Dame i gospodo narodni poslanici, osnovna slabost ovog predloga zakona jeste u tome što je on suprotan Ustavu RS i zaista je neshvatljivo da predlagači umesto da se potrude da Zakon o izboru narodnih poslanika usklade sa Ustavom, pre svega sa članom 102, oni su dali sve od sebe da zakon bude kompatibilan sa nekakvim mišljenjem nekakve Venecijanske komisije Saveta Evrope.
Ovde se postavlja jedno elementarno pitanje: da li Ustav Republike Srbije važi ili ne važi? Ako ne važi, to znači da on uopšte ne važi ni u jednoj situaciji, a ako važi, onda on važi za sve građane Republike Srbije i za sve političke stranke.
Godine 2006, prosto moram da podsetim građane, pošto su narodni poslanici vladajuće koalicije to izgleda zaboravili, te 2006. godine Ustav Republike Srbije nije pao s neba i nije bio oktroisan ni od koga. Ustav Republike Srbije je donet konsenzusom svih relevantnih političkih stranaka i SRS, i DS, i DSS, i SPS-JS, i svih drugih političkih stranaka. I sve političke stranke su se saglasile da Ustav Srbije glasi onako kao što sada glasi, uključujući i član 102.
U međuvremenu neke političke stranke, odnosno neki političari su okrenuli ćurak naopako, pa su shvatili da izgleda Ustav Srbije nije dobar, ali onda nemaju političke hrabrosti da promene Ustav, nego Ustav Srbije suspenduju, odnosno ukidaju pojedine njegove odredbe zakonima, opštim pravnim aktima koji su niže pravne snage od Ustava.
Takođe, moram da podsetim građane Republike Srbije – čovek koji je najviše zastupao i najsrčanije branio formulaciju iz člana 102. Ustava Republike Srbije bio je upravo Tomislav Nikolić. On je javno govorio, o tome imate stenografske beleške, izjave u medijima, sa konferencije za novinare, imate zakletvu u crkvi, kao što kaže gospodin Nemanja Šarović – ukoliko u Ustav Srbije ne uđe formulacija iz člana 102. SRS za to neće glasati.
I ne bi bilo Ustava Republike Srbije da ga SRS nije podržala jer su mnoge političke stranke koje su na rečima bile za Ustav faktički vršile bojkot referenduma koji je održan krajem oktobra 2006. godine.
Dve godine posle toga, čovek koji je najviše napadao, koji je u praksi prekršio član 102. Ustava i koji se zaista bavio, kao što kaže Nemanja Šarović, političkom prostitucijom, on je uveo tu praksu da član 102. Ustava ne važi. Ovo što vi sada, gospodo iz DS radite, ovo je skrivena retroaktivnost.
Vi naknadno pokušavate da legalizujete krađu mandata. Godine 2008. se desila krađa mandata, vi 2011. godine donosite zakon kojim suspendujete pravo narodnih poslanika, građana Republike Srbije, da svoje mandate stave na raspolaganje političkim strankama koje su ih i predložile kao kandidate za narodne poslanike.
To radite pre svega iz niskih pobuda, da bi ste legalizovali krađu, jer te 2008. godine desila se krađa. Sa stanovišta SRS podjednako je društveno opasno krasti mandate, krasti narodni novac, otimati ženama tašne na pijaci, zlatni escajg itd, sve je to krađa. Vi sada jednu vrstu krađe, političku krađu, pokušavate da legalizujete time što suspendujete član 102. Ustava RS.
Postavlja se jedno elementarno pitanje, šta će se desiti sutra kada građani glasaju za Aleksandra Martinovića, kao kandidata SRS, i on uđe u parlament kao kandidat SRS, kao njen poslanik, i onda on kaže, e sada se odričem programskih opredeljenja SRS, sada sam za EU, sada sam za to da se izruči Ratko Mladić, sada sam za to da ostane statut Vojvodine, sada sam za to da se prihvati politička realnost na KiM.
Ko je tu izigran? Pa građani. Za koga glasaju građani na izborima? To je ono što vi iz DS ili ne razumete ili nećete da razumete. Građani se ne opredeljuju za pojedince, u sistemu kada imate proporcionalni izborni sistem i Srbiju kao jednu izbornu jedinicu, pa građanin po definiciji se ne opredeljuje za pojedinca, opredeljuje se za političku stranku, koja je na izbore izašla sa svojim političkim programom.
Građani se opredeljuju za određene politike, i mi ovde, mi smo poimenični narodni poslanici koji ne zastupaju sami sebe, svoje roditelje, svoj komšiluk, svoju decu, babe i dede, nego zastupamo određene politike, određeni pogled na svet. I moral nas obavezuje, a i Ustav nas obavezuje, ali vi to pokušavate da bacite pod noge, da zastupam istu politiku kao i kada sam ušao u parlament, inače je falsifikovana izborna volja građana, inače su građani prevareni. Poslali su me u parlament ubeđeni da ću da zastupam jednu politiku, a kada sam dobio mandat sada zastupam neku drugu politiku.
Kako je moguće 2008. godine čovek pogine u Beogradu zato što se protivi hapšenju Radovana Karadžića, a dve godine kasnije, čovek mrtav ladan kaže, za to sam da se isporuči Ratko Mladić. I sada takav čovek, navodno treba da brine o interesima moje dece, vaše dece, da im obezbedi osmeh na licima, da im obezbedi radna mesta, čovek za koga ljudski život ne znači ništa i vi sve to legalizujete.
Vi sada sve to banalizujete, nema veze što piše u Ustavu, rekli su nam iz Venecijanske komisije, rekli nam ovi iz Ustavnog suda, koji su do juče bili pravnici u zemljoradničkim zadrugama, a sada avanzovali da budu sudije Ustavnog suda i sve to nema veze.
Sada se postavlja pitanje, ko će vas iskreno da ceni u toj EU? Vi ste Zakonom o izboru narodnih poslanika morali da uradite najmanje dve stvari, da propišete uslove pod kojima je narodni poslanik slobodan da svoj mandat stavi na raspolaganje političkoj stranci i to vam je bila obaveza iz Ustava, to nije vaše subjektivno pravo, to je vaša obaveza.
Druga stvar, Zakonom o izboru narodnih poslanika morali ste da propišete kako se vodi izborna kampanja. Mene baš zanima šta misli Venecijanska komisija o tome što DS, što SNS na izborima glasove dobijaju tako što daju novac, mobilne telefone, kineske patike, brašno, šećer, ulje, paštete, štapove za pecanje, naočare, ne znam da li sam zaboravio neki prehrambeni ili neki drugi trgovinski artikal.
Gde se u EU tako zarađuju glasovi? U Francuskoj, Velikoj Britaniji, u Nemačkoj, u Italiji, Španiji, gde? Nigde, sem u Srbiji i sada vam to ne smeta, a smeta vam što su narodni poslanici slobodni da svoj mandat stave na raspolaganje svojim političkim strankama. Pa što ne ukinete tu pogubnu praksu da zloupotrebljavate, da ponižavate građane Srbije na taj način.
U Odžacima ste imali primer, to sam video svojim očima, da ste Romima, a to su isto radili ovi izdajnici koji su napustili SRS, dobićete paketić koji ima nekih pet kilograma živežnih namirnica, tako što ti dam mobilni telefon, ti uđeš u kabinu za glasanje i moraš mobilnim telefonom da snimiš za koga si glasao i tek kada mi pokažeš fotografiju dobiješ taj paketić.
Kažite mi gde to ima, šta na to kaže Venecijanska komisija, pa nemoguće je da oni ne znaju da je to praksa u Srbiji. Nema lokalnih izbora od 2008. gde to niste radili. Utrkujete se, da li će DS ili Srpska nazadna stranka da više korumpira birače. Najgori mogući vid korupcije je kada korumpirate čoveka koji nema posao i nema šta da jede, kome dete ne može da se školuje, time što ga ucenjujete da glasa za vas, ne biste li mu dali 50 evra, mobilni telefon, patike, štap za pecanje itd.
U Aranđelovcu ste, gospođo Kolundžija, delili štapove za pecanje i nikada nisam čuo da neki engleski političar to radi, nemački, francuski, danski, uopšte nije bitno. To radite vi i kažete vi ste etalon za EU.
Dalje, koliko znam, standard u bilo kojoj oblasti može da bude norma. Ne može standard da bude mišljenje, mislim pa je to sada standard.
Izvinite, to nije tako. Standard mora da bude norma. Da li u EU postoji unifikovano zakonodavstvo koje se odnosi na izbor poslanika? Ne, to je pravo koje svaka država ima za sebe, zadržava za sebe kao svoje ekskluzivno pravo, pa negde imate uninominalni većinski sistem, kao u Velikoj Britaniji, negde imate proporcionalni sistem, mešoviti sistem itd.
Na nivou EU taj tzv. Aki komuniter ne sadrži norme o izboru narodnih poslanika. To je svaka država rezervisala za sebe i pitam vas s kojim pravom, u kom članu Ustava piše da je republika Srbija dužna da usaglašava svoje zakonodavstvo sa mišljenjem nekog tamo iz Venecijanske komisije, kome smeta član 102. Ustava, a ne smeta mu kada biračima dajete 50 evra da bi glasali za vas, koji ste navodno za EU.
To je vrhunac licemerja, vrhunac gaženja elementarnog dostojanstva svih građana u Republici Srbiji, i muškaraca, i žena, i Srba, i Mađara, i Roma i svih drugih i vi to radite.
Vi jedno pričate, a na drugi način se ponašate. Uskladite vi, gospodo iz vladajuće koalicije, svoje izjave sa svojim praktičnim ponašanjem i onda će svi problemi u Srbiji biti rešeni.

Reč ima Miloš Aligrudić, pa Srđan Milivojević.

Logično je da ovaj amandman treba prihvatiti da se briše član 15, jer ono što ste vi napisali u članu 15. usvajanjem amandmana Branka Ružića, prihvatanjem amandmana Branka Ružića na član 15. ovog zakona, a koji se tiče člana 92, to je skandalozno, to što je urađeno.    
Šta ste vi uradili? Naime, kada prestane mandat nekom od poslanika, po bilo kom osnovu, član 92. zakona reguliše šta se onda dešava, ko zamenjuje tog poslanika kome je prestao mandat. Njega treba da zameni, po važećem zakonu, dok vi ovo još ne izglasate, onaj kandidat za poslanika na listi političke partije čiji je mandat prestao, a za onoga kome mandat još nije dodeljen. To znači neko sa liste. Ako je u pitanju član DS, odnosno kandidat sa liste DS, neko iz DS treba da zameni poslanika kojem je mandat prestao. To je pisalo do sada.
Poboljšanje teksta, u skladu sa stavom DSS, i naravno našim statutom stranke, koje mi otvoreno zagovaramo, jeste da to bude prvi sledeći na listi.
Problem koji se javlja, vezano za zaštitu manjinskog pola, rešen je bio originalnim predlogom zakona, kakav je predlagač podneo, tako što je rečeno da će zameniti predstavnika manjinskog pola kojem je prestao mandat prvi sledeći kandidat tog istog pola sa liste.
Mi protiv takvog rešenja, kako ste vi predložili, nismo imali ništa. U uvodnom izlaganju, koje sam kao šef grupe imao, reč protiv toga nisam rekao, a onda, kao iz vedrog neba, dolazi genijalan predlog Branka Ružića, da se izbriše taj stav o zaštiti manjinskog pola, kroz amandman koji je ovde prihvaćen, pa umesto da se štiti manjinski pol, štite se članovi Vlade kojima je prestao mandat narodnog poslanika jer su izabrani na funkciju u Vladi.
Pa im je onda prestao mandat u Vladi, iz kojeg god razloga, a onda se ovde kaže da će se tom bivšem članu Vlade vratiti njegov mandat, pod neka tri uslova koji se ovde kumulativno navode - da on to želi, da se obratio izbornoj komisiji, da mu je prestala funkcija člana Vlade i da postoji upražnjeno mesto za njega u tom trenutku.
Čekajte ljudi, da li je ovo normalno? Da li ste vi normalni? Znači, vi ste suspendovali pravo manjinskog pola, koje ste jednom etablirali svojim predlogom, na ovakav način, i to na najgrublji mogući, i to predlogom šefa poslaničke grupe stanke koji ni jednu jedinu ženu u svom poslaničkom klubu nema.
Kako vas bre nije sramota? Pri tom još ovaj predlog i krši Ustav na način na koji sam govorio i na koji su to govorili predstavnici SRS.

Predsednica je manje zastupljeni pol ovde iz te stranke. Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u okviru nekih diskusija ovde, kada se govorilo o ovom načinu izbora narodnih poslanika, bilo je nekoliko veoma neargumentovanih kritika na račun DS.
Znate, nije DS kriva nikome što ne može da pređe cenzus u Vrnjačkoj Banji i nekim drugim mestima Srbije i onda mora da nađe opravdanje, niti je DS ikome kriva što najgore moguće ljude, američke špijune, engleske satrape kandiduje za predsednika Srbije, pa kada izgube, tek onda javnost Srbije sazna kakve kandidate neke političke stranke kandiduju na predsedničkim izborima.
Odmah nam sada kažite, dok usvajamo ovaj zakon, koga ćete nam na sledećim izborima kandidovati? Kakva nas pošast čeka na sledećim izborima i koga planirate na sledećim izborima da kandidujete? Jer, tek kada izgube izbore, tek kada ih napuste, tek kada se pobegne sa broda koji tone, onda saznamo kakve su sve mogućnosti imale priliku da sede na čelu Srbije, ko je sve imao šansu, ko je sve dobijao priliku da upravlja i vlada ovom zemljom.
Dakle, nije DS kriva, nije kriv ni zakon, krivi ste vi sami što vam se to dešava. Sledeći put vodite računa koga kandidujete, vodite računa koga primate u svoje redove, vodite računa šta hoćete i šta želite.
Za one kojima nije jasna moja diskusija, ako već ne možete da promenite Srbiju, vi probajte da promenite narod, možda će to biti lakše, ali mislim da je narod nemoguće promeniti. Morate prihvatiti izbornu volju građana ove zemlje, jer izborna volja građana ove zemlje se ogleda na izborima, a ogledalo izbora je stanje u parlamentu, koje ovde imamo ovoga trenutka.
Zato vas molim da više vodite računa o sebi i da se prihvatiti lakog bremena samoosude, a da se ne prihvatate teškog bremena osude drugih.

Gospodin Miloš Aligrudić reklamira povredu Poslovnika.

Gospodine predsedavajući, mislim da vi kršite član 27. i one odredbe Poslovnika koje govore o načinu upravljanja sednicom.
Dakle, najlepše vas molim, vas gospodine Novakoviću, rasprava u pojedinostima koja se vodi, kojoj vi predsedavate u ovom trenutku, ima za cilj da se rasprave one odredbe zakona i o ni amandmani koji su podneti na te odredbe zakone koji imaju svoju konkretnu sadržinu. Većina diskutanata se toga držala. Molim vas, samo šefovi grupa ili ovlašćeni predstavnici, zbog prirode Poslovnika i načina diskusije, mogu eventualno da odu u tim svojim diskusijama u neka opštija mesta i neka opštija obrazloženja.
Zaista, ne mogu da razumem da vi bez pogovora i reči dozvoljavate da teče diskusija koja ima neku svoju široku političku poruku, neko vežbanje političkog protivnika po nekim osnovama tipa kandidature na izborima, nekandidatura, ko je podoban, ko nije podoban itd.
Inače nam je puna glava i teško breme na nama ovakvih glupavih odredaba koje smo dobili da o njima raspravljamo, još nam samo fali da se upuštamo ponovo u neke opšte političke diskusije. To zaista nema smisla s vaše strane.

Vrlo sam pažljivo slušao sve poslanike i osim intervencija u vezi sa korišćenjem pojedinih, po meni, neprimerenih izraza, dosad nisam video nikakvo naročito odlutavanje niti lutanje.
Očigledno je da je poslanik Milivojević izrazio svoje stanovište da član 15. ne treba da se briše. Tako sam shvatio to izlaganje. Prema tome, nema povrede odredbe člana 27.
(Miloš Aligrudić, sa mesta: Molim da se izjasnimo u danu za glasanje.)
Ako niste zadovoljni, naravno, Skupština će se u danu za glasanje izjasniti da li sam povredio član 27, po vašem reklamiranju.
Reč ima prvo gospodin Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji jedna visoravan u jugozapadnom delu planine Suvobor, koja se zove Ravna gora. To je isto ono mesto na koje je pukovnik Draža Mihajlović u maju 1941. godine došao sa 26 vojnika, podoficira i oficira.
Inače, to je i mesto na kome je narod, a inače su to sve pristalice političke stranke koja je u koaliciji sa DS, pokazao zaista silno oduševljenje i veliku ljubav prema mom uvaženom prethodniku, Srđanu Milivojeviću, pa kada govori o tome koga narod voli, a koga ne voli, neka se malo priseti onih zvižduka sa Ravne gore.
Mogu samo da zamislim kako bi prošao da su tamo bile pristalice neke opozicione stranke, a ne stranke sa kojom je gospodin Srđan Milivojević u koaliciji.
Šalu na stranu, gospodine Milivojeviću, ovde se ne radi o tome da smo mi kandidovali američke špijune, da smo kandidovali izdajnike, ovde se radi o tome da smo mi kandidovali ljude koji su obećali, ne samo nama kao pojedincima, nego građanima Srbije da će da se bore za jednu politiku, a kad su ušli u parlament, onda su počeli da zastupaju dijametralno suprotne stavove.
Ovde se radi o tome da ti ljudi ne poseduju elementaran politički moral.
Ovde se radi o tome da su neki narodni poslanici kupljeni, neki za novac, neki za stan, neki su ucenjeni, ali je to krivica vas iz vlasti koji ste to legalizovali.
Izvinite, nisam ja na sednici Administrativnog odora glasao na dva različita načina, pa kada je u pitanju narodni poslanik vladajuće koalicije onda sam glasao za njegovu blanko ostavku, a kada je u pitanju narodni poslanik koji je napustio SRS onda nisam glasao za njegovu blanko ostavku.
Ovde se radi o tome da ste vi omogućili izbornu krađu, odnosno parlamentarnu krađu. Vi ste omogućili pojavu koju politički teoretičari nazivaju vanizbornom parlamentarizacijom, koja je anomalija jednog demokratskog političkog sistema. To ste učinili 2008. i 2009. godine, pa sada pokušavate naknadno sve to da legalizujete donošenjem zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika koji je kriminalan.
Zaista, ne vidim, gospodine Milivojeviću, da ovde bilo kod od predstavnika vladajuće koalicije sa nekim velikim entuzijazmom i elanom brani odredbe navodno evropskog zakona. Ovde ljudi sede pognutih glava, ćute, šetaju, boli ih stomak, imaju preča posla, šetaju se po gradu.
Što ne brane malo ta mišljenja Venecijanske komisije? Što nas ne ubede argumentima da je baš ovo najbolje? Ne. Ljudi sede, ćute i čekaju sutra kad će biti dan za glasanje. Jedini argument koji imaju: "mi imamo većinu". To što će ta većina da stane iza jednog nakaznog pravnog i političkog teksta, to vas, gospodine Milivojeviću, izgleda mnogo ne brine.

Zahvaljujem. Ovim je iscrpljeno sve vreme koje ste imali na raspolaganju kao šef poslaničke grupe.
Molim sve narodne poslanike da se ne obraćaju jedni drugima neposredno, jer time izazivaju ona prava kojima nisam baš rad, ali ne mogu da osporim, pa reč po osnovu replike ima gospodin Milivojević.