Zahvaljujem.
Nema selektivne primene Poslovnika, uvidom u stenogram će te to vrlo jasno videti. U staranju o redu i o primeni članova koji definišu dnevni red svi poslanici imaju jednaka prava, jedino je naš zajednički problem što naše uši ne slušaju šta naša usta govore. Pa onda mislimo da ono što za nas važi ne mora baš da važi i za druge. Sve važi jednako za sve.
U danu za glasanje Narodna skupština će se izjasniti o povredi Poslovnika o kojoj je govorio narodni poslanik Nemanja Šarović.
Narodni poslanik Veroljub Arsić ili narodna poslanica Jorgovanka Tabaković? Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Od vremena ovlašćenog predstavnika, samo da dopunim kratko obrazloženje za amandman na član 2.
Nisam se javila za repliku danas kada je kolega Čikiriz iz ZES-a komentarisao da je poslanička grupa Napred Srbijo odredila svojim predlogom amandmana da taksa, ono što mi u žargonu zovemo firmarina, može da bude u iznosu od 1% godišnjeg prihoda pravnog lica. Pre svega, reč je o tome da nije precizno citirao rešenje iz amandmana, jer smo mi amandmanom predvideli gornju granicu, znači u iznosu ne većem od 1%, što svakako dozvoljava lokalnoj samoupravi da taj procenat odredi u nižem iznosu.
Potpuno opravdano je predlagač ovog zakona stavio primedbu da nismo rekli, a u odnosu na koji to podatak, iz kog vremenskog perioda predviđamo da to bude 1% godišnjeg prihoda pravnog lica. Evo da kažem, potpuno svesno smo to uradili da bih pitala predlagača, a na osnovu kojih podataka o razvoju, kojih podataka o BDP, na osnovu kojih podataka iz koje godine o broju stanovnika je napravljen ovaj predlog zakona?
Naime, sve procene finansijskih efekata ovog zakona, koje jesu ono što treba da ga pohvali i priča se, pare građanima tamo gde su stvarane, u stvari padaju u vodu ako vam kažem da analitičari koji se bave procenom efekata zakona, makroekonomskih kretanja, koriste podatke koje radi neko ko je za to najstručniji i neko čiji se podaci koriste, a to su analize mata, makroekonomskih projekcija. Upravo ti stručnjaci, analitičari, ovog puta nisu ni iz MMF, nisu čak ni predstavnici Fiskalnog saveta, nemaju svežije podatke o BDP nego iz 2005. godine. Broj stanovnika za 23 grada u proceni efekata ovog zakona koji smo mi radili, procenjivali smo na osnovu 2009. godine i zaista mogli smo da dođemo samo do približnih rezultata, odnosno efekata i primene ovog zakona koji se tiče lokalnih samouprava.
Ono zašto smo namerno podneli ovaj amandman sadrži se u sledećem: porezi, takse. Ako želite da razvijete neku privredu, moraju da budu određeni u odnosu na prihod nekog preduzeća. Ne smeju da se plaćaju iz vrednosti imovine kojom raspolažete i da idu na štetu te imovine. Da bi taj prihod bio realno prikazan mi moramo da vratimo autoritet profesiji računovodstva, kroz Zakon o računovodstvu i autoritet revizijske profesije, gde ne možete da platite i da naručite bilo kakav bilans ili ocenu nekog računovodstvenog iskaza.
Mi toga u Srbiji, nažalost, nemamo i to je posao svih nas ekonomista da vratimo struci ono što se zove autoritet, da podaci budu pouzdani i da na osnovu njih možemo iz prihoda da obračunavamo i naplaćujemo takse i poreze. Hvala.

Iskorišćeno je tri minuta i 50 sekundi od vremena zamenice predsednika poslaničke grupe.
Predstavnik predlagača Mlađan Dinkić. Izvolite.

Želim samo da vam kažem iz kog razloga smo odbili ovaj amandman. To je zapravo najgori amandman koji je dat uopšte u ovoj skupštini, upravo taj amandman o kojem ste vi govorili, iz razloga što, verovatno se vama čini da je 1% od ukupnog prihoda preduzeća neka mala cifra. To je ogromna, 1% od ukupnog prihoda da firme plaćaju na ime firmarine, to je orobljavanje tih firmi. To je ogromno, to nije 1% od profita, to je 1% od ukupnog prihoda.
Stalna konferencija gradova i opština je razmišljala da uvede 0,2, pa smo mi praveći analizu došli do toga da je to ogromno takođe, a kamo li jedan, to je pet puta više od ovoga što je visoko. Dakle, 1% maksimalnih prihoda bi značilo uvećavanje za više puta firmarine u odnosu na one koje danas važe, koje su u nekim gradovima prevelike. To bi značilo da firmarine budu od 20 do 100 miliona dinara u nekim slučajevima. To bi dalo mogućnost da se bukvalno penalizuju sve kompanije koje ozbiljno rade u Srbiji.
Jedan jedini razlog što nismo prihvatili amandman nije zato što ga je podnela SNS, nego što je ovaj amandman katastrofalan, najgori od svih podnetih.

Pravo na repliku, narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Očekivala sam da vi kao neko ko je bio ministar finansija znate osnovno pravilo da se porezi određuju u skladu sa ekonomskom snagom obveznika i da onaj ko ima više treba da plati više, a ja kažem – ne onaj ko ima, nego onaj ko zaradi više treba da plati više. To je logika koju ste vi u Srbiji zaboravili.
Vi svi u Vladi znate da raspodeljujete ono što drugi prikupe, ali ne znate nikako drugačije da stvorite ambijent da neko zaradi. O tome govore podaci, nedvosmisleno i vrlo brutalno. Broj zaposlenih od milion koji treba da izdržava sve u ovoj Srbiji, govori broj preduzeća koja su gubitaši, ali govori i ono što ste vi kroz subvencije, trošeći dvostruko više novca uložili za otvaranje novih radnih mesta, a danas lijući krokodilske suze nad sredstvima koja su uskraćena lokalnim samoupravama.
Vi lično ste plaćali radno mesto od 2.000 do 10, mimo zakona, uredbama, određujući prioritete i zaposlene, a danas govorite o tome da želite da sačuvate posao u lokalnoj samoupravi.

Predstavnik predlagača, narodni poslanik Mlađan Dinkić.

Hajde da pokušamo da se vratimo na temu. Nije bitno da li neka firma ima 500 miliona evra prihoda ukoliko ima 499.999.000 rashoda, bitno je koliki je profit.
Kada bi se oporezovao ukupan prihod, a ne dobit, onda bi verovatno imali porez na promet na ukupan prihod, a ne porez na dobit korporacija u svetu. Istu logiku moramo da imamo i kod firmarina. Samo vam ukazujem, verovatno ste imali dobru nameru, ali logika je pogrešna, da ukupan prihod bude osnovica za oporezivanje.
Isto mislim da neki zakoni koji su prošli u ovoj skupštini i koji su nametnuli čak i izgleda male iznose 0,2 do 0,3% od ukupnog prihoda, zapravo su loši. Nije dobro, treba firmi gledati kolike ima rashode, a ne samo prihode. Ako oporezujemo prihode bez toga da znamo koliki su rashodi, dolazimo do pogrešnih zaključaka. Treba oporezovati ono što je stvarno zarađeno, ono što je profit, dakle, razlika između prihoda i rashoda.
Ovo vam govorim isključivo sa profesionalnog stanovišta, ovo nema veze sa politikom. To je i razlog što postoji porez na dobit, odnosno na profit, a ne porez na ukupan prihod korporacija.

Dva minuta, Jorgovanka Tabaković.

Vi biste možda bili u pravu samo kada biste bili dovoljno iskreni da čitate amandman onako kako je napisan. Reč "ukupan" ste izmislili. Ona ne postoji uopšte u predlogu amandmana.
Nikome ne bi palo na pamet da oporezuje ni bruto, nego neto prihod koji preostaje kompanijama, ali ta vrsta nedefinisanosti koju vi pokušavate da podmetnete govori o sledećem. Kada vam kažem da ste vi subvencijama i dotacijama za svako radno mesto delili prihod, odnosno napunjen budžet plaćanjem PDV za kupovinu osnovnih potreba građana, niste ovde davali objašnjenje da li porez plaćaju svi ili privilegovani i veliki poreski obveznici, ne plaćaju porez, pa i dan danas imamo priču o tome da li treba objavljivati spiskove onih koji stvarno duguju porez.
Niste građanima dali informaciju o tome da li porez plaćaju oni kojima ste vi finansirali radno mesto sa tolikim iznosom i koliko je opština ostalo uskraćeno zato što ste vi na neka preduzeća pokazali prstom i rekli – njih treba restrukturirati.
Kome treba dokupiti radni staž ako su te firme radile po zakonu, po bankarskom sistemu koji ste vi revitalizovali, po sprovođenju Zakona o sprečavanju pranja novca, koji su trebali da uplaćuju poreze i doprinose ili je danas jedan od prvih poslova u ovoj državi sprovesti naplatu poreza od svih da bi ovaj budžet mogao da se napuni onako kako treba?
Moja osnovna primedba je, dok je bilo kiše zlata i novca od privatizacija čije ste gubitke pokrivali? Poštanske štedionice. Čiju smo dokapitalizaciju plaćali iz tog budžeta? Komercijalne banke. Čije smo dugove pokrivali? Robnih rezervi. Ko ih je napravio? A danas plaćamo nad lokalnom samoupravom, to je suština ovog zakona.