Gospodine Dinkiću, rekli ste da će transferi biti 27 milijardi plus transferi solidarnosti oko 32, isto kao i ove godine.
U članu 4. kaže – godišnji iznos ukupnog nenamenskog transfera koji predstavlja obračunsku kategoriju za raspodelu sredstava lokalnim samoupravama iznosi 1,7% ostvarenog bruto domaćeg proizvoda. Da li vi to nama šaljete poruku da nećemo ponovo da poštujemo ovaj član koji predlažete? Poslednji objavljeni podatak o bruto društvenom proizvodu u našoj zemlji, na Internetu sam ga našao, ukucajte pa ćete videti, za 2009. godinu iznosi 3350 milijardi dinara puta 1,7% je 56,9 milijardi. Dakle, tu se suštinski razlikujemo. Našao sam podatak koji je javni podatak, ne verujem da je lažan. Dakle, to je to.
Što se tiče Zakona o vraćanju imovine lokalnim samoupravama, nismo imali gde da ga podržimo. Kako da podržimo, kada je predložen ovde i nema ga na dnevnom redu? Nema ga uopšte na dnevnom redu. Dakle, morate o tome da razgovarate sa predstavnicima stranka sa kojima ste u koaliciji da ih pitate zašto nije na dnevnom redu i da se pitate uopšte kao Vlada zašto to do sada niste uradili. Ne treba da razgovarate sa opozicijom zašto mi nismo podržali ili jesmo podržali, nego pitajte vaše koalicione partnere zašto niste stavili to na dnevni red i zašto ste zajedno svi doveli lokalne samouprave u situaciju da moraju da ulaze u ogromne kredite da bi mogli da održavaju osnovne funkcije lokalnih samouprava i da ulaze u velike budžetske deficite. Dakle, to je prosto nešto od čega se ne može pobeći.
Mi ne možemo da podržimo ovakav zakon iz razloga što niste dovoljno ubedljivi da ovo što predlažete neće napraviti novu rupu u budžetu. Sigurno će je napraviti zato što ne verujemo prosto na reč da će biti poštovan zakon, kao što nije bio poštovan do sada ili da će moći da se naprave uštede. Ako će moći, one su mogle i do sada, pa nisu.

Dva minuta.
Predstavnik predlagača, narodni poslanik Mlađan Dinkić.

Vi očito niste razumeli ovaj sistem koeficijenata koji je dat u zakonu i zato polazite samo od ovog člana 37, gde se kaže da je godišnji izvod ukupnog transfera, koji predstavlja obračunsku kategoriju 1,7% ostvarenog bruto domaćeg proizvoda. Međutim, iza toga sledi u narednim članovima da se jedinicama lokalne samouprave daje taj transfer izračunat na tu osnovicu, ali umanjen za određene iznose, razvijeniji gradovi dobijaju upola manje u odnosu na sadašnji nivo, tako da se tim umanjenjem dolazi do ove cifre od 32 milijarde. Dakle, sa 52 na 32. To piše u zakonu.
Druga stvar koju ste rekli, vezano za odnos vlasti i opozicije, je - zašto niste tražili podršku partnera? Mogu da vam kažem, ne znam kakva je vaša praksa ili drugih poslaničkih klubova, mogu reći da će praksa URS biti takva da ako bilo ko u ovoj Skupštini napravi dobar zakon, da li je to Vlada, da li je to vaš poslanički klub, neki drugi, opozicioni, pozicioni i ako je to dobro za građane Srbije, imaćete našu podršku da se to izglasa u Skupštini. Pokušajte, dajte neki predlog koji jeste dobar i mi ćemo sasvim sigurno da ga podržimo.
Mislim da je krajnje vreme u Srbiji da ne delimo predloge na te da li su Vladini, pozicioni ili opozicioni, nego da li su dobri ili loši. Ako stranke opozicije naprave nešto što je korisno za građane Srbije, videćete na delu, mi ćemo biti spremni da podržimo takav predlog, kao što ćemo podržavati sve dobre predloge Vlade i obrnuto, nećemo podržavati loše predloge ni jednih ni drugih.

Dva minuta.
Narodni poslanik Milan Lapčević ima reč.

Čuli smo od vas da ćete podržavati sve što dobro došlo od opozicije. Hoćete da nam kažete da za ove tri godine u ovom parlamentu nije došao nijedan dovoljno valjan predlog opozicije da bi ga vi podržali? Da li ste to tako rekli? Ili hoćete da nam kažete da kada smo predlagali da se naprave uštede u budžetu 2009, 2010, 2011. godine i da se te pare nadomeste lokalnim samoupravama koje su najviše oštećene, da to isto nije bio dovoljno dobar predlog? Mislim da to nije tačno, da je bilo mnogo valjanih predloga baš kad se usvajao zakon o budžetu svih ovih godina prethodnih. Imalo je puno predloga i amandmana koji su se ticali smanjenja troškova, direktnih troškova državne birokratije, a povećanja namenskih sredstava lokalnim samoupravama, pa niste to podržali. Nemojte sad da nam pričate tu kako ćete vi podržati sve to što je za dobrobit građana. Da, to je bilo za dobrobit građana, i te kako na dobrobit građana i naročito lokalnih samouprava, i smanjenje štete koja im je prouzrokovana vašom odlukom o smanjenju transfera. Opet to niste podržali.
Dakle, ne možemo da funkcionišemo na taj način da ćemo verovati na reč. Jer, da smo vam verovali na reč za sve ono što ste do sada obećavali ovih deset godina, mislim da bi ovo bila zemlja blagostanja. Nažalost, nije tako. Ispostavilo se da sve što ste pričali, sve što ste predlagali da se pretvorilo u suštu suprotnost. Bojim se da i ova tema koja je zaista od suštinske važnosti za Srbiju i za sve njene građane, decentralizacija, je nešto što mora da dođe, da kroz ovaj zakonski predlog i kroz ono što vi predlažete ne bude potpuno devastirano.

Reč ima narodni poslanik Saša Milenić.
Vreme na raspolaganju je tri minuta i 40 sekundi.

Uvažena predsedavajuća, potpredsednice Narodne skupštine, član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave govori o komunalnim taksama. Baš zato što govori o izvornom prihodu lokalne samouprave, imao bi valjda najmanje da se tiče motivacije nacionalnog zakonodavstva.
Gle čuda, baš je taj član bio najprimamljiviji za stavljanje amandmana, pa je tako i ovaj amandman od strane ovog predlagača u istom duhu priložen. Ne kao što je predstavnik predlagača amandmana rekao zato što je naslutio da će da se stvori sloga unutar Vladine koalicije oko zakona, pa da pokuša da interveniše, nego kao i svi ovi amandmani i cela diskusija u pojedinostima, samo stoga kako bi se nastavila rasprava u načelu i u toku rasprave u pojedinostima.
Dakle, ovaj amandman na član 2. je po svojoj sadržini spekulativan, rečeno učtivo, ili visokom reči za tako niske povode, ili fingiran. Zato, neću njegovom sadržinom da se bavim u ovoj raspravi, baš zato što on niče iz takvog elementa od strane predlagača, da me, što bi rekao uvaženi gospodin Nikola Novaković, na tom području, u tom elementu predlagač amandmana ne bi tukao na iskustvo.
Zato, radije o motivaču takvog spekulativnog amandmana želim da govorim, jer kao i cela rasprava u načelu, bio je vođen sledećom logikom. Prikazati predlog zakona na dnevnom redu ove sednice Skupštine, kao politički manevar, kao predizbornu kalkulaciju, kao zakon koji se tiče svega i svačega, osim one predmetne oblasti na koju se odnosi, da bi se zapravo ispostavilo da prigovori koji se njemu mogu dati jedini imaju takav karakter, a da je sam zakon sablazniji za političku scenu Srbije, zato što za razliku od njenih navika, retorike oguglale u simulaciji, ovaj zakon počinje da govori o temama koje se tiču života.
To stvarno deluje zastrašujuće, za preovlađujući politički diskurs u Srbiji da se neko kani poduhvatiti zakonodavstva od životnog interesa građana i da se neko namerava baviti pitanjima života, pa još i nuđenjem odgovora na takva pitanja. Čini mi se da je i ovaj amandman motivisan upravo tako, kao i cela rasprava, ali sva je zapravo suština u tome da se time samo potvrđuje emancipacijski, reformski karakter ove zakonske inicijative, ono što smo mi kao predlagači zakona i hteli. Potvrđuje se njegovo pripadanje korpusu ideja kojima pripada i tema decentralizacije i da se njemu već raduju.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi je iskorišćeno. Hvala.)

 Narodni poslanik Bojan Đurić. Vreme na raspolaganju 12 minuta i 24 sekunde.

Hvala gospođo Čomić. Prilično je poražavajuća atmosfera u kojoj završavamo ovu raspravu u pojedinostima o zakonu. Tek smo počeli, u pravu ste, još uvek smo na članu 2. i nisam siguran da je opozicija, ili da su poslanici opozicije najodgovorniji za tako nešto.
Doduše ovde postoji politička stranka ili nevladina organizacija, ili udruženje stranaka, odlučite sami koji se sada zovu URS, koja se na svaki mogući način trudi da nam objasni da je juče stigla u Srbiju, a danas po prvi put u parlament. Tako se gospodin Milenić, mnoge koji su govorili oko njega pozivaju na argument, ne znam kako vam je bilo do sada sa ovim strašnim i zlim političkim partijama, što je drugi naziv za sintagmu politička klasa, odnarođena politička klasa koju je SNS u jednoj fazi svoje političke karijere koristila, ali sada kada smo došli na političku scenu mi čisti, novi, umiveni, skoro pa baptisti, sve će biti bolje.
Gospodin Dinkić je jutros praktično u svom izlaganju savršeno govorio, s tim što je potpuno direktno i potpuno precizno ocrtao onaj način na koji se ponašala i njegova stranka i ministarstva koja su držali u proteklih sedam, ili osam godina, bazirajući upravo tu svoju neverovatnu političku moć, tu famu koja je napravljena oko G17, upravo na činjenici da su, priznajem, u tom rasporedu političkih snaga kako su one uspostavljene u Srbiji, a koje sada tako žučno kritikuju, uvek uspevali da se izbore za najbolja, najprobitačnija, najkorisnija mesta.
Naravno, i oni učestvuju u toj raspodeli partijskih, direktorskih mesta u javnim preduzećima, ali, evo, ja priznajem da su oni veštiji, lukaviji i od DS i od onog ponašanja koje je imala DSS u vladama pre toga, pa su izabrali uglavnom preduzeća koja ne prave gubitke, ili koja po zakonu ne mogu da naprave gubitke. Znate, nije teško biti uspešan direktor u Lutriji Srbije, pošto Lutrija Srbije po zakonu ima profit. Ako uspostavimo samo ove iste standarde…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, osim ako nemate nameru da Lutriju Srbije prenesete na lokalni nivo po dnevnom redu.)
… naravno da je to moguće, naravno da je to moguć scenario, pošto ne postoji ni jedan razlog da se sud seli u Sremske Karlovce, a da sedište Lutrije Srbije ne bude u nekoj lokalnoj sredini, zaista ne postoji ni jedan razlog.
S obzirom da je gospodin Dinkić rekao da će prihvatiti svaki dobar predlog, a pošto nije prihvatio one ranije predloge koje je imala LDP, možda i to nije loša ideja, ali ako govorimo o tim modelima, evo prelazim na jedinice lokalne samouprave kako je zaista strašno da se lokalni putevi grade republičkim novcem, ponovo smo dobili te foskule koje su mene podsetile na 1988. i 1989. godinu. Cela akcija koju izvodi G17 plus je nekakav novi pokušaj tog događanja naroda. Tad je bila zla Federacija i druge zapadne republike, sad je zla Republika i republička administracija, kao da je to neki entitet za sebe, koji ne postoji van G17 plus i kao da u svakoj vladi nisu imali četiri, pet, šest, tri ministra i ko zna koliko direktora i predsednika upravnih odbora.
Fenomenalan je taj argument kada dolazi iz stranke koja je godinama upravljala sredstvima nacionalnog investicionog plana, pa onda Rača, jedno od uporišta URS u ovoj godini dobije skoro 46 miliona dinara iz budžeta NIP, a najznačajniji deo tih sredstava ide za nešto što se zove nekategorisani putevi, selo Saranovo. Tako je opisan projekat u Odluci Republičke vlade o raspoređivanju sredstava NIP. Inače, iz tog NIP, 65 do 70% para je raspoređeno u ministarstva koja pod čvrstom svojom rukom i kontrolom drže kadrovi stranke G17 plus. Loznica iz godine u godinu, Loznica je takođe jedna od uporišta ove partije, nadam se da neću mnogo iznervirati rukovodstvo te opštine.
Prošle nedelje smo bili oštri, pa naši poslanici koji su bili u poseti Loznici su odjednom morali da menjaju lokacije na kojoj su govorili, pošto im je sala u poslednjem trenutku otkazana, tribina je držana u nekoj učionici. Nadam se da se to neće dogoditi i nakon ove današnje sednice. Loznica 91 milion, skoro milion eura u 2011. godini, a hala "Lagator" očigledno projekat od najvećeg nacionalnog značaja, pošto se iz godine u godinu u nju ulaže.
Neću da govorim ponovo o 970 miliona za Kragujevac, ali moram da pomenem te jadne 452 hiljade koje je dobio Priboj u prošloj godini i čitav niz opština u tom delu Srbije su dobijala manja ili veća sredstva u zavisnosti od toga kakav je odnos ili kakav je aranžman stranaka koje vladaju na lokalu prema republičkoj vladi i to se nikad nije ni krilo.
Kako bi rekla gospođa Grubješić, prošle nedelje, pobedi se u zube ne gleda, pa tako i u slučaju Bora, ali ja mislim da je to vrhunski bezobrazluk, pogotovo kada Vlada 21. aprila 2010. godine, znači tačno 30 dana pred izbore, preko Fonda za razvoj, čiji je predsednik Upravnog odbora u tom trenutku tadašnji ministar Mlađan Dinkić, odredi 220 miliona dinara, navodnih kredita za Bor. Nije teško dobiti 23% u takvom gradu, ako pet, pet i po hiljada porodica zavisi direktno od plate koje će dobiti iz RTB, a većina tih sredstava je uzeta iz ovih 220 miliona dinara. Dva miliona i 200 hiljada evra ili možda dva i po miliona evra u tom trenutku je otišlo na kupovinu tog izbornog rezultata. Srbija je imala tu nesreću da ljudi Boga mole i korisnici republičkog budžeta, da ti ponovljeni lokalni izbori budu u što manjoj lokalnoj sredini, pošto ipak nekako manje košta kupovina glasova u Aranđelovcu, nego u Boru, šta ćemo tamo, tamo imamo veliki kombinat, pa prosto više mora da se uloži.
Još jedna stvar koja je vrlo zanimljiva a to je iščuđavanje gospodina Dinkića otkud to da Republika, ta zla Republika, Vlada u kojoj nikada nije sedela G 17 plus daje transfere lokalnim javnim komunalnim preduzećima? Nekoliko prilika je bilo da G 17 plus ispravi tu grešku, ako su to zaista želeli da učine.
Prvo, lokalna javno komunalna preduzeća su u ogromnim dugovima prema republičkim preduzećima. S jedne strane zbog toga što im tri, tri i po godine ukidate značajan deo transfera, a sa druge strane zbog toga što su žrtve monopolističkih preduzeća, pre svega "Srbija-gasa", pa tako ukupni dugovi u ovom trenutku iznose 20 milijardi dinara, od čega je skoro polovina prema "Srbija-gasu". Ako ste protiv toga, ja onda očekujem da ćete sledeće nedelje glasati protiv hitne tačke dnevnog reda u ovoj skupštini, a to je još jedna garancija za "Srbija-gas" na 210 miliona evra. Pošto se građani Srbije obično nekako izgube u tim velikim ciframa, koje njima izgledaju kao da nemaju veze sa stvarnim životom, 210 miliona evra koje će se baciti u Bajatovićevu propalu holding kompaniju je tačno polovina ove sume koju treba da dobiju jedinice lokalne samouprave po ovom vašem zakonu. Sprečite Bajatovića da progura taj zakon kroz Skupštinu i uštedećete polovinu sredstava i tako možda odustanemo od argumenta da će se stvoriti velika budžetska rupa na rashodnoj strani odnosno novi deficit u republičkom budžetu.
Ono što ne možete da date jedinicama lokalne samouprave, pogotovo onima gde su duboko ogrezli u vlasti, dajete kroz druge vrste subvencija – u robi, u mazutu, itd, mada vam je sve teže od 2008. i 2009. godine kada je u toj kompaniji uveden kakav-takav red dolaskom "Gasproma".
Koje još konkretne predloge niste prihvatili? Rudna renta bi mogla da bude značajan izvor prihoda za jedinice lokalne samouprave, pogotovo u onim delovima Srbije koja imaju tu sreću da je u njima na vlasti G 17 plus. Neke druge imaju suštinsku sreću da imaju mineralna i druga bogatstva pa korišćenje dobiti ili benefita iz toga neće biti kratkotrajno kao što će biti vaš ostanak na vlasti. Tri posto je rudna renta. Kad bi ona bila 12 ili 15% možda bi gospodinu Mileniću bilo lakše da grad Kragujevac još više iz te pozicije statizma, kako on voli da kaže, krene jednim dinamičnim putem i odustane od tog spekulativnog razvoja na kojem se danas sve manje ili više zasniva.
Smešno je kad se pozivate na uspehe "Fijata" pored Češke ili Slovačke, koje imaju po 20 milijardi evra godišnjeg ukupnog prihoda od automobilske industrije, bez ovakvih subvencija. Tu neće pomoći ni novi krediti Fonda za razvoj. Neću ni da čitam odluke Fonda za razvoj od 20. marta 2008. godine, kojim je jedna prethodna vlada, u kojoj niste bili vi, kupovala glasove. Ta krenemo redom: Voždovac 150 miliona, Grocka 130, Stari Grad 160, Bor ponovo 160 itd, itd. Kakva će onda biti završnica ove predizborne kampanje?
To je pitanje kredibiliteta. Zbog toga je jasan odgovor na vaše pitanje zbog čega nam ne verujete po 15-i put. Kada gospodin Senić kaže da su reformske odluke teške ali da se moraju donositi pa da stranke ponekad zbog toga izgube na izborima, to je tačno, samo se zato one zovu reformske, zato što su teške i nepopularne. U slučaju G 17 plus nije bilo takvih odluka, zbog toga niste ni gubili izbore. Uglavnom ste donosili odluke koje su populističke i investicija u budući izborni rezultat.
Drago mi je da ste uspeli da regulišete makar deo vaših problema sa koalicionim partnerima. Nismo se radovali, ali to vam najiskrenije kažem, u situaciji kada ste se međusobno optuživali. Dobar primer za to je bila i ta čuvena javna rasprava koju sada odbacujete. Ta javna rasprava je bila…
Gospođo Čomić, ako važe isti standardi za sve, onda treba da važe i za gospođu Grubješić. Ako ne smemo da se prekidamo dok govorimo, onda to treba da važi za sve.
I ona i ja i predstavnici DS smo bili na toj tzv. javnoj raspravi u Skupštini koja se svela na vređanje DS i vladajuće koalicije do tog nivoa da je gospodin Dinkić u jednom trenutku sasvim jasno rekao i upozorio javnost da će Predlog zakona o svojini i o vraćanju imovine opštinama biti prevara Vlade odnosno stranaka koje vode Vladu. Da li je tačno ovo što sam sada rekao, gospodine Dinkiću? U međuvremenu ste sukob očigledno ispeglali. Ako ste došli do toga da ovim amandmanima koji su još gori od vašeg osnovnog predloga zakona, da ne bude da imam bilo kakvu vrstu bolećivosti prema DS, ako to znači da oni više nisu poltroni, spori i nesposobni kao što su bili pre mesec i po ili dva dana u vašim očima, onda mi je drago da ste uspeli da kupite šest meseci koalicionog mira. Do izbora, ne do budžeta, pošto ja duboko verujem da budžeta za sledeću godinu neće biti, da ćete ići na privremeno finansiranje i da će se tako razrešiti problem koji imate sa ulaskom u izbore.
Mislim da je to praktično sve što LDP u ovom trenutku ima da kaže o ovom zakonu i o njegovoj sadržini. Vi ste naumili da ovaj zakon prođe. Ovo ne da je bio partijski zakon, ovo je bila i partijska sednica koju ste vodili, do tog nivoa da ste gospodina Novakovića doveli u jednu neverovatnu situaciju da na ovaj način krši Poslovnik.
Počeće nova godina i doći će nova vlada i ja verujem da će ovaj zakon biti suspendovan i da ćemo krenuti u pravu decentralizaciju. Naš problem sa gospodinom Novakovićem ćemo rešiti i pred sudom i pred OEBS-om i pred Savetom Evrope i pred Evropskom komisijom, pošto nije dovoljno da štiklirate svoju obavezu usvajanja novog izbornog zakonodavstva već ćete morati da pokažete i da vam institucije funkcionišu. Vi ste paradigma tog nefunkcionisanja.

Vreme poslaničke grupe je iskorišćeno, zahvaljujem.
Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković želi reč. Imate na raspolaganju 14 minuta od poslaničke grupe i četiri minuta.
(Vlajko Senić, s mesta: Replika!)
Nemate pravo na repliku.
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.