Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 89 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika, molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje da bi elektronskim sistemom utvrdili broj, bez obzira što je vrlo očito da će broj biti veći od elektronski utvrđenog broja, zbog toga što je vizuelno lako utvrditi veći broj narodnih poslanika.

Konstatujem da je elektronskim sistemom utvrđeno da je u sali prisutno više od 84 narodna poslanika i da postoje Poslovnikom utvrđeni uslovi za rad.

Utorkom i četvrtkom, podsećam narodne poslanike, nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici i pre prelaska na dalju raspravu, Skupština radi na osnovu člana 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine koji u 1. stavu kaže da narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika. Izuzetno, predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe pravo iz stava 1. ovog člana može ostvariti na sednici Narodne skupštine usmeno u jednom obraćanju u trajanju do pet minuta utorkom i četvrtkom i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu.

Pitam da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 286?

Narodni poslanik Laslo Varga.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, želim da zatražim obaveštenje od predsednice Vrhovnog saveta sudstva i od ministarke pravde u vezi reforme pravosuđa. Po mom dubokom uverenju, načinu na koji je sprovedena reforma pravosuđa je jedan od najvećih promašaja ove vlade. Ta reforma se sastoji ili se sastojala od dva elementa.

S jedne strane sproveden je postupak reizbora sudija, odnosno javnih tužilaca, a sa druge strane je reorganizovana pravosudna mreža. Oba procesa su sprovedena na način koji dokazuje da ta reforma nije bila na adekvatan način sprovedena i to su konstatacije iz izveštaja Evropske komisije za prošlu godinu. Dakle, postupak reizbora sudija i tužilaca je izvršen na ne transparentan način, ugroženo je načelo nezavisnosti sudija i nisu primenjivani objektivni kriterijumi. Kao posledica, ovih dana je započeta revizija procesa reizbora sudija i javnih tužilaca i to sa velikim zakašnjenjem u odnosu na sopstveni akcioni plan Ministarstva pravde.

S druge strane, što se reorganizacije mreže sudova tiče, bez valjane argumentacije su ukinuta 104 opštinska suda i to u izveštaju Evropske komisije se takođe konstatuje, da su reforme negativno uticale na opštu efikasnost sudskog sistema, da su sudije i sudsko osoblje primorani da putuju od sudova do sudskih jedinica, što iziskuje značajna sredstva i stvara zabrinutost u vezi sa bezbednošću.

Nedavno, pre dva meseca je predsednica Vrhovnog saveta sudstva praktično priznala ono o čemu su poslanici SVM u raspravi, kada su donošeni ovi zakoni, govorili, dakle da mreža sudova ne obezbeđuje jednak pristup pravdi, u intervjuu sa predsednicom VSS od 14. aprila u "Politici". Ona je u tom intervjuu izjavila da će Vrhovni kasacioni sud predložiti Ministarstvu pravde izmene Zakona o sedištima i područjima sudova posle detaljne analize i da će VSS uputiti Ministarstvu pravde predlog da se preispita mreža sudova.

Imao bih dva pitanja. Jedno je pitanje predsednici VSS, a to pitanje glasi – da li su urađene, odnosno završene te detaljne analize o kojima je ona govorila i, sa druge strane - da li je upućen predlog Ministarstvu pravde za preispitivanje mreže sudova?

Drugo pitanje upućujem ministarki pravde – da li Ministarstvo pravde priprema izmene i dopune Zakona o sedištima i područjima sudova i ukoliko se na tome radi kada će se to desiti, za koji period ove godine ili eventualno početak naredne godine, ukoliko se takve izmene i dopune pripremaju? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Konstantin Arsenović.

Poštovana predsedavajuća, imam dva pitanja Vladi, odnosno nadležnom ministarstvu. Prvo pitanje se odnosi na sklapanje međudržavnih ugovora i sporazuma u vezi zaštite interesa pri sklapanju međusobnih ugovora pravnih ili fizičkih lica o poslovnoj saradnji.

Da budem jasniji, poslaničkoj grupi obratio se jedan naš građanin koji ima problema oko naplate duga od strane jedne firme iz Austrije. To lice je sklopilo ugovor sa jednom kompanijom iz Austrije, a ugovorom je predviđena klauzula da u slučaju spora nosilac zaštite svojinskih prava i interesa našeg građanina je nadležan odgovarajući sud u Srbiji. Sa ovakvom klauzulom ugovora stranac se složio i ugovor potpisao. Kako korisnik usluge iz Austrije nije izvršio svoje obaveze, odnosno nije isplatio ugovoreni iznos novca za učinjenu uslugu, došlo je do sudskog spora koji je vođen u Srbiji i traje već osam godina. Na svim ročištima prisustvovao je i predsednik firme iz Austrije. Sud je, na osnovu relevantnih dokaza, presudu doneo u korist našeg građanina, pa i Vrhovni sud Srbije. Međutim, tuženi ni do danas nije ispoštovao izvršnu presudu, tvrdeći da ne postoji sporazum između Srbije i Austrije o uzajamnosti i priznavanju izvršnih presuda nadležnih sudova u trgovinskim stvarima između Srbije i Austrije. Tačno je da takvog sporazuma nema.

U ovom slučaju mislim da se radi o zloupotrebi situacije od strane firme iz Austrije, a siguran sam da takvih slučajeva ima još i da time svesno narušava kodeks dobrih poslovnih odnosa ugovarača. To nameće potrebu da Srbija preduzme mere zaštite naših građana od takvih pojava, kao i suprotnu stranu, ako ima takvih slučajeva. U protivnom, jedini izlaz je podnošenje tužbe Međunarodnom sudu u Strazburu, što zahteva značajna finansijska sredstva.

Iz navedenog slučaja proizilazi moje pitanje Vladi, odnosno nadležnom ministarstvu – kada će ili ima li izgleda u skoroj budućnosti da Srbija, u ovom slučaju sa Austrijom, sklopi međudržavni ugovor, odnosno sporazum, odnosno odgovarajući akt kojim će se države međusobno obavezati da poštuju odluke, odnosno izvršne presude nadležnih sudova Srbije, odnosno Austrije, zavisno kako je u ugovoru o poslovnom odnosu predviđeno i na taj način zaštiti interese naših građana i firmi koji pružaju usluge stranim kompanijama, odnosno zaštiti interese u poslovnoj saradnji ugovarača.

Drugo pitanje je upućeno Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, odnosno Agenciji za privatizaciju – kada će Agencija za privatizaciju izvršiti kontrolu privatizacije AD "Ineks Krajina" Negotin, kupovinom društvenog kapitala, aukcijom konzorcijuma kupaca i to 72.268 akcija? Da li je Agencija za privatizaciju utvrdila razloge zašto većinski akcionari nisu omogućili manjinskim akcionarima, njih 129, sa 13% od ukupnog kapitala da prodaju svoje akcije i zašto nisu sankcionisali saglasno zakonu iako u ugovoru o kupovni društvenog kapitala nije u celosti legalizovan, kao i socijalni program? Zašto je Agencija za privatizaciju dozvolila da se iz jednog subjekta privatizacije "Ineks Krajine" preuzmu osnivačka prava u drugom privrednom subjektu Mita Began i zašto nije predložila meru raskida ugovora o kupoprodaji i odmah zatim meru prestanka rada AD "Ineks Krajina" Negotin?

Zašto nije pokrenula postupak njegove likvidacije sa posebnom merom da obaveže većinskog vlasnika da izvrši obavezan otkup akcija u vlasništvu manjinskih akcionara? Zašto agencija nije u okviru svojih ovlašćenja naložila hitne mere u ovom akcionarskom društvu, iako je obaveštena da već dve godine postoji potpuna blokada upravljanja ovim nekada uspešnim preduzećem?

Skupština akcionara nije održana, niti upravni odbor donosi važne upravne odluke. Nije ugovorena revizija poslovanja sa revizorskom kućom, iako zakon to izričito nalaže. Blokada žiro računa je vrlo česta, poreska policija je u svom nalazu obavezala akcionarsko društvo da odmah uplati dva miliona dinara na ime neobračunatog i neisplaćenog PDV. Nema krivične prijave ni prekršajne prijave niti plenidbe. Upravni odbor ne zaseda ni šest meseci, a o zakonitosti u radu i o poslovanju društva AD "Ines Krajina" nema ni govora. Agencija ne pokreće ni likvidacioni ni stečajni postupak iz kojih bi se namirili uposleni akcionari, poverioci i društva. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić.

Dobar dan, poštovana predsednice. Pitanje upućujem premijeru, odnosno Vladi Srbije, a vezano je za najnovija istupanja predsednika Udruženja profesionalnih tenisera Srbije i ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića.

Naime, u gostovanju na jednoj televizijskoj emisiji u nedelju, on je izneo jednu tvrdnju ili konstataciju koja je na izgled smešna, banalna, ali je suštinski jako opasna. Voleo bih da nam premijer kaže da li je reč o nekakvom zaključku Vlade ili o ne prvom istupanju predsednika Udruženja profesionalnih tenisera, samostalnom, koji je suprotan politici Vlade. Dakle, Vuk Jeremić je u toj emisiji, pored niza besmislica koje je izneo ili možemo da kažemo laži, a najupečatljivija i najlakša za proveriti je njegova tvrdnja da je predsednik Azerbejdžana Alijev dobitnik Legije časti Francuske, što je naravno reč o notornoj gluposti. Naravno da tako nešto nije tačno. I pored niza tih besmislica, Vuk Jeremić se upustio u nešto što je po mišljenju LDP vrlo opasan i rizičan potez. Dakle, Vuk Jeremić je u toj emisiji najavio da je nakon Kosova sledeći deo teritorije Srbije koji ima nameru ili želi da se otcepi Sandžak.

Moje pitanje je premijeru – da li je reč o stavu Vlade? Da li je to uvod u neki rat? Da li treba sada svi da se obračunavamo sa Bošnjacima koji žele da pobegnu od nas Srba ili je u pitanju još jedan u nizu nesrećnih nastupa predsednika Profesionalnog udruženja tenisera Srbije? Moje pitanje je jako ozbiljno jer mi smo u novijoj istoriji naše države već prošli kroz jednu fazu u kojoj smo jedni u druge upirali prstom i govorili da je reč o izdaji, izdajnicima, upozoravali na to da nam prete CIA, engleske službe, ruske službe, zavisi s koje smo strane bili, Vatikan, ali smo bili sigurni da je to vreme iza nas i da se tako nešto, takve optužbe, neće ponavljati u ime jedne naizgled demokratske vlade.

Imajući u vidu činjenicu da je ova Vlada posle rekonstrukcije usvojila nekakvo pravilo po kome ni jedan ministar neće iznositi stavove koji su suprotno stavovima Vlade, zbog toga mislim da ovo pitanje treba da ima određenu težinu i prioritet u odgovoru, pošto mi moramo biti svesni politike koja sledi iz ovakvih naizgled banalnih izjava Vuka Jeremića.

Dakle, mi mislimo i sigurni smo u to da nikakvo otcepljenje u Sandžaku ne postoji, niti ideja o tome. Mislimo da je pozadina takve izjave Vuka Jeremića ili jedna od mnogih njegovih izjava takva da on želi da prikrije ličnu frustriranost svojim neuspesima, ali mislimo da je nedopustivo da se premijer, ukoliko ga uopšte imamo, ovom prilikom ne oglasi i da kaže nama, građanima ove zemlje, da li nama preti opasnost od toga da se još jedan deo teritorije otcepi. Dalje, zanima nas šta o tome misli ili možda i njih krivi tzv. predstavnike Sandžaka u toj vladi, Sulejmana Ugljanina i Rasima Ljajića, možda su oni predvodnici te ideje ili predsednik Udruženja profesionalnih tenisera misli na nekog drugog. Molio bih da nam se takva stvar razjasni, inače ćemo biti u prilici da po ko zna koji put iniciramo njegovu smenu.

Nama nije jasno, znate, njegovi stavovi se često razlikuju od stavova Vlade. Podsetiću vas na Nobelovu nagradu. On je bio nosilac ideje da Srbija treba takvu jednu anahronu ideju kao što je Nobelova nagrada da bojkotuje i da ne učestvuje u tom cirkusu. Dalje, on je bio nosilac nekakve politike za koju ne bismo mogli reći do sada da je deo politike Vlade. Ali, s obzirom na izostanak premijera koji je rešio izgleda da nam se obraća svakih 100 dana, pošto vidim da se danas obratio povodom rekonstrukcije Vlade, očekujemo da na ovo pitanje da odgovor. Ovo kažem imajući u vidu stvarno posebno situaciju u Sandžaku. Podsetiću vas da tamo vlada svojim ponašanjem nije dozvolila formiranje nacionalnog saveta Bošnjaka u Srbiji, da tamo postoji politički pritisak od strane Beograda kako ga Bošnjaci vide.

Nas samo zanima da li ovo što je rekao Vuk Jeremić, pošto profesionalno igra tenis, u slobodno vreme obavlja funkciju ministra spoljnih poslova – da li je to u stvari neka nova politika Vlade? Stvarno bismo želeli da znamo. Ukoliko jeste, molim predsedavajućeg da se zakaže posebna sednica Skupštine sa ovom temom.

Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić. Izvolite.

Zahvaljujem. Dobar dan, kolege i koleginice narodni poslanici. Danas je 100 dana nove rekonstruisane Vlade. To je moj prethodni kolega, odnosno kolega koji je prethodno govorio, primetio. Ali, to je zaista ostalo neprimećeno da premijer Cvetković povodom 100 dana rekonstruisane Vlade nije izjavio da je zadovoljan rekonstrukcijom, da su učinjeni krupni koraci i krupni napreci u svim segmentima funkcionisanja te Vlade. Čak ni ja ne želim to da prokomentarišem. Ostavljam građanima naše zemlje da sami zaključe da li je i koliki je napred učinjen.

Ono što želim ovde da postavim kao poslaničko pitanje odnosi se upravo na premijera i ministra finansija gospodina Mirka Cvetkovića. Naime, na osnovu Zakona o finansiranju lokalne samouprave, Vlada Republike Srbije dužna je da transferna sredstva lokalnim samoupravama isplati u iznosu od 1,7% BDP. Odlukom Vlade Republike Srbije iz maja 2009. godine ta sredstva mimo zakona, odnosno protiv zakona, umanjena lokalnim samoupravama i mi već prisustvujemo dve, skoro tri godine, da suprotno Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava, opštinama, lokalnim samoupravama, gradovima se isplaćuju umanjena sredstva. Ukupna dugovanja ugrubo prema lokalnim samoupravama su oko 50 milijardi.

Dolazim iz Šapca i blizu 600 miliona dinara za ove dve i po godine ili tri godine od postojanja ove Vlade je manje sredstava je uplaćeno u budžet grada Šapca. Tako je i sa drugim gradovima. To je za posledicu imalo da na današnji dan grad Šabac je u protekle dve godine uzeo kredita u iznosu od 340 miliona dinara, dakle, skoro tri i po miliona evra. To dovoljno slikovito govori o šteti koju je Vlada Republike Srbije nanela lokalnim samoupravama u Srbiji. Takva situacija je i u drugim gradovima, u Leskovcu slično, u mnogim opštinama, naročito u manjim situacija je i znatno gora.

Ono što je moje konkretno pitanje premijeru Cvetkoviću i ministru finansija Cvetkoviću, jeste – da li Vlada prihvata činjenicu da lokalnim samoupravama duguje transferna sredstva u iznosu od 50 milijardi dinara i kada namerava da ta sredstva u tom iznosu od 50 milijardi vrati lokalnim samoupravama, što je njena obaveza po Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava? Očekujem konkretan odgovor od inače konkretnog i dinamičnog premijera Cvetkovića.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, za nekoliko dana navršiće se puna godina od kako je predsednik SNS Tomislav Nikolić u sadejstvu sa predsednikom Republike Srbije, Borisom Tadićem i ministrom policije Ivicom Dačićem, u javnost izneo najmonstruoznije i najgore moguće optužbe protiv predsednika SRS dr Vojislava Šešelja i oni su tada preko lista "Blic" najpre, a nakon toga i preko svih ostalih dnevnih novina izneli u javnost Srbije tvrdnju kako je dr Vojislav Šešelj iz haške tamnice naručio navodno ubistvo Tomislava Nikolića. Oni su tada tvrdili da je ubistvo naručeno od Luke Bojovića, čelnika "Zemunskog klana", da je tu tvrdnju državnim organima Republike Srbije preneo Miloš Simović i onda su dalje tu priču dodatno razvlačili, ulepšavali i osmišljavali, pa pričali kako je to trebalo da izgleda, pa pričali kako je već određena bila ekipa za ubistvo, kako su već imali određeno oružje, kako su se već znali detalji ubistva i kako je to ubistvo trebalo, odnosno atentat, trebao da bude obavljen 28. juna, na Vidovdan, u Kruševcu na propalom mitingu SNS i oni su na taj način pretpostavljam pokušali da pažnju javnosti skrenu sa toga, ali je zbog ovih monstruoznih laži porodica dr Vojislava Šešelja, njegova supruga, njegova četiri sina, njegovi unuci koje niko imao da zaštiti jer se on već devetu godinu nalazi u Haškom tribunalu, prošli kroz pravi medijski linč i kao pravi pakao.

Vojislav Šešelj je podneo tada krivičnu prijavu protiv Tomislava Nikolića, a Elena Božić-Talijan, Vjerica Radeta i ja podneli smo krivične prijave protiv Tomislava Nikolića zbog širenja lažnih vesti i lažnih optužbi. On je izneo još jednu neverovatnu laž, a to je da je dr Vojislav Šešelj iz Haškog tribunala pre dve ili tri godine, već naručio jedno ubistvo nekoga čoveka, nisu želeli da kažu kog, ali je Bože moj, dobri Tomislav Nikolić odlučio da to ubistvo ne sprovede u delo, pa čak je rekao tom čoveku, bio je poprilično oštar, pa mu je rekao – ako izvršiš to ubistvo, više ne dolazi u stranku. Eto, toliko je Gandi iz Bajčetine pravdoljubiv.

Drugu krivičnu prijavu koju smo podneli, krivična prijava protiv Aleksandra Vučića i Simovićevih advokata, Želimira Čubrila i ovog drugog, da je navodno predsednik SRS naredio to ubistvo.

Ni jedna od ove tri krivične prijave nije procesuirana i ja tražim odgovor od predsednika Vlade Republike Srbije, tražim odgovor od MUP i tražim odgovor od Ministarstva pravde Republike Srbije, zašto je to tako. Da li je moguće, da predsednik bilo koje parlamentarne stranke može biti izložen takvom linču, a da država ne učini bilo šta da ga zaštiti. Odnosno, sudija Vuk Rabrenović koji vodi ovaj postupak, dakle, po tužbi dr Vojislava Šešelja protiv Tomislava Nikolića za klevetu, ta krivična prijava podneta je u julu, početkom jula prošle godine, broj je K 21907/10. On je dva puta pisao Administrativnom odboru Narodne skupštine RS, tražeći da se u skladu sa zakonom Administrativni odbor izjasni o imunitetu Tomislava Nikolića i da taj postupak može dalje da krene. On je pisao u septembru 2010. godine, odgovora nikakvog nije bilo i onda je ponovo pisao u martu 2011. godine. Evo, polako ističe jun mesec i dalje nema bilo kakvog odgovora, dakle, nastavlja se praksa da politički očuh Tomislava Nikolića, Boris Tadić preko Administrativnog odbora i Nenada Konstantinovića, koji je štitio i mandate, ukradene mandate SNS, koji su ukrali od nas, nastavljaju i dalje da ga štite.

Dakle, SRS ne želi da ulazi u to kakvu će odluku doneti Administrativni odbor, ali smatramo da je godinu dana više nego dovoljan rok i da ste u skladu sa Poslovnikom i u skladu sa zakonom morali staviti to na dnevni red Adminstrativnog odbora, morali ste doneti kakvu god odluku, pa neka se Tomislav Nikolić lepo krije iza imuniteta, neka kaže to što sam lagao i pričao kako hoće neko da me ubije crnom strelom, što sam lagao kako je Vojislav Šešelj nekakav monstrum, to su bile laži pa ću se ja kriti iza imuniteta, ali ne može više da krije Nenad Konstantinović, ne može da ga krije skupštinska većina DS i njegov politički očuh Boris Tadić. Dakle, tražimo jasan odgovor, kakav god on bio. Hvala.