Pomenuću gospodina Ranđelovića na početku. Potpuno razumem sve ono što je on pričao i to samo pojačava moj apel ovoj skupštini da što pre stavimo na dnevni red rad, izveštaj Nacionalnog prosvetnog saveta, što smo inače obavezni, i to će onda biti prilika da se pozabavimo uopšte institucijama koje vode računa o našoj prosveti.
Doduše, svojevremeno je jedna moja prijateljica, komentarišući jednu folk pevačicu, rekla – kakva smo mi Francuska, takva nam je i Edit Pjaf. To su eto samo moja razmišljanja o tome da svakako moramo posvetiti pažnju izveštajima oba nacionalna prosvetna saveta, uključujući tu i neke njihove vrlo važne komisije.
Javio sam se u ime DSS po ovoj tački jer se radi o izboru određenog broja članova Nacionalnog prosvetnog saveta. U onom prethodnom predlogu stigao je i ovaj naknadni, prosto ovlašćeni predlagač nije to na vreme poslao.
Kao što znate, Odbor za prosvetu je u tom poslu zamišljen kao svojevrsno poštansko sanduče gde stižu predlozi ovlašćenih predlagača, mi eventualno samo proverimo da li su ispunjeni elementarni zakonski uslovi da kandidati budu kandidati, a u njihovu ocenu, procenu i sve drugo ne ulazimo.
To se slično desilo i sa nekim drugim odborima. Mi smo na ovoj sednici imali izbore neke druge na dnevnom redu za koje su nadležni drugi odbori ove skupštine i oni su, nažalost, takođe svojevrsna poštanska sandučad.
Ono za šta sam se zalagao i za šta se DSS zalaže, a pretpostavljam da se i svako razuman zalaže, da kada je reč o institucijama koje nemaju ama baš nikakve veze sa politikom, nego se radi o izboru kvalifikovanih ljudi iz određene oblasti, da li su to uvaženi profesori, umetnici ili šta god, to je nešto što svakako mora da se čini nezavisno od njihovih političkih opredeljenja i nezavisno od političkih odluka vladajuće većine.
Zalagao sam se svojevremeno na Odboru, i dan-danas mislim da je to ispravno rešenje, da se odbori ove skupštine nadležni za odgovarajuću oblast moraju i aktivno angažovati i reći neko svoje mišljenje o predloženim kandidatima. To ovde naravno do sada i u dosadašnjoj praksi nije slučaj.
Druga stvar u vezi sa nacionalnim prosvetnim savetima i njihovim komisija, pomenuću jednu veoma važnu, to je Komisija za akreditaciju fakulteta, u zakonu smo mi vrlo precizno definisali da određene poslove u vezi sa tim važnim institucijama obavlja ova skupština, to jest bira te institucije, i takođe određuje im platu, a da je Vlada Srbije dužna da obezbedi elementarne uslove za njihovo funkcionisanje.
Mi smo na poslednjem prosvetnom odboru konstatovali da, s jedne strane, članovi Nacionalnog prosvetnog saveta i Komisije akreditaciju ne primaju plate već jedno šest meseci zato što ova skupština, odnosno njen nadležni odbor, u ovom slučaju Administrativni odbor nije doneo elementarnu odluku o tome.
Koristim priliku da zamolim da se Administrativni odbor naše skupštine izjasni o tome, da bi na sledećoj sednici Skupština o tome mogla da donese adekvatnu odluku.
Drugo, takođe smo konstatovali da Vlada ništa nije uradila na tome da donese potrebna podzakonska akta kojima bi se obezbedila ne velika sredstva, minimalna sredstva za normalno funkcionisanje ovih institucija.
Naime, realno stanje stvari je da te institucije uopšte nemaju sredstva, recimo ako neko treba da otputuje u Kragujevac iz Beograda da bi završio neki posao za tu instituciju ili da učestvuje na nekom domaćem ili međunarodnom skupu koji se bavi pitanjima iz te oblasti itd.
Dakle, iako su obezbeđena sredstva u budžetu, ne postoji naprosto mehanizam kako bi se to činilo. Mi smo kao Odbor za prosvetu upozorili i zamolili Vladu da takva podzakonska akta donese.
Da rezimiram - mislim da svakako treba obezbediti uslove da te vrlo važne institucije mogu normalno da rade, sve uslove, dakle i ono što je u domenu Skupštine i ono što je u domenu Vlade.
Čudim se vladajućoj većini da preuzima na sebe isključivu odgovornost i očigledno neke međustranačke nagodbe ko će biti član koje institucije, nego da o tome nadležni odbori, u kojima ipak, priznaćete, sede ljudi koji se bave ili su upoznati sa određenom oblašću, to je slučaj sa Odborom za prosvetu, uveren sam da je to slučaj sa Odborom za kulturu i drugim našim odborima, da se da jedna aktivna uloga tih odbora i da oni kažu – jeste, nama se čini da je neki Pera bolji kandidat od nekog Žike, jer je poznatiji, ima neke rezultate u svom dosadašnjem radu u toj oblasti itd.
Umesto toga, mi smo celu stvar sveli na to da će ovde vladajuća većina da izglasa šta hoće da izglasa, i uopšte nije važno šta će da izglasa, i onda se posle toga čudimo što te institucije rade tako kako rade i što, reče gospodin Ranđelović, ne rade do kraja sve ono što bi valjalo da rade.
Lično mislim da je oblast prosvete nešto što je potpuno imuno na političke razlike koje nesumnjivo postoje među strankama, što je normalno.
Mislim da je dobro funkcionisanje prosvete, kao uostalom i drugih oblasti, na primer nauke, kulture itd, nešto za šta smo valjda, po logici stvari, svi zainteresovani, jer su to stvari od velikog nacionalnog interesa.
Ovom prilikom molim i predsednicu Skupštine da na prvu sledeću sednicu stavi izveštaje nacionalnih prosvetnih saveta i njihovih važnih komisija, s jedne strane, što će biti prilika da raspravljamo globalno o stanju u ovim oblastima, a da s druge strane promenimo praksu gde su skupštinski odbori samo poštansko sanduče u koje ovlašćeni predlagači šalju svoje predloge, a mi to samo prekucamo i dostavimo Skupštini. Ako ćemo to da radimo, onda ne mora ni da ide na nadležni odbor, to mogu da urade i stručne službe same. Eto, toliko.
Što se same procedure tiče, tu nema ničeg spornog i mislim da ne zaslužuje neku posebnu raspravu.
