Iskorišćeno devet minuta vremena predsednika poslaničke grupe.        Narodni poslanik Velimir Ilić ima reč.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da razumem poslaničku većinu, šta vi  hoćete ovim zakonom?
Prvo, vi u izbornoj godini, znači, izborna godina je počela 11. maja, ovo vam je četvrta godina od raspisanih izbora koje ste vi dobili i napravili većinu, menjate izborni zakon.
Druga stvar, vi u ovom zakonu definišete mnoge pojmove koji su nama nejasni. Evo, konkretno, kada pričamo o amandmanu koji je tada bio u raspravi, šta ste vi to definisali i kako ste definisali pojam šta je to manje zastupljen pol? Otkud vama taj pojam i ko je manje zastupljen pol u Srbiji? Pa, muškarci su manje zastupljen pol u Srbiji. Preko 51% žena živi u Srbiji. Znači, muškaraca ima 48 zarez nešto posto. Prema tome, muškarci su manje zastupljen pol u našoj državi.
Vi sada definišete manje zastupljen pol. Gde? U parlamentu. Još nisu bili izbori. Pitanje je ko će biti i kakav će biti odnos snaga. Vi ste jednostavno počeli sada da pravite, evo, iz diskusija se vidi, raznorazne kombinacije koje ne daju garanciju bez određenih amandmana da će biti stvarno u parlamentu jedna trećina, odnosno svaka treća na listi da bude žena.
Šta će se dogoditi? Naravno, oni koji postanu ministri i koju uđu na raznorazne funkcije, povuku se, ako ide sledeći sa liste, može taj odnos drastično da se promeni.
Evo, primer Nove Srbije, o čemu je ovde bilo govora. Mi sada imamo u parlamentu 33% žena. Realno, znači, ne na listi, nego u parlamentu. Gde ste vi? Koja je vaša cifra? Gde ste u Vladi? U Vladi treba da imate šest-sedam ministara žena, gospodo. Koliko imate? Dve žene imate.
Oterali ste iz Vlade najbolju ministarku koja nije dala da se krši zakon, Dianu Dragutinović. Po meni, ja sam iz opozicije, gospođa Dragutinović, mi smo ovde vodili žestoke rasprave, ali je bila jedna vrlo korektna ministarka koja nije davala da se nešto veštački održava i da se krši zakon i stopirala mnoge projekte koji nisu imali pokriće.
Prema tome, koliko vam je direktora javnih preduzeća žena? Nijedna, gospodo, nijedna. Dajte jedno javno preduzeće gde je direktor žena. Nemate nijedno. Ovo je sve jedna priča prazna koju vi nama pričate, a sutra ćete to poremetiti. Ovo jedino poštuje opozicija, što se i vidi, i poštovaće.
Vi, gospodo iz vladajuće koalicije, morate debelo da razmislite šta je vaš cilj. Da li nešto da pravite čisto da bi pokazali prividnu neku demokratiju ili da napravite nešto da to stvarno bude dobro.
Zato nije ni dobro ovo da se po rednom broju imenuju poslanici. Protiv toga sam se borio i na radnoj grupi, i na kolegijumu i ovde u parlamentu, i to nije u redu. To nije tražila od nas EU. To je nešto što je predložila naša Vlada da će prihvatiti u onom paketu koji je dala EU. To uopšte nije traženo od EU.
Logično je da ovaj amandman o kome je reč bude prihvaćen, jer onda će se i jasno definisati, ako je svaka treća žena na listi i logično je da ako žena ode sa liste na neku funkciju da je zameni sledeća sa liste, ali žena, a ne da bude redni broj koji će doći. Doći će muškarac, pa ćemo tako jednu po jednu eliminisati i doći ćemo u parlamentu u vrlo neugodnu situaciju koja neće biti dobra.
Da ne pričam o motivu na izborima za pravljenje dobrih rezultata, gde će sve stranke imati veliki problem. Naravno, vi iz vladajuće koalicije ćete, kao i obično, izraditi birače, pa ćete reći – dobro, svi ćete vi biti zadovoljeni, ovaj dvestoti će ući u parlament jer ćemo mi dobiti vlast, pa će biti poslanici, pa gradonačelnici, pa sekretari državni, pa pomoćnici i sve ćete to nabrojati. Tako ćete ljude nekako pridobiti da ćete uraditi neku pravu stvar i da se svi nadaju.
Ali, činjenice pokazuju da ćete vi izgubiti izbore, gospodo. To je evidentno. Nemojte sad pričati priče. Vidim da sada vaši poslanici komentarišu – da mi uđemo u vlast, pa će onda pola njih otići na raznorazne funkcije, a onda će ona druga polovina doći do začelja i svi će biti u nadi da će postati poslanici. Nije to tačno. Vi ćete sigurno u idućem mandatu biti opozicija. To stoji.
E, sad ćete ući u velike probleme. Imaćete na listi sadašnje ministre, gradonačelnike koji će sutra posle izbora izgubiti vlast. Nećete moći nikako da ih dovedete u parlament jer ste sami im zatvorili vrata. Poslanik ne može postati, dok je još ministar, dok se ne konstituiše vlada. Kada se konstituiše vlada, ne možete ga promeniti nikada. Ne možete mu naći mesto kako da uđe u parlament.
Prema tome, vi ste ovde imali izuzetno dobrih predloga, dobrih amandmana, ali vi nećete da ih usvajate, već tvrdoglavo terate ono što ste zacrtali, da to progurate, bez ikakvog pokrića. Zato će nastati problemi posle izbora.
Zato je bilo najpametnije da ovaj zakon povučete, u izbornoj godini se nikad ne menja izborni zakon, i da ovo sve sklonite, da uđete regularno u ustavnu proceduru promena da bi to sve bilo u redu i da, naravno, za sledeće neke izbore koji dođu posle ovih izbora pripremite čestito i pošteno zakone, da Vlada u punom mandatu stavi na dnevni red, da sledeći parlament u punom mandatu to izglasa, da se promeni izborni zakon i da se ima vreme za pripreme za neke od narednih izbora. Ali, vi to uporno nećete. Zato ne vredi što vas mi iz opozicije upozoravamo.
Gospodo iz vladajuće koalicije, još jednom želim da vam ponovim – vi ćete sigurno u narednim izborima biti opozicija i razmotrite svoju poziciju. Vi sami radite sad protiv sebe, računajući da ćete opstati, da ćete dobiti vlast, a to ne pokazuje nijedna činjenica danas.
Naravno, neki od vas će biti možda, ali mali deo, što se i sada nagoveštava, ali većinski deo će biti opoziciono nastrojen i sedećete u ovom parlamentu i proklinjati što ste mnoge zakone doneli kao vlast, koji će vam se obiti o glavu. Shvatite onu narodnu – ko drugome jamu kopa, sam u nju pada.
Prema tome, to će tako i biti i stvarno vas molim da povučete ovaj zakon i da ne radite ovo što radite u izbornoj godini, jer ovo je izborna godina, 11. maja je počela izborna godina, znači, ne predizborna nego izborna godina za sledeće izbore. Kada će biti? Nije bitno, mesec, dva, tri, tamo-ovamo, ali mi smo sada u izbornoj godini i vi to zaboravljate.
Nemojte sada juriti veštice, nemojte sad praviti progone, nemojte sada raditi mnoge gluposti koje radite, koncentrišite se. U izbornoj godini se podnose rezultati vašeg trogodišnjeg rada.
U izbornoj godini mora da izađete sa projektima i programima koje ste uradili. Nemojte nagoveštavati šta će biti za tri godine. Za tri godine će neko drugi to sve prezentirati, raditi, brinuti se o tome. A ovo, za ove tri godine što ste uradili, vi sada o tome pričajte. Ali, pošto tu nemate neku priču, vi sada pričate šta će biti 2013, 2014, 2015. i čak ste dogurali do 2020. godine. Vi daleko dobaciste.
Kako mislite? Kakve vi veze imate sa 2020. godinom. Nemate nikakve veze. Vi sada objašnjavate nama šta će biti? Kažete da se nije mnogo radilo u ovom periodu, ali zato ste stvorili uslove da do 2020. se uradi mnogo. Molim vas lepo, to je smešna priča. Vi ste u izbornoj kampanji zacrtali određene datume, definisali određene projekte, postavili određene rokove i nijedan rok niste ispoštovali.
Očekivao sam 2010. godine 200.000 automobila. To je vaš program i izvoz na rusko tržište. Projekat je propao. Propao, a vi to nećete da kažete. Sad izlazite sa drugim projektom, trećim projektom, četvrtim projektom i sve ste izgleda izmašili i postali ste smešni. Sada, naravno, vi pričate šta je to moglo da bude, šta se dogodilo i šta će biti za sedam, osam, devet, deset godina.
Prema tome, niste bili sposobni da nas 2013. uvedete u EU, a obećali ste i to vam je veliki minus. Niste uspeli da postanemo ni kandidati. Nešto lovite da napravite neki dil, kandidati, ali da ne počnu pregovori, nešto tobože na nekoj listi čekanja, nešto kombinujete, da bi poboljšali poziciju, ali to je providno.
Sada idete sa izbornim zakonom, objašnjavajući da ćete promenom izbornog zakona nešto učiniti da poboljšate svoju poziciju. Lepo imate vašeg poslanika, koji predlaže pametan amandman, da jasno definišemo poziciju određene strukture, koja će se pojaviti na izborima i vi to nećete, nego hoćete da ostane otvoreno i da onda izigravate i ovo što je bilo neminovno da se uradi. Pokažite na delu da ste nešto definisali jasno, glasno i precizno. Svugde ste neodređeni.
Predlagao sam ovde već mesecima, usvojte ljudi rebalans budžeta, nemojte da radite napamet, možda vas zakače neki vanredni izbori, bez rebalansa ste radili i nećete imati parlament da vam to prihvati, nastradaćete. Ne može da bude nedefinisan budžet, mi smo ga ovde usvojili. Zakon o budžetu niko ne poštuje. Radite bukvalno šta hoćete.
E sad menjate izborni zakon, uvodite nas u jedno priču novu, punu nade za određenu kategoriju glasačkog tela, ali opet nedefinisanu. Dajte nešto izdefinišite. Hajde, kada izađemo iz ovog parlamenta, iz ovog saziva da kažemo, nešto smo definisali i to je tako i tačka.
Ako ste doneli Zakon o informisanju, stanite iza njega, loš, vi ste ga doneli, da bi zaštitili određenog vašeg lidera. Ako ste doneli Zakon o borbi protiv korupcije, vi ste ga definisali, upropastili, izopačili, unakazili i naravno, ne možete ništa da učinite sad jer bukvalno niko ne poštuje Ustav, radite šta god hoćete.
I sad kršite Ustav, nemojte se pokrivati rečima, sad je rekao Ustavni sud, sutra će neko da vas pita i protumači drugačije. I zato bar prihvatite pametne amandmane vaših iz koalicije, koji vam predlažu da određene pozicije definišete jasno i glasno.
Jednostavno još jednom želim da podvučem na kraju, nemojte se nadati da ćete biti idući put vlast. Rezultati su vam toliko loši da ćete sigurno biti opozicija. I ono što uradite sad u ovoj izbornoj godini, napravite korektno, jasno i glasno. Nemojte ulaziti u raznorazne avanture koje ništa nisu definisale.
Mi znamo da vi imate unutrašnja trvenja, probleme, prijave. Sramota je, vi dolazite kod nas iz opozicije i dajete nam papire da napadamo vaše koalicione partnere. Mi to nećemo da radimo. Prema tome, razmislite malo o tome. Nemojte da o tome načnem priču i da počnemo da pričamo. Vi dolazite sa papirima i gurate nam.

Reč ima potpredsednica Skupštine gospođica Nataša Jovanović.

Gospodine Novakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da je ovaj amandman koleginice Jerkov skrenuo pažnju sa suštine ovog zakona, koji je suspendovao demokratske procese u Srbiji i ukidanjem ostavki, zatvaranjem lista, i SRS je tako izričito protiv ovakvog načina promene izbornog zakona.
S druge strane, ovo sada dok mi govorimo i dok je trajala ova rasprava, stigla nam je ispravka amandmana gospodina Čolakovića. Čujemo i u skupštinskim kuloarima da se opet vodi nekakva rasprava, znači vi ćete ipak uspeti da sakupite dovoljan broj poslanika da izglasate ovaj zakon koji vam diktira EU, a i nekakva Venecijanska komisija, ali stvarno moram da se vratim na suštinu ove priče o jednakim mogućnostima i o ulozi žena u srpskoj politici zato što sam srpski radikal i zato što pripadam stranci koja je od početka, dakle, uvođenja višestranačja u Srbiji promovisala takvu mogućnost bez obzira na kvote, bez obzira na 25-30% jer smo to i na delu pokazivali.
Da je ista konfuzija bila kod vas i da se vi samo deklarativno zalažete za to, pa zato i nemate bar znam u Šumadiji u vašim opštinskim organizacijama sve stranke koje su na vlasti, uopšte nemate ni žene aktiviste, ni u rukovodstvu tih odbora, niti na glavnim funkcijama. To je zbog toga što vi žene tretirate kao manje zastupljeni pol u kategoriji jedne cifre.
Vi to treba da uključite u zakon kako vam je stigao diktat, a u stvarnom, u suštinskom vašem političkom životu i u radu, počev od lidera vaših stranaka, preko svih u vašim hijerarhijama, vi se za to ne borite. Pravo da vam kažem, pošto je veći broj upisanih birača žena u Srbiji, stalno ih pozivam, kao i sve druge koleginice i kolege, da ne glasaju za vas i vašu politiku. Zašto?
Doveli ste Srbiju na ivicu bede i siromaštva. Danas je veći broj gladnih, i žena i dece i njihovih muževa i sinova. Isterali ste ih sa posla, tajkunima prodali budzašto firme u kojima su radili. Pogledajte kakvo nam je školstvo, kakvo nam je zdravstvo, pogledajte kakva je situacija u svim segmentima društvenog života. Pa, normalno je da ne treba ni da budu motivisane i da idu vašim tim putem EU i da glasaju za vaše stranke.
A, zašto se to dešava i zašto je proces takav pozitivan, bez tih kvota i bez tih rasprava oko toga da li treba ovoliko ili onoliko, prisutan u SRS. Moram da vas podsetim, izašla je gospođa Čomić, vi tada niste bili poslanik gospodine Novakoviću, ali jeste gospođa Kolundžija, doduše u Čovićevoj stranci, ali nema veze, kada je bilo 176 poslanika DOS-a, dakle, posle petooktobarskog puča. Mogli set da uradite šta hoćete.
Politički sam učenik dr Vojislava Šešelja, pa vam ponavljam jedan deo onoga što vam je on rekao tada, te davne 2002. godine – kako je došlo do toga uopšte da se nađe bar jedan deo mogućnosti da žene budu i na listi i da budu izabrane za odbornike.
Amandman tadašnje vaše koleginice iz tog vašeg DOS-ovskog konglomerata, Leile Ruždić, nije htela da prihvati poslanička većina i onda je predsednik naše stranke dr Vojislav Šešelj izašao za govornicu i rekao da to SRS ne radi zbog toga, iz istih pobuda kao vi da biste namirili tamo neki broj, nego zbog činjenice da mi želimo našom ideologijom i politikom koju promovišemo, kao što to činimo ja i moje kolege i braća i sestre srpski radikali ovde, svuda i na svakom mestu, da pridobijemo što veći broj manje zastupljenog pola, a to su žene u Srbiji, da budu motivisane, da se uključe u politički život i da daju svoj doprinos.
Kako mi to radimo, da bih vas naučila nečemu, pošto očigledno imate problem, i kod vas se sve svodi na cifre i na brojke i ne možete oko toga da se usaglasite; i bez obaveze zakona, naravno, vi znate da smo mi jedina politička stranka u Srbiji koja, državotvorna i zaista, deluje u kontekstu ideologije srpskog nacionalizma i svih pozitivnih vrednosti srpskog društva, mi smo se rukovodili time i krenuli smo od toga da treba da motivišemo i muškarce i žene podjednako da priđu i da pristupe našoj borbi protiv ovakvog režima.
Protiv globalizacije, protiv EU, protiv NATO, a na lokalnim nivoima i u sredinama, ne samo da budu ikebane na listama za odbornike, već da aktivno učestvuju u političkom životu stranke, u jednoj Rači, u Lapovu, Surdulici, gde god u manjim sredinama, i da se aktivno bave ovim što mi ovde zastupamo sa najvišeg zakonodavnog nivoa.
Mi nemamo nikakvu obavezu u Statutu SRS da prilikom izbora 10 članova, koje bira godišnja skupština opštinske organizacije na mandatni period od godinu dana, izaberemo najmanje jednu trećinu žena, ali u svakom opštinskom odboru srpskih radikala u Srbiji, među tih 10 članova, koje bira najviši organ opštinska skupština, najmanje je tri žene, a evo u Kruševcu smo imali slučaj sa ogromnim brojem izabranih odbornika, čak preko te kvote koju ste vi propisali. Znači, nije problem u tome.
Inače, izuzetno je teška situacija za sve, i ne možete da gledate sada da žene mnogo lošije i teže žive. I njihovi muževi, znate, kako je njima kada su posle 20 ili 30 godina ostali bez posla, ne mogu da školuju decu, niti su za penziju, isterali ih sa ovog ZZO-a iz Kragujevca, ili u drugim gradovima, kako su već smišljali da se ratosiljaju tih ljudi.
Molim vas, ovde je suština u tome da mi menjamo društvo, bez obzira na to da li smo žene ili muškarci, da se borimo protiv svakog zla koje vi promovišete, a najveće zlo je to što želite Srbiju i što srljate u EU, koja vam uništava privredu, koja nam otima našu južnu srpsku pokrajinu i koja čini sve da danas deca u Srbiji, i buduće majke i one koje to već jesu, teško žive i da ne vide svoju perspektivu.
Zbog toga sam i zahvalna svojim kolegama i poslaničkoj grupi, a pre svega našem predsedniku koji je prvi promovisao to da ne treba da bude nikakvih kvota, već da se borimo za ono što je naša ideologija i što je naš pravac za bolju budućnost Srbije, i pre svega sam zahvalna građanima Srbije, koji razumeju ove naše jasne poruke, a ne razumeju i neće razumeti, budite sigurni, na sledećim izborima da prihvataju to da po diktatu zapadnih moćnika radite sve ovo i na ovakav način uništavate i unižavate demokratske procese u Srbiji.

Reč ima potpredsednica Skupštine, narodna poslanica gospođa Gordana Čomić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispunjavajući svoje obećanje dato u debati u raspravi u načelu o Predlogu izmena i dopuna Zakona o izboru narodnih poslanika, kada sam govorila u prilog podršci amandmana svojih koleginica, danas hoću da ponovim da je amandman koji predviđa da na izbornim listama, pa tada po redosledu i u sazivu budućeg sastava NSRS, bude svaka treća žena, odnosno svaki treći kandidat manje zastupljenog pola.
Bilo je danas zadovoljstvo biti u ovoj sali, bilo je zadovoljstvo i predsedavati i slušati sve moje kolege i koleginice, zbog toga što je bilo sasvim jasno da imamo svest o kakvoj se važnoj temi radi, kada naizgled samo malena izmena, predviđena za redosled na listama, ne svaka četvrta, ne dve u 10, nego svaka treća, odnosno tri u 10 mandata, dakle, bilo je zadovoljstvo slušati koliko zaista osećamo da je u pitanju važna stvar.
Zašto je važna? Zato što je u pitanju osvajanje slobode. Onaj ko se reši da se bavi parlamentarizmom, onaj ko reši da sobom nosi hiljade glasova drugih, koji ne mogu na mesta gde se odlučuje, taj nepogrešivo oseti kada je važno tu slobodu osvojiti, koliko je teško osvojiti slobodu i koliko je važno glasno govoriti da se sloboda osvaja, a ne zaslužuje, da se sloboda osvaja, a ne daje.
Amandman naših koleginica je osvajanje te malene crtice slobode, između dve narodne poslanice među 10 poslanika, u tri narodne poslanice među 10 poslanika.
Zašto je to tako teško? Zašto je tako važno argumentovati da je svejedno i da ćemo mi iovako ionako izabrati bar tri od 10 ili možda četiri od 10, i zašto je tako teško objasniti, a zašto nas već nema tri narodne poslanice u 10 ili zašto nas nema pet u 10?
Zato što je to žensko osvajanje slobode, zato što tek stotinak godina žene zajedničkim naporima bore za sebe pravo glasa, a tek dvadesetak godina zajedničkim naporom pokušavaju da izbore za sebe pravo na reprezentativnost na mestima odlučivanja.
Zašto je to osvajanje slobode? Zato što u niti svake ideje da žena treba da bude ravnomerno zastupljena na mestima gde se odlučuje nije borba za moć i nije borba za podelu moći, nego borba za podelu odgovornosti.
Talentovani političari to razumeju. Predsedavala sam sednicom Skupštine kada je narodni poslanik Vojislav Šešelj podneo amandman o 30%. Da li je razumeo ideju ne znam, da li je razumeo cilj ne znam, ali da je razumeo da je osvajanje slobode važno i za druge, to sigurno znam i to razumemo svi u ovoj sali.
Jedini problem koji se pojavio jeste, kako da mi iz opozicije koji imamo legitimitet i legalitet, u odluci da ne prisustvujemo glasanjima na sednici Narodne skupštine u danu za glasanje, kako da ipak budemo prisutni u danu za glasanje, a da ne ugrozimo svoje prethodne odluke, mi smo opozicija, mi ne učestvujemo u glasanju, mada je to teško da se razume, ali je legalno i legitimno, i zato postoji znanje i veština za osvajanje slobode.
Mi ćemo vam javiti dovoljno vremena da budete tu, dovoljno vremena da samo utrošite svoju poslaničku energiju i volju, tako očito danas viđenu u ovoj sali, da glasate za amandman narodnih poslanica Aleksandre Jerkov i Olene Papuge, i da time pokažemo zajedno da je osvajanje slobode nekada i učiniti nešto protiv uobičajene rutine i uobičajene strategije kad si opoziciona stranka, kao što ću ja u ime osvajanja slobode, sasvim sigurno, prva glasati za amandman narodnih poslanica Aleksandre Jerkov i Olene Papuge. Hvala vam.

Hvala, gospođo Čomić.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović. Reč ima gospodin Zoran Krasić.

Gospodine Novakoviću, ne znam gde se nalazim, prosto sam zbunjen. Nego, da krenemo redom. Mnogo lepo, znate, ali ne ulazi na usta nikako, pa slaba vajda.
O čemu se radi? Gospodin Milovan Radovanović je podneo amandman na član 40a i tražio je da se na kraju rečenice dodaju reči "u roku od 48 časova". Šta to znači?
Ako podnosilac izborne liste ne bude poštovao ono što je napisano u stavu 1, e sad, šta piše u stavu 1, to gospodine Novakoviću niko živi ne zna, da li je to na svaka četiri po jedan, da li na svaka tri po jedan, da li neka druga matematika, to još ne znamo, ali se kaže – ukoliko se ne poštuje ono u stavu 1, šta je, nek nam bog pomogne, RIK će pozvati podnosioca izborne liste da otkloni nedostatke, ono što je napisano u stavu 1, a da nam bog pomogne, ne znamo šta piše ni tamo.
Ovde je samo zaboravljen rok u kome taj podnosilac izborne liste treba da ispravi te greške. Milovan Radovanović je napisao da taj rok bude 48 sati.
Pošto ove naše propise pišu dunsteri, pojma ljudi nemaju o ovoj oblasti, kao što nam je Zakon o finansiranju političkih stranaka pisao Božidar Đelić sa Aleksandrom Drecun, dobro smo preživeli ovih sedam-osam godina, šta sve tamo od nebuloza ima, bože me sačuvaj, znači, nešto piše u 1. stavu, ali mi ne znamo šta piše.
Gospodine Novakoviću, pravo svakog narodnog poslanika jeste da podnosi amandman, ali kada mala dobro organizovana grupa od 108 poslanika, počinje se sa Agatonovićem i završava se na kraju sa Esadom Džudževićem, napiše predlog izmena i dopuna zakona, tu se nalazi i Aleksandra Jerkov, onda oni podnesu amandman na svoj predlog zakona i mi još ne znamo da li je predlagač usvojio.
Čekajte, oko čega ste se vi usaglasili kada ste pisali predlog? Ko je vama pisao predlog? Da vam neko nije podmetnuo ovo? Onda Ružić ubaci nešto, da niko i ne zna za amandman, pa čujemo da je taj amandman prihvaćen. Onda Momo Čolaković trguje malo. Vidimo, izgleda, i njegov amandman će biti.
Čekajte, da li ste vi svesni šta ste potpisivali? Kad ste vi bili pravi: kad ste potpisivali predlog izmena i dopuna zakona ili ste pravi kada pišete amandmane? Ili je ovo dogovor da se vlasi ne dosete? Znamo mi za te vaše taktike i puštamo vas da potonete skroz.
Samo da vas podsetim, pošto se već priča o nekim procentima, jedna preporuka koja je bila samo preporuka, kao politička deklaracija koja treba da bude putokaz kako da se ostvare neke težnje, neko je takođe pod pritiskom iz inostranstva shvatio da to treba da bude norma, i tako je došla norma.
Kada preporuka postane norma, onda imamo glupost i varijacije na temu glupost. Onda se izvlači zaključak o nekom redosledu koji je Sveto pismo. Redosled nikada nije bio Sveto pismo, nego je taj redosled poštovan samo u slučaju kada politička stranka ne želi da iskoristi svoje ovlašćenje, da odredi kome treba da pripadne mandat sa njene izborne liste. Onda je važio automatizam.
Vidite koliko je to besmisleno kada bude svaki četvrti jedan iz manje prisutnog pola, svaki treći i jedan iz manje prisutnog pola. Ko zna na kraju šta će da ispadne?
Onda manje prisutan pol preskače. Onda, koji ste đavo pravili listu? Šta liste obavezuje? Kod vas je sve pozitivna diskriminacija. Znate šta je osnova za pozitivnu diskriminaciju: šta odgovara Nadi? Što je Nada kriterijum, objasnite mi molim vas?
Što bi Venecijanska komisija bila kriterijum? Venecijanska komisija se ograđuje, ona kaže – aman ljudi, to su naše preporuke, možda i mi pogrešimo. Ne, vi odmah idete sa etiketama.
Danas pričamo o apsolutno perifernim stvarima, a zaobilazi se glavna stvar, a doći ćemo vrlo brzo do te glavne stvari. Član 102. stav 2. Ustava Republike Srbije, nemate pravo ni 126, ni 130, ni 250, da kršite odredbu člana 102. stav 2. Ustava Republike Srbije.
Vi sve pristajete da uradite, samo se pravite slepi, ne znate da ta norma postoji. Pravite se malo više slepi nego onaj Ustavni sud sa Bosom Nenadić, ona zaboravila na to. Ona se poziva na neki Evropski sud za ljudska prava, pa tamo izvlači kvadratni koren iz tri rečenice, iz dve odluke, gde se prave neke insinuacije i od toga se pravi međunarodni standard.
Pa gde je taj međunarodni standard? Morali ste da priznate u vašem predlogu zakona da ne postoji obaveza usaglašavanja sa međunarodnim standardom, jer međunarodni standard ne postoji.
Šta nas zamlaćujete ovde, bre, ljudi? Znamo šta je, oćete da pokradete izbore, bre. Luka Beograd mora da calne, Ušće mora da calne, svi moraju da calnu da imate dobru propagandu i morate da imate apsolutnu kontrolu, od biračkog mesta preko medija. Zašto? Ne sme da propadne put u EU, iako je to samoubistvo.
Malopre sam slušao ove gospođe ovde, samo što se nisam rasplakao. Izvinite molim vas, poštovane koleginice, valjda ste i vi neke reklame da se žene bave politikom. Sudeći po Gordani Čomić, teško da je to reklama ženama da se bave politikom.

Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Bajram Šehović. Da li neko želi reč? (Da) Gospodine Šehoviću, izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, na član 9. Predloga zakona o izboru narodnih poslanika podneo sam amandman, čije se rešenje odnosi na minimalan broj potrebnih potpisa za prijavljivanje izborne liste. Citiraću svoj amandman – izborna lista koju podnosi politička stranka nacionalne manjine utvrđena je kad je svojim potpisima podrži najmanje 1000 birača.
Ovim amandmanom menja se član 9. Predloga zakona tako što se u članu 43. zakona posle stava 1. dodaje novi stav kojim se utvrđuje potreban broj potpisa birača za podršku, odnosno potvrđivanje izborne liste koju podnosi stranka nacionalne manjine, čime se vrši ujednačavanje sa brojem koji je potreban za osnivanje političke stranke nacionalne manjine.
Prema Zakonu o političkim strankama predviđeno je da politička stranka nacionalne manjine, da bi se registrovala, potrebno je da je podrži hiljadu potpisa, a za stranku koja ne predstavlja nacionalnu manjinu predviđeno je 10 hiljada potpisa. Ovim zakonom o političkim strankama predviđena je pozitivna diskriminacija pripadnika nacionalnih manjina, da bi oni mogli pod određenim olakšavajućim uslovima da učestvuju u političkom životu ove države.
Svojim amandmanom želim da uspostavim određenu vrstu analogije sa izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, na taj način što, kao što je predviđeno Zakonom o političkim strankama, da se olakša učešće pripadnika manjina u političkom životu, tako da se i olakša učešće pripadnika manjina na izborima. Prihvatanjem ovog amandmana mi ćemo olakšati i time motivisati učešće pripadnika manjina u političkom životu, na taj način što ćemo im omogućiti da sa hiljadu potpisa birača učestvuju u političkom životu.
Svoj amandman ću da potkrepim jednim primerom. Ako je, npr, za izbornu listu koja predstavlja nacionalnu manjinu potreban prirodni prag, odnosno u praksi 14-15 hiljada potpisa, u zavisnosti od izlaznosti, a prema važećem zakonu je potrebno 10 hiljada potpisa da bi se određena izborna lista prijavila za učešće na izborima. Znači, odnos broja potrebnih glasova za osvajanje mandata je 1,5 puta veći, dakle, 15 hiljada glasova za osvajanje jednog mandata, a 10 hiljada potpisa za učešće na izborima.
Kada uporedimo političku stranku koja je na ivici cenzusa, odnosno koja je prošla cenzus, koja je osvojila 5% glasova od izašlih plus jedan, u našim uslovima to obično iznosi oko 180 hiljada glasova, a kada se ovaj odnos potrebnog broja glasova političke stranke koja je ušla u parlament, dakle, osvojila cenzus, uporedi sa potrebnim brojem potpisa za učešće na izborima, odnosno da im izborna lista bude utvrđena, dobijemo količnik 18. Znači, potrebno je da osvoji 18 puta više glasova nego što je potrebno potpisa.
Složićete se sa time da ako određena politička stranka ima uporište u svom biračkom telu, mnogo je lakše dobiti 15 hiljada glasova birača nego što je potrebno overiti 10 hiljada potpisa. Iz tog predloga bih se pozvao i na Ustav Republike Srbije, koji kaže u oblasti koja reguliše ljudska i manjinska prava, da se pripadnicima nacionalnih manjina ima obezbediti proporcionalno učešće, odnosno odgovarajuća zastupljenost u predstavničkim telima.
Prihvatanjem ovog amandmana mislim da ćemo obezbediti da se ispoštuje odredba Ustava a, s druge strane, mislim da ovo nije na štetu nijedne političke stranke, niti na štetu bilo koje političke stranke koja zastupa interese nacionalnih manjina.
Još jednu stvar da vam kažem, Republika Srbija je donela dosta zakona iz sektora ljudskih i manjinskih prava. Mislim da je ona u ovoj oblasti jedna od država koja je među prvima u regionu i to je dobro. S druge strane, implementacija ovih zakona koji tretiraju oblast ljudskih i manjinskih prava je vrlo loša i tu imamo veliku nesrazmeru.
To hoću da kažem i ovim amandmanom. Zakonom o političkim strankama omogućavamo pripadnicima nacionalnih manjina da na jedan laganiji način učestvuju u političkom životu a, s druge strane, kad pripadnici nacionalnih manjina učestvuju na izborima, što je finale jedne političke aktivnosti, mi im otežavamo učešće time što im tražimo 10 hiljada potpisa.