Gospodine Novakoviću, ovo je bila prilika da se u najvećoj mogućoj meri ostvari rasprava jer je činjenica da je gospodin Lapčević imao pravo na reč, ali to je vaš način kako vodite ovu sednicu.
Suština mog javljanja po ovom amandmanu jeste nekoliko puta ovde izneta činjenica da je predlagač pokušao da sistemski reši problem decentralizacije Srbije. Ključan problem ovog predloga zakona jeste što on visi u vazduhu. Ovaj zakon, kada je u pitanju decentralizacija, kao jedan vrlo složen i kompleksan sistem, nema nikakvu dodirnu tačku sa svim drugim segmentima decentralizacije, ni sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, niti ga je uzeo u obzir, i nadležnostima koje u lokalnoj samoupravi imaju opštine i gradovi, niti sa svim drugim zakonima koji se tiču lokalne samouprave.
Ovaj zakon, sam po sebi, ovako kako leti sam u vazduhu, može da napravi dodatnu štetu i ja ću pokušati na nekoliko primera da pokažem kakvu će štetu napraviti upravo formulacije koje u njemu imamo, a pogotovo usvojenim amandmanima od strane predlagača. Ne može se decentralizacija rešiti tako što će se dobiti duplo više para i svi problemi tako rešiti, ne obraćajući pažnju da je lokalna samouprava deo sistema vlasti Republike Srbije.
Kada su 2009. godine rebalansom budžeta smanjivana sredstva lokalnim samoupravama, predstavnici vlasti su ovde, a i u javnosti, ali i narodnim poslanicima koji su podržavali taj rebalans govorili da u republičkom budžetu za mnogo važnije pozicije nema sredstava i zato moramo da izvršimo rebalans. Sada pravimo dodatan deficit, a da nije dat odgovor kako je Vlada Republike Srbije rešila one probleme kojima je opravdavala ukidanje transfernih sredstava. To je ozbiljan i ogroman problem.
Drugo, videćete kako će doći do tenzije i problema i ozbiljne suštinske nejednakosti u lokalnim samoupravama, i to iz dva razloga. Prvi je pitanje šta su to projekti od lokalnog značaja koje će finansirati lokalna samouprava? Kad pogledate nadležnosti lokalne samouprave u Ustavu Republike Srbije ili u Zakonu o lokalnoj samoupravi, ovako kako je ovo definisano u amandmanu koji je usvojen i koji će postati sastavni deo zakona, mnoge lokalne samouprave, ne samo iz četvrte grupe razvijenosti, do sada su tražile ili dobijale podršku Republike recimo u gradnji potrebnih škola, potrebnih domova zdravlja. Nisu samo putevi pitanja koja se tiču lokalnog značaja.
Sada kada neka opština koja i u situaciji da dobije ova sredstva nema mogućnosti da tako važne objekte sama finansira, Republika će to da tumači - nemamo mi ništa s tim jer je to projekat lokalnog značaja, gradi sam bolnicu, gradi sam dom zdravlja, gradi sam sportsku halu. Onda verovatno po logici koju ova vlada ima od čuvene reforme, onda ćemo pored ukidanja sudova ukidati domove zdravlja, škole i sve ono što lokalne samouprave i sa ovim sredstvima neće biti u mogućnosti da finansiraju. Jer, i u samom republičkom budžetu nema sredstava za ovo, a sada neće tek da pogledaju lokalne samouprave.
Da li vi možete da kažete da će lokalne samouprave iz prvog, drugog i trećeg nivoa razvijenosti moći da grade ove objekte? Naravno da nećete. Znači, ovaj zakon nije usklađen ni sa jednim drugim zakonom koji se tiče sistema lokalne samouprave. To je suštinski i ključni problem.
Drugi problem gde će ovaj zakon proizvesti suštinsku nejednakost lokalnih samouprava tiče se činjenice da mi na području AP Vojvodine imamo Fond za kapitalna ulaganja koji prvenstveno finansira projekte od lokalnog značaja na području AP Vojvodine. Toga u ostatku Srbije, centralnoj Srbiji, nema. Beograd sam po sebi, kao jak industrijski i finansijski centar ima mogućnosti, ali, opštine u centralnoj Srbiji neće imati mogućnosti da situaciju kada Vlada Republike Srbije odbije, objašnjavajući da neki projekat od lokalnog značaja nema nikakve veze s tim, reše problem koji će oni imati, koji će moći da reše opštine i gradovi u Vojvodini, gde će u toj situaciji priskočiti u pomoć Fond za kapitalna ulaganja.
To je problem kad vi zamišljate državu na način na koji ste je zamislili. Dajete onakve nadležnosti AP Vojvodini donošenjem statuta i svega onoga što to podrazumeva i sada ovakvim zakonom, izostavljajući činjenicu da postoji jedna AP koja ima finansijske mogućnosti da pomaže svojim lokalnim samoupravama, pravite suštinsku nejednakost ovim zakonom između lokalnih samouprava u Srbiji, a ne da rešavate problem nejednakosti. Neće moći, kako se ovde kaže, Vlada Republike Srbije radi ujednačavanja razvoja da rešava problem različitog stepena razvoja jedne Babušnice, Crne Trave ili neke opštine u AP Vojvodini. Nema šanse. Vi ste ovim zakonom proizveli taj problem i ne možete ga rešiti.
Dalje, pitanje koje se ovde pokrenulo a odnosi se ovde na to da li je dovoljno vratiti transferna sredstva i time rešiti problem – klatno u kom se kreće ova vlada ide od centralizma tako što se ukidaju transferna sredstva i guše se lokalne samouprave do jednog, neću reći decentralizma nego anarhije u koju ulazimo usvajanjem ovog zakona, gde je država, kako smo ovde čuli u diskusiji, nebitna. Bitne su opštine. To su dva ekstremna stava koje imamo priliku da slušamo tri godine od strane vladajuće koalicije.
Pre nego što se uđe u pitanje da li su i koliko potrebna sredstva za finansiranje lokalnih samouprava, treba izvršiti analizu stanja lokalnih samouprava od opštine do opštine, od grada do grada i videti ne samo da li su nekim opštinama potrebna sredstva, nego da li su pojedine opštine zbog, nažalost, odsustva kapaciteta pražnjenja pojedinih sredina, nedostatka kadrova, u stanju da i ove sadašnje nadležnosti obavljaju? Videćete da to nije slučaj. Neki gradovi razvijeniji mogu da preuzmu nove nadležnosti i treba im dati, ali je pitanje šta ćemo sa opštinama koje nemaju u svojoj sredini jednog diplomiranog pravnika da ga postave na mesto načelnika opštinske uprave. Takvih opština ima u Srbiji. Mi sada pričamo ovde o decentralizaciji, o finansiranju i o svemu drugom.
Da bi se pristupilo ozbiljno poslu i da bi se ušlo u pravi potez decentralizacije prvo je potrebno vratiti ta sredstva, da se opštine stabilizuju, a onda ući u analizu i u novi koncept decentralizacije koji će podrazumevati izmena niza sistemskih zakona.
Ovako, od centralizma Vlade, koji ukida lokalnim samoupravama transferna sredstva, ulazimo u anarhiju gde će se faktički uspostaviti polu-feudalni sistem. Imaćete Srbiju kao jednu federaciju opština. To se ovde zamišlja. Nije bitna država, tako je ovde rečeno. Filozofija je prvo opštine, pa regioni, pa država. Država nije bitna, nije bitno ništa, bitne su opštine. To vodi u potpuni haos i nestanak države kao nečeg što treba da bude osnova okupljanja građana i funkcionisanja i uređenja jednog društva.
Ovaj zakon, ovako sam, lebdeći u vazduhu, nemajući nikakvog dodira sa stvarnošću proizvešće ogromne i velike probleme, a mi se ponovo vraćamo na pitanje i postavljamo ga ovde predlagaču – da li može da ovde javno kaže da će na prvom rebalansu glasati da se lokalnim samoupravama vrati onaj iznos transfernih sredstava 1,7 po osnovu bruto-društvenog proizvoda koji im pripada zakona i ako ne dobije podršku za to u Vladi, da li će tu Vladu da sruši? To je jedini iskren politički odnos.
Ne možemo se sakrivati više u rukavicama i reći – mi smo za vraćanje transfera, a onda ministri te vlade glasaju na Vladi da se transferna sredstva ukinu.
Hoćete li srušiti Vladu ukoliko pare ne vrati lokalnim samoupravama do kraja godine? To je naše pitanje i bilo bi pošteno da dobijemo odgovor ovde u parlamentu. Hvala.
