Nema povrede člana 27, 103. niti 107, prema tome, nema ni povrede Poslovnika. Ako niste zadovoljni, vi možete tražiti da se Skupština u danu za glasanje izjasni. Ovde smo završili ovaj deo priče.
Gospodine Milivojeviću, izvolite.
(Jorgovanka Tabaković, s mesta: Po kom osnovu dajete reč gospodinu Milivojeviću?)
Prema amandmanu sledeći je gospodin Vlajko Senić, pa gospodin Milan Lapčević i vi ste prijavljeni u elektronskom sistemu. To je redosled kako ja poštujem i dajem reč, kako ide po redu.
(Jorgovanka Tabaković, s mesta: Zahvaljujem. Sačekaću svoj red.)

Javio sam se po amandmanu. Svakako, koristiću vreme svoje poslaničke grupe.
Veoma je važno kolike su lokalne komunalne takse kada neki investitor dolazi. Svako onaj ko kaže da to nije važno, da bi se privukli investitori, ili ne poznaje kako dolazi i kako se odvija taj proces privođenja nekog zemljišta nameni i dovođenja investitora, ili ne zna ili ne želi da zna.
Kada dobijete kao gradonačelnik, ili kao zainteresovani čovek iz lokalne sredine upit neke firme, gde se raspravlja o tome kakva je infrastruktura, da li postoji asfaltni put, koliko taj grad ima stanovnika, dobijate sijaset drugih pitanja – sedmo, osmo ili deveto pitanje je, uglavnom, koliki je iznos koji se plaća na ime komunalne lokalne takse?
Nije tačno da taj posao neko zna ili ne zna da radi, ovde ko predloži ovaj zakon, jer da li neko posao zna da radi ili ne zna da radi, to ne govore reči, to govore dela.
Jutros sam došao iz Kruševca u Beograd i prošao sam pored fabrike "Kronošpan". Neko je te ljude doveo tamo u Lapovo, pokazao im tu ledinu pored autoputa i rekao – ovde je dobro da se napravi fabrika. Ako mislite da su ti ljudi došli samo zato što ih je neko uhvatio za ruku, pa rekao, hajde sada dođite ovde, ista takva ledina postoji i duž autoputa u Bugarskoj, duž autoputa u Mađarskoj, duž autoputa u Hrvatskoj. Neko je mnogo truda, vremena, i napora uložio da ti ljudi tu dođu.
Ako je neko doveo "Beneton" u Niš, pa nije došao u "Beneton" zato što voli Niš, a ne voli Kruševac, nego zato što je našao svoj interes, a taj interes se ogleda u mogućnosti da ostvari jedan odgovarajući profit, došao u Niš. Fabrika "Jura" koja dolazi iz Niša, koja je već došla u Raču, takođe nije došla tu zato što neko ne zna svoj posao, nego zato što neko zna svoj posao. Fabrika "Falke" dolazi u Leskovac, zato što je to grad tekstilne industrije, ima tekstilnu tradiciju, imaju tamo obučenu radnu snagu, imaju određene interese da tamo dođu. Svako ko kaže da nijedan baš investitor ovde nije došao ili ne govori istinu ili nije putovao Srbijom ili je putovao žmureći, jer ti ljudi su došli u Srbiju, napravili su ovde proizvodne pogone i rade. Ali, tim ljudima je jako važno koliko je komunalna taksa. Znate da je najveća komunalna taksa u Srbiji 62 miliona dinara? Nije svejedno kad neko plati 62 miliona dinara. Tačno je da ne utiče podjednako jedan frizerski salon, jedna radnja brze hrane na eko sistem neke lokalne zajednice, kao što utiče i Cementara. Cementara svakako bitnije narušava taj eko sistem, ali nije svejedno kolika će biti komunalna taksa ili da takva komunalna taksa i komunalna primanja budu u takvoj ne srazmeri. Treba voditi računa i o toj stavci, jer je to i te kako važna stavka kada dolazi investitor u neku sredinu.
S druge strane govorio sam o ovim investicijama i o "Falkiju" i o "Kronošpanu" i o "Benetonu" i o "Juri", pa i o Panasoniku, koji dolazi u Svilajnac, zato što su se tu neki ljudi, naši koalicioni partneri, ljudi iz lokalnih samouprava, iz DS, iz G 17 plus potrudili da te ljude dovedu u svoje gradove.
Nemam nikakav problem da pohvalim gradonačelnika bilo koje političke opcije, političke stranke, koji u svoju lokalnu sredinu dovede investitore, privuče te investicije, otvori radna mesta, bez obzira da li je iz DSS iz SNS, SRS, DS, imaće svu pomoć mene, kao narodnog poslanika i Vlade Republike Srbije u tim naporima, u tom poslu koji se zove – borba za nova radna mesta. Mislim da oko toga ne treba biti sujetan. Ne treba otvaranje radnih mesta da bude tema političkog prepucavanja. Možete nas kritikovati zbog toga što zbog svetske ekonomske krize neka obećanja koja smo dali u izbornoj kampanji nećemo ispuniti u predviđenim rokovima, ali ne možete nas kritikovati za ono što smo dobro uradili, jer ne možete kazati da je loše to što se u Rači traži višak radnika. Ne možete kazati da je loše to što će se u Svilajncu otvoriti onoliko radnih mesta koliko će se otvoriti. Pri tome, dok bacate kamen na nas stanite ispred ogledala pa se zapitajte, pre nego što bacite taj najveći kamen što ga uzmete sa zemlje, iz prašine, pre nego što ga bacite ka nama, zapitajte ste šta ste vi uradili danas za tu lokalnu sredinu, šta ste uradili sa vaše javne funkcije, koliko ste vi investitora doveli, koliko ste ljudi ovde zaposlili, pa kad to sve saberete, kad premerite, onda na tom kantaru, na koji ste nas zadužili, na njemu nas i odužite. Do tada ne stajte na kantar, nije dobro da se premeravate na takav način. Hvala.

Reč ima gospodin Senić Vlajko.

Poštovani potpredsedničke, poštovani narodni poslanici, kao što ste mogli da čujete, mi nemamo nikakav problem sa našim koalicionim partnerima. Ovo je naš zajednički projekat i ovde su se čule primedbe da je to politička kampanja itd.
Gospodine Pejčiću, svaka politika je, naravno, politika. Decentralizacija jeste politika URS. Vi imate neku vašu politiku protesta EU, ulaska u NATO, svega normalno i to ima neku cenu. Mi se zalažemo za našu politiku i ta politika ima određenu cenu. Na građanima je da procene šta im se najviše sviđa i šta misle da će njima doneti najbolji rezultat. Mi duboko verujemo da je decentralizacija nasušna potreba Srbije, da je prosto Srbija vremenom postala toliko centralizovana država, da ne može dalje normalno ekonomski da se razvija ukoliko decentralizacija ne počne i ne završi se.
O čemu se ovde radi? Naravno da je u proteklih 10 godina bila akutnijih problema i ako ste došli u jednu državu koja nije imala bankarski sistem, finansijski sistem, gde ljudi nisu mogli normalno da žive, normalno je da pođete od tih prioriteta. Neke od tih stvari, mnoge od tih stvari su u proteklom periodu rešene. Sada je, srećom za ovo društvo, na red došla decentralizacija i mi nudimo naš koncept da rešimo taj problem. Kada govorimo o troškovima ovde se često držimo nekih parametara, ne vodeći računa o strukturi. Nije MMF i Fiskalni savet zadao 3,2% deficita za sledeću godinu za centralni budžet, već za konsolidovani budžet. Na nama je da, poštujući fiskalna pravila i poštujući naše odnose sa MMF, pritom smo sad u situaciji da nam predavanje o MMF drže neki koji nisu znali ni gde im je centrala, poštujući sve to pokušavamo da učinimo preraspodelu tog konsolidovanog budžeta na način koji će biti, ako mogu da kažem, bolji za građane Srbije…
(Predsedavajući: Izvinjavam se, gospodine Seniću, ali amandman se ne odnosi na to. Tema je – na član 2. amandman je podnela poslanička grupa Napred Srbijo.)
Mogu li još jednu rečenicu?
(Predsedavajući: Izvolite.)
Hoću da kažem da se u proteklom periodu takođe menja struktura budžeta, samo što se menja tiho. Daću vam jedan dobar primer. Poljoprivreda je dramatično izgubila učešće u centralnom budžetu. To se nije desilo nikakvim konkretnim zakonom, nekom raspravom u skupštini, već borbom političkih snaga. Dakle, budžet je dat kao kategorija političke stranke, kao predstavnici građana se bore da svojom politikom obezbede da se ta politika, za koju su im građani dali podršku, sprovodi. Ovoga puta mi se borimo da više sredstava ide za lokalne samouprave, da na taj način izvršimo fiskalnu decentralizaciju, ne zbog opština i onih zgrada koje postoje, već zbog ljudi koji žive u tim opštinama i koji će imati priliku da kroz ovaj proces biraju ljude koji će voditi opštine.
Dakle, mi ne kažemo – dajemo ovaj novac onima koji su danas na vlasti u opštinama, u ostalom izbori će biti za godinu dana, već govorimo o tome da dajemo uslove da svaka nova opštinska vlast ima mogućnost da nešto uradi sa svoje građane, a građani će odlučiti kome će poverenje dati. Hvala.

Hvala vama, ali niste stigli do teme.
Sada je na redu gospodin Lapčević.
(Aleksandar Pejčić: Replika.)
Nemate pravo na repliku. Dao sam reč gospodinu Lapčeviću.
(Aleksandar Pejčić: Povreda Poslovnika.)
Izvinite gospodine Lapčeviću, gospodin Pejčić reklamira povredu Poslovnika.

Član 27. odnosi se na vođenje sednice predsedavajućeg, a to ste vi u ovom slučaju. S obzirom da me je gospodin Vlajko Senić direktno prozvao imenom i prezimenom, ja imam pravo na repliku.

Nemate pravo na repliku jer reklamirate povredu Poslovnika u uskraćivanju prava na repliku koja ne može biti povreda Poslovnika. Na vrlo ste tankoj žici. Upozoravamo vas na posledice primene člana 103. Poslovnika.
Molim vas, gospodine Lapčeviću, da se prijavite. Izvolite.

Gospodine Novakoviću, celog dana sedim ovde u sali, kao i većina kolega iz pozicije i opozicije i zaista ne mogu da se otmem utisku d ne mogu da pohvatam konce po kom Poslovniku radimo pre podne, po kom po podne, po kom vi radite, a po kom Poslovniku radi gospođa Čomić. Bili ste prisutni ovde sve vreme u prepodnevnoj raspravi kada…
(Predsedavajući: Izvinjavam se, po tom Poslovniku koji sami spominjete radi se o amandmanu na član 2. poslaničke grupe Napred Srbijo. Izvolite.)
Dakle, nepopravljivi ste. To je moj krajnji komentar.
(Predsedavajući: U poštovanju odredaba Poslovnika, naravno, potpuno sam nepopravljiv.)
Nepopravljivi ste. Ako su jutros, a bile su prisutne vaše kolege iz vaše poslaničke grupe, 10 puta bile replike sa jedne i sa druge strane sa kolegama iz LDP, to je bilo sasvim normalno, a sada kada se direktno prozivaju ljudi, bilo da su iz DSS, SRS ili SNS, onda nema osnova za repliku. Zaista mi nije jasno zbog čega je to tako, ali pretpostavljam da će građani vrlo dobro zaključiti šta je razlog tome. Zaista nije u redu.
(Predsedavajući: Izvinjavam se, hoćete li da govorite po amandmanu i o temi?)
Ja koristim vreme svoje poslaničke grupe, kao što ni meni niste dali pravo na repliku.
Mislim da taj princip sile koji upotrebljavate zaista nije primeren, obzirom da se radi o jednoj vrlo akademskoj i kulturnoj raspravi. Ne znam zašto uskraćujete jednu normalnu demokratsku raspravu parlamentu, pa valjda je parlament zato i osnovan da bismo raspravljali o nekom predlogu zakona sa argumentima. Ne zloupotrebljavamo priču, nikoga ne vređamo, ne znam zbog čega ne bi imali pravo da kažemo šta mislimo.
(Ivan Andrić, s mesta: Replika.)
(Zoran Krasić, s mesta: Replika.)

Zahvaljujem.
Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.

Gospodine Novakoviću, o tome kako vi vodite sednicu neka procene građani.
Svoje vreme ću iskoristiti da uvaženom kolegi Ranđeloviću obrazložim razlog za podnošenje naših amandmana. Iskreno da vam kažem, imali smo dilemu i sami, znajući koliko je ovaj zakonski predlog urađen nekvalitetno, koliko je neodrživ.
(Ivan Andrić, s mesta: Javili smo se za repliku.)