Gospođo Čomić, javio sam se da bih replicirao gospođi Grubješić i gospodinu Seniću, koji je ponovio njene stavove.
Prvo, ovde ne možemo da govorimo o fiskalnoj decentralizaciji. Tačno je da nema decentralizacije bez fiskalne decentralizacije, ali ovo nije fiskalna decentralizacija. Ovo je redistribucija novca. Fiskalna decentralizacija bi zapravo bila ona decentralizacija, i mislim da ćete vi to potvrditi gospodine Dinkiću, jer je to toliko očigledno, koja bi dopustila lokalnim samoupravama u Srbiji da oni sami procenjuju nivo poreza kojim će se opteretiti zarade, da država proceni neku gornju tačku, a da ispod nje opštine počnu da se takmiče između sebe i da tako pokušaju da budu konkurentne.
Ovo nije fiskalna decentralizacija. Izvorni fiskalni prihodi, porez na imovinu, on je vašim inicijativama ugrožen. Taman je lokalna samouprava počela da realizuje taj porez, prihodi su postali veći. Dok je to bilo u republičkoj nadležnosti, svega 40% imovine je bilo oporezovano, tu je svojevremeni direktor poreske uprave. Kada su opštine to počele da rade, naplata poreza je postala efikasnija. Vaša vlada, gospodine Dinkiću, ove godine je tri puta menjala poresku politiku u oblasti poreza na imovine. Porez na takse na firmarine, vi svojom inicijativom one koji imaju novac oslobađate obaveze da plaćaju, a pri tom limitirate prihode lokalnih samouprava koji su izvorni po tom osnovu. To je činjenica.
Životna sredina koja je pomenuta, od totala novca koji se ostvari po osnovu eksploatacije životne sredine i taksi koje lokalna samouprava propisuje, 60% tog novca ide u Republiku, 40% ostaje lokalnoj samoupravi. Da li to završi na bilbordu "Očistimo Srbiju" ili nekom drugom projektu, to više nije važno. Ako govorimo o konceptu životne sredine, onda smo mi da apsolutno sva sredstva ostanu na nivou lokalne samouprave ili pokrajine. Isti je slučaj i sa svim drugim elementima decentralizacije koja ne može biti ostvarena bez ovog koncepta prava i obaveza.