Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, hajde da pokušamo gospodine Dinkiću da vodimo ovaj razgovor tako što ćemo govoriti jezikom činjenica i argumenata i biti otvoreni. Jedino tako možemo da razgovaramo sa vama.
Prvo, hajde da krenemo od onoga što je pozitivno u svemu. Energija koju ulažete nastojeći da po svom mišljenju afirmišete jedan važan politički problem je za respekt. Bez vas verovatno bi naša stranka morala da sačeka da dođe na vlast kako bi se otvorilo pitanje decentralizacije u Srbiji. Ovako smo sada u situaciji da o tome ozbiljno razgovaramo.
Problem je što mi želimo ozbiljan razgovor, u ponižavajućoj atmosferi, i što ste vi i svoju ličnu energiju, ali i energiju društva, koju merite sa 500.000 potpisa koje ste dobili, zloupotrebili i potpuno dezavuisali kroz Predlog zakona o kojem danas razgovaramo.
Niste za to isključivi krivac. Smatramo da tako nešto ne bi bilo moguće da na to nije pristala vladajuća koalicija i to ne neka vladajuća koalicija bez imena i prezimena, nego Tadić, Čanak, Pastor, Ljajić, Drašković, Dačić, Ugljanin, naravno Dragan Marković, Veroljub Stevanović i PUPS, Krkobabić. Oni su odlučili da vama na kraju svog mandata, kupujući nedelje i mesece do izbora, žrtvuju javne finansije, užasno opterete privredu i kompromituju jednu od najvažnijih ideja bez koje mi ne možemo da promenimo društvo, a to je ideja reforme države.
Gospodine Dinkiću, nigde nećemo stići ako se Srbija bude pravila, a onakva je kako ste je opisali, jadna, siromašna, ponižena, ako se ona bude pravila u petosatnoj raspravi u kojoj će većina da ćuti, a vi da polemišete sa nekoliko poslanika opozicije.
Sa zadovoljstvom sam pristao sa vama da razgovaram kada ste to od mene tražili i svakom članu naše stranke rekao da treba da podržimo vašu borbu za decentralizaciju zemlje. Uopšte nam nije bilo važno to što je rekao, recimo, naš gradonačelnik Novog Bečeja, komentarišući vašu posetu uz rečenicu da kucate na otvorena vrata, ali sam vas isto tako zamolio, gospodine Dinkiću, da unutar svoje vladajuće koalicije pronađete podršku za tako nešto da bi onda zajedno kroz institucije ove zemlje koje još uvek postoje došli do kvalitetnog rešenja i organizacije zemlje koja će nam omogućiti da počnemo da rešavamo užasne probleme. Umesto svega toga, dobili smo vaše stavove o predsedniku Stalne konferencije gradova i opština Srbije, koja ima tradiciju 60 godina, koje ovde ne želim da ponovim jer su uvredljivi i to ne može da bude politički jezik jedne normalne, demokratske Srbije, jezik ličnih uvreda upućenih gradonačelniku Paraćina. Nakon toga, jezik uvreda upućen predstavnicima Fiskalnog saveta koji su vaše rešenje samo kritikovali i ništa više.
Poslednji put ste samostalno na izborima nastupali uz slogan "Stručnost pre politike", a danas umesto argumentovanog odgovora na argumentovanu kritiku bacate prašinu u oči ovom narodu stavom da to govore tamo neke akademske ličnosti. Pa, ko treba da raspravlja o fiskalnoj decentralizaciji, đilkoši sa ulice ili oni koji su se školovali čitavog života za taj posao?
Šta se dešava sa Komisijom za finansiranje lokalne samouprave koja postoji pri Vladi Republike Srbije? Ni ona se o tome nije izjasnila, ni Odbor za ustavna pitanja.
Evo nas sada ovde u raspravi u kojoj treba da govorimo o 10 članova Zakona o fiskalnoj decentralizaciji. Šta je ono što smo od vas čuli tokom 35 minuta dok ste govorili? Zanemarimo statistiku, videli smo da zapravo ne razumete prošlost ove zemlje ili je pogrešno tragično tumačite. Bio bih srećan kada bi u mandatu buduće Vlade lokalne samouprave ostvarile onaj stepen prava, sloboda i odgovornosti koji su imale u toj jednopartijskoj državi do 1991. godine ili 1989. godine, kada je stupio na snagu novi Ustav. Gospodine Dinkiću, tada su opštine birale prvog čoveka policije, prvog čoveka zdravstvenog centra, predsednika suda. Tada su opštine imale pravo na međunarodno vođenje međunarodne politike. Tada su konačno imale pravo od koga su bežale, a koje ih je obavezivalo da, recimo, organizuju teritorijalnu zaštitu i kupuju oružje i plaćaju rezervni sastav, pravo na svoje objektivno lokalno informisanje i da ne nabrajam,o dalje.
Ako govorimo o ovom trenutku, gospodine Dinkiću, ni jedan argument nije održiv u vašem obrazlaganju zakona za koji tražite podršku. Prvo, vrlo jasno od vas tražimo da nam kažete gde je taj novac koji će se proslediti opštinama? Mi smo u ovu godinu ušli sa prihvaćenim minusom od 1.400.000.000 evra. U narednu godinu, tu je Fiskalni savet u pravu, a ne vi, moramo ući sa manjim budžetskim deficitom od onog sa kojim smo ušli u ovu zbog toga što smo se tako nešto dogovorili sa MMF, koji vas takođe kritikuje, a vi te kritike olako odbacujete, kao da MMF od Srbije traži novac a ne Srbija od MMF.
Antagonizujete bez ikakvog razloga siromašne opštine sa onim opštinama koje su navodno bogate. Nije tačno da je gradonačelnik Dragan Đilas podneo bilo kakav amandman ovde u Skupštini na zakon, kojim on galantno lišava Beograd 10% novca koji bi dobio po osnovu poreza na zarade, u ime siromašnih opština. To je mogao samo da uradi zamenik predsednika DS, jer smo mi stranka koja pruža većinu njegovoj vlasti u Beogradu i ne bi nam palo na pamet da gradu, koji je u ovom trenutku dužan 590 miliona evra, koji se juče zadužio 30 miliona evra jer ne može ništa da uradi, oduzmemo ta sredstva.
Hajde da vratimo stvari u politiku iz demagogije u koju se vi previše dugo zadržavate. Zašto je za nas važna decentralizacija? Zato što bez efikasne decentralizacije nema modernizacije zemlje. Vi ste svojim projektom, koji je održiv kao što je bila održiva i ona vaša lepa želja i plan o 1.000 evra za jednu akciju javnog preduzeća, najveća pretnja za taj naš plan modernizacije zemlje i reći ću vam zbog čega. Zbog toga što je nacionalnu demagogiju, koja je pojela prethodnih 20 godina ovog društva, u međuvremenu zamenila socijalna demagogija, a vi toj socijalnoj demagogiji i demagozima danas dajete sve neophodne argumente za kompromitovanje i organizaciju države bez koje ova Srbija, kakva je takva je, ne može da se promeni na bolje.
Gospodine Dinkiću, da li ste makar jedan zakon izvukli iz tih naših zajedničkih 12 godina političkog delovanja u kojem se, po pravilu, nismo slagali u ključnim pitanjima? Po pravilu, na kraju ste bili ti koji su okretali glavu od poražavajućih efekata politike na kojoj ste insistirali. Od 1999. godine i onog skandaloznog mitinga koji smo organizovali krajem avgusta meseca kako bi se promovisala neka nestranačka Vlada, jer ste tako nešto zamislili, preko projekta na kome ste insistirali kroz dvogodišnji konflikt sa našom Vladom u periodu mandata Zorana Đinđića, kroz rušenje Vlade Zorana Đinđića, da bi onda od 2004. godine do danas čitavim nizom političkih poteza koje ste povukli potpuno kompromitovali ideju reforme ove zemlje. Kako možemo da modernizujemo zemlju na ovakav način?
Ako govorimo o efektima vaših zakona prvo je jasno da će se 43 milijarde, jer je to onaj procenat od 80 milijardi, koliko se ostvaruje u jednoj godini na osnovu poreza na zarade, da će se prebaciti na nivo lokalnih samouprava. Sa koje pozicije, gospodine Dinkiću? Pa, iz republičke kase, one kase u kojoj već imamo minus od milijardu i četristo miliona evra. Tačno je da to može da se uradi, ali tako nešto treba da prate i obaveze ili možda mislite da ćete da prebacite sa pozicije na kojima novca nema, neki novac koji ćete pronaći ko zna gde i ko zna kako, verovatno kroz zaduživanja koja su planirana i očekivana u septembru mesecu, nove kredite države da prebacite na nivo lokalne samouprave neki novac do izbora, a da pri tom Republika i dalje bude jednako obavezna prema tim lokalnim samoupravama? To je neodrživo i to vrlo dobro znate.
U pravu je i Fiskalni savet i u pravu je MMF kada ovom parlamentu skreću pažnju na činjenicu da će time deficit, koji u ovom trenutku probija dogovoreni deficit za narednu godinu za 20%, a dogovoreno je 3,1 ili 3,2, da će biti povećan za 2,5 poena, za 60% zbog toga što, gospodine Dinkiću, u narednoj godini treba da smanjujemo javnu potrošnju, treba da smanjujemo subvencije sa 0,8 na 0,3, govorim o privredi, treba da smanjujemo stimulisane kamate i subvencionisane kredite.
Vi gladnoj Srbiji obećavate novac. Moramo da pokušamo sve to da stavimo u neki sistem. Ako govorimo o decentralizaciji, vaš najveći doprinos decentralizaciji u ovom trenutku može biti povlačenje ovog zakona. Prestanak kompromitacije jedne velike ideje.
Gospodine Dinkiću, u svakom poslu, pa i u poslu organizovanja vlasti, novac je posledica neke aktivnosti. Omogućite opštinama i gradovima, kao vladajuća koalicija, veći stepen prava i jasno definisane obaveze. Nemojte da nudite milostinju onima koji su žrtve politike koja se vodila prethodnih godina. Dajte im prava i obaveze. Dozvolite Čačanima, Valjevcima, Kragujevčanima pravo da naprave gimnazije kao što su imali pre 150 godina, pa ćete biti najbolji u Srbiji. Dozvolite ljudima da mogu da vode svoje katastre, da se staraju o zaštiti životne sredine, da mogu da biraju prvog čoveka policije. Pomirite se sa činjenicom da u 21. veku Vojvodina može samo da nestane u ovako organizovanoj Srbiji. I ništa više. Da je prvi put od kad postoji ova zemlja prosek vojvođanske plate ispod proseka plate u preostalom delu Srbije.
Neodrživo je sa stanovišta makroekonomske stabilnosti vaše rešenje, apsolutno neodrživo. Ja samo mogu da citiram stavove MMF, Fiskalnog saveta i da uradim ono što mi se čini logičnim. Naravno da je neodrživo kad mi novac koji nemamo nameravamo da trošimo u većoj meri i naredne godine nego ove, a dužni smo da se ponašamo suprotno tome po obavezama koje smo preuzeli – da štedimo. Za privredu je pogubno.
Neću da citiram vaše izjave iz prošlosti. I sami ste za neke od tih projekata rekli da ste svesno bili neiskreni zbog toga što ste očekivali političku korist za ta obećanja. Ali, podsetiću vas, gospodine Dinkiću, da ste u poslednjih nekoliko meseci više puta rekli, ja se sa tim stavovima slažem, da je potrebno smanjiti porez na zarade i da je potrebno povećati onaj iznos neoporezivog dela zarade sa pet hiljada na 16, što je tada bio minimalni iznos zarade u Srbiji. Ne možemo stimulisati privredu, a istovremeno obećavati lokalnim samoupravama novac po isključivom osnovu oporezivanja zarada u toj istoj privredi. Već sada, i to ne u bilo kojim mestima, u Čačku, u Užicu, u Valjevu, lokalne samouprave traže od Vlade da im Vlada da novac koji nisu u stanju preduzeća da im uplate a da po osnovu duga preuzima deo vlasništva u tim preduzećima koja to nisu u stanju. To su činjenice.
Dajte da postavimo ovu raspravu u one okvire u kojima će ona dati efikasan rezultat. U pravu ste. Sistem ne valja. Ali, ne valja iz osnova. Taj sistem se ne može promeniti sa 10 članova jednog zakona. Vi ste rekli da je suština decentralizacije u više novca koji će doći lokalnoj samoupravi, u vraćanju imovine i direktnom izboru gradonačelnika. Nije tačno. Nijedan od tih vaših principa nije tačan.
Suština decentralizacije je u novom konceptu prava i obaveza. U fiskalnoj decentralizaciji. Ali i u svakoj drugoj decentralizaciji. Vi tako nešto ne pominjete. I oni koji vam dopuštaju da se na ovakav način ponašate, za nas su odgovorniji od vas. Vi samo pokušavate politički da preživite. Ali, mi mislimo da je važniji opstanak svih tih fragmenata normalnog, razumnog stava u politici Srbiji od opstanka jedne koalicije u kojoj su svi protiv svih. Ne možete da otvorite pogon za štrikanje čarapa a da na vama ne vise svi oni članovi koalicije koji pokušavaju o tako nešto da se ogrebu.
Ko vas danas podržava u tome? SVM kritikuje. Druge članice vladajuće koalicije pišu amandmane na vaš zakon. Ko vas podržava u tome što radite? Niko. Zbog toga što su oni već pronašli način na koji će anulirati očiglednu štetu od koje ni oni ne mogu da pobegnu. Stupiće na snagu u oktobru, do nove godine, od nove godine novi budžet, stavlja se van snage ovaj zakon, idemo na izbore – i vuk sit i ovce na broju.
U čemu je problem onda? Još jednom smo polomili kičmu ovoj zemlji. Vi ste, gospodine Dinkiću, uz saglasnost vaših koalicionih partnera, članova vaše izborne koalicije, prevarili pet miliona ljudi u ovoj zemlji.
Nemam ništa protiv uspešnih poteza vlasti. Mislim da nam je bila obaveza da vas štitimo tri godine, u svakom nastojanju da nešto pozitivno uradite. Kako smo se ponašali čak i kada je pucalo preko naših leđa, kao u slučaju recimo Zakona o informisanju? Vi u svojoj koaliciji niste onda imali onaj nivo saglasnosti koji bi garantovao ovom društvu normalan razvoj, nego ste se posvađali na jednom zakonu pa ste doveli društvo do ivice provalije iz koje smo vas mi iz LDP-a povlačili. Ako smo tada bili u pravu, da ne navodimo druge primere. Onda malo pažljivije slušajte argumentaciju koju vam iznosimo.
U ovom trenutku vaš zakon je direktna pretnja za one privredne aktivnosti na kojima se bazira koncept razvoja ove zemlje a koji su zasnovani na stavu da treba povećati konkurentnost Srbije. Između ostalog i tako što će se nuditi fiskalne olakšice i pozitivnija i povoljnija fiskalna klima od one u okruženju. Ne možete da učinite zavisnim opštine i gradove od poreza na zarade a da pri tom obećavate sindikatima da ćete povećati nivo neoporezive zarade na 16 ili 17 hiljada i da razmišljate o spuštanju poreza na zarade sa 12 na 10%. To je nemoguće, apsolutno nemoguće.
Drugi problem – ovo je pretnja za javne finansije. Ugrožava makroekonomsku stabilnost. Od jutros nas zovu ljudi u poslanički klub i pitaju da li je zbog Dinkićevog zakona dinar otišao 3%? Možete da se smejete, ali u ovom društvu koje sluša i MMF koji kaže da će biti inflacija i da se moraju zamrznuti plate i penzije, tog novca koji vi želite da trošite nema. Sve je moguće, pa i ta vrsta socijalne demagogije koju će drugi iskoristiti, a ne mi. Oni koji leže ovde na stiroporu dok vi sa njima planirate koalicije jer vam tako nešto u ovom trenutku odgovara. U tom slučaju, ne možete da računate na naše razumevanje.
Milošević je 1992. godine, slušajući predstavnike Beogradskog univerziteta rekao – dobro, to ste vi, akademci, ali mene interesuju seljaci. Onda ste vi u 2011. godini isto tako nešto rekli. Na kritike ozbiljnih ljudi, vi ste odgovorili tako što ste ih dezavuisali. Nema ničeg od činjeničnog prihvatljivog u vašim obrazloženjima na kojima ste tako puno insistirali.
Primeri iz sveta koje navodite su neodrživi. Visok nivo fiskalne decentralizacije je nezamisliv u zemljama koje se nalaze u tranziciji. To je činjenica. Dobro razvijene i stabilne zemlje mogu sebi dopustiti tu vrstu slobode i od nje imati koristi. Ako vam treba bilo kakav primer, pogledajte primer mera koje su preduzimale Grčka, Irska, Francuska i Nemačka kao odgovor na krizu sa kojom su se suočile pre dve godine. Suspenzija fiskalne decentralizacije. Suspenzija prava lokalnih samouprava. Jer, to ima svoju cenu.
Nama veoma smeta, gospodine Dinkiću, to što vi stalno bežite od politike i što se sve završava u nekim tabelama koje niko od ljudi ne može da razume. Vašu poruku da treba da dobiju više novca prihvatiće i birači LDP, s tim što imajući u vidu prethodna iskustva i činjenicu da tog novca ne može u zemlji biti bez drugačije organizacije, između ostalog i razvoja političkih ciljeva, oni će napraviti distancu prema vama.
Umesto svega toga, najveći doprinos decentralizaciji je – vratite zakon nazad, vratite ga u institucije. Moći ćete da računate na našu podršku ukoliko decentralizaciju gradite na konceptu prava i obaveza. A ukoliko je presipanje iz šupljeg u prazno, bićemo vam najveći protivnici.
