Ovim amandmanom smo samo donekle promenili ono što je predlagač predvideo. Razlika je u koeficijentima, naročito kod druge i kod prve grupe razvijenosti jedinica lokalne samouprave. Moram  da kažem zbog čega smo to napravili. Zbog toga što smo imali u vidu onaj naš koncept da se porez na zarade deli 50-50 i u odnosu na predlog predlagača mi smo taj koeficijent za recimo Beograd sa 0,5 podigli na 0,6, što sa onih 50% na zarade i ovaj deo ovde gde se vrši obračun smanjivanja opšteg iznosa transfera, dolazi se do neke ravnoteže.
Ali, primetili su predlagači zakona da ovo zadire u stečajna prava nekih ljudi koji i dalje treba da budu poprilično promovisani, poput ovoga što radi, recimo, Đilas sa obdaništima, školama. On ima tu pozitivnu kampanju. On ne ide tamo gde je problem, nego tamo gde su dečica, pošto su svi bolećivi kada su u pitanju deca i onda vodi tu pozitivnu kampanju, koja mu omogućava da što više zaduži grad Beograd, da što više učestvuje u privatizaciji ovih preduzeća, da otvori, recimo, aferu "Kolubara", što bi tamo neki Kene uzimao pare, kada to može i gospodin Đilas. Naravno, ima jaku medijsku podršku zato što 70, 80% svih sekundi prolazi preko te njegove interesne grupacije koja je oko predsednika Republike.
Naravno, oni mogu velikodušno da pričaju da se odriču nekih prihoda. Međutim, Beograd nije samo beogradski krug dvojke. Beograd su i Jakovo i druga mesta. Nažalost, nije bilo ovde prostora da utvrdimo mehanizam kako bi se sredstva iz razvojnog fonda, kada je u pitanju jedinica lokalne samouprave iz prve grupe usmeravala ka periferiji, jer mi polazimo od principa da i velika mesta imaju pravo na razvoj, ne samo iz sopstvenih sredstava, nego iz jednog dela nenamenskih transfera, koji dolaze iz budžeta, jer se tu ogleda ravnopravnost svih jedinica lokalne samouprave.
Ali, očigledno taj koncept naš ne može da prođe. Jednostavno, ne žele ljudi da razmišljaju na taj način.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Krasić, Aleksandar Martinović, Nemanja Šarović, Dragan Stevanović, Gordana Pop-Lazić i Nataša Jovanović.
Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč.

To je taj amandman gde govorimo kako treba da se raspodele sredstva iz tog kako mi kažemo, sredstva razvojnog transfera. Mi planiramo da ta sredstva pripadnu svim jedinicama lokalne samouprave, samo što se o masi daje stvarno velika prednost četvrtoj i trećoj grupi. Tu smo zadržali princip  da po 50% od ukupnih sredstava pripada četvrtoj grupi, 30% pripada trećoj grupi, a po 10% jedinicama lokalne samouprave iz druge i prve grupe i naravno da se ta sredstva dele na jednake delove unutar grupe kojoj odgovarajuća jedinica lokalne samouprave pripada.
Mislim da smo na taj način dali jednu ideju kako mogu da se obezbede, kako bi razvojna sredstva bila namenska i obavezna, ako mogu da upotrebim te reči, dok to sve povežem, jer ovako razvoj nije obavezna stvar, nego zavisi od nekog ćefa lokalne samouprave ili nekog pojedinca u lokalnoj samoupravi.
Na ovaj način obezbeđujemo konstantno sredstva za razvoj i dajemo veliku prednost jedinicama lokalne samouprave iz četvrte grupe, a to su pre svega te male sredine daleko ne samo od Beograda, nego i od drugih centara, gde ima malo stanovnika, a locirajući sredstva ka tim jedinicama lokalne samouprave, onda deluje to podsticajno da se smanji pritisak na veća mesta. Stvaraju se pretpostavke da se poboljša infrastruktura, poboljša kvalitet života, zato što bi to bila namenska obavezna sredstva koja moraju tamo da se plasiraju. Naravno, uticalo bi se i na ono što je značajno za svaku normalnu državu, da se ne prazni prostor od ljudi.
Ali, vidite i sami, ovi predlagači ne žele da razmišljaju na taj način. Njima verovatno nešto drugo predstavlja interes i nešto drugo ih motiviše da ovakve predloge dostavljaju.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslanička grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Milovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Vlatko Ratković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Krasić, Aleksandar Martinović, Nemanja Šarović, Dragan Stevanović, Gordana Pop-Lazić i Nataša Jovanović.
Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč.

Član 10. reguliše stupanje na snagu ovih izmena i dopuna Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Koristeći poslovnička ograničenja mi smo podneli amandman i u tom amandmanu jasno razdvojili dva dela. Jedan deo se odnosi na to kada treba zakon da stupi na snagu. Smatramo da taj zakon treba da stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja, ali da se primenjuje od 1. januara 2012. godine, zato što tada počinje budžetska godina.
Ako bi se primenjivao ovaj zakon ranije, sigurno bi došlo do drastičnih odstupanja i promena unutar ovako projektovanog budžeta Republike Srbije i nema ništa logičnije nego da se krene od 1. januara sledeće godine.
Međutim, prvi stav ukazuje da je Vlada Republike Srbije dužna da do 31. decembra 2011. godine izmiri sve dospele obaveze po osnovu transfera prema jedinicama lokalne samouprave. To je ono što žulja. Zašto tu žulja? Tu se nalazi srž problema jedinice lokalne samouprave u pogledu finansiranja. Problem je nastao zato što tri godine Vlada Republike Srbije ne poštuje i ne primenjuje zakon o finansiranju lokalne samouprave. U redu je što ne poštuje taj zakon, nego i dokaze za nepoštovanje tog zakona saopštava svake godine u svom budžetu. Tu se nalaze opipljivi tragovi kršenja propisa. Svaki propis kada se krši prouzrokuje neku sankciju i prouzrokuje neku vrstu odgovornosti. Ako pređemo preko ove činjenice da ne treba izreći niti sankciju niti izvući neku odgovornost, onda je najelementarnija stvar da se vrati sve u pređašnje stanje sa gledišta finansija jedinice lokalne samouprave. Najprirodnija je stvar da se smogne snage i sredstava da se izmire obaveze prema jedinici lokalne samouprave jer tamo taksimetar radi. Oni su uzeli kredite. Čuli ste malo pre te podatke koliko je svaka jedinica lokalne samouprave zadužena. Ona nije baš u mogućnosti da toliko samostalno obezbeđuje sredstva.
Drugo, mnogo se nadate od Zakona o javnoj svojini ili kako vi kažete o vraćanju imovine jedinicama lokalne samouprave. Ne daj bože to da se desi u Srbiji. To kada bi se desilo u Srbiji, pa da, recimo, Gordana Čomić bude predsednik ili gradonačelnik Novog Sada, ona bi Štrand prodala. Neki bi prodavali i brda. Neki bi prodavali trgove. Vidite i sami da je Grčka počela da prodaje ostrva, a Austrijanci prodaju planinske vrhove. Mora da postoji neka kontrola jer jedinica lokalne samouprave može imati samo neka ovlašćenja u vršenju svojinskih prava i to u pogledu korišćenja i upravljanja, ali nikako raspolaganja.
Ko sme neodgovornoj lokalnoj vlasti da da prava raspolaganja? Pa, oni će da prodaju ulice, ima da prodaju trgove. Prodavaće hale, prodavaće sve i svašta, sve ono što su generacije i generacije stvorile, kao što se desilo sa privatizacijom. Takva će biti privatizacija u lokalnim samoupravama kao što je "Sartid" otišao bud zašto. Tako se može desiti da ode Trg bud zašto, a onda čekate da vas neko iz EU posle 12 godina upozori na nešto što treba da se preispita, jer takvi navodno ne možete da odete kod njih. Možete vi da odete kod njih kako hoćete, ali vas oni neće, znaju vas vrlo dobro.
Častim ovo vreme, da što pre stupi na snagu ovaj zakon.

Zahvaljujem, dva minuta nije malo.
Zahvaljujem narodnom poslaniku Zoranu Krasiću. Na raspolaganju mu je još uvek dva minuta od vremena poslaničke grupe.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Edip Šerifov.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Milovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je ovaj član zanimljiv i da u suštini pokazuje prave namere predlagača i ukazuje na to da ovaj lažni sukob i nesaglasnost između DS i G17 plus u stvari ne postoji, jer je datum od kada se primenjuje, 1. septembar 2011. godine i to u trenutku kada se lokalni izbori najavljuju krajem ove godine. Dolazimo do jednog logičnog zaključka, da je ovaj zakon u funkciji tih lokalnih izbora, jer će početi da se primenjuje u septembru mesecu. Lokalnim samoupravama dobar deo prihoda biće na neki način već prenešen, iako nemamo rebalans budžeta, iako nemamo na neki način i reviziju projekata koji su osmišljeni ovim budžetom.
Što se SNS tiče čini mi se da u celoj ovoj priči oko ovog zakona svi akteri nisu bili iskreni i činjenica je po nama da postoji ozbiljna saglasnost između DS i G17 plus kada je u pitanju ovaj zakon, a da sve ovo što je išlo u medijima, da je to samo jedna prazna priča i zamajavanje i jeftin marketing kojim zapravo želi da se prikrije suština odnosa između G17 i DS. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, malobrojne kolege dame i gospodo narodni poslanici, nikakvog sukoba nema između DS i G17 plus. Mi smo svesno primenili ovaj zakon odnosno doneli nameru da ovaj zakon primenjujemo od 1. septembra.
Svako onaj ko planira da u oktobru, novembru i decembru izađe na lokalne izbore može, ali ne u Srbiji. Ne nameravamo niti imamo potrebu da se lokalni izbori održavaju pre redovnog termina.
Svako ko je nestrpljiv da dođe na vlast, to svoje nestrpljenje moraće da trenira i narednih 20 godina jer nestrpljenje nikome ništa dobro nije donelo.
Sa druge strane, ovoj zemlji predstoje i redovni parlamentarni i redovni lokalni izbori. Ovo nije kampanja, ovo je zakon koji ima za cilj da reformiše ovo društvo. Ovo nije kampanja, kao što neki misle, da neko pređe cenzus ili ostvari ne znam kakvu političku korist, ovaj zakon ima za cilj da zaista sprovede skupštinske reforme koje su potrebne ovom društvu, a kakvi su odnosi među koalicionim partnerima, to ne treba nikoga da brine. Oni su takvi kakvi su, a kakvi će biti, to opet ne treba da brine opoziciju, jer razumem nervozu pojedinih ljudi u opoziciji, najteže je u opoziciji prvih 25 godina, posle se navikne, ali do izbora ima još sasvim dovoljno vremena. Zato bi bilo bolje da izmene kampanju oni koji se kandiduju da pobede na izborima, probaju da sprovedu da ta kampanja krene ili da krenu u kampanju odmah sada. Uveravam ih sa ovog mesta da ne maštaju o tome da će izbora biti pre redovnog roka, jer izbori će biti onda kada to zakon propisuje, a DS, zajedno sa svojim koalicionim partnerima, hoće da pokaže da je u ovoj zemlji moguće održati stabilnost, uprkos nekim razlikama i razmimoilaženjima, jer stabilnost je ono što treba ovoj zemlji i njenim građanima. Zahvaljujem se.

Iskorišćeno je dva minuta i 12 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko od poslanika ko ima Poslovnikom utvrđeno vreme na raspolaganju, želi reč, pošto je ovo poslednji amandman u raspravi u pojedinostima? (Ne.)
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima i u celini.
Saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, određujem ponedeljak, 27. jun 2011. godine, sa početkom u 10,00 časova, kao Dan za glasanje o jedinoj tački dnevnog reda sednice Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo narodni poslanici, završavamo radni dan za 21. jun.
S obzirom da je poslednji sat našeg rada u odloženom prenosu od 23,40 časova, sada, dok nas gledaju, je prošla ponoć, 22. dan letnje dugodnevnice, čestitam vam dolazak leta. Hvala vam.