišete kao da građani Srbije sad odlučuju.
Građani Srbije će sad samo da izađu na izbore. Oni uopšte neće da odlučuju, u njihovo ime će da odluče političke stranke. Mogli ste tako. Ne mora čak da bude ni 250 više kandidata na listama, da se predsednici političkih stranaka, oni samo angažuju, oni samo kandiduju i koliko dobiju mandata, oni će imati pravo toliko da predlože narodnih poslanika i da to bude sastav parlamenta.
Očigledno i nikad više niste radili protiv građana Srbije, ali vi ste, čini mi se, pod pritiskom morali da prihvatite ovakav predlog zakona, a ne što je to vaša želja. I vi sami znate da ovo nije dobro, da je ovo izuzetno pogrešno.
Kada smo predložili u članu 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona neke izmene koje nisu suštinskog karaktera, koje ne diraju u vaše blanko ostavke, onako kako ih vi doživljavate i vidite, koje ne remete vaše zaključane liste, nego smo hteli samo da ovu odredbu regulišemo kako je to rekao i Ustav. Šta kaže Ustav?
Moram prvo da pročitam predlog člana 2. koji se odnosi na član 10. Predloga zakona, po vašem viđenju: "Pravo da bira poslanika i da bude biran za poslanika (znači i aktivno i pasivno biračko pravo) ima punoletan poslovno sposoban državljanin Republike Srbije sa prebivalištem u Republici Srbiji (u daljem tekstu: birač)".
Punoletno sposobno, a ovde u Ustavu, u članu 37, potpuno je definisao i precizirao kad se lice u Srbiji smatra punoletno i kada je poslovno sposobno, ako nema nekih drugih opet zakonom predviđenih izuzetaka. Od države do države ovo ograničenje, ova granica može da bude drugačija.
Kod nas se kaže: Svako lice ima pravnu sposobnost. Lice punoletstvom stiče sposobnost da samostalno odlučuje o svojim pravima i obavezama. Punoletstvo nastupa sa navršenih 18 godina života. Citirao sam odredbu člana 37. Ustava.
Mi smo predložili u našem amandmanu da se član 2. menja i glasi: "Pravo da bira poslanika i da bude biran za poslanika ima građanin sa prebivalištem u Republici Srbiji, državljanin Republike Srbije - znači, potrebno je kumulativno ispuniti oba uslova – koji je navršio 18 godina života i poslovno je sposoban". Znači, mi smo bili veoma precizni, konsultovali smo i Ustav prilikom podnošenja ovog amandmana i predlažemo da ovaj amandman bude usvojen i prihvaćen.
Poštovane kolege iz skupštinske većine, vi na sebe preuzimate najveću moguću odgovornost do sada koja je bila i postojala. Izborima se trasira put, određuje se politika za naredni period, u normalnim uslovima to je na četiri godine.
Vi ćete na ovaj način, glasanjem za ovaj zakon, podržati jedan nakaradan izborni sistem i jedan sistem koji sigurno ne da neće biti u interesu građana Srbije, nego će biti najviše protiv njih. Najveći broj naših građana je jutros zvao i mene i ostale kolege u poslaničkoj grupi SRS i pitao o čemu se tu radi. Treba da raspravljamo o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, a mi se nadgornjavamo da li su stručne službe to prosledile ili nisu.
Da smo hteli da budemo efikasniji, mi smo mogli za pet minuta da razrešimo tu dilemu, a ne da sve ono što ne vodi ničemu predstavljamo pred očima javnosti. Ali, neka, dobro je i to da se vidi. SRS stranka u ovakvoj lakrdiji neće učestvovati, a vi birate jedan potpuno pogrešan put.

Šest minuta i 15 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 3. amandman je podnela poslanica Nataša Jovanović. Da li neko želi reč? Narodna poslanica Nataša Jovanović.

Gospođo Čomić, gospođo Kolundžija, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj osnovni član zakona 22, gospođo Kolundžija, takođe ste loše projektovali, da tako kažem, zato što se niste rukovodili, kao što su vam objasnili kolega Martinović i Krasić, zakonom koji utvrđuje nadležnost sudova koji ste usvojili u ovoj istoj skupštini i u najmanju moguću ruku dovodite u zabunu jednog birača koji treba da ostvari svoje biračko pravo, a vi vrlo dobro znate da građani ne mogu da postanu nosioci suverenosti u zemlji ako nemaju mogućnost da biraju i da budu birani.
U ovom slučaju govorimo o građanima Srbije koji nisu ostvarili svoje biračko pravo, odnosno koji su ustanovili da se ne nalaze u biračkom spisku pa moraju da ga ostvare preko suda.
I umesto, gospođo Kolundžija, da u skladu sa promenom Zakona o sudovima koji ste uradili, a moram da podsetim i građane Srbije a i vas sve da ste ukinuli preko 100 osnovnih sudova nekadašnjih opštinskih u Srbiji, da lepo i precizno u zakon stavite da građanin koji nije upisan u birački spisak može u roku od 48 sati da se obrati ne nadležnom nego osnovnom sudu, znači osnovnom na teritoriji na kojoj on ostvaruje svoje biračko pravo.
Vi ste napravili jedan haos, jednu pometnju i ko će sad ovo da razume i kako će onda opštinske izborne komisije, RIK i svi organi za sprovođenje izbornog procesa da shvate šta ste vi ovim hteli da kažete.
Jer, gospođo Kolundžija, možda će opštinska izborna komisija u Crnoj Travi ili u Pirotu, ili u Subotici, Bačkoj Palanci, u Rumi, u Aranđelovcu, eto to su sve mesta gde ne postoje, u stvari u ovom jednom postoji, da, u Pirotu, recimo u Aranđelovcu je ukinut osnovni sud, da protumače da treba za birača koji u roku od 48 sati pokušava da ostvari svoje biračko pravo, da se obrate Vrhovnom kasacionom sudu, Apelacionom ili već ko zna kojem, jer nije precizno navedeno koji je to sud.
Drugi je problem birača koji nisu upisani u birački spisak i to ova vlast od 5. oktobra do danas tendenciozno radi. Mi smo svedoci toga u sredinama u kojima živimo, a naravno i ljudi iz RIK, gde se građani nažalost post festum javljaju RIK i kažu, mi nismo uspeli ni preko suda da ostvarimo svoje biračko pravo.
To naravno nije slučaj u svim gradovima u Srbiji, ni u svim sudovima, samo sada se ne zna koji je to sud, jer ovo nadležni sud ne znači apsolutno ništa. I zato gospođo Kolundžija, nama srpskim radikalima kao i drugim kolegama, nije ni dala pisani odgovor, zašto ne prihvata amandmane jer jednostavno jednu suvislu rečenicu ne može ni da napiše, ni da odgovori, a da ona ima uporište u postojećem zakonu.
Zašto se to dešava? Zašto mladi ljudi koji tek stiču punoletstvo u većini slučajeva nisu upisani u birački spisak? Zašto to nisu ljudi koji se sele iz jednog mesta u drugo, a zaista ažurno prijavljuju svoje mesto boravka lokalnom odeljenju MUP?
Zašto to nisu naši prognani Srbi iz okupirane Republike Srpske Krajine, zašto oni nisu upisani ažurno upisani u birački spisak, pa na desetine hiljada njih čeka da bude upisano.
Inače, sa iskoristim priliku, pošto su oni najviše i pogođeni i stalno se obraćaju preko SRS vlastima da im da mogućnost izbornog prava, i da biraju i da budu birani, da čestitam srpskim Krajišnicima slavu danas, koja će se proslaviti u naselju Busije, gde živi nekoliko desetina hiljada Krajiških Srba.
Što se tiče ljudi koji se ne nalaze u biračkom spisku i onih koji nisu samim tim evidentirani u, kako vi kažete, centralnom biračkom spisku, jedinstvenom, koji ne postoji u Srbiji, to zapamtite jednom, postoji samo izvod iz svake opštine koji se zbira na jednom mestu.
Pa se sećate one afere kada je nestao taj CD jer se ustanovilo da spisak nije ažuran 2003. godine, o tome ću da govorim kada bude bio amandman na član 10. izmene ovog zakona, ali vi ste dokazali ovde krađom mandata srpskim radikalima da ste prekršili i član 52. Ustava, dakle izborno pravo građana koji su glasali za listu SRS dr Vojislav Šešelj.
Prekršili ste sve demokratske postulate načinom na koji se ponašate i ophodite prema opozicionim strankama ovde i šta onda da očekuje jedan prosečan birač, a tek onaj koji tek treba da ostvari svoje biračko pravo, a ne znam, gospođo Kolundžija, vidim da ste u problemu, i te konsultacije ste mogli da obavljate u pauzi, privodite jednog po jednog šefa poslaničkih grupa, a dužni ste da mi date odgovor na ovo pitanje, zašto niste prihvatili ovaj amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupa SRS?

Tri minuta i 50 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela poslanica Gordana Pop Lazić. Da li neko želi reč? Da, narodna poslanica Gordana pop Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, logično bi bilo za očekivati da ovakav jedan zakon donosimo na osnovu prethodno postignutog konsenzusa svih poslaničkih grupa koje su učestvovali na izborima i na osnovu toga dobile određen broj mandata u Skupštini Srbije.

Ali, taj demokratski princip se ne poštuje ni po pitanju drugih zakona, tako da nije za očekivati da se primeni i kada je u pitanju ovaj zakon, koji smatramo zaista veoma važnim jer on predstavlja preslikavanje volje birača, a volja birača jeste neprikosnovena. Mi smo zahvaljujući njima ovde i poslati smo sa njihove strane da se zalažemo za ostvarenje njihovih interesa.

Ovde mi pokušavamo kroz amandmane da nešto poboljšamo u tom zakonu, iako smo u načelnoj raspravi rekli da se principijelno ne slažemo sa mešanjem bilo koga u politiku političke partije koja je izašla sa izvesnom izbornom listom, kako će, na koji način i kome dodeljivati mandat.

Jer, dozvolićete, ako se recimo među prvih 90 kandidata SRS nađu Todorović, Martinović, Stevanović, Pop Lazić i tome slično, a pre toga recimo imamo neke lokalne izbore, pa svi mi budemo predsednici opština, šta znam, Surdulice, Čukarica, Vračar, Ruma, kako ćete vi nama dodeliti mandat? Imate li pravo da nam zatražite izjavu o prihvatanju mandata ili smo mi automatski van mogućnosti da se prihvatimo tog mandata. Šta god da uradite vi ćete da pogrešite, ali vi o tome niste ni razmišljali.

Navodno član 3. bi trebalo da ovaj zakon uskladi sa Zakonom o uređenju sudova u pogledu nadležnosti suda, ali vi ste nama ovako poslali poruku da ćete vi menjati Zakon o uređenju sudova, jer ne znate koji će sud biti nadležan za ove sporove, kao što ste nam priznali da nemate nameru da stvorite uslove da konačno imamo jedinstveni birački spisak, čim koristite termin "izvod iz biračkog spiska".

Čitava ova farsa oko podnošenja amandmana i navodne odluke većine ili predlagača da li će se neki amandman prihvatiti ili neće ne može da prođe zato što smo mi svesni toga da o našim amandmanima raspravlja neko drugi.

Evo, čitamo u štampi da se Venecijanska komisija sprema da se izjasni po pitanju dva neka krucijalna amandmana, koji su neke poslaničke grupe podnele, i to one poslaničke grupe koje su čak rekle da će podržati zakon, iako se u osnovi ne slažu sa nekim od članova Predloga zakona.

Dakle, Srbija je, to ću po hiljaditi put da kažem, pod protektoratom, o nama i uređenju bilo koje oblasti društvenog života, pa čak i tome kakve ćemo izbore imati i kako će narod odlučivati, u ovoj državi odlučuje neko van ove države i sve dok svi mi i građani Srbije budu prihvatali tu činjenicu, nama će biti ovako, i što naš narod kaže "kola će ići nizbrdo".

Kad se narod osvesti, a mi se nadamo da hoće, i činimo sve što je u našoj moći da do toga dođe što pre, da treba da budemo svoj na svome i da uređujemo svoju kuću onako kako mi mislimo da treba, a ne kako zapadne sile to žele, biće, naravno, mnogo bolje. Čitavo naše političko delovanje ide upravo u tom pravcu, da pokušamo da anuliramo svu indoktrinaciju kojom se vi bavite ili pokušavate da se bavite preko medija koji su vam dostupni i da ljude tj. građane dovodite u zabludu.

Borba za istinu, za nacionalne interese, za demokratiju, biće ono, i što jeste i bilo uvek, cilj SRS.

Tri minuta iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić, koji ima reč. Izvolite.

Kada se zaključi birački spisak, građani i podnosioci izborne liste, dakle, imaju još jednu mogućnost da nešto promene u tom izvodu iz biračkog spiska i to niko ne spori i znači dobro je što građani imaju tu dodatnu mogućnost da u jednom drugom, vanparničnom postupku, traže da se donese odluka o izmeni u biračkom spisku, bilo da se ta izmena odnosi na upis u birački spisak, o brisanju iz biračkog spiska ili o nekim drugim, dakle, podacima, o ispravkama, o izmenama i dopunama određenih podataka u biračkom spisku.
Kažem, dobro je što građani imaju tu mogućnost, a u dosadašnjem Zakonu o izboru narodnih poslanika utvrđena je nadležnost bila opštinskog suda da to učini u vanparničnom postupku. Nekadašnji opštinski sudovi, po vašoj čuvenoj reformi pravosuđa o kojoj zaista smo čuli razne uglavnom negativne izjave i od strane vaših prijatelja iz EU i od strane domaće javnosti, stručne javnosti, dakle, do sada su tu mogućnost takve odluke imali opštinski sudovi u vanparničnom postupku.
Iz tog razloga, podnet je amandman kojim se traži da odluku ne nadležnog, nego osnovnog suda izvršava Republička izborna komisija i to u roku od 48 sati od dana pre održavanja izbora.
Postavlja se pitanje, čime ste se vi rukovodili kada ste predvideli da u ovom slučaju to može uraditi nadležan sud? Da li je u pitanju promena nadležnosti sudova, pa će i ova oblast za svaki slučaj biti u nadležnosti nekog drugog, možda Višeg suda, ili u stvari vi stvarate ovde samo jednu zabunu kod građana i kod birača, ili je možda u pitanju nešto drugo.
Ono što posebno upada u oči i ono na šta se zaista moramo osvrnuti prilikom ovih izmena i dopuna Zakona o izboru narodnih poslanika, jeste u stvari prihvatanje nekih rešenja koja vam apsolutno niko nije nametnuo ili to izgleda da vam nije nametnuo ili bar vi ne želite da priznate da vam je to neko nametnuo. Dakle, vi se branite ćutanjem.
U izjavi o usklađenosti zakona sa propisima EU vi kažete doslovce, ne postoji odgovarajući propis EU sa kojim bi zakon trebalo da bude usklađen. Da li je moguće da su vašim potezima koji se odnose na uređenje političkog sistema u Srbiji počele da rukovode neke marginalne grupe ili neke marginalne ličnosti iz Venecijanske komisije ili iz Kancelarije OEBS?
Zaista, dame i gospodo iz vladajuće većine, zaista je vreme da prestanete već jednom da puzanjem vodite ovu zemlju tamo gde joj izgleda u ovom momentu apsolutno nije mesto i tamo gde u ovom momentu većina građana Srbije to ne želi.

Dva minuta i 50 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Petar Jojić.

Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, ispred SRS sam uložio amandman na član 4, s tim što sam predložio da se doda stav 2, posle toga stav 3: izborne radnje ne mogu se preduzimati pre objavljivanja odluke u "Službenom glasniku" RS.
U praksi smo imali gorka iskustva sa raznim manipulacijama, jer aktuelna vlast je u prošlosti uvek gledala da ima brže prste od svih ostalih koji učestvuju na izborima.
Pored toga što je imala brze prste, u prošlosti je bilo slučajeva dosta u celoj i onoj i ovoj državi da se opštinskim odborima partija koje su na vlasti dostavlja izborni materijal pre no što je dostavljen opozicionim strankama, dakle, drugim strankama koje učestvuju u izbornom procesu, a istovremeno ne vodeći računa o tome da sve izborne radnje treba da budu objavljene u glasilima države, dakle, u Glasniku ili službenom listu, da bi birači i građani mogli biti informisani, ujedno da bi bili ravnopravni u odnosu na političke stranke.
Tu je dosta zloupotreba i kod medija, zloupotreba i partije na vlasti, koja šleperima razvozi pakete i pomoć građanima deli i pre i u toku izbornog procesa.
I zato SRS predlaže da se pre objavljivanja u "Službenom glasniku" izborne radnje ne mogu se preduzimati. Evo vam jedan konkretan primer u prošlosti kako je izgledalo. Svi predsednici opštinskih sudova bili su pozvani na sastanak i naloženo im je da u određeno vreme, određenog dana, budu spremni overači potpisa i obrazaca u strankama koje su na vlasti, u sedištima njihovim, a da sudovi ostanu bez overivača određenih isprava u sudovima.
Što se tiče biračkih spiskova, vidite, trebalo je malo pročitati i kroz istoriju videti i uporedno pravo drugih država, a sada bih vas podsetio na Zakon o izboru narodnih poslanika iz 1922. godine.
Pazite šta kaže, kad su u pitanju birački spiskovi, u članu 2. uredi opštinskih sudova poglavarstva imaju po službenoj dužnosti svake godine od 1. januara do 31. decembra u toku godine da izvrše ispravke tih spiskova, uvodeći u njih svojim rešenjem sva lica koja imaju izborno pravo, a nisu dotle uvedena.
Vidite šta kaže o izboru narodnih poslanika član 3. tog zakona iz 1922. godine, a odnosi se na izborne radnje. Za vreme počev od 15 dana pre izbora, pa do trećeg dana posle izbora ne može nikakva vlast pozivati birače pojedinih opština ili na kakve skupove, kao na zajednički rad ili kuluk ili na vojničke smotre i vežbanja, osim u slučaju preke opasnosti. Tako isto ne može pozivati ni pojedince birače, osim u slučajevima neodložne potrebe ili u slučajevima isleđivanja zločina i prestupa ma koje vrste, kao i istupa, prekršaja, krađe i prevara.
Kad pogledate naš izborni sistem i kad pogledate naše izborno zakonodavstvo, mnogo se razlikuje od demokratskih država na koje se mi pozivamo, bitno se razlikuje. Vidite kakva se kampanja i kakva se mašinerija sve uključuje u izborni proces kada dođe vreme da se sprovode izbori. Vidite, u Srbiji imate priliku da se uverite i sada, građani i kolege, da je mašinerija spremna. Mašinerija je sada spremna i sprema se sa svim mogućim sredstvima.
Što se sprečava privatizacija nekih lokalnih medija? Zašto? Zašto se na berzi ne prodaju lokalni mediji? Ne, trebaju vlasti, trebaju partiji i partijama da mogu na lokalnim medijima da vode kampanju, a da ne omoguće drugim učesnicima u izbornom procesu da se uključe i da učestvuju ravnopravno.
Videćete vi evo već u lokalnim listovima sada, na lokalnim medijima, pivsku flašu da otvorite videćete gradonačelnika, predsednika opštine, zamenika člana veća ili direktora javnog komunalnog preduzeća. To vam je izborni proces. To vam je demokratija i ravnopravnost učesnika u izbornom procesu.
Zato SRS ukazuje i skreće pažnju da ovo nisu dobra rešenja, jer ostavljaju teške posledice i svi građani nisu ravnopravni u učestvovanju na izborima, a pogotovo političke stranke koje učestvuju sa svojim listama u izbornom procesu.
Uglavnom videćete vi, u lokalnim listovima pogotovo, videćete pola stranice jedne na margini, tamo 10-15 stranica, samo se govori o opozicionim strankama, a od prve do 10 vrvi li, vrvi sve, sve što je moguće izneti u javnost, pokušati da se obmanu birači, kako se otvaraju putevi od 200 metara, kako se puštaju fabrike, kako se obećava da će biti izgrađeni objekti, kako se sve i svašta obećava, a ta obećanja su prevare i lažna obećanja. Protiv takvih postupaka i procesa je protivna SRS.