Gospodine Andriću, molim vas da ne dobacujete i ne ometate govornika.
(Ivan Andrić, s mesta: Javili smo se za repliku, nemojte nas ignorisati. Niste vi Slobodan Milošević.)
Dakle, narodni poslanik Ivan Andrić i pored upozorenja i dalje dobacuje i ne dozvoljava i moram zbog poslovničke obaveze da vam izreknem drugu opomenu. Izvinite.
Izvolite, gospođo Tabaković.

Mogli bi vreme da poništite.
(Ivan Andrić, s mesta: Gospodine Novakoviću, imam prednost po Poslovniku.)

Narodni poslanik Ivan Andrić dobacuje da ima prednost po Poslovniku, pa obzirom da se pozivate na isti Poslovnik  koji i ja imam u vidu, izričem vam meru oduzimanja reči. Molim vas da ubuduće ne dobacujete, ne ometate govornika. Zahvaljujem.
(Ivan Andrić, s mesta: Hoćete li da zovete obezbeđenje? Sram vas bilo. Šta dižete ruke?)
Hoćemo opet da poništimo vreme, pošto je jedan minut?
Samo vas molim da se prijavite.
(Ivan Andrić, s mesta: Ko da se prijavi? Javili smo se po Poslovniku, gospodine. Zovite obezbeđenje da me izbaci iz sale.
Zašto vam je to neophodno, gospodine Andriću?
(Ivan Andrić, s mesta: Zato da pokažete koliko ste moćni, kao predsedavajući, kako ste moćni i kako ste čvrsti.)
Ne razumem zašto ometate gospođu Tabaković u pokušaju da vam objasni suštinu svog amandmana.
(Ivan Andrić, s mesta: Ne možete vi meni da ne date reč.)
Gospodine Andriću, svi u ovoj sali u svakom momentu po Poslovniku i dobijaju reč, jer na drugi način je nemoguće dobiti reč.
(Ivan Andrić, s mesta: Pa kako nismo dobili reč?)
Prema tome, želeli ste repliku. Na repliku nemate pravo. Molim vas, gospodine Đuriću, nemojte i vi da dobacujete.
(Ivan Andrić, s mesta: Nećete nastaviti! Da li me razumete?)
Određujem pauzu od pet minuta. Zahvaljujem.
(Posle pauze)
Nastavljamo sa radom.
Za reč se javio gospodin Bojan Đurić, reklamira povredu Poslovnika.

Znate šta, gospodine Novakoviću, ovako nešto se nije desilo u ovom parlamentu, pa bar desetak godina. Sada sam razmišljao u ovih pet minuta, vaše ponašanje je kombinacija Radomana Božovića i Dragana Tomića. Šta sad mislite, da ćete da sačekate dva ili tri minuta, pa da nastavite dalje sa konstruktivnim kolegama iz opozicije vaše? Zbog čega se ponašate tako? Član 27. Zbog čega se ponašate na ovaj način? Ovo je očigledno kršenje. Čovek se javio za repliku, direktno je pomenut.
Šta znači to posle jurnjava po hodnicima poslanika LDP uz izvinjavanje, kao što ste danas radili? Za izjavu u dnevniku, niste se izvinjavali? Znate šta, Aleksandar Tijanić bar pošalje pismo kad se izvinjava gospodinu Andriću. Ne znam kako ćete vi da izvedete vaše izvinjenje. Očijukate sa poslanicima ovde i isključujete sistem na kvarno. Kakvo je to ponašanje? Šta, sačekaćete da završim? Dobro.
Na svaku drugu primedbu upadate u reč, prekidate poslanike, itd. Sada ćete mirno da odsedite ovde i da saslušate? Pritom, to ne traže od vas ni poslanici vaše partije. Samo mi recite – na osnovu kog člana Poslovnika ne dajete ljudima reč kada se jave da iskoriste pravo na repliku? Znači, vaša tumačenja Poslovnika su ciničnija od onih koje ovde iznosi gospođa Čomić, a pritom ste vi pravnik i advokat. Ona bar možda može da bude u nekoj pravnoj zabludi, vi ne možete.

Nema povrede odredbe 27.
Dakle, hiljadu i petstoti put, pravo na repliku je diskreciono pravo predsedavajućeg. Znači, to je to.
(Ivan Andrić, s mesta: Replika.)
Vama je oduzeta reč, ako se dobro sećam.
Dame i gospodo narodni poslanici, hajde da ponovim još jedanput, dakle, reč po Poslovniku svaki narodni poslanik dobija, ne može se dobiti reč, a da nije po Poslovniku.
Sasvim je druga stvar ako reklamirate povredu Poslovnika koja pod određenim uslovima može da bude učinjena i to je apsolutno po Poslovniku i legitimno. Znači, ako reklamirate povredu Poslovnika, gospođice Bugarčić, vrlo rado ću vam odmah dati reč, jer sam u pravu? Izvolite.

Gospodine Novakoviću, javljam se po Poslovniku, član 27. ovog Poslovnika, kaže – Da ste vi dužni da se starate o primeni ovog Poslovnika. Vi se ne starate. Prekidate me non stop.

Taj isti piše, ne možete se dva puta pozvati na isti osnov. Ja vas nisam isključio. Prijavite se, nisam vas isključio.

Gospodine Novakoviću, vi ste prekršili član 27. Poslovnika stav 2. vi ste dužni da se starate o primeni ovog Poslovnika, a vi se ne starate i upravo vi gospodine Novakoviću, koristite dvostruke aršine koje vaš lider Ujedinjenih regiona pominjao toliko puta u današnjem danu. Jedni se standardi primenjuju kada su u pitanju poslanici vladajuće koalicije, a drugi se standardi primenjuju kada su u pitanju poslanici LDP. Skandalozno je to što ste sad uradili, što ste gospodinu Andriću dve opomene, tri opomene i sad da ga udaljite i ne date mu reč ali to samo možete zato što smo mi opozicija i zato što smo mi LDP. Prekršili ste član 27. , prekršili ste član 107., povredili ste dostojanstvo ove skupštine i prema tome mislim da se ovde celoga dana koristi metod dvostrukih aršina.

 Dakle, član 103. stav 2. narodni poslanik ne može da ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine na koju je već ukazano. To je objašnjenje. Ako niste zadovoljni, to je već bilo.
Gospodin Pejčić, niste se prijavili.
Izvolite.

Član 107, dostojanstvo Skupštine.
S obzirom da smo mi ovde poslanici isto kao i vi i vi ne smete drugačije da nas tretirate. Mi imamo svoja prava zagarantovana Poslovnikom o radu i mi nismo vaši učenici, a vi naš razredni starešina, pa da nas tamo u ćošku terate da klečimo na patosu. Mi imamo svoja prava po Poslovniku. Omogućite nam da svoja prava koristimo. Prozvan sam, direktno, imenom i prezimenom. Posle moje diskusije, gospodin Vlajko Senić, s obzirom da mi niste dali repliku, izazvali ste buru negodovanja i na taj način prekršili dostojanstvo Skupštine. Iz tih razloga, vratimo se od početka, dajte meni repliku i biće sve u redu. Zahvaljujem.