O dobronamernosti amandmana ili motivaciji suvišno je trošiti vreme na pravdanje zašto je neko podneo neki amandman.
Samo ću da podsetim kada je bilo pravo vreme da se misli na lokalne samouprave. U vreme usvajanja Zakona o porezu na dodatu vrednost 2005. godine, kada je lokalnim samouprava uskraćeno pravo na porez na promet, trebalo je voditi računa kako ih obeštetiti, odnosno nadomestiti sredstva koja im nedostaju. Od 2005. do 2011. godine, evo, šest godina je prošlo. To je bio pravi i prvi trenutak u kojem se osetio nedostatak sredstava. Onaj ko želi da vodi ozbiljnu državu to nijednog trenutka ne sme da smetne sa uma, pogotovo ako je krupne odluke o poreskoj politici, o poreskom sistemu, poreskoj administraciji donosio upravo on. Hvala.

Da li još neko želi reč u raspravi o amandmanu na član 2? (Ne)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Krasić, Aleksandar Martinović, Nemanja Šarović, Dragan Stevanović, Gordana Pop-Lazić i Nataša Jovanović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovim amandmanom u stvari želimo da otklonimo nekoliko nedoumica. Prvo, ceo ovaj koncept vašeg predloga zakona nema veze sa decentralizacijom, nema veze ni sa finansijskom, ni sa fiskalnom. Zašto? Zato što tražite da se sa 40% poveća na 80%. Govorimo o tzv. ustupljenim prihodima od poreza na dohodak građana. Taj porez je izvorno prihod Republike. To što dajete, da li 10, da li 20, da li 90%, ne znači decentralizaciju u fiskalnom smislu, jer i dalje Republika određuje, vrši obračun itd, nego ustupa svoj deo prihoda. Ovim zakonom se ne vrši decentralizacija. To ovi što ne znaju pojmove upotrebljavaju.
Dalje, kaže se – ukoliko povećamo sa 40 na 80% ono što ostaje u jedinici lokalne samouprave, mi smo završili veliku stvar i veliki posao. Evo, mi smo amandmanom predložili da se prihodi po osnovu poreza na zarade dele, 50% da pripada Republici, 50% jedinici lokalne samouprave. Zašto niste prihvatili to? Da li vi znate da je ceo mehanizam naplate tog poreza u rukama Republike? Da li znate zašto se menja ovaj zakon u vašoj režiji? Menja se, između ostalog, zbog toga što postojeći zakon nije poštovan, nije primenjivan. Šta kažu vaši ljudi iz stalne konferencije gradova? Kaže – tražili smo od Vlade da dozvoli opštinama, a nema razloga tako da ne bude, da kontroliše plaćanje poreza koji se dele između opština i Republike, paralelno sa republičkim službama.
Znači, opštine ne mogu da vrše kontrolu. Do sada nisu mogle da vrše kontrolu, neće ni ubuduće moći da vrše kontrolu. Zašto? Zato što je ukupna naplata tog poreza u rukama imovinske uprave.
Dalje, šta kaže ovaj vaš Saša iz Paraćina? On svašta priča. Kaže – tražili smo da nam dozvole, Republika je spora, bavi se metafizikom, te nije u mogućnosti da kontroliše manje poreske obveznike. Ništa gospodin Dinkić nije izmislio. To je sve ono što lokalna samouprava prigovara.
Međutim, gospodine Dinkiću, malo pre vam je matematika bila pogrešna, kada ste rekli kako će da se obezbede ova dodatna sredstva. Rekli ste – 15 milijardi postoji mogućnost sada u budžetu da se obezbedi, pa ste onda rekli da možete preko Direkcije za puteve da obezbedite još deset, ali ta sredstva nisu u budžetu Republike Srbije, pa ste se ispravili, pa ste rekli da se ta sredstva prikazuju u konsolidovanom obračunu Republike. Kako možete odatle da obezbedite sredstva, a da prethodno ne promenite neki propis koji reguliše primanja Direkcije za puteve, preduzeća za puteve?
To su interesantne stvari. Babe i žabe se pobrkaju, pa ste malo pre otvoreno priznali, u sledećem članu će to da se vidi, 1,7% od BDP za vas je samo osnovica za obračun. U postojećem zakonu on garantuje da se taj iznos isplati jedinicama lokalne samouprave. Promenom da je 1,7 samo obračun vi ste matematički dokazali da sledeće godine neće biti 50 i nešto miliona, milijardi dinara za nenamenske transfere, nego 30 i nešto. Tako da, sve ovo što ste ispričali, istopilo se. Ovde je samo u pitanju obična priča. Nema nikakvih rezultata. Rezultat će biti da se resetuje postojeće stanje.
U sledećem amandmanu ćemo vam objasniti gde se nalazi ključ za rešavanje svih problema. Onda u Predlogu zakona kaže – ako se 80% od poreza na zarade izdvaja lokalnoj samoupravi, onda je ona zainteresovana da kontroliše i naplatu. Vaši ljudi kažu da im sada ne dozvoljavaju da vrše kontrolu, kako se vrši naplata. Objasnite mi jednu stvar – da li ćemo onda da omogućimo situacije da pored Republičke uprave javnih prihoda formiramo i opštinske uprave javnih prihoda, da bi jedni druge kontrolisali?
Jednostavno, svaki zakonski projekat koji vi izmislite je konfliktan po svojoj suštini, a ne rešava ni jedan problem. Nemate odgovor na pitanje – zašto 50% ne uzima lokalna samouprava, 50% da uzima Republika? Kažete – 80. Matematički ste došli do nečega, ali ste samo zaboravili, ta strana rashoda, tretirali ste je kao rashodna strana i budžeta Republike Srbije i celog konsulidovanog bilansa Republike Srbije. Te dve stvari su neuporedive, gospodine Dinkiću. Ovaj projekat je projektovan tako da propadne, ne rešava ni jedan problem, samo treba da začepi usta onima u lokalnoj samoupravi i da za sledeću godinu napravi novu startnu poziciju gde 1,7 koji treba da se isplati, 50 i nešto milijardi, ima da bude samo obračun, a isplatiće se 30 i nešto. Znači, prevara. Nalazimo se u vremenu prevara i mućki da narod zaboravi šta ste vi uradili 2006. godine, gospodine Dinkiću.
Da se vratim malo pre na onaj amandman na član 2. Znamo mi koliki su prihodi po osnovu firmarine. Nije to problem, nego ste na tom članu i na tom našem amandmanu demonstrirali princip da vi ne želite kontinuitet, jer kada biste želeli kontinuitet, onda bi prihvatili rezon šta je bilo 1. januara 2007. godine plus indeksacija za ubuduće. Ne, želite da sakrijete tragove, da se sakrije faktičko stanje, a faktičko stanje, treća godina, neprimenjuje se zakon. Kako je to moguće da ne primenjuje zakon? Mi smo samo amandmane podneli da bi izašlo na čistinu da se potencira da nije poštovan zakon, da nije primenjivan zakon od koga? Od strane Vlade Republike Srbije. Ko je bio u toj ekipi, i onaj ko je radio i izdejstvovao 2006. godine u julu mesecu da se donese Zakon o finansiranju lokalne samouprave?
I tada smo vam, 2006. godine, pričali kakve će posledice biti ovakvog koncepta, zašto smo znali da će biti ovakve posledice? Zato što znamo da priča o decentralizaciji je samo priča za javnost. Suštinske decentralizacije nema, niti ona može u Srbiji da se sprovede. Zašto? Zato što su predlagači i onog i ovog zakona zaboravili samo na jednu stvar, da su jedno izvorni poslovi, izvorne nadležnosti i izvorni prihodi, da su drugo povereni poslovi, da je sasvim treće preneti poslovi i da su sasvim četvrte stvari transferi.
Vi ste malo pre izrekli priču kako da se izvrši ušteda u republičkom budžetu. Da li ste svesni toga da ste na taj način rekli da ne treba više da važi odredba Zakona o finansiranju, lokalne samouprave, koja govori o funkcionalnim i namenskim transferima? Što to niste uzeli da menjati? To ste sada mogli da ukinete, posle onako lepe matematike koju ste prikazali, da od ništa svi možemo da dobijemo svašta.

Iskorišćeno je pet minuta od vremena poslaničke grupe.
Na raspolaganju je još 11 minuta i jedan minut i 20 kao ovlašćeni predstavnik.
Predstavnik predlagača Mlađan Dinkić.

Gospodine Krasiću, mnogo pričate, a niste dovoljno koncentrisani, ne pratite me u izlaganju. Tri puta sam ovde ponovio da je 1,7 BDP samo obračunska osnova za utvrđivanje transfera i da transferi neće biti 52 milijarde dinara, već će biti 32, odnosno tri milijarde dinara. To nije prevara, to piše u ovom zakonu i to govorim otvoreno. Mislim da je to dobro. Transferi idu upola niži razvijenim gradovima, a za samo mala mesta poput Lebana, Crne Trave, Bujanovca, Preševa, Medveđe i ostalih dobiju veće transfere.
Mi želimo da napravimo socijalno pravedniju raspodelu transfera, a da se na isti način i uštedi.
Sa druge strane, dobitak se sastoji u tome da 43 milijarde dinara dobijaju gradovi i opštine po osnovu većeg učešća u porezu na zarade. Druga stvar, prosto, nemojte da govorite da je prevara kada kažem da je to postulat zakona ili niste čuli. Izvinjavam se ako niste čuli ili ste razmišljali o nečemu drugom dok ste to govorili. Uglavnom, to sam tri puta danas ponovio, a evo i četvrti put sada.
Što se tiče lokalne poreske uprave, zašto da ne. Zašto vi mislite da gradovi i opštine ne mogu da budu sposobni da skupljaju i porez na zarade, jer kad su krenuli da skupljaju porez na imovinu, za koji se takođe kada je potpuno dat kao izvorni prihod opštine neki dušebrižnici su govorili kako će sada kada se prebaci republička poreska administracija na lokal, kako će to uticati na naplatu? A ispada, rezultati pokazuju da mnogo više poreza na imovinu se prikupi sada kada ga administrira lokalna samouprava, nego što je bio slučaj kada je to radila Republika. Zašto? Čim je to sada njihov prihod, oni su motivisani da ga prikupe u većoj meri nego što je to Republika. Isto će biti i za porez na zarade. Onoga časa kada se ovo prebaci, a mislim da treba prebaciti u jednom trenutku da ključ poreske administracije za prikupljanje poreza na zarade bude u opštinama i gradovima, a ne u Republici, jer 80% će ostati u tim gradovima, videćete kako odjednom će biti manje sive ekonomije, manje će ljudi raditi na crno, jer će sami opštinari, ljudi u gradovima biti zainteresovani da jure one koji su u sivoj ekonomiji da uđu u legalni sektor, kako bi 80% poreza na njihove zarade ušlo u lokalni budžet.
Osnovna snaga ovog zakona koji predlažemo je motivacija, motivacija da zavisite od zapošljavanja ljudi, da ne zavisite od pomoći koju vam daje Republika, pre svega, to su transferi, nego da zavisite samo od sebe, svog znanja, od klime koju možete da ostvarite na lokalu, da upravo kod vas dođe neko da otvori firmu ili da postojeći preduzetnici mogu više ljudi da zaposle.
Treba predsednici opština da se utrkuju i pomažu preduzetnicima da više rade, da više ljudi zapošljavaju. Motiv je ono što pokreće svet, a i ključna stvar i ključna snaga ovog zakona je motiv. To je direktan odgovor na vaše pitanje – zašto ne pola pola. Vi ste rekli – zašto ne pola opštinama, pola Republici? Ne, bolje je da lokalu ostane više i to ne srazmerno više, 80 gradu, gde se neki porez naplati, a samo 20 Republici, zato što je onda svih 170 gradova i opština biti više motivisano da podstiče preduzetništvo i da onda taj novac koji se tu naplati ostane u tom gradu.

Narodni poslanik Zoran Krasić, dva minuta.

Ovo je prosto neverovatno, da se iz negativnih efekata koji su nastali kao posledica nepoštovanja i ne primenjivanja zakona izvlače neki zaključci za u budućnost koji su apsolutno pogrešni. Iz negativne činjenice ide još negativnija činjenica.
Gospodine Dinkiću, pa dobro sam shvatio šta vi hoćete, ali postojeći zakon kaže da se 1,7% bruto društvenog proizvoda raspodeljuje. To je zakonska obaveza. To je tih 50 i nešto milijardi koje postojeći zakon garantuje. Pa, naravno da ste vi to prepravili i kažete da će 1,7% biti obračun, obračunska kategorija, od čega ćemo da oduzimamo prilikom utvrđivanja i sveli ste na 31, kako ste rekli. To je opet neka procena. Pa, kad su vas pritisli sa podacima, a gde će da se obezbede ta sredstva koja su potrebna, kako to vi lepo kažete, onda kažete jedan deo će da se obezbedi uštedama u budžetu, drugi deo kod Direkcije za puteve, jer neće da asfaltira lokalne puteve lokalne ulice, itd.
A kako ćete to da rešite kad je to u konsolidovanom bilansu, u finansijskim planovima završnim računima javnog preduzeća, kad to nije sastavni deo budžeta Republike Srbije? Sastavni deo budžeta Republike Srbije je 1,7% bruto društvenog proizvoda koji se raspodeljuje, a ne 1,7% kao obračunska kategorija, o tome se radi. Ovde se radi o jednoj finti matematički nedokazivoj.
Ušteda se pravi navodno u budžetu i u konsolidovanom obračunu. To su dve nespojive kategorije, molim vas. Pa onda idete dalje, pa kažete - 80% poreza neka kontroliše lokalna samouprava preko svoje poreske administracije. Pa, znači opet se otvaraju neka administrativna mesta? Navodno, Republika nije zainteresovana kada treba da uzme 60, a biće zainteresovana kada treba da uzme 20%. Pa, kažite mi, koja tu logika važi?
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Poneta je da se resetuje postojeće stanje da se krene od početka da neke od ovih predsednika opštine ne izvrši samoubistvo, a dvojica... (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč?
(Vlajko Senić, sa mesta: Replika.)
Narodni poslanik Vlajko Senić, želite repliku?
(Vlajko Senić, sa mesta: Da.)
Nemate pravo na repliku.
(Vlajko Senić, sa mesta: Želim reč po amandmanu onda.)
Vreme poslaničke grupe je iskorišćeno, jedino u slučaju da vas predsednik poslaničke grupe ovlasti, onda imate pravo.
Ako je predsednik poslaničke grupe ovlastio Vlajka Senića, ja ću dati reč.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Edip Šerifov.
Predsednik predlagača i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Momo Čolaković. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, uvaženi predlagači zakona, uvaženi narodni poslanici, prvo bih želeo da se izvinem što ću načelnije govoriti nego što je potrebno. Iz porodičnih razloga nisam mogao učestvujem u načelnoj raspravi.
Drugo, apelovao bih na ostatak narodnih poslanika, koji su ostali, da sa dužnom pažnjom završimo ovaj deo naših obaveza i poslova i u kasno vreme da se omogući predsedavajućima da završimo sednicu kako treba.
Poslanička grupa PUPS u pripremi za raspravu u vezi sa ovim zakonom imala je u vidu dve činjenice. Prva je da je zakon veoma značajan, da je jedan od reformskih procesa i, drugo, da je u okviru vladajuće koalicije postignut dogovor da se on nađe na dnevnom redu u parlamentu. Zato smo dali potpise da se on nađe na dnevnom redu.
Polazeći od ove dve činjenice poslanička grupa PUPS smatra da izmene i dopune Zakona o finansiranju lokalne samouprave imaju izrazito državni, rekao bih i nacionalni interes. Isto tako, kako ekonomski, tako i politički. Zbog toga smo predlagali da bi ovaj zakon trebalo da pripremi Vlada i da se postigne takva saglasnost i ne samo Vlada nego da se u to uključi i opozicija. U tom smislu mislim da je jako dobro bilo što je obavljena javna rasprava u okviru parlamenta, međutim, na tom javnom slušanju nisam video mnogo narodnih poslanika koji bi želeli da daju doprinos da se ovaj zakon upodobi u skladu sa interesima i da se postigne jedan viši stepen saglasnosti u vezi sa ovim.
Lično mislim da bi se time izbegle ovakve posledice rasprave u parlamentu, pre svega posledica politizacije koja je bila i u načelnoj raspravi prisutna a i danas u raspravi u pojedinostima.
Skrećemo pažnju da je zakon mogao biti izučen sa više argumenata, obrazložen, posebno sa aspekta koje će ovaj projekat izazvati u primeni. Ukazaću samo na četiri.
Prvo, u našoj Republici ima mnogo više lokalnih samouprava odnosno opština koje su u zoni nerazvijenosti. Kažete da ih ima 40. Možemo se složiti da je to polazna osnova o kojoj razgovaramo, ali mislim da se može reći da je tih 40 opština devastirano i da su u mnogo težem položaju nego što je značajan broj opština koje su u zoni nerazvijenosti, zoni siromaštva. Zbog toga je trebalo posvetiti više pažnje u pripremi ovog projekta i da se uključi što veći broj i političkih i drugih subjekata, posebno stručne javnosti u vezi sa ovim, mada ne mogu da kažem da toga nije bilo. To pretpostavlja da će u narednom periodu utvrđivanjem kriterijuma i poboljšanjem kriterijuma za utvrđivanje nerazvijenosti opština trebati mnogo više sredstava.
Drugo, ukazao bih na drugi aspekt u odnosu na ono što su danas uvaženi narodni poslanici ukazivali. Problem se može desiti u opštinama koje nemaju projekte. Mi smo svedoci toga svakodnevnim obilaskom opština. Nemaju kapacitet, nemaju ljudske resurse, pre svega stručne kadrove da ostvare ono za šta se zalažemo. Tu se može desiti problem. Ne ukazujem da je to slabost ovog zakona, ali ćemo imati taj problem na terenu. Mislim da to što budemo uradili ako se na pravi način ne bude osmislilo da to automatski znači za veći razvoj opština veća uposlenost u opštinama, bolji standard građana. Onda nećemo imati efikasnu realizaciju ovog zakona. U tom smislu lično mislim da se ne može izbeći odgovornost i potreba da sva ministarstva, Vlada, ustanove, stručne službe Republike, odnosno države pruže pomoć takvim sredinama, takvim opštinama. O tome moramo voditi računa.
Treća činjenica, treba imati u vidu da se ovim zakonom ne vrši decentralizacija države. Da li fiskalna ili ne, o tome možemo razgovarati. Takođe, ne vrši se prenos nadležnosti novih funkcija. U vezi sa tim takođe razvijam tezu da nemamo i za vršenje više funkcija i prenos nadležnosti opštinama, nemamo ni odgovarajući kapacitet u mnogim opštinama, a pogotovo u ovim nerazvijenim. To je naša obaveza da i o tome razmišljamo.
Četvrto, smatramo da efekti primeni ovog zakona ni na koji način, ovde je bilo dosta reči o tome ne može ugroziti izdvajanja za tri ključne stvari – penzije, socijalna davanja i plate u javnom sektoru.
Iako tu garanciju možemo dobiti, i ako ta garancija proizilazi iz zakona, onda ćemo verovatno lakše prihvatiti rešenja koja su ponuđena, i u tom smislu, postići veći stepen saglasnosti. Naša je obaveza da na to ukažemo i da upozorimo, i predlagača i Vladu, kao i državu u celini.
Treba imati u vidu, po našoj oceni, i ove stavove. Nisam tu video suprotnosti od strane predlagača, u vidu i sugestije i neke primedbe MMF, a posebno Fiskalnog saveta.
Na samom kraju, poslanička grupa PUPS, upozorava na zajednički rizik koji smo preuzeli kao vladajuće koalicija i koji su ušli za eventualne posledice. To je velika obaveza i odgovornost. Kao da je od te vladajuće koalicije smo svesni toga i mi ćemo to preuzeti. Svesno ulazimo u rizik i, ukoliko do njega dođe, moramo ga prihvatiti i da ga zajednički rešimo.
Iz tih razloga, uz normalno prihvatanje ovih amandmana kojih je ovde devet, i u dodatnim obrazloženjima koje sam danas ovde čuo, i javno od predlagača, gospodina Dinkića, mi ćemo se opredeliti za davanje podrške ovakvom projektu.
Na kraju, reći ću, ne treba, a molio bih one koji su pričali danas o ugroženosti izdvajanja za penzije, socijalna davanja ili plate, da to ne čine. Drugim zakonima je to urađeno i ničim se to ne može dovoditi u pitanje – Zakon o fiskalnoj odgovornosti, Zakon o budžetu, Zakon o PIO to garantuje. Moramo obezbediti i Zakon o budžetu za 2012. godinu, i u tom pogledu, mi ćemo dati punu podršku i u tome učestovati. Zahvaljujemo na pažnji.

Devet minuta i 50 sekundi je iskorišćeno, tako da je iskorišćeno celo vreme poslaničke grupe i imate još osam minuta, izvinjavam se, od ovlašćenog predstavnika, odnosno predstavnika poslaničke grupe.
Predstavnik predlagača Mlađan Dinkić.