Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je upravo činjenica da je ovaj amandman SRS odbijen u stvari najbolji dokaz i potvrda za svaku izgovorenu reč SRS, i u načelnoj i u raspravi u pojedinostima. Mislim da obrazloženje koje smo dobili i kojim se ovaj amandman odbija u stvari pokazuje svu beskrupuloznost predlagača, bezosećajnost političku i činjenicu da je SRS rekla i odbijanjem ovog amandmana dokazala da predlagača baš briga i za lokalnu samoupravu i za nivo usluga lokalne samouprave i za nivo finansija koje lokalna samouprava danas u Srbiji dobija.
Gospođo Čomić, vi me ispravite pošto ste ovde predsedavajuća i recite da li grešim. Rečeno je da se amandman ne prihvata "imajući u vidu da se ne odnosi na tekst Predloga zakona". Ja duboko verujem da bi skupštinski odbori ovo odbili da je tako. Ovaj amandman ne bi mogao da bude predmet rasprave da je to tako. Ali, ovo pokazuje i ilustruje drskost predlagača da kaže da se amandman odnosi na ko zna šta, možda na Zakon o pivu, možda na Zakon o dobrobiti životinja, možda je on to tako doživeo?
Ali, ja ću samo radi javnosti koja će nas noćas gledati i radi vas kolega koji ste malo uporniji, da pročitam šta je SRS u stvari ovim amandmanom htela. Ovim amandmanom smo onome koji će biti u poziciji da sprovodi ovaj zakon, kako god da ga usvoji, mi smo mu dali jedan mehanizam, sredstvo na osnovu kog bi bilo sprovedeno ono što ćete vi svi danas da izglasate. Sa jedne strane tražili smo ono o čemu je gospodin Krasić malo pre govorio – da 1,7% ne bude obračun, nego da 1,7% BDP bude obavezan na namenski transfer, da se rasporedi lokalnim samoupravama. To je jedno.
Druga stvar koju smo tražili jeste da se kategorija memoranduma koja se koristi ovde u zakonu zameni kategorijom fiskalnog izveštaja, s obzirom da su izmenama Zakona o budžetskom sistemu kategoriju memoranduma izbacili i stavili ad akta. Sad imate fiskalni izveštaj. I ono što je najvažnije i najbitnije – tražili smo da ministar koji ne sprovede odredbu stava 1. ovog člana krivično odgovara ukoliko se ispostavi da na kraju budžetske godine svoje obaveze prema lokalnim samoupravama nije izmirio.
Ja vas sad pitam, gospodo predlagači, šta je ovde loše i šta je ovde za vas kao predlagača bilo neprihvatljivo? Ovo je idealna prilika da napravim neku sublimaciju. Pošto ste danas vi kao spasioci i spasitelji Srbije u poslednjih 10 godina tražili rešenja da i mi neka ponudimo, ovo je samo jedan od nekoliko amandmana kojima je SRS zaokružila jednu celinu i koja vam je dala predlog da zadržite nivo transfera – 1,7% na namenski, da se deo od poreza na zarade vrati lokalnim samoupravama u iznosu od 50%, što nije iracionalno kao 80%. Postavlja se pitanje da li na ovom ekonomskom nivou i ovim prilikama i ovih 50% koliko smo tražili jeste izvesno i da li može da se ostvari? Tražili smo kroz naše amandmane da svoje obaveze koje su nastale potkradanjem lokalne samouprave i zakidanjem transfera koje ste bili dužni da im date na osnovu zakona, da im to izmirite i da zakon počnete da primenjujete od nove godine, od nove budžetske odnosno kalendarske godine.
Ima li ozbiljnijeg, racionalnijeg, svrsishodnijeg, celishodnijeg, kako god hoćete predloga? Nijedna poslanička grupa u tom kontekstu nije razmišljala niti je uopšte dala predloge. I ono što vam je SRS predložila bilo je na neki način ostvarivo. Druga stvar koja je jako važna – naterala je onoga ko će implementirati, kako vi kažete, ovaj zakon da mora da lokalnim samoupravama, jer one to očekuju od nas, prenese sredstva koja su zakonom dužna i obavezna da im prenesu.
Gospodin Dinkić kaže u načelnoj raspravi – pa, baš mene briga da li ću ja biti poslanik i kako ćemo mi da prođemo, meni je bitno da u nasleđe ostavim dobar zakon. Ovo je samo dokaz, odbijanje ovog amandmana je samo dokaz da vas baš briga za lokalnu samoupravu, baš vas briga da li će se prema lokalnim samoupravama izmiriti dugovi i obaveze, baš vas briga kako će posle 1. oktobra transferi prema lokalnim samoupravama da idu.
Vi ste, gospodo predlagači, izračunali da vam je jeftinije da u lokalnu, odnosno u skupštinsku proceduru pustite ovaj zakon i da dva dana medijski eksploatišete ovo, da je to jeftinije nego da okačite pet ili deset bilborda po Srbiji, kako bi ste promovisali vašu akciju sa 500.000 birača. Vas lokalna samouprava i Srbija ne interesuju, to ste dokazali poslednjih 10 godina. Smisao svega ovoga jeste da se politički promovišete i obezbedite sebi cenzus.
Srpska radikalna stranka smatra da sa politikom, čiji ste protagonisti poslednjih 10 godina, mora da se završi, mora da se prekine. Ovakve odluke, ovakve zakone i ovakve promene u Srbiji moraju da rade nacionalno svesni i politički odgovorni ljudi. Hvala.

Iskorišćeno je četiri minuta i 20 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Srđan Milivojević želi reč. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, mogao bih da podržim deo ovog amandmana koji se tiče kaznenih odredbi, ali to je teoretski praktično nemoguće, jer ne možete podržati deo amandmana. Sa druge strane, ne verujem da ikome u ovoj zemlji može pasti na pamet da na takav način uzurpira zakon, da ga ne sprovodi. Istovremeno, u zemlji koja teži da dostigne evropske standarde vladavina prava je temelj principa na kojima bi trebalo da počiva ta zemlja.
Sa druge strane, svaki zakon, pa i ovaj zakon ima prostora da se predvide određene kaznene odredbe za ne sprovođenje ovog zakona, za nameru da neko kaže – mene to ne obavezuje, to je samo slovo na papiru. Sa druge strane, apsolutno sam uveren da će građani prepoznati one koji će sprovoditi ovaj zakon i na sledećim izborima i na onim tamo izborima, jer mi ne donosimo zakone za jednokratnu upotrebu, da važe samo za mandata jedne vlade. Ovo su zakoni koji suštinski reformišu i transformišu naše društvo i sprovode suštinske reforme u zemlji.
Ali, s druge strane, ako govorimo o tome koliki je procenat zarada koji će pripasti lokalnim samoupravama, to vam je kao kad imate teoretsku pretpostavku da, recimo, imam suprugu i troje dece i kao narodni poslanik primam 100.000 dinara. Da li će na kraju meseca ta porodica imati više para, ako ja odmah na početku meseca platim sve komunalije i dažbine, pa deci dam po 10 ili 20 hiljada dinara za džeparac, ili pet hiljada dinara, ili dve hiljade dinara, ili im uopšte ne dam, ili će ono što imam kao 100.000 dinara u desnom džepu, preraspodelim u levi džep, napraviti neku novu vrednost?
Ovaj zakon ne stvara novu vrednost. To je ono oko čega se mi ne slažemo. Ovaj zakon samo vrši pravedniju raspodelu novca lokalnim samoupravama. Ali, taj pokušaj da se nama implementira, da mi hoćemo da kažemo građanima da će ovaj zakon napraviti neku novu materijalnu vrednost, nije dobar i pogrešan je. Mi nemamo to objašnjenje građanima da ovaj zakon pravi neki nov prihod u budžetu. Samo budžet pravednije raspoređuje lokalnim samoupravama.
Sa druge strane, kakav ko odnos ima prema lokalnoj samoupravi, prema opštinama, prema gradovima u Srbiji, imao je prilike svako od nas da pokaže. Tačno građani Srbije znaju ko je bio na vlasti kada su oduzeta ovlašćenja lokalnim samoupravama 1997. godine, ko je taj zakon doneo, ko je u njegovoj izradi i kreiranju učestvovao, ko želi da taj zakon promeni i ko ne želi taj zakon da promeni. Svako od nas tačno zna šta je radio, gde je bio i kakav je odnos prema lokalnim samoupravama imao u vreme mandata kada je bio na vlasti.
Prema tome, ne vidim potrebu da se neko ovde upinje iz petnih žila da se pokazuje kao zaštitnik, dušebrižnik i neko ko će brinuti o gradovima, o opštinama, o lokalnim samouprava, tu brigu mogao je da pokaže kada je imao priliku da upravlja ovom zemljom. Neko je upravljanje sveo na vladanje, opštine su ostale bez samouprave, bez imovine, bez mnogih nadležnosti koje su imale kroz istoriju višestranačja u Srbiji. Žao mi je što se ovaj zakon donosi tek sada, što nije ranije donet. Žao mi je što još uvek nismo vratili imovinu lokalnim samoupravama, jer bez imovine nema ni samouprave, ali sam apsolutno uveren da će se ovim zakonom, a i zakonom koji će uskoro biti na dnevnom redu, te nepravde ispraviti. Zahvaljujem se.

Iskorišćeno je četiri minuta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.
Vreme na raspolaganju poslaničke grupe je šest minuta i 40 sekundi.

Da li mogu repliku da dobije? (Ne.)
Neću onda da govorim.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Vlatko Ratković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Vlatko Ratković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Krasić, Aleksandar Martinović, Nemanja Šarović, Dragan Stevanović, Gordana Pop-Lazić i Nataša Jovanović.
Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč.

Gospođo Čomić, hteo sam na početku samo da vam objasnim jednu stvar, 1997. godine na vlasti je bio Ivica Dačić, samo da znate.
(Srđan Milivojević, s mesta: I još uvek je.)
Opomene je dobio Duvnjak zbog tako nečeg, ali dobro, nema veze. To je jedna stvar. Druga stvar, ovo ništa nije epohalno, 2006. godine juna meseca je donet zakon, ovo su samo izmene i dopune.
Sada da se vratim na ovaj amandman. Naravno, tranzicione transfere je istrošio u Zakonu o finansiranju lokalne samouprave, još pre godinu i po dana, i u sledećim članovima mi smo podneli amandmane i promovisali princip da tranzicioni transfer treba da se preformuliše i da postane razvojni transfer. Transfer solidarnosti ništa ne znači, jer ako govorite o toj vrsti solidarnosti, onda vam je to isto kao tolerancija. Vi toleranciju možete da očekujete od onoga koji ima sve. Onaj koji nema ništa, šta on da bude tolerantan? To vam je slično i sa solidarnošću. Da bi se nadomestile te razlike na zakonit način, potrebno je promovisati taj tzv. razvojni transfer. Znači, sredstva koja se u zavisnosti od stepena razvoja usmeravaju prema jedinicama lokalne samouprave kao deo nenamenskog transfera, kao deo od 1,7% BDP, koji se garantuje jedinicama lokalne samouprave. Taj kolač sad treba što jednostavnije i što pravičnije podeliti.
Naravno, mi ćemo kasnije da pričamo o tome i potpuno je neprihvatljiva ta varijanta vaša o socijalnim transferima gde kažete – osnovicu za socijalni transfer predstavlja ono što bi dobio Beograd, a mi Beogradu nećemo da damo. To ne sme da stoji u zakonu, molim vas. Sve jedinice lokalne samouprave su po Ustavu i zakonu ravnopravne, može samo da se izvrši neka gradacija. Ali, ne, vi to ne želite, vi ste zacrtali nešto, imate saglasnost oko nečega. To nešto oko čega imate saglasnost jeste resetovanje.
Što reče gospodin Stevanović, prosto je neshvatljivo da niste prihvatili amandman na prethodni član. Pa, svi problemi u finansiranju lokalne samouprave nastali su zbog nepoštovanja i ne primenjivanja Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Svi gradonačelnici i svi predstavnici opština vrište ko Damjanov Zelenko već tri godine i kažu – mi nemamo instrument kako da nateramo Vladu da poštuje zakon. To kažu ljudi koji su na vlasti u lokalu, i to predstavnici svih stranaka. Eto, nema potrebe da se deli to.
Sada je centralno pitanje kako da nateramo Vladu da poštuje zakon? Kako da nateramo Vladu da Zakonom o budžetu ne može da izmeni materijalni zakon? To je centralna stvar koja je morala da se promeni, a ne ove gimnastike sa transferima, matematikom, obračun, šta je ovo, kako je ono itd. Tu istu matematiku ste primenili za besplatne akcije i efekat je mućak. Svaki broj množen sa nulom daje nulu. To ne može da se promeni.
Kako naterati Mirka Cvetkovića da poštuje zakon? To je današnja tema. Mlađan Dinkić je ukazao na problem Mirka Cvetkovića. Sada se otvara pitanje kako onaj ko predlaže zakon garantuje da će ovaj zakon da se poštuje u Vladi, a on nije u toj vladi, a i kada je bio u Vladi Vlada nije poštovala zakon.
Izvinite molim vas. Prag tolerancije mora neki da postoji. Ovde nema više prostora za bilo kakvu toleranciju, jer rezultati su afera za aferom negativno, negativno, negativno. I to mora na neki način da se prekine.
Namerno smo podneli ovaj amandman gde kažemo - onaj ministar koji ne sprovede ono što u zakonu piše smatra se da je izvršio krivično delo zloupotrebe službenog položaja, ali vi to nećete, zato što vama nije cilj da se uvede red, nego da se izvrši resetovanje, zaboravljanje, krećemo od nule od 1. januara ili od 1. oktobra, kako ste naveli.

Ukupno četiri minuta i 40 sekundi, od toga je iskorišćeno vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe i minut i 45 je od vremena poslaničke grupe, tako da je sada na raspolaganju pet minuta.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Vlatko Ratković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Krasić, Aleksandar Martinović, Nemanja Šarović, Dragan Stevanović, Gordana Pop-Lazić i Nataša Jovanović.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Pa, ovo je drugi primer gde smo pokušali da malo preciziramo i dovedemo u red ovo što se naziva opšti transfer.
Vidite, prihvatili smo da je ipak dobra varijanta da se kaže šta je osnovica za obračun visine opšteg transfera, kao obračunska kategorija za sve i naravno, promovisali smo princip da razvojni transfer treba da bude u suštini razlika koja se pojavljuje između ukupnog iznosa nenamenskog transfera i ovog, ako mogu tako da kažem, obračunskog opšteg transfera, kako bismo došli do iznosa sredstava za razvojni transfer.
Nismo hteli da ulazimo u ove kriterijume, broj odeljenja u srednjem, osnovnom obrazovanju, broj stanovnika, veličina teritorije i njihov uticaj na raspodelu. Mada, ima osnova da se i tome priča, jer u pojedinim delovima ovi kriterijumi ne iskazuju pravilno stanje i ne govore o opštoj ravnopravnosti, ali dobro, o tom-potom. Naravno, vi niste prihvatili amandman zato što smatrate da se on potpuno koncepcijski ne slaže sa vašom varijantom socijalnih transfera i to jeste da se ne slaže, ali trebali ste da tumačite ovaj amandman kao deo nečega što predstavlja celinu ovog što SRS predlaže u ovim izmenama.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslanička grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Vlatko Ratković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Edip Šerifov.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Krasić, Aleksandar Martinović, Nemanja Šarović, Dragan Stevanović, Gordana Pop-Lazić i Nataša Jovanović.
Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč.