Izvinite.

Dobro, dešava se.
Nema tu ničeg drugog osim toga. Kažem vam, kako možete da dođete sa idejom da imate za svaku opštinu u promil vrlo precizno proračunato povećanje lokalnog budžeta? A ovde, kao mletački trgovac, po rashodnoj strani budžeta sa svih strana udarate, ne uzimate taoce. Kažete – ovaj lokalni put ne treba. Zakon o tome postoji, Zakon o putevima koji kaže šta je regionalni put, šta je lokalni put. Ne može to tako. Putevi Srbije nisu zbog toga zaduženi, oni su zaduženi zato što nema novca.
Ako govorimo o decentralizaciji, hajde da govorimo o suštini, dajte prava opštinama. Prenesite na njih neke obaveze. Ako se na ovakav način kompromituje fundamentalno važno pitanje za modernizaciju zemlje, kompromituje se uopšte ideja njene reorganizacije. Kako ćemo je sprovesti sutra? Vi ste seli i onako kako znate krenuli svojim putem, pa sada svako računa. Kao i Zakon o informisanju. Kakvi su efekti tog zakona danas? Ne primenjuje se. Zakon o podeli besplatnih akcija, ne primenjuje se. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, neće se primenjivati od 1. januara naredne godine. Zato o tome ne možemo da ćutimo.
Jedino što je tačno, tačno je da ste isključivo lično politički motivisani kao lider jedne stranke koja pokušava politički da opstane. Nije ona uništena zbog LDP, nego zbog toga što ste prethodni deset godina radili. Ali ne mislim da treba da tolerišemo vašu nameru da zbog opstanka jedne vladajuće koalicije koja od vas zavisi mi pristanemo na nešto što će potpuno urnisati ovu zemlju. Dužnost je da se staramo o tome. Izvolite, pa nam recite – kako se obezbeđuje fiskalna neutralnost, onako pedantno kako ste nam rekli, u kojoj meri će se pojačati budžeti lokalnih samouprava.
Naravno da smo bili vrlo kritični prema budžetu i za ovu godinu i za prethodne tri godine, svaki put kada je oštećena lokalna samouprava i lokalna samouprava i Vojvodina i Republički zavod zdravstvenog osiguranja i čitav niz drugih institucija koje su samo na papiru imale definisana prava, a pri tom nikako nisu mogle da ih ostvare. Da ste bili ovde na raspravi, čuli bi nas.
Ovo što danas radite jednako ima smisla kao i rasprava o Zakonu o privrednim komorama od pre dve godine, kada smo po hitnom postupku 2009. godine morali da usvajamo zakon koji će stupiti na snagu 2013. godine. Dosta više tog besmisla, uz očekivanje da mi na tako nešto pristanemo.
Kao što vidite, u ovome nema ničeg lično. Uopšte mi ne smetate. Cenim vašu energiju. Žao mi je samo što ta energija ne može da bude iskorišćena na opšte dobro, nego ta energija po pravilu kompromituje svakoga ko se nalazi u vašem okruženju. Zbog toga ne možemo u ovome da budemo partneri.
Ako želite da nas podržite, izvolite, podržite nas uz zahtev koji smo vam vrlo jasno uputili. Dogovorite se u okviru institucija koje postoje u ovoj zemlji. Savet za decentralizaciju republičke Vlade, Komisija za finansiranje lokalne samouprave, Stalna konferencija gradova i opština, Odbor za lokalnu samoupravu i ustavna pitanja, u okviru tih institucija dijalog, formulisanje platforme, rasprava u svakoj opštini u Srbiji, eto dobre decentralizacije, eto prilike da ljudi mogu da utiču na svoj život. Sve drugo je podela novca kojeg nema u predizbornoj kampanji koja će trajati kako tako narednih šest meseci, a onda Srbija treba da ode u Stečaj, kao što sutra odlazi "Bor", e to ne može da prođe uz saglasnost LDP.

Izvinjenje još jednom narodnom poslaniku Čedomiru Jovanoviću. Mojom omaškom ste drugi put prekinuti. Zaista se izvinjavam, nije bilo namerno.
Narodni poslanik Mlađan Dinkić, ovlašćeni predstavnik predlagača ima reč.

Stalno govorite o nekom novcu koga nema. Tog novca ima, ne znam da li vam je jasno, možda vi ne razumete naš predlog. Danas se naplati od poreza na zarade 110  milijardi dinara. Taj novac postoji. Samo predlažemo da 80% tog novca ostane gradovima i opštinama. To nije nepostojeći novac, to je sada postojeći novac koji treba da se pravednije rasporedi, da umesto da ostane u centralnoj kasi, ide u lokalne samouprave, u gradove i opštine.
Dakle, novca ima, to je postojeći novac. Ne tražimo nikakav dodatni novac, već postojeći da se bolje raspodeli. To je jedna stvar.
Druga stvar, ne znam da li ste vi svesni vaših dvostrukih aršina, jer pitate me za neke filigranske računice na rashodnoj strani republičkog budžeta, a kada je 50 milijardi uskraćivano u ove tri godine lokalnim samoupravama, da li ste pitali koja to filigranska računica centralnog nivoa obezbeđuje gradovima i opštinama da prežive? Nije vas bilo briga. Nikada niste rekli ni jednu reč kako će, recimo, Niš da se snađe ili kako će se snaći Leskovac, ma koji grad u Srbiji.
Kada je republički budžet izglasavan niko nije ni reč rekao šta će biti sa 170 gradova i opština u Srbiji koje ostaju bez transfera koji im pripadaju po zakonu. Da li je bila neka filigranska računica koja je pratila to smanjenje transfera? Da li se neko zapitao kako će se gasiti stvoreni deficiti u lokalnim kasama? Lokalni deficiti, to je apropo MMF, nisu ni oni o tome govorili, i oni su nekonzistentni u tome i oni su dali blagoslov na ukidanje i smanjivanje transfera lokalnih samouprava. Ne treba ih veličati za ono za šta nisu zaslužni. Ako je republička Vlada zbog krize smanjila transfere lokalnim samoupravama, ove godine 16 milijardi, a MMF rekao – to je u redu, niko od vas nije rekao – šta radi taj MMF, ne brine o deficitima opštinskih budžeta.
(Zoran Krasić, sa mesta: Mi jesmo.)
Možda vi jeste, ali poslanički klub sa kojim sada razgovaram nije.
Dakle, to jeste problem centralizma. Ne postoji briga za probleme opština i gradova, već samo problem centralnog budžeta u Beogradu. To hoćemo da promenimo. Ova rasprava treba da pokaže da nam je podjednako važno i kakav je budžet lokala i budžet Republike.
Međutim, ako je mogao da trpi budžet lokala tri godine, zar mislite da nije moguće 40 milijardi skinuti Republici? Ako je opštinama skinuto 50 milijardi u prethodne tri godine, zašto mislite da je neka velika pamet skinuti 40 milijardi dinara rashoda Republici da bi to bilo fiskalno neutralno?
Mi nemamo problem oko cilja. Zalažemo se za poštovanje fiskalnih pravila, za fiskalnu neutralnost. Samo kažemo – koliko je bilo lako, pod navodnicima, opštine ostaviti bez 50 milijardi u prethodne tri godine, toliko je isto lako Republiku ostaviti bez 40 milijardi u narednoj godini. Neće propasti Republika. Znate koliki je republički budžet, 850, 900 milijardi, zavisi od inflacije, ali tih 40 milijardi neće ugroziti niti penzije, niti plate u javnom sektoru. Treba da se ukinu oni rashodi koji nisu više potrebni.
Sasvim je sigurno da bi ozbiljna analiza mogla da pronađe mnogo više od 40 milijardi rashoda koje treba ukinuti na republičkom budžetu.
Zašto se to ne čini? Tu ste vi u pravu – zbog razno raznih političkih interesa, zbog birokratije, koja ima za cilj da samu sebe reprodukuje i uvek će reži da je nešto što ona radi potrebno i produktivno i uvek iznutra neće hteti da se reformiše. Ali, kao što su na neki način lokalne samouprave bačene u vodu, pa su morale da plivaju, da se snalaze u prethodne tri godine kada im je uskraćeno 50 milijardi, tačno je da mi na ovaj način udaramo, dajemo rukavicu Republici da ona mora sada da se snađe da pliva za ovih 40 milijardi. Kako? Dao sam jedan predlog. Da li će taj predlog biti prihvaćen, pa to ne zavisi od poslaničkog kluba URS već od ministra finansija. Da imamo ministra finansija mi bismo sa lakoćom, za dva dana rešili taj problem. Ako me budu slušali ljudi koji budu sastavljali taj budžet, to će rešenje moći lako da se nađe.
Dao sam predlog, vi možete da kažete taj predlog nije filigranski. To što sam rekao da treba 15 milijardi skinuti republičke rashode, deset milijardi na Putevima Srbije, 11 milijardi ukidanja anti-kriznih mera, nije vam dovoljno filigranski? Moguće je, ali to nije moj posao, to je posao republičkog ministra finansija.
Tvrdim kao bivši ministar finansija koji je imao budžetski suficit da je to moguće i sigurno je da može da se uradi. Ako su lokalni ministri finansija, gradski, opštinski, načelnici za budžet i finansije uspeli da se izvuku iz dubioze od 50 milijardi, zašto ne bi Republika ovako moćna mogla da se izvuče od ovoga, navodnog, problema 40 milijardi?
Da li postoji cena od 40 milijardi koje Republika plaća da bi gradovi opštine više dobili? Da i treba da plaća. Mi smo za to da plati, a to nije skupo jer je najskuplje ostati u ovakvom centralizovanom sistemu.

Pravo na repliku, dva minuta, narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospodine Dinkiću, opet čitav niz besmislica.
Prvo niste bili tri godine ovde u parlamentu kada se razgovaralo o budžetu. Da ste bili, čuli bi ministarku Dragutinović koja se sa nama i našom kritikom slagala uz ogradu da je kao ministarka finansija dužna da učini ono što može sa novcem koji stoji na raspolaganju.
Čak su i neke stranke vladajuće koalicije uslovljavale svoju podršku, poštovanjem zakona ili Ustava, pa recimo, za Vojvodinu tražili tri sedmine a onda pristali da sami sebe lažu kroz analizu zapravo tog novca koji nije obuhvatao kada je formulisan transfer novca iz Republike, nego u pravo Vojvodine da raspolaže tolikim novcem, pa da sama odluči kako će ga trošiti.
Nikada nismo podržali ni jedan budžetski zakon. Bili smo, naprotiv, vrlo kritični. Posebno smo bili kritični kada se štedelo kroz suspenziju prava lokalnim samoupravama na transfer tog novca.
Jedino što je nas razlikovalo od nekih drugih koji su podnosili i krivične prijave, bile su prateće inicijative kojima se išlo u onom smeru u kome se država mora kretati ako želi da, s jedne strane, u potpunosti servisira prava koja je utvrdila prema svima, građanima, privredi, lokalnoj samoupravi i, sa druge strane, obaveze koje nalaže njeno reformisanje. Ni jednu reč niste rekli o pozicijama tih rashoda zato što je i vama jasno da tog novca nema.
Koliko znam, gospodine Dinkiću, bili ste protivnik podizanja poreza na dodatnu vrednost kao jednog od izvora prihoda, a kojim bi se pokrio taj minus i uz ogradu, s obzirom da nisam učestvovao u tim razgovorima, jedan od ljudi koji je upravo bio kreator ideje da se uskrati novac lokalnim samoupravama, jer će se one snaći, onako kako danas predlažete i da se snalazi Republika, a kada govorimo o Republici mi govorimo o Republici koja nije u stanju da danas sa ovim budžetom i minusom od milijardu i 400 miliona servisira obaveze koje ima prema ljudima.

Dva minuta. Zahvaljujem.
Na listi prijavljenih su narodni poslanici Dragan Stevanović, Vlajko Senić, Ivan Andrić, Bojan Đurić i Milan Lapčević.
Da li iko od narodnih poslanika smatra da ima pravo na repliku?
Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović. Izvolite.

Javio sam se još malo pre, kada je gospodin Milenić govorio, ali redosled je bio takav, s obzirom da je spomenuto neko viteštvo. Znate, bilo je dosta prilike u poslednje tri godine u ovoj skupštini  da se političko viteštvo i, pre svega, čojstvo pokaže, naročito kada su se krali mandati SRS, pa je to viteštvo od tad zatajilo.
Gospodine Mileniću, mi smo o komunalnim taksama u ovom trenutku razgovarali zato što je amandman na deo zakona koji se odnosi na komunalne takse. Nismo govorili kao o najbitnijem izvornom prihodu lokalne samouprave, ali smo kroz ovu priču hteli da ukažemo na potpunu neodgovornost Vlade koja je dozvolila da se lokalne samouprave nađu u položaju u kakvom jesu i zbog položaja u koji ih je Vlada dovela donose ovakve odluke. To je jedna stvar.
Druga stvar, lako je da govorite s pozicije grada koji je potpuno privilegovan. Kada bi u moju Surdulicu i moj jug Srbije Vlada ulagala, koliko ulaže u vaš Kragujevac i ja bih bio ovde relaksiran i pričao sa pozicije sa kojih govorite.
Što se gospodina Dinkića tiče, oko jedne stvari se potpuno slažemo, i nas baš briga šta o ovom pitanju kaže MMF. Smatramo da u Srbiji ima dovoljno srpske pameti da kaže da je ovo potpuna besmislica.
Vi ste kao epohalni uspeh Vlade, kada je donošen rebalans budžeta, govorili da milijarda lokalnim samouprava koju ste kroz rebalans obezbedili predstavlja ne znam ni ja šta koliko veliko. Danas tek tako, kao ne znam ni ja šta, ležereno mašete sa 40 milijardi dinara.
Gospodine Dinkiću, ako ste tu, ne vidim vas, građani Lebana vam ne traže stotine miliona koje im sada nudite, građani Lebana traže da izmirite samo obavezu koju ste do sada imali po zakonu. To ste bili dužni da uradite.
Dajte odgovor zašto niste ispoštovali zakonsku obavezu do sada, a onda se državnim parama razbacujete kako se razbacujete u načelnoj i u ovoj raspravi u pojedinostima. Hvala.

Narodni poslanici koji su prijavljeni Milan Lapčević, Bojan Đurić, Ivan Andrić, Vlajko Senić i Jorgovanka Tabaković.
Da li se neko od narodnih poslanika prijavio za repliku, pošto su svi prijavljeni, moram da izbrišem spisak?
Prijavićete se kada obrišem spisak pošto samo pet imena mogu da imam.
Daću pravo na repliku narodnom poslaniku Ivanu Andriću, pa narodnoj poslanici Jorgovanki Tabaković i tada ću obrisati listu jer ostali prijavljeni žele da govore po drugom osnovu, da bi mogao da se prijavi narodni poslanik Saša Milenić.
Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić, dva minuta. Izvolite.

Replika na ono što je gospodin Dinkić rekao ili samo Dinkić o tome da nismo upozoravali na ove transfere. Svakako da je reč o laži. Prosto, nekoliko puta smo upozoravali do sada da to što neko nije svestan neke činjenice ne znači da ta činjenica i ne postoji.
Na primer, ne znam da napravim atomsku bombu, ali sam prilično siguran da ona postoji. Dakle, mnogo stvari Mlađan Dinkić ne zna.
Iskoristio bih još ovo vreme da kažem da je potpuno jasno da je račun, koji nam je ponuđen za smanjenje buduće rupe u budžetu, potpuno ne primeran ovoj raspravi. Dakle, postojao je normalan način da je ovaj zakon pripreman na jedan ozbiljan način, kako se ostali zakoni pripremaju. Prosto, došla bi još neka računica uz njega.
Kada kažemo da novca nema, znamo da ovaj novac koji će se davati lokalnim samouprava on postoji, on je iz poreza za zarade. Osim što se pravi još jedna rupa u budžetu na bazi nestanka tog novca iz budžeta i vrlo je lepo i zanimljivo kada neko ko je do prošle nedelje bio ministar ekonomije kaže – šta vas briga za centralni budžet, ali prosto meni je to neshvatljivo da postoji neko ko pledira da se ozbiljno bavi politikom, a da tako nešto kaže. Valjda je iz toga trebalo da zaključimo da smo mi neki ljubitelji centralnog budžeta, a Mlađan Dinkić, pored toga što je želeo da bude astronaut, želeo i ljubitelj je lokalnih budžeta, pa tu sada nešto treba da se prepiremo.
Upozoriću na još jednu vrlo važnu stvar. Pisao sam Kancelariji nacionalnog saveta za decentralizaciju u ime svih narodnih poslanika i pitao sam da se dostavi analiza ovog predloga zakona koji je dao Mlađan Dinkić, s obzirom da je ova institucija napravljena da se brine o decentralizaciji.
Na moje iznenađenje, oni su mi odgovorili, da nikakav predlog njima nije dostavljen, da oni nemaju pojma o čemu se radi, da nam svima puno žele sreće u radu i stoje nam na raspolaganju. Ali, prosto, znate šta, ako se čak ni njima niste obratili, a želite da usvojite ovaj zakon, onda ukinite tu kancelariju, ili da budemo korak bliže toj rupi od 45 milijardi evra.