Poštovana predsedavajuća, mislim da posle dužeg vremena mi danas ličimo na ozbiljan parlament i, sviđalo se nekome ili ne, ima različitih argumenata, ali posle dužeg vremena, kako ste vi dobro primetili, više od 100 poslanika je u sali i svako iznosi svoju argumentaciju. To je upravo rezultat činjenice da se pred narodnim poslanicima nalazi narodna inicijativa, bez obzira na to što su neki poslanici, verujem, nespretno izrazili sumnju u način na koji su prikupljeni potpisi. Meni to nije važno.
Važan mi je drugi argument, a to je pitanje fiskalnog sistema. Danas u raspravi pojedini poslanici polaze od toga da je zadati budžet Republike Srbije, centralni budžet neko sveto pismo koje ne može da se menja. Mi 11 godina ne možemo da reformišemo neke oblasti u Srbiji, imamo deficit, imamo probleme, sarađujemo sa MMF, pod stalnim smo pritiskom da izvršimo reforme.
Sada se postavlja pitanje – ko treba da plati činjenicu da nemamo snage da smanjimo neke troškove i da smanjimo javnu administraciju i, na primer, korupciju u javnim preduzećima? Da li će svake godine cenu plaćati lokalne samouprave? Naš princip je drugačiji. Bilo je na hiljade okruglih stolova u proteklih 10 godina, jalovih. To je kao da u Srbiji razmišljate o tome kako da odletite na Mesec, a JAT vam ima devet aviona.
Mi hoćemo da uradimo ono što možemo u ovom trenutku. Dakle, dali smo predlog koji suštinski počinje da menja sistem i tera centralnu vlast da se zamisli nad svojim rashodima, da pogleda malo u svoju kasu i da vidi da li može tu nešto da se uštedi, da li je neophodno da se sve pravi iz Beograda i da li je neophodno da predsednici opština pola radnog vremena provedu tako što će sedeti u Nemanjinoj ulici i čekati da ih primi neki državni sekretar da bi mogli da ispune svoje obaveze…
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Prvo ste mi uzeli 20 sekundi. Dakle, mi polazimo od premise da je zadati fiskalni sistem promenljiv, da se stvari moraju menjati…