Zahvaljujem se.
Dame i gospodo narodni poslanici, izborom za narodnog poslanika, dao sam ostavku na mesto odbornika u SO Kruševac jer smatram da čovek može da obavlja kvalitetno samo jedan posao, dva – teško. Neko ko je gradski odbornik u gradu Beogradu i narodni poslanik očigledno se zbuni jer ne zna gde dolazi na posao, da li je ovo Skupština Beograda ili je ovo Skupština Srbije. Onda ja znam da su table lepo okačene i da se zna koja je ovo institucija. Kad uđem piše Narodna skupština Republike Srbije, da čovek zna gde je došao na posao. Ali, u svakom slučaju, kada govorimo o onome što je tema ovog amandmana i onome što se iznosi napadajući ovaj amandman, a u stvari napadajući DS i Dragana Đilasa, jasno je da provejava kompleks poraženog.
Nažalost, kompleks poraženog se učvršćuje stalnim porazima na izborima. Postoje razne terapije kako da se taj kompleks izleči, ali to nije u mom domenu, ja sam ipak samo narodni poslanik i ne mogu o tome da govorim, pri tome sam po obrazovanju diplomirani inženjer poljoprivrede za stočarstvo, ali jako dobro razumem kako se sprovode javni tenderi, jako dobro razumem kako se organizuju javni tenderi, jako dobro znam šta je posao tužioca, jako dobro znam šta je posao revizora.
Nisam do sada čuo da je neko pokretao inicijativu za opoziv Dragana Đilasa. Dragan Đilas je 19. avgusta 2008. godine izabran za gradonačelnika Beograda, 19. avgusta je preobraženje. Mislim da smo tog dana na bitno kvalitetan način preobrazili političku scenu Srbije na bolje. Mislim da je to crveno slovo u kalendaru Srpske pravoslavne crkve, a crno slovo u kalendaru nekih drugih političkih aktivnosti onih stranaka koje su se posle toga raspale. Razumem njihovu tugu, komplekse, nezadovoljstvo i bes, ali ne opravdavam nameru da se sopstveno nezadovoljstvo i bes isfrustriranost Draganom Đilasom leči na takav način da će se u ovoj sali iznositi neistine kada je reč o gradskoj upravi, o gradonačelniku Beograda Draganu Đilasu, o zameniku predsednika DS Draganu Đilasu.
Razumem nameru da se ovaj amandman koji sam malopre pročitao svede na raspravu o tome koliko je zadužen Beograd, a koliko Aranđelovac. Ono što Grad Aranđelovac ima od stanovnika, nažalost stane u četiri beogradska solitera. Nije primereno uzimati veličinu Aranđelovca i zaduženost Grada Aranđelovca i Grada Beograda, kao što nije primereno porediti Grad Beograd sa bilo kojim drugim gradom u Srbiji.
Činjenica je da se Beograd više gradi nego ostala mesta u Srbiji. Moram da vam kažem, meni smeta što se Kruševac, Vrnjačka Banja, Čačak, Arilje ne grade tim intenzitetom kojim se gradi Beograd. Voleo bih da Kruševac nekada ponovo bude prestonica kao što je nekada bio, u svojoj istoriji. Voleo bih da Dragan Đilas ima mogućnosti da bude i gradonačelnik Grada Kruševca. Siguran sam da bi investicioni zamah bio dobar, ali ja kao čovek koji pripadam ovoj zemlji i Gradu Kruševcu koji me je delegirao da budem narodni poslanik, nikada neću biti ljubomoran na one koji su bolji, uspešniji od nas, ali ću se truditi i težiti da njihov kvalitet dostignem, da ono što su oni uradili u svojim lokalnim sredinama, a prepoznam kao dobro, implementiram u gradu iz koga dolazim. Da ono što vidim dobro kod svojih koalicionih partnera iz G17 plus, iz Jedinstvene Srbije, iz PUPS implementiram u Gradu Kruševcu i da kažem da je to dobro. Nikad se neću stideti i da ono što je dobro u SRS, da kažem i to je dobro, da ću i ovo iskoristiti i ovu ideju.
Nažalost, vidim da sam neke ganuo, da hoće da se rasplaču. Kada bih sada dao prazan, beli papir i da nekima kažem - hajde mi kažite šta ste dobro uradili za neki grad, ili Srbiju, siguran sam da bi mi vratili prazan papir. Hvala im što nisu više učinili nego što su mogli u datim okolnostima, jer i ovo je bilo previše za jedan život. Zahvaljujem se.
