Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija, ovlašćena predstavnica.

Ovaj amandman je neprihvatljiv zbog toga što, po Zakonu o uređenju sudova, Upravni sud je određen kao nadležan za rešavanje ovih sporova. Ova odredba Predloga izmena i dopuna zakona je usklađena sa Zakonom o uređenju sudova i sa stvarnom nadležnošću sudova koju je taj zakon odredio.

Narodni poslanik Aleksandar Martinović, pa Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, uvažena gospođa Nada Kolundžija nije u pravu. U Zakonu o uređenju sudova ne piše da Upravni sud rešava izborne sporove, nego da rešava upravne sporove.
U članu 97. osnovnog zakona stajalo je Vrhovni sud Srbije, a sada oni predlažu Upravni sud odlučuje po žalbi shodnom primenom odredaba zakona kojima se uređuje postupak u upravnim sporovima. Dakle, Upravni sud, zato se tako i zove, rešava upravne sporove.
Vladajuća koalicija smatra da na rešavanje izbornih sporova analogno treba primeniti pravila koja važe za rešavanje upravnog spora. Šta je problem sa ovakvim stavom? Zašto onda niste do kraja primenili pravila upravnog spora, nego kažete – primenićemo pravila upravnog spora, a u samom zakonu ih ne primenjujete.
U članu 97. osnovnog zakona kažete ovako, ostaće da stoji – protiv svakog rešenja RIK, donetog po prigovoru, može se izjaviti žalba Upravnom sudu. Izvinite, upravni spor ne poznaje kategoriju prigovora. U Zakonu o upravnim sporovima nemate procesni institut prigovora. U stavu 3. kažete – analogno se primenjuju pravila upravnog spora. Kako kada Zakon o upravnim sporovima ne poznaje institut prigovora?
Drugo, Zakon o upravnim sporovima kaže da se postupak pred Upravnim sudom pokreće podnošenjem tužbe. Vi ovde tužbu zamenjujete žalbom i pri svemu tome insistirate da se primenjuju pravila upravnog spora. Ne primenjuju se pravila upravnog spora. Možda bi mogla da se primene, ali ih vi ovim rešenjima ne primenjujete.
Šta vi radite? Vi kažete u članu 97. stav 3. osnovnog zakona – primenjuju se pravila upravnog spora. Vi ne primenjujete pravila upravnog spora. Vi ovim zakonom izmišljate neka nova pravila. To je problem, što u Republici Srbiji ne postoji normiran i kodifikovan postupak zaštite izbornog prava.
Ovim zakonom to niste učinili. Vi ste samo delimično propisali mehanizam zaštite izbornog prava, ali tu niste bili dosledni. Da ste bili dosledni, onda biste dosledno primenili sve odredbe Zakona o upravnim sporovima. Ovako ste u raskoraku sami sa sobom. Kažete – shodno se primenjuju pravila upravnog spora i onda izmišljate neke institute koje Zakon o upravnim sporovima od 2009. godine, koji je Narodna skupština usvojila, uopšte ne poznaje.
Drugo, vi gospođo Kolundžija, svesno ili nesvesno, ali vi falsifikujete ono što piše u Zakonu o uređenju sudova. Tu ne piše da Upravni sud rešava izborne sporove, nego da rešava upravne sporove.
Ovaj spor, odnosno ovaj postupak koji vi sada propisujete Zakonom o izboru narodnih poslanika ne znam šta je? Nije ni potpun postupak zaštite izbornog prava, a nije ni upravni spor. Ovo je neki hibridni postupak, za koji zaista ne znam kako da ga krstimo. Dakle, to je problem sa onim što je gospođa Nada Kolundžija rekla.

Tri minuta i 20 sekundi vremena zamenika predstavnika poslaničke grupe.
Narodna poslanica Nada Kolundžija, pa narodni poslanik Zoran Krasić.
Onda, narodni poslanik Zoran Krasić. Bili ste prijavljeni u elektronskom sistemu da ste želeli reč. Da li želite reč? (Da.)

Znate, mogu da shvatim da većina može sve da uradi, ali neke stvari jednostavno nisu dozvoljene. Izborno pravo je deo nečega što se zove materija ustavnog prava. Početak i kraj, i tu nema šta 126 da promeni. Ne može to da promeni. To je prva stvar.
Druga stvar – da li se obezbeđuje sudska zaštita u izbornim sporovima? Ako se zbog izbora ukaže potreba, pojavio se neki konflikt i treba da se reši, poslednja instanca u rešavanju jeste nešto što se naziva sud. Standard koji se primenjuje, ili je to Ustavni sud u državama gde postoje ustavni sudovi, ili najviši redovni sud.
Vi ste primenili nešto što nigde na kugli zemaljskoj ne postoji. Mi smo i po prethodnom Ustavu i po prethodnim zakonima o izboru narodnih poslanika imali poštovanje tog principa, ali izvinite, molim vas, pitala se i nauka i teorija kada su se donosili zakon.
A sada 126. Mi predlažemo promenu. Ratković i Konstantinović su savetovali Nadu. Imamo upravne sporove, hajde, u Zakonu o uređenju sudova piše da oni vode upravne sporove. Kakve veze ima ovaj spor sa upravnim sporom? Kakve veze ima izborni spor sa upravnim sporom? Objasnite mi.
Ovde se upravo pokazuje da je najviši sud poslednja instanca, verovatno drugostepeni organ koji sve rešava. Da bi drugostepeni organ nešto rešavao, on mora da ima prigovor ili žalbu, a vi nam pričate upravni sud. Da bi upravni sud nešto rešavao, on mora da ima tužbu.
Znate, nema ga Ranđelović, kod Martinovića bi pali na ispitu, imate li još nekog? Gde je onaj vaš Veselinović? I on je neki doktor. Pitajte ljude koji se bave ovim poslom.
Jednostavno mislite - imamo 126, pa možemo sve. Po toj logici stvari, ovo ste mogli da date i na osnovni sud. Možete sve, ali ljudi postoji neki minimum, postoje neki principi, postoje neka načela koja se poštuju. Kod vas je jedini princip "app" – ako prođe, prođe. Imam 126 i drži vodu dok majstori odu. I sada treba nešto ozbiljno da pričam s vama povodom nečega što je stvarno bruka i sramota. Hvala što nisam dobio opomenu.

Nije bilo razloga, narodni poslaniče. Tri minuta od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? Ako ne, na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad se razmatrao Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika mi u SRS smo očekivali materijalizaciju odredbe 102. stav 2. Ustava Republike Srbije, gde je narodni poslanik slobodan staviti na raspolaganje svoje mandat političkoj stranci.
Međutim, dve epohalne stvari u ovom zakonu o izmenama i dopunama Zakona su, sa vašeg aspekta i stanovišta, blanko ostavke i zaključana lista. Blanko ostavke nisu važile za SRS, a važile su za sve druge. Već više puta ovde smo isticali kako je narodni poslanik Ferzo Ćelović, kada je došao na blagajnu da vidi da li je vreme da primi platu, rekli su mu da više nije narodni poslanik. Onda je on bio jako nezadovoljan, a nije ni znao da još tog dana više nije narodni poslanik.
Sada će biti problema i sa tim zaključanim listama. Evo, mi smo duže od sat vremena razgovarali ovde da li su stvorene pretpostavke za nastavak sednice Narodne skupštine i nas onda to ne čudi ukoliko se nije izašlo u susret malim koalicionim partnerima, kako to u poslednje vreme figurira u toj terminologiji.
Onda nije čudo zašto ne narodnim poslanicima SRS se ne izlazi u susret, nego zašto građanima Srbije. U obrazloženju zakona, na samom njegovom kraju, rečeno je – EU nema unificirano zakonodavstvo vezano za izbor narodnih poslanika, ali postoje neki predlozi i neke sugestije kako i na koji način mi u Srbiji treba da uredimo ovu problematiku. Videli smo da od toga nema ništa. Vi niste uspeli da obezbedite dovoljan broj narodnih poslanika koji će vam podržati ovaj zakon. Ali, to uopšte nije bitno, to nije problem SRS.
Drage kolege, nemojte se pitati, nemojte da mislite da ovaj atak na Narodnu skupštinu, ne na narodnog poslanika kao pojedinca, nego na Narodnu skupštinu, nije u poslednjih mesec dana, od kada se počelo pričati ili malo intenzivnije raditi na izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika.
Ova hajka na visoki predstavnički dom traje pet, šest, sedam godina. Setite se samo onih napisa "stoka bez repa" i slično. Sve je to prolazilo uz saglasnost i tada skupštinske većine. Ona je doduše bila malo drugačija od ove današnje, ali je bila saglasnost.
Vi ste i tada imali želju da jačate možda jednu funkciju, da jačate ličnost predsednika Republike, pa je on svemoćan, on može sve da uradi. On će sada da pomiri Čedomira Jovanovića i Đuru Perića, da se saglase da glasaju oko toga. On može sve. Ma, neće. Onaj ko je rekao Čedomiru Jovanoviću da glasa za ovaj zakon, on će ga i sada pozvati i reći – glasaj za ovo, to mora tako da prođe.
Mog Đuru Perića neće niko pitati, nije ni važno šta on misli o tome. Mada čini mi se da je ovaj amandman koji stranka penzionera podnosi da on ima neke logike, ukoliko se ulazi u predizbornu koaliciju, da ima logike da se uspostave neki principi, da se dogovore neka pravila koja će važiti, da nam se ne desi što smo imali u toku ovog mandata jedno kršenje nekih koalicionih sporazuma.
Ali, nas se to ne dotiče. Mi u principu na izbore izlazimo sami, odmerimo snagu, kažemo šta su to građani rekli šta misle o politici SRS i kada se završe izbori onda pokušavamo da uradimo nešto drugo.
Šta ćete vi da uradite ako se odvaži neki poslanik, sad se zovete lista Za evropsku Srbiju, ne znam kako će to biti na sledećim izborima i posle konstituisanja te Narodne skupštine, poslanik ZES kaže – Boris Tadić je izdajnik? Šta ćete vi uraditi? Hoćete li čekati tri dana da on overi svoju izjavu da neće više biti narodni poslanik ili ćete po nekom automatizmu da kažete – ti više ne možeš da budeš narodni poslanik? Videćete vi, pojaviće se i kod vas neki problemi.
Ovde je neko govorio, naravno, kada je bila rasprava u načelu vezano za ovaj zakon - mi nismo tu samo zbog tih nekih poslaničkih mesta, eto, mi imamo izvršnu vlast, mi ćemo da se borimo za tu izvršnu vlast, mi ćemo da motivišemo građane Srbije. Kako? Vi promovišete kao da građani Srbije sad odlučuju.
Građani Srbije će sad samo da izađu na izbore. Oni uopšte neće da odlučuju, u njihovo ime će da odluče političke stranke. Mogli ste tako. Ne mora čak da bude ni 250 više kandidata na listama, da se predsednici političkih stranaka, oni samo angažuju, oni samo kandiduju i koliko dobiju mandata, oni će imati pravo toliko da predlože narodnih poslanika i da to bude sastav parlamenta.
Očigledno i nikad više niste radili protiv građana Srbije, ali vi ste, čini mi se, pod pritiskom morali da prihvatite ovakav predlog zakona, a ne što je to vaša želja. I vi sami znate da ovo nije dobro, da je ovo izuzetno pogrešno.
Kada smo predložili u članu 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona neke izmene koje nisu suštinskog karaktera, koje ne diraju u vaše blanko ostavke, onako kako ih vi doživljavate i vidite, koje ne remete vaše zaključane liste, nego smo hteli samo da ovu odredbu regulišemo kako je to rekao i Ustav. Šta kaže Ustav?
Moram prvo da pročitam predlog člana 2. koji se odnosi na član 10. Predloga zakona, po vašem viđenju: "Pravo da bira poslanika i da bude biran za poslanika (znači i aktivno i pasivno biračko pravo) ima punoletan poslovno sposoban državljanin Republike Srbije sa prebivalištem u Republici Srbiji (u daljem tekstu: birač)".
Punoletno sposobno, a ovde u Ustavu, u članu 37, potpuno je definisao i precizirao kad se lice u Srbiji smatra punoletno i kada je poslovno sposobno, ako nema nekih drugih opet zakonom predviđenih izuzetaka. Od države do države ovo ograničenje, ova granica može da bude drugačija.
Kod nas se kaže: Svako lice ima pravnu sposobnost. Lice punoletstvom stiče sposobnost da samostalno odlučuje o svojim pravima i obavezama. Punoletstvo nastupa sa navršenih 18 godina života. Citirao sam odredbu člana 37. Ustava.
Mi smo predložili u našem amandmanu da se član 2. menja i glasi: "Pravo da bira poslanika i da bude biran za poslanika ima građanin sa prebivalištem u Republici Srbiji, državljanin Republike Srbije - znači, potrebno je kumulativno ispuniti oba uslova – koji je navršio 18 godina života i poslovno je sposoban". Znači, mi smo bili veoma precizni, konsultovali smo i Ustav prilikom podnošenja ovog amandmana i predlažemo da ovaj amandman bude usvojen i prihvaćen.
Poštovane kolege iz skupštinske većine, vi na sebe preuzimate najveću moguću odgovornost do sada koja je bila i postojala. Izborima se trasira put, određuje se politika za naredni period, u normalnim uslovima to je na četiri godine.
Vi ćete na ovaj način, glasanjem za ovaj zakon, podržati jedan nakaradan izborni sistem i jedan sistem koji sigurno ne da neće biti u interesu građana Srbije, nego će biti najviše protiv njih. Najveći broj naših građana je jutros zvao i mene i ostale kolege u poslaničkoj grupi SRS i pitao o čemu se tu radi. Treba da raspravljamo o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, a mi se nadgornjavamo da li su stručne službe to prosledile ili nisu.
Da smo hteli da budemo efikasniji, mi smo mogli za pet minuta da razrešimo tu dilemu, a ne da sve ono što ne vodi ničemu predstavljamo pred očima javnosti. Ali, neka, dobro je i to da se vidi. SRS stranka u ovakvoj lakrdiji neće učestvovati, a vi birate jedan potpuno pogrešan put.

Šest minuta i 15 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 3. amandman je podnela poslanica Nataša Jovanović. Da li neko želi reč? Narodna poslanica Nataša Jovanović.

Gospođo Čomić, gospođo Kolundžija, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj osnovni član zakona 22, gospođo Kolundžija, takođe ste loše projektovali, da tako kažem, zato što se niste rukovodili, kao što su vam objasnili kolega Martinović i Krasić, zakonom koji utvrđuje nadležnost sudova koji ste usvojili u ovoj istoj skupštini i u najmanju moguću ruku dovodite u zabunu jednog birača koji treba da ostvari svoje biračko pravo, a vi vrlo dobro znate da građani ne mogu da postanu nosioci suverenosti u zemlji ako nemaju mogućnost da biraju i da budu birani.
U ovom slučaju govorimo o građanima Srbije koji nisu ostvarili svoje biračko pravo, odnosno koji su ustanovili da se ne nalaze u biračkom spisku pa moraju da ga ostvare preko suda.
I umesto, gospođo Kolundžija, da u skladu sa promenom Zakona o sudovima koji ste uradili, a moram da podsetim i građane Srbije a i vas sve da ste ukinuli preko 100 osnovnih sudova nekadašnjih opštinskih u Srbiji, da lepo i precizno u zakon stavite da građanin koji nije upisan u birački spisak može u roku od 48 sati da se obrati ne nadležnom nego osnovnom sudu, znači osnovnom na teritoriji na kojoj on ostvaruje svoje biračko pravo.
Vi ste napravili jedan haos, jednu pometnju i ko će sad ovo da razume i kako će onda opštinske izborne komisije, RIK i svi organi za sprovođenje izbornog procesa da shvate šta ste vi ovim hteli da kažete.
Jer, gospođo Kolundžija, možda će opštinska izborna komisija u Crnoj Travi ili u Pirotu, ili u Subotici, Bačkoj Palanci, u Rumi, u Aranđelovcu, eto to su sve mesta gde ne postoje, u stvari u ovom jednom postoji, da, u Pirotu, recimo u Aranđelovcu je ukinut osnovni sud, da protumače da treba za birača koji u roku od 48 sati pokušava da ostvari svoje biračko pravo, da se obrate Vrhovnom kasacionom sudu, Apelacionom ili već ko zna kojem, jer nije precizno navedeno koji je to sud.
Drugi je problem birača koji nisu upisani u birački spisak i to ova vlast od 5. oktobra do danas tendenciozno radi. Mi smo svedoci toga u sredinama u kojima živimo, a naravno i ljudi iz RIK, gde se građani nažalost post festum javljaju RIK i kažu, mi nismo uspeli ni preko suda da ostvarimo svoje biračko pravo.
To naravno nije slučaj u svim gradovima u Srbiji, ni u svim sudovima, samo sada se ne zna koji je to sud, jer ovo nadležni sud ne znači apsolutno ništa. I zato gospođo Kolundžija, nama srpskim radikalima kao i drugim kolegama, nije ni dala pisani odgovor, zašto ne prihvata amandmane jer jednostavno jednu suvislu rečenicu ne može ni da napiše, ni da odgovori, a da ona ima uporište u postojećem zakonu.
Zašto se to dešava? Zašto mladi ljudi koji tek stiču punoletstvo u većini slučajeva nisu upisani u birački spisak? Zašto to nisu ljudi koji se sele iz jednog mesta u drugo, a zaista ažurno prijavljuju svoje mesto boravka lokalnom odeljenju MUP?
Zašto to nisu naši prognani Srbi iz okupirane Republike Srpske Krajine, zašto oni nisu upisani ažurno upisani u birački spisak, pa na desetine hiljada njih čeka da bude upisano.
Inače, sa iskoristim priliku, pošto su oni najviše i pogođeni i stalno se obraćaju preko SRS vlastima da im da mogućnost izbornog prava, i da biraju i da budu birani, da čestitam srpskim Krajišnicima slavu danas, koja će se proslaviti u naselju Busije, gde živi nekoliko desetina hiljada Krajiških Srba.
Što se tiče ljudi koji se ne nalaze u biračkom spisku i onih koji nisu samim tim evidentirani u, kako vi kažete, centralnom biračkom spisku, jedinstvenom, koji ne postoji u Srbiji, to zapamtite jednom, postoji samo izvod iz svake opštine koji se zbira na jednom mestu.
Pa se sećate one afere kada je nestao taj CD jer se ustanovilo da spisak nije ažuran 2003. godine, o tome ću da govorim kada bude bio amandman na član 10. izmene ovog zakona, ali vi ste dokazali ovde krađom mandata srpskim radikalima da ste prekršili i član 52. Ustava, dakle izborno pravo građana koji su glasali za listu SRS dr Vojislav Šešelj.
Prekršili ste sve demokratske postulate načinom na koji se ponašate i ophodite prema opozicionim strankama ovde i šta onda da očekuje jedan prosečan birač, a tek onaj koji tek treba da ostvari svoje biračko pravo, a ne znam, gospođo Kolundžija, vidim da ste u problemu, i te konsultacije ste mogli da obavljate u pauzi, privodite jednog po jednog šefa poslaničkih grupa, a dužni ste da mi date odgovor na ovo pitanje, zašto niste prihvatili ovaj amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupa SRS?