Ne sporim pravo da potpitanje postavite, ima jedna stvar gde se potpuno u pravu. Rekli ste da se ovo može rešiti povećanjem poreza, uštedama na rashodima ili povećanjem deficita odnosno njegovim finansiranjem kroz kredite. Tu se sa vama apsolutno slažem. Ono što URS predlažu je da se činjenica da 40 milijardi prebacujemo gradovima i opštinama, nadomesti isključivo kroz smanjenje rashoda.
Protiv smo povećanja poreza i protiv smo povećanja deficita odnosno protiv povećanja zaduživanja.
Da se prebacimo na ovo pitanje kredita Svetske banke. I vama je potpuno jasno, s obzirom na datum kada je ovaj predlog Vlade stigao, da je taj kredit Svetske banke potpisan da bi se finansirao ovogodišnji tekući deficit. Dakle, nije namenjen da bi se odnosio na posledice ovog zakona.
Ono što ste s pravom konstatovali, normalno da finansijske organizacije koje daju kredit ne žele da finansiraju neko uvećanje deficita. Protiv sam uvećanja deficita i predlažem da se ne dozvoli uvećanje deficita tako što će se smanjiti rashodi Republike.
Dakle, to je ono što jeste naš predlog, sve ostalo su interpretacije. Inače, ne sumnjam u to da volite našu zemlju, volim je i ja. Takođe ću, kao i vi, ići po gradovima, selima, po opštinama nakon usvajanja ovog zakona. Za razliku od vas, koji imate strah, srećan sam što će konačno gradovi i opštine da prodišu, jer nisu zaista imali do sada ne samo dovoljno transfera, o tome sam govorio kada sam debatovao poslanicima druge poslaničke grupe, nego od 80%, koliko im ostane od poreza na zarade, suštinski imaće mnogo veću samostalnost.
Mislim da je došlo krajnje vreme da Srbija veću pažnju posveti gradovima i opštinama, njih je 170, u odnosu na republičku administraciju. Republička administracija uvek kuka da nema dovoljno para da nešto postigne. Zašto uvek kuka? Pa, zato što radi neke stvari koje ne treba da radi. O tome pričamo. Republika ne treba da radi mnoge stvari koje danas radi. Kada bi manje radila bila bi efikasnija, a kada bi se skoncentrisala samo na prave stvari, kada bi radila samo nacionalne projekte sigurno bi ti veliki nacionalni projekti bili završeni.
Mogu da kažem da sedim ovde sa vama koji ste 20 godina zajedno sa mnom u raznim koalicijama na vlasti, nismo za ovih 20 godina videli da je završen i jedan veliki krupan infrastrukturni projekat u Srbiji. Ni jedna hidrocentrala nije izgrađena, ni jedan veliki auto – put nije napravljen ne u poslednjih pet godina, u poslednje četiri, u poslednjih 20 godina. Od doba Tita, zapravo, nije ni jedan veliki auto – put napravljen. Zašto? Zato što je Republika gubila snagu, energiju na raznim lokalnim projektima koji nisu nevažni, ali koje ne treba ona da radi nego trebaju opštine i gradovi. Nisu radili jer nisu imali para. Mi sad hoćemo da tim istim gradovima damo novac, ovaj zakon to omogućava, a da Republici oduzmemo mogućnost da to više radi i da se skoncentriše da radi krupne kapitalne projekte, a da smanji one rashode koji su nepotrebni i koji samo znače gubljenje novca i gubljenje energije i dobre organizacije.
Ovim zakonom vršimo jednu bolju organizaciju države, da Republika radi nacionalne projekte, regioni regionalne, a opštine lokalne projekte. Do sada nisu mogli jer nisu imali para, nisu imali imovinu. Evo sada im se prvo vraćaju pare, a nadamo se da će uskoro biti vraćena i imovina, jer taj zakon smo takođe podneli, a i Vlada, koliko sam shvatio, na njemu radi i onda će opštine biti u daleko boljoj poziciji nego danas i neće moći više da krive, kao što su do danas opravdano krivili centralne vlasti da guše i sprečavaju njihov razvoj jer kada u jednoj opštini dobijete povećanje lokalnih prihoda za 70 do 100% to onda više nije ista priča kao što je sada, kada su svi opravdano nezadovoljni. Ovaj zakon daje mogućnost svima da krenu da se razvijaju i da zavise sami od sebe, a Republika treba da vodi računa o onome što su nacionalni poslovi.

Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković, dva minuta i ovo je poslednji krug u pojašnjavanju.

Neću ni dva minuta iskoristiti. Imam samo jedno pitanje, mada je to više pitanje za građane nego što je za vas.
Od 2001. godine vi ste vlasnik ključa svih trezora gde su stajali krediti, republički budžet, posredna Agencija za privatizaciju, Agencija za sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka, onda Osiguranje depozita, ogromnog novca koji je pristizao sa ove ili one strane, najznačajnijih odluka vezanih za privredu ili kao ministar finansija ili kao ministar privrede, odnosno ekonomije i regionalnog razvoja i prosto se pitam da li zaista niste imali razumevanja od svojih koalicionih partnera, a svi znamo da ste bili alfa i omega svih vlada od 2001. godine do danas.
Zaista ne znam da li ste došli sa nekog puta, ili ste doživeli prosvetljenje, ili čime možemo da opravdamo ovakvu naglu promenu vašeg odnosa prema novcu, prema republičkoj Vladi, jer se vi meni obraćate kao da sam ja u Vladi, a vi opozicija. Zaista to ne razumem i zato smo iskoristili ovaj zakon i ove amandmane, da o svemu tome porazgovaramo i da građanima kažemo svoje mišljenje o tome. Oni se uvek opredeljuju kome veruju na reč, kome na obećanje, kome na dobra dela, kome na iskustvo. Neću se više javljati.

Predstavnik predlagača Mlađan Dinkić.

Vi ste u pravu, bio sam guverner NBS od kraja 2000. godine do kraja 2003. godine i ponosan sam na ono što sam uradio. Napravili smo restruktuiranje bankarskog sektora, uveli red u monetarnu politiku. Danas banke nisu institucije gde kad stavite novac možete da ga zaboravite, nego možete sutra da dođete da ga podignete sa kamatom.
Danas, za razliku od tog perioda kada sam počeo da radim kao guverner, imamo sedam milijardi 400 miliona evra štednje u bankama, a u decembru 2000. godine, kad sam stupio na čelo NBS, nažalost, niko živi nije štedeo u srpskim bankama, nego je postajao dug prema staroj štednji koji smo takođe vratili i počeli da vraćamo u međuvremenu. On će uskoro i do kraja vratiti.
Kao ministar finansija, jesam ponosan što sam napravio suficit u budžetu Republike Srbije i zato sam sigurno poslednji čovek koji bi predlagao rešenja koji uvode državu u deficit.
Što se tiče mandata kao ministra ekonomije, ponosan sam što smo doveli "Fijat" u Srbiju, jer to će zaista predstavljati preokret u čitavoj industrijskoj politici Srbije. Svi koji su kritikovali na rečima, opravdano, da je Srbija previše uvozno zavisna, da nema izvozne proizvode, nisu mnogo učinili kritikama. Konkretan potez dovođenja "Fijata" njihovih kooperanata i "Fijata", ne samo kao konkretnog projekat, nego kao simbola, načina novog modela industrijskog razvoja, jeste nešto čime ja mislim da mogu da se ponosim. S obzirom da polako ali sigurno, nama raste pokrivenost uvoza i izvoza, iako smo daleko od onoga čime bi mogli da budemo zadovoljni.
Pitanje - zašto nisam predlagao ove mere za decentralizaciju ranije su delimično tačna. Naime, kao ministar finansija jesam predložio sadašnji zakon koji je značio jedan korak ka decentralizaciji, a ovaj sada korak je još veći. Drugo, pre godinu i po dana smo predali ovoj skupštini zakon o vraćanju imovine lokalnoj samoupravi i on i dan danas stoji tu u proceduri, kao što verovatno stoje i neki zakoni koje su vaše poslaničke grupe podnosile, ali mi smo ga podneli još pre godinu i po dana.
Konačno, čovek ne može da sagleda šta su problemi gradova i opština dok ne krene da se u praksi bavi time. Kao guverner, priznaćete, ni jedan guverner na svetu se ne bavi opštinama, bavite se centralnom monetarnom politikom. Ministar finansija se, po prirodi stvari, pre svega bavi nacionalnim javnim finansijama. Tek kao ministar za ekonomiju i regionalni razvoj, video sam da suštinski ne može republička vlada da otkloni disparitete u razvoju ma kakvim merama, ma kakvim parama, ma kakvim zakonima, jer je problem u sistemu.
Ako Republika treba da pomaže gradovima da jačaju i razvijaju se, ona tehnički ne može to da uradi istovremeno za 170 gradova i opština. Problem je u tome što to mora da se prepusti njima. Nije problem, nego to je do sada bila jedna zabluda, da može republička Vlada da pomogne Nišu, ili Leskovcu, ili Subotici. Možda može za ta tri grada, ali ne može za svih 170. Onda se zaboravi, ne znam, Osečina ili Odžaci ili bilo koji drugi grad. Suština je da Republika time ne treba da se bavi, nego da se bavi nacionalnom politikom, a da gradovima da više novca, vrati imovinu, da oni sami rešavaju svoje probleme.
Ne krijem da ja o tome nisam čak ni razmišljao 2003. godine. Nisam razmišljao o tome i to je ljudski da vam kažem. Kao guverner sam se bavio reformom banaka i uspostavljanjem stabilnog kursa. Počeo sam o tome intenzivno da razmišljam tek na kraju mandata ministra finansija, kada sam video predlog stalne konferencije gradova i opština za decentralizacijom i od tada neprestano o tome razmišljam i kao rezultat toga krenuli su da stižu ovi zakonski predlozi i ovo je samo početak.

Narodni poslanik Milan Lapčević ima reč.

Malo pre ste pomenuli reč "konzistentnost" u raspravi. Malo ću da vas podsetim na tu konzistentnost koju i vi iznosite u argumentaciji kao i članovi vaše poslaničke grupe.
Rečeno je da je ovo zajednička kampanja vaše političke opcije sa vašim koalicionim partnerima. Ako je to zajednička kampanja, zašto ovaj predlog zakona nije došao kao vladin predlog, a ne predlog vaše poslaničke grupe? Nisam siguran da je to tačna tvrdnja, tako da se ne bi na ovaj način sprovodila da je to tako.
Govorili ste o tome kako će se pokriti navodni deficit ili po nama predviđeni deficit na osnovu većih primanja u budžetu lokalnih samouprava. Rekli ste da je ukupan prihod po osnovu poreza na zarade u Republici Srbiji 110 milijardi dinara godišnje. Pošto se 40% povećava opštinama, to je 40% puta 110 milijardi - 44 milijarde dinara, je li tako? Nije 40 milijardi koliko ste vi govorili.
Sadašnje stanje je da je budžet Republike Srbije u minusu oko 120 milijardi dinara projektovano i stanje je da su transferi lokalnim samoupravama na nivou 32 milijarde dinara. BDP 1,7% koliko je zakonski minimum za transfere lokalnim samoupravama, iznosio je 57 milijardi.
Prema vašem predlogu zakona, ako se ne varam, član 4. govori o tome, da će transferi ostati na nivou 1,7% BDP, dalje 57 milijardi. Razlika u odnosu na sadašnje stanje u odnosu na ovaj budžet je 25 milijardi, 32 do 57 je 125 i povećanje 40% poreza na zarade prema lokalnim samoupravama, to je ukupan minus na onoj drugoj strani od 70 milijardi dinara.
Ako ste nam objasnili da će nastati ušteda u republičkom budžetu tako što će 15 milijardi dinara, koje su, navodno, predvidela razna ministarstva za lokalne projekte, biti ukinute – 10 milijardi iz antikriznih mera i još 15 milijardi ne znam po kom osnovu, ostaje da objasnite šta je još sa ostatkom od onih 30 milijardi i kako ćemo njih uštedeti?
Ako već tvrdite da su ove uštede moguće i da je republički budžet toliko veliki, odnosno dovoljno velik da može da napravi te uštede unutar sebe, onda se vraćamo na početak priče. Opštine i gradovi onda nisu ni smeli da budu nosioci problema nedovoljnih primanja u budžetu. Odnosno, njima nije ni trebalo da se smanjuju transferi sa prvobitnih 40 na 25, pa već kako je raslo na 32 milijarde, zato što su tada mogle da se naprave te iste uštede o kojima danas pričamo.
Dakle, po tom osnovu su mogli da se smanje izdaci za republičku administraciju, mogli su da se smanje izdaci za razne druge osnove. Dakle, ti transferi su mogli da ostanu na istom nivou i da danas opštine i gradovi ne budu, prvo, u velikim dugovima. Drugo, da njihov razvoj ne ostane na ovom nivou kakav je on danas a veoma je spor. Treće, da ne ulaze u velike deficite i u velike kredite.
Takođe, govorite o tome da u republičkom budžetu ima para da se naprave ove uštede, pri tom zaboravljate, odnosno ne ističete da su prihodovana strana ovog budžeta danas više stotina miliona evra koje Republika uzima za popunu budžeta iz kredita komercijalnih banaka. To nije normalan prihod, to je kreditiranje države. Ako govorimo o normalnim prihodima i o normalnom stanju u budžetu, onda ne možemo da se pozivamo na to da smo uzeli 400 miliona evra od "Sosiete" banke i ne znam koliko smo uzeli od drugih banaka da bi se popunile rupe u budžetu i po tom osnovu pričate da ima para, da možemo ove stvari da uradimo na ovaj način koji ste predložili.
Da se potpuno razumemo, DSS jeste za decentralizaciju, pričamo o tome intenzivno zadnje tri godine. Za što manje upliva države u one lokalne stvari koje opštine trebaju i moraju da rade, a i da ste podneli Predlog zakona koji sadržava u sebi ne samo na ovaj način rešavanja tog problema, nego promenu raznih drugih zakona, koji se tiču ovlašćenja gradova i opština, u smislu Zakona o vodama, Zakona o putevima, Zakona o poljoprivrednom zemljištu, Zakona o energetici itd, koji tretiraju materiju u raznim oblastima, onda bismo mogli da razumemo da će to suštinski dovesti do decentralizacije. Ovo jeste jedan korak u tome. Hvaliti se time da je 515 hiljada građana podržalo ovu inicijativu zaista je, po nama, apsolutno neprimereno.
Dakle, kada dođete kod čoveka i kažete – da li hoćete da imate više para u lokalnom budžetu, naravno da će neko reći - da naravno hoću. A da ste mu rekli kakve sve implikacije ima po čitavu državu, pitanje je šta bi bilo? Vi ste mogli da krenete i u akciju skupljanja potpisa, recimo za neplaćanje struje. Svi bi se potpisali, ne bi 515 hiljada, potpisalo bi se četiri miliona ljudi, a to prosto nije način na koji će stranka ozbiljno da pristupi predlogu jednog zakonskog modela. Ako hoćemo da budemo ozbiljna stranka i da ozbiljno predlažemo zakone, onda moramo da imamo celokupan uvid u to šta će proizvesti taj zakon?
Po nama, prvo i osnovno što je moralo da se uradi do sada, mi apsolutno stojimo iza toga, podržavamo priču, imovina lokalnih samouprava je morala da bude vraćena još 2008. godine. Evo, 2011. godina, poštujem to što ste vi predložili izmenu, odnosno Zakon o povraćaju imovine lokalnim samoupravama još pre godinu dana, ali onda ne stoji ona priča da zajedno radite sa koalicionim partnerima, jer da je to tako taj zakon već došao i bio bi izglasan u Narodnoj skupštini. Nema ga. Dakle, i to je još jedan segment za razumevanje čitave priče.
Takođe, smatramo da mora da se uskladi niz sektorskih zakona mora da se promeni u smislu decentralizacije i davanja većih ingerencija lokalnim samoupravama. Mi danas imamo lokalne samouprave u Srbiji koje imaju u rasponu od 5.000 pa preko 200.000 stanovnika po jednoj opštini. Na primer Novi Beograd ima preko 200.000 stanovnika na svojoj teritoriji. Smatramo da treba da se poveća limit, odnosno da oštine ne budu veće od 40 ili 50.000 stanovnika, da se poveća broj opština u Srbiji, ali i da im se da široka mogućnost da postoji minimum ovlašćenja koje opština i gradovi moraju da imaju, sve lokalne samouprave. Dakle, sve lokalne samouprave u Srbiji treba da imaju taj minimum ovlašćenja, a da onaj maksimum se stavi na jedan poseban deo, spisak ovlašćenja i ingerencije koje lokalne samouprave mogu da dobrovoljno preuzimaju u skladu sa svojim kapacitetom, pa će najveći gradovi poput Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca, itd. verovatno preuzeti najveći deo tih ingerencija u smisli ingerencija u zdravstvu, u školstvu, postavljati lokalne načelnike, policija, sudstvo itd, ali određene opštine,manje opštine, verovatno nemaju sve te kapacitete, pa ne mogu sve da preuzmu, ali je to princip dobrovoljnosti, da one opštine koje imaju kapacitet, da preuzimaju najviše ovlašćenja, one koje nemaju uzimaće onoliko koliko mogu da nose, u skladu sa svojim kadrovskim potencijalom.
Razvoj na nivou, obzirom da ovo treba da reši problem velikih razlika u razvijenosti u čitavoj zemlji, taj deo mora da se rešava kroz različite fondove koji bi delovali na posebnim područjima. Gradovi i opštine koji su nosioci, oko kojih su napravljeni današnji upravni okruzi, moraju da budu nosioci razvoja za određenu teritoriju i moraju u skladu sa stepenom razvijenosti te teritorije da imaju određeni budžetski fond s kojim će oni peglati regionalne razlike u smislu izrade određenih regionalnih projekata puteva, vodosnabdevanja itd.
Smatramo da je decentralizacija kompleksna i ozbiljna stvar i ona ne može i ne treba da bude jedan partijski projekat, kakav je ovo sada. Apsolutno smo otvoreni da o toj temi, obzirom da je smatramo potrebno za dalji napredak zemlje, za demokratizaciju zemlje, raspoloženi smo da sednemo i na ozbiljan način razgovaramo o tome kako će se izvršiti decentralizacija u zemlji, ali da to bude plod jednog širokog konsenzusa, široke javne rasprave i političkih faktora u zemlji i u parlamentu i stalne konferencije gradova i opština, kao jednog tela koje okuplja sve lokalne samouprave, pa da vidimo iz njihovog ugla šta oni smatraju da treba uraditi. Dakle, oni su predložili niz zakona koje treba promeniti u smislu decentralizacije. Pisali su na desetine pisama i slali Vladi da o tome razgovaraju. Verovatno vam je i ova slika poznata, kada smo predavali peticiju još prošle godine, u smislu da ste vi više puta objavljivali, a i predsednik Vlade, da je kriza u zemlji prošla i da po tom osnovu više nema razloga da se ukidaju u lokalnim samoupravama transferi koji su im ukinuti.
Decentralizacija u Srbiji je potrebna, imovina lokalnim samoupravama što pre, ali decentralizacija na onaj suštinski način koji će doneti izmenu zakona u svim oblastima, davanje većih ingerencija lokalnim samoupravama, a sa tim i ovo što vi predlažete i veća sredstva kojim će te ingerencije moći da sprovedu u delo, za dobrobit građana koji žive na njihovoj teritoriji. Hvala.

Poslanička grupa je iskoristila ukupno vreme, kao i vreme za ovlašćenog predstavnika. Ostaje dva minuta za podnosioce amandmana iz poslaničke grupe DSS.
Predstavnik predlagača, narodni poslanik Mlađan Dinkić ima reč.

Za neke stvari ste u pravu, za neke niste. Zaista, nešto što je samo partijski projekat ne može da uspe u zemlji koja je više partijska. To je potpuno jasno i da je ovo samo partijski projekat bio bi osuđen na propast.
Međutim, kada kažete da se organizuje široka javna rasprava, a sami konstatujete da smo mi iz URS već zakon o vraćanju imovine lokalnim samoupravama predložili još pre godinu i po dana, ne znam ko je DSS branio da to podrži i da kaže – u tom zakonu je ovo dobro, ovo ne valja. On je u skupštini. Vi ste poslanik, mi smo ga predali skupštini pre godinu i po dana, u proceduri je. Takođe, sa stalnom konferencijom gradova i opština smo bili u kontaktu kada smo taj zakon predlagali, a i sada kada smo prihvatili dva amandmana na ovaj tekst.
Sami znate da je kod nas javna rasprava izgovor, kada nešto ne želi da se učini onda se organizuje javna rasprava. Ako hoćete nešto da napravite naravno da treba da imate javnu raspravu, ali ona ne treba da traje 10 godina ili dve godine. valjda je dovoljno dva, tri meseca u jednoj ozbiljnoj zemlji, ako je veći problem može godinu dana. Ovo nije promena Ustava da bi mi organizovali javnu raspravu od godinu ili dve dana. Ako ovi zakoni stoje godinu i po dana, odnosno ovaj jedan zakon, onda mislim da je to više nego dovoljno.
Preciznosti radi, i to da kažem kad ste na početku govorili o ciframa, da ne bi ostalo to nedorečeno, tu ste dali pogrešne podatke, a reći ću vam gde ste pogrešili, naime, transferi za sledeću godinu, ukoliko bi se poštovao sadašnji zakon i ukoliko se ne bi menjao, trebalo bi da budu 51,6 milijardi dinara. Kako se to dobija? Bruto domaći proizvod iz 2010. godine prema podacima iz statistike je tri hiljade 34 milijarde dinara, 1,7% bruto domaćeg proizvoda je 51,6 milijardi dinara. To bi bila osnova za transfere u narednoj godini od 1,7% bruto domaćeg proizvoda, kako zakon predlaže.
Ovim našim zakonom mi predlažemo da se velikim i razvijenim gradovima prepolove transferi, a da se siromašnim opštinama povećaju transferi i da se uvede transfer solidarnosti, tako da, kada primenimo koeficijente koje smo dali u našem predlogu zakonu, jedinima umanjujemo, bogatijima, a povećavamo siromašnijima, ukupan iznos nenamenskog transfera sledeće godine, ako je 1,7% bruto domaćeg proizvoda osnovica, bio bi ne 51,6, nego 27,8. Ovim sistemom umanjivanja velikim gradovima koji povlače najviše transfera, suštinski se štedi više od 20 milijardi, ali uvodimo transfer solidarnosti tako što se Beogradu više ne doznačava transfer, nego se umesto njega raspoređuje opštinama i to opet onima koje se najmanje razvijene, pola transfera solidarnosti, onima koje su nešto malo razvijenije dodatnih 30% i za razvijenije opštine po 10% za prvu i drugu grupu, tako da je transfer solidarnosti ukupni 4.900. Nenamenski transfer bi bio sledeće godine 27,8% milijardi plus transfer solidarnosti 4,9%, dakle, ukupan transfer oko 33 milijarde. Manje – više, vidite da bi on bio u iznosu koji je nominalno jednak transferu u ovoj godini, bez obzira što je obračunat na osnovicu od 1,7% bruto domaćeg proizvoda.
Jedina razlika nastaje u tome što bi opštinama i gradovima ostalo duplo više od poreza na zarade, a to je dodatnih 43 milijarde, tako da kada govorimo o tome koliko treba smanjiti republičke rashode da bi ovaj zakon bio fiskalno neutralan, to nije cifra od 70 milijardi, kako ste vi rekli, nego od 43 milijarde. Ne potcenjujem cifru od 43 milijarde, to je velika cifra, ali nije 70, samo želim radi preciznosti da vam kažem koja je. Kako to rešiti? Dakle, ne povećanjem poreza, ne zaduživanjem i širenjem deficita, nego smanjivanjem nepotrebnih rashoda u republičkoj administraciji, o kojima sam već više puta danas govorio.
Što se tiče potrebe da se decentralizacija upotpuni donošenjem i drugih zakona, mi u URS smo apsolutno svesni toga i mi ćemo na tome raditi. Međutim, vraćanje imovine i davanje više novca gradovima i opštinama su dva najvažnija zakona. Bez novca i bez imovine nema lokalne samouprave. Tačno je da treba još neke ingerencije dati lokalu, posebno sada kada dobije ingerenciju da 80% poreza na zarade ostane u gradovima i opštinama, onda lokalna samouprava treba da ima u poreskoj administraciji veću nadležnost za kontrolu naplate tih prihoda od poreza na zarade, isto tako i ingerenciju u kontroli radnih odnosa.
Dakle, inspekcija rada bi takođe trebalo da se preseli na lokalni nivo, s obzirom da će gradovi i opštine sada biti mnogo više zainteresovani od Republike za to da li je neko prijavljen ili radi na crno, s obzirom da se direktno na taj način ubacuje ili izbija novac iz lokalne kase. Mislim da je to dobro da damo motiv onima koji zavise od tog novca da to kontrolišu. Naravno, mislim da treba da se zadrži i republička inspekcija rada zbog kompletnog sistema, ali treba najveći deo nadležnosti tu prebaciti na lokal.
Što se tiče drugih zakona, sigurno je da je moguće da raznorazni prihodi, koji sada većinom pripadaju Republici, da se promenama zakona odredi da oni pripadaju lokalu, boravišne takse od turista ili bilo koji drugi prihodi. Kao šef poslaničke grupe URS, rado ću prihvatiti svaki takav predlog, bilo da on dolazi od opozicione stranke, bilo od Vlade Republike Srbije, u narednom periodu. Međutim, vi znate i sami da je jako teško sa 20 zakona odjednom nastupiti oko jedne teme. Bitno je postaviti temelje, a Zakon o finansiranju lokalne samouprave je jedan temelj, vraćanje imovine je drugi temelj, sve ostalo se nadopunjuje na to i vremenom će se doneti.
Drugo, mogu samo da zamislim kako biste reagovali da su URS došli ovde sa 20 zakona, da smo mi sada sve uradili. Šta bi drugi radili? Šta bi Vlada Republike Srbije radila u narednim godinama i decenijama, da smo mi sada sve uradili na jednoj sednici Skupštine?

Narodni poslanik Milan Lapčević, dva minuta.