Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jugović.

Poštovana predsednice, poštovane kolege poslanici, postavio bih pitanje Ministarstvu pravde, da li će konačno sa mrtve tačke krenuti istraga u vezi sa ubistvom sudije Nebojše Simeunovića? Taj čovek je, da podsetim pronađen mrtav odmah posle ubijanja.

Da uhapsi štrajkački odbor Kolubare u septembru 2000. godine, kao i lidere DOS Borisa Tadića i Nebojšu Čovića zbog lažnih optužbi da su rušili državni poredak.

Punomoćnik sestre pokojnog istražnog sudije, Nebojše Simeunovića, advokat Milorad Panjević, podneo je po drugi put zahtev Višem tužilaštvu u Beogradu da mu se omogući uvid u izveštaj Generalnog inspektorata MUP i komisije koju je formirao tadašnji ministar MUP Dušan Mihajlović. Taj zahtev je prvobitno 30. maja 2006. godine upućen.

Citirao bih i gospođu Zagorku Dolovac, republičkog javnog tužioca koju izuzetno poštujem, koja kaže da se uveliko radi na ovom predmetu i da se ubrzo očekuje konkretniji rezultati. Prema njenim rečima, javnost treba da bude svesna da je u vreme kada je sudija nastradao bilo propusta u istražnim radnjama kao i da su rad na ovom slučaju opstruisali ostaci prethodnog režima koji su na razne načine stopirali rasvetljavanje slučaja.

Sada dolazimo do ključne tačke, do otvaranja tajnog dosijea jer ova izjava govori da postoje ostaci bivšeg režima, ova izjava govori da postoje opstrukcije. Veoma je bitno utvrditi ko je opstruirao, koji su to ostaci i ko je naredio opstruiranje utvrđivanja istine u vezi sa ovim ubistvom. I to bih pitao takođe Ministarstvo pravde kada planira da na dnevni red dostavi svoj predlog zakona o otvaranju dosijea jer bez tog demokratskog koraka čini mi se da ćemo uvek biti osuđeni da se samo sećamo ubistava novinara, ali i ne da pronalazimo njihove ubice i mislim da je to demokratski korak koji nam je prvi sledeći, koji moramo što pre učiniti. Hvala.

Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da govori, da iskoristi svoje pravo na osnovu člana 286.?

Narodni poslanik Velimir Ilić.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici. Danas je 100 dana Vlade koja je rekonstruisana i evo čuli smo jutros i premijera koji je izašao i izneo da je kriza prošla, da je zadovoljan radom Vlade, da su postignuti izuzetno dobri rezultati u svim segmentima, da se stanje u Srbiji znatno poboljšalo od one prethodne Vlade, itd.

Želeo bih da pitam premijera u kojim su to ministarstvima poboljšani uslovi rada, privređivanja? Da li je standard građana porastao? Koje su to firme profunkcionisale, koji su to investitori došli u Srbiju, koji su to urađeni projekti iz infrastrukture koji su najavljivani, ko su investitori koji su došli u Srbiju u ovih 100 dana Vlade i kako je moguće da Vlada u ovih 100 dana radi bez rebalansa budžeta.

Kako je moguće da je jednostavno Zakon o budžetu, koji je usvojen krajem prošle godine, stavljen van snage i da ova vlada, koja je znatno manja od one prethodne, gde su neka ministarstva ugašena, neka podeljena, funkcioniše sasvim normalno? Sredstva se troše normalno, po čijem nalogu, kako i na koji način? Kako trezor vrši plaćanje određenih poslova u ministarstvima koja nisu postojala dok Vlada nije rekonstruisana? Šta je sa sredstvima koja smo usvojili u Zakonu o budžetu u ministarstvima koja su potpuno ugašena? Da li se Zakon o budžetu poštuje ili ne? Ko je taj ko je naložio da se zakon, koji je usvojen u ovom parlamentu, maltene stavi van snage i da se sada radi sa nekim zakonom o budžetu koji niko ovde ne zna? Ne znam na koji način se vrše plaćanja, na koji način se obavljaju određeni poslovi, koji su bili dogovoreni i jednostavno najavljeni.

Prema tome, ova vlada ima niz propusta koje je napravila, a prvi propust i najveći propust je što krši Zakon o budžetu. To je izuzetno veliko krivično delo. Razumem privremeno finansiranje, razumem da se koriste neke rezerve, budžetska rezerva itd, ali raditi 100 dana bez rebalansa budžeta, to je neobjašnjivo. Možda neko iz vladajuće koalicije ima odgovor na ovo pitanje. Ja sam ga više puta postavljao u parlamentu, ali na njega niko ne odgovora. Jednostavno, nikoga ništa ne obavezuje od onih obećanja koja su bila i koja se nalaze u Zakonu o budžetu, koji je usvojen za ovu godinu. Prema tome, nikakva obaveza koja je ovde u parlamentu data jednostavno nikoga ne obavezuje da je ispuni, jer nema Zakona o budžetu koji je potpuno prekršen i koji je potpuno van snage stavljen od strane ove vlade.

Zamolio bih premijera da stvarno dođe u ovaj parlament sa rebalansom budžeta i da uvedu to u red, ako hoće. Ako neće, neka rade ovako kako rade, ali pitanje je dokle će da rade i kako će doći u ovaj parlament da to sve poslanička većina verifikuje, mada je tu imalo hiljade i hiljade raznoraznih propusta? Prema tome, molim poslanike vladajuće većine da se uozbilje oko ovog pitanja i da se uradi ono što je dogovoreno, koliko toliko. Mi se nalazimo sad u situaciji da se ne zna ko pije, a ko plaća. Ovde se ne zna ništa, ni gde ćemo sutra, kako ćemo sutra, kako ćemo izvršavati neke obaveze i na koji način ćemo to platiti? Kako kad se ulazi u neke investicije? Da li ima sredstava ili nema sredstava?

Prema tome, ovo je sve toliko mutno, a u mutnom se najbolje riba lovi, tako bar naš narod kaže. Stvarno vas molim, gospodo iz vladajuće koalicije, urazumite se i usvojite rebalans budžeta i radite po zakonima koje ovaj parlament treba da usvoji. Hvala.

Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika želi reč, da iskoristi svoje pravo iz člana 286? (Ne.)
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštenje o odsutnosti narodnih poslanika. Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Zoran Bortić.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima po prvoj tački dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O FINANSIRANjU LOKALNE SAMOUPRAVE
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Zoran Krasić, Aleksandar Martinović, Nemanja Šarović, Dragan Stevanović, Gordana Pop-Lazić, Nataša Jovanović, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Dragan Šormaz, Vlatko Ratković, Edip Šerifov, Zlata Đerić, Srđan Spasojević, Miroslav Markićević i Radoslav Milovanović.
Primili ste izveštaj Odbora za lokalnu samoupravu, kao i mišljenje predstavnika predlagača, narodnog poslanika Mlađana Dinkića, o podnetim amandmanima.
Narodni poslanik Meho Omerović, pisanim putem, povukao je amandman na član 10.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pre nego što pređemo na pretres amandmana, da vas podsetim da vreme u raspravi u pojedinostima je raspoređeno po poslaničkim grupama proporcionalno kao i pri raspravi u načelu, dok predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa imaju po 15 minuta. Ovlašćeni predstavnici, za sada imam informacije o dve poslaničke grupe, poslanička grupa DSS – ovlašćeni predstavnik Milan Lapčević, poslanička grupa SRS – ovlašćeni predstavnik Zoran Krasić.
Vreme rasprave po svakom amandmanu je dva minuta. Molba za predstavnike poslaničkih grupa ili predsednike samo da kažu da li koriste vreme od predstavnika poslaničke grupe ili od poslaničke grupe, u slučaju da obrazlažu amandman duže od dva minuta.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Krasić, Aleksandar Martinović, Nemanja Šarović, Dragan Stevanović, Gordana Pop-Lazić i Nataša Jovanović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospođo Čomić, ovo će biti ono vreme za amandman i u nastavku ono od poslaničke grupe, da znate.
Šta smo mi hteli amandmanom na član 1. da postignemo? Želeli smo da skrenemo pažnju predlagaču ovog zakona i onima koji su na vlasti, a i gradonačelnicima, predsednicima opština i najširoj javnosti, da u suštini odredbe o tranzicionom transferu iz postojećeg Zakona o finansiranju lokalne samouprave više ne važe, više ne postoje, jer tri godine su te odredbe važile. Naravno, da skrenemo pažnju i na to da se u tome ogleda i podvala koja se vrši sa ovim izmenama i dopunama ovog zakona. Ne treba nikoga da ubeđujem u to da je predlagač ovog zakona sa strankama koje su na vlasti napravio ovu podmuklu varijantu – puj pik, ne važi se, sada ćemo sve da resetujemo i idemo sa novim odredbama, a zaboravićemo ono da za dve i po godine ili tri država, odnosno ova vlast nije isplaćivala nenamenske transfere u onom obimu kako je propisano zakonom koji su upravo oni doneli. To je prva stvar koju smo želeli da potenciramo ovim amandmanom.
Svojevrsnu zamenu za tranzicioni transfer mi smatramo da je vreme da se u okviru nenamenskog transfera odvoje sredstva za nešto što bi bila intervencija. Mi smatramo da to treba da bude razvojni transfer, da taj transfer omogući onim jedinicama lokalne samouprave, pre svega iz četvrte i treće grupe razvijenosti, po vašim kriterijumima, da im se uvek garantuje iz ovog, ako mogu da kažem, dela nenamenskog transfera određeni nivo sredstava, koji bi pomogao tim jedinicama lokalne samouprave da imaju brži razvoj i da hvataju priključak kako bi došle nekako do onog nivoa koji je prosek za jedinice lokalne samouprave na nivou Republike Srbije. Naravno, znali smo da naš amandman neće biti prihvaćen, jer ovaj amandman u stvari skida masku sa ovog predloga i uopšte dogovora koji je postignut unutar vladajuće koalicije.
Moram da vam kažem da osnovna ideja izmene ovog zakona nije bila ono što smo mi dobili u Predlogu zakona. U načelnoj raspravi sam vam rekao da su to samo podmetnuti članovi, a da u krajnjoj varijanti, kada budete glasali, svi ovi članovi imaće neki svoj drugi tekst i neko svoje drugo značenje. Naravno, niste me demantovali, nego ste samo potvrdili tu moju političku procenu, jer ste prihvatili sve amandmane visokoumnih poslanika, samostalnih poslanika iz DS, i to je naravno predlagač oberučke prihvatio, jer je to deo dogovorene koncepcije. Tresla se gora, rodio se miš.
Znači, vi iz gradova i opština, puj pik, ne važi se, zaboravite one pare što vam država duguje, što je propisano zakonom i Zakonom o budžetu, naravno smanjeno u određenom procentu, zaboravite i svi građani koji ste na dopunskim izborima tokom 2009. i 2010. godine upravo zbog tog dela transfera koji je obećan glasali, pa ste tako omogućili da se formira jedna nenormalna vlast u Boru i u nekim drugim mestima ili u Kovinu i omogućili ste ujedno da zaboravimo za Fond za kapitalne investicije AP Vojvodine, koja je još gora varijanta nego nenamenski transferi iz budžeta Republike Srbije. Ali, o tom, potom.
Znači, mi smo postigli onaj efekat koji smo hteli da napravimo ovim amandmanom, skrenuli smo pažnju da treba napraviti razvojni transfer u okviru nenamenskog, da se stvarno pomogne jedinicama lokalne samouprave, poput prozivane Crne Trave, Babušnice, Bele Palanka, Žitišta, Plandišta, Alibunara itd.
Ali, vidite i sami, vlast neće, vlast priča protiv beogradizacije, a sve radi za beogradizaciju, novosadizaciju, Kragujevac, navodno Niš, tamo gde su njihovi kadrovi, tamo gde će putem javnih nabavki i na drugi način poprilično sredstava budućih transfera da se odlije u privatne džepove. Zahvaljujem.

Hvala vama.
Na član 1. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vlatko Ratković.
Predstavnik predlagača i Odbor za lokalnu samoupravu prihvatili su amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Krasić, Aleksandar Martinović, Nemanja Šarović, Dragan Stevanović, Gordana Pop-Lazić i Nataša Jovanović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodin Krasić, izvolite.

Gospodine Novakoviću, mislim da smo ovim amandmanom pokazali šta u stvari vladajuća koalicija želi da postigne. Ovim amandmanom smo predložili da se u članu 15. stav 2. promeni i da glasi: "Vlada na predlog Ministarstva finansija i uz mišljenje Komisije za finansiranje lokalne samouprave utvrđuje najviši iznos za lokalne komunalne takse iz stava 1. tačka 1, 2. i 3. ovog člana, s tim što svaka od navedenih lokalnih komunalnih taksi pojedinačno ne može biti viša od iznosa koji je bio na dan 1. januara 2007. godine, uvećan za indeks potrošačkih cena do godine za koju se određuje".
Mislim da će gospodin Stevanović da vam da konkretne primere vezane za Surdulicu, kako to izgleda u praksi. Sada da malo pojednostavimo. Predlagač je rekao – ne može Vlada da određuje iznose. To je ta firmarina, znate, da ne idem dalje, poznato je. Ne može da bude apsolutna sloboda u okviru lokalne samouprave, iako se radi o izbornom prihodu lokalne samouprave. To treba na neki način da se ograniči. Onda je predlagač izmena rekao – do dve prosečne plate. Videćete kasnije, pametni poslanici DS stavili prst na čelo, pa zamislili nešto, pa su rekli ovde – tri i po, ali nije ni bitno, pa se ne zna – to, to pomerilo, i, naravno, predlagač se odmah složio sa tim.
Šta je poenta našeg amandmana? S obzirom da je ovaj zakon počeo da se primenjuje 1. januara 2007. godine i nema potrebe za nekim suštinskim promenama, zadržavamo princip ta je to izvorni prihod lokalne samouprave, lokalna komunalna taksa. Smatramo da je neophodno na neki način da se odredi najviši iznos. Mi amandmanom preciziramo da to može biti iznos koji je zatečen 1. januara 2007. godine uz uvećanje, odnosno indeksaciju koja se primenjuje na uobičajeni način za sve vrednosti koje se na neki način menjaju zbog inflacije i drugih stvari.
Naš amandman nije prihvaćen, prihvaćen je amandman neke potpuno drugačije sadržine. Ne prihvatanjem našeg amandmana vi u stvari lupate šamar svom zakonu koji je donet 2006. godine. Zašto lupate šamar? Vi ne priznajete kontinuitet, vi indeksaciju dozvoljavate za sve ono gde je vaš prihod, pa recimo akciza, itd. itd, a ovde ne prihvatate indeksaciju. Zašto? Zato što su se lokalne samouprava apsolutno nenormalno ponašale kada je u pitanju firmarina.
Iz predloga zakona, ovih dopuna, i ovog amandmana nije jasno da li je taj limit određen za sve te lokalne takse zbirno ili za svaku od tih taksi pojedinačno. Zašto ste to uradili? Namerno radite takve zakone koji su konfuzni da bi u praksi vi mogli da harate, da radite šta god hoćete. Kao potvrda ovog političkog stava koji smo mi promovisali ovim amandmanom gospodin Stevanović će vam sada objasniti kako je to u Surdulici sa lokalnim komunalnim taksama i šta će za Surdulicu da znači ukoliko se usvoji ili varijanta koju je predložio predlagač ili varijanta koju je predložila DS. Zahvaljujem.

Hvala. Reč ima predlagač, gospodin Dinkić, pa gospodin Stevanović.

Da iskoristim priliku da odgovorim na obe vaše konstatacije.
Najpre, u sadašnjem Zakonu o finansiranju lokalne samouprave tranzicioni transfer je utvrđen da važi samo tri godine od momenta donošenja zakona. Zakon je, kao što ste pravilno rekli, donet 2006. godine, stupio na snagu 1. januara 2007. godine. Tranzicioni transfer koji je trebao da ujednači nivo transfera onim lokalnim samoupravama kako bi se eventualno negativni efekti promene prethodnog zakona otklonili istekao je 2009. godine. Tranzicioni transfer ne postoji od 2009. godine po postojećem zakonu. Reč "tranzicioni transfer" brisana je samo iz pravno-tehničkih razloga, jer taj transfer efektivno ne postoji u poslednje dve godine, jer mu je rok trajanja bio tri godine od donošenja sadašnjeg zakona, a to je od 2006. do 2009. godine. To je odgovor na vašu prvu primedbu.
Što se tiče drugoga, gospodin Edip Šerifov iz DS podneo je ispravku amandmana koji smo mi prihvatili na Odboru za lokalnu samoupravu, a to je da suštinski nema zakonom ograničenje za lokalne samouprave da određuju firmarinu. Drugim rečima, naša namera jeste bila da činjenicom da lokalne samouprave dobijaju duplo više od poreza na zarade i značajno uvećavaju lokalne budžete da zakonom ograničimo maksimalni iznos firmarina. Međutim, imajući u vidu da je i Stalna konferencija gradova i opština stala na stanovište da treba dati slobodu gradovima i opštinama da sami određuju firmarinu i da odgovaraju za to pred svojim građanima, složio sam se sa tim konceptom da odgovornost bude isključivo na gradovima i opštinama.
Drugim rečima, sklonjeno je predloženo ograničenje na maksimalni iznos firmarina. Prema usvojenom amandmanu sa ispravkom gradovi i opštine će sami biti u mogućnosti da samostalno određuju maksimalni iznos firmarina, kao što je to i do sada bilo po postojećem zakonu. Jedino je ostalo da za stare i umetničke zanate se uvodi oslobađanje od plaćanja tih firmarina. Dakle, neće biti ograničenja na dve prosečne plate, niti na tri i po, nego nema ograničenja. Tu ostaje odredba postojećeg zakona da punu odgovornost preuzimaju gradovi i opštine. Mi mislimo da bi gradovi i opštine trebalo da smanje firmarine kada dobiju ove veće prihode od poreza na zarade, ali neka sami o tome odluče, jer, u krajnjoj liniji, oni koji upravljaju gradovima i opštinama izlaze na izbore i treba da odgovaraju svojim preduzetnicima, svojim građanima, tako da neka i dalje samostalno odlučuju i mi smo to prihvatili.