Hvala vama, ali niste stigli do teme.
Sada je na redu gospodin Lapčević.
(Aleksandar Pejčić: Replika.)
Nemate pravo na repliku. Dao sam reč gospodinu Lapčeviću.
(Aleksandar Pejčić: Povreda Poslovnika.)
Izvinite gospodine Lapčeviću, gospodin Pejčić reklamira povredu Poslovnika.

Član 27. odnosi se na vođenje sednice predsedavajućeg, a to ste vi u ovom slučaju. S obzirom da me je gospodin Vlajko Senić direktno prozvao imenom i prezimenom, ja imam pravo na repliku.

Nemate pravo na repliku jer reklamirate povredu Poslovnika u uskraćivanju prava na repliku koja ne može biti povreda Poslovnika. Na vrlo ste tankoj žici. Upozoravamo vas na posledice primene člana 103. Poslovnika.
Molim vas, gospodine Lapčeviću, da se prijavite. Izvolite.

Gospodine Novakoviću, celog dana sedim ovde u sali, kao i većina kolega iz pozicije i opozicije i zaista ne mogu da se otmem utisku d ne mogu da pohvatam konce po kom Poslovniku radimo pre podne, po kom po podne, po kom vi radite, a po kom Poslovniku radi gospođa Čomić. Bili ste prisutni ovde sve vreme u prepodnevnoj raspravi kada…
(Predsedavajući: Izvinjavam se, po tom Poslovniku koji sami spominjete radi se o amandmanu na član 2. poslaničke grupe Napred Srbijo. Izvolite.)
Dakle, nepopravljivi ste. To je moj krajnji komentar.
(Predsedavajući: U poštovanju odredaba Poslovnika, naravno, potpuno sam nepopravljiv.)
Nepopravljivi ste. Ako su jutros, a bile su prisutne vaše kolege iz vaše poslaničke grupe, 10 puta bile replike sa jedne i sa druge strane sa kolegama iz LDP, to je bilo sasvim normalno, a sada kada se direktno prozivaju ljudi, bilo da su iz DSS, SRS ili SNS, onda nema osnova za repliku. Zaista mi nije jasno zbog čega je to tako, ali pretpostavljam da će građani vrlo dobro zaključiti šta je razlog tome. Zaista nije u redu.
(Predsedavajući: Izvinjavam se, hoćete li da govorite po amandmanu i o temi?)
Ja koristim vreme svoje poslaničke grupe, kao što ni meni niste dali pravo na repliku.
Mislim da taj princip sile koji upotrebljavate zaista nije primeren, obzirom da se radi o jednoj vrlo akademskoj i kulturnoj raspravi. Ne znam zašto uskraćujete jednu normalnu demokratsku raspravu parlamentu, pa valjda je parlament zato i osnovan da bismo raspravljali o nekom predlogu zakona sa argumentima. Ne zloupotrebljavamo priču, nikoga ne vređamo, ne znam zbog čega ne bi imali pravo da kažemo šta mislimo.
(Ivan Andrić, s mesta: Replika.)
(Zoran Krasić, s mesta: Replika.)

Zahvaljujem.
Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.

Gospodine Novakoviću, o tome kako vi vodite sednicu neka procene građani.
Svoje vreme ću iskoristiti da uvaženom kolegi Ranđeloviću obrazložim razlog za podnošenje naših amandmana. Iskreno da vam kažem, imali smo dilemu i sami, znajući koliko je ovaj zakonski predlog urađen nekvalitetno, koliko je neodrživ.
(Ivan Andrić, s mesta: Javili smo se za repliku.)

Gospodine Andriću, molim vas da ne dobacujete i ne ometate govornika.
(Ivan Andrić, s mesta: Javili smo se za repliku, nemojte nas ignorisati. Niste vi Slobodan Milošević.)
Dakle, narodni poslanik Ivan Andrić i pored upozorenja i dalje dobacuje i ne dozvoljava i moram zbog poslovničke obaveze da vam izreknem drugu opomenu. Izvinite.
Izvolite, gospođo Tabaković.

Mogli bi vreme da poništite.
(Ivan Andrić, s mesta: Gospodine Novakoviću, imam prednost po Poslovniku.)

Narodni poslanik Ivan Andrić dobacuje da ima prednost po Poslovniku, pa obzirom da se pozivate na isti Poslovnik  koji i ja imam u vidu, izričem vam meru oduzimanja reči. Molim vas da ubuduće ne dobacujete, ne ometate govornika. Zahvaljujem.
(Ivan Andrić, s mesta: Hoćete li da zovete obezbeđenje? Sram vas bilo. Šta dižete ruke?)
Hoćemo opet da poništimo vreme, pošto je jedan minut?
Samo vas molim da se prijavite.
(Ivan Andrić, s mesta: Ko da se prijavi? Javili smo se po Poslovniku, gospodine. Zovite obezbeđenje da me izbaci iz sale.
Zašto vam je to neophodno, gospodine Andriću?
(Ivan Andrić, s mesta: Zato da pokažete koliko ste moćni, kao predsedavajući, kako ste moćni i kako ste čvrsti.)
Ne razumem zašto ometate gospođu Tabaković u pokušaju da vam objasni suštinu svog amandmana.
(Ivan Andrić, s mesta: Ne možete vi meni da ne date reč.)
Gospodine Andriću, svi u ovoj sali u svakom momentu po Poslovniku i dobijaju reč, jer na drugi način je nemoguće dobiti reč.
(Ivan Andrić, s mesta: Pa kako nismo dobili reč?)
Prema tome, želeli ste repliku. Na repliku nemate pravo. Molim vas, gospodine Đuriću, nemojte i vi da dobacujete.
(Ivan Andrić, s mesta: Nećete nastaviti! Da li me razumete?)
Određujem pauzu od pet minuta. Zahvaljujem.
(Posle pauze)
Nastavljamo sa radom.
Za reč se javio gospodin Bojan Đurić, reklamira povredu Poslovnika.

Znate šta, gospodine Novakoviću, ovako nešto se nije desilo u ovom parlamentu, pa bar desetak godina. Sada sam razmišljao u ovih pet minuta, vaše ponašanje je kombinacija Radomana Božovića i Dragana Tomića. Šta sad mislite, da ćete da sačekate dva ili tri minuta, pa da nastavite dalje sa konstruktivnim kolegama iz opozicije vaše? Zbog čega se ponašate tako? Član 27. Zbog čega se ponašate na ovaj način? Ovo je očigledno kršenje. Čovek se javio za repliku, direktno je pomenut.
Šta znači to posle jurnjava po hodnicima poslanika LDP uz izvinjavanje, kao što ste danas radili? Za izjavu u dnevniku, niste se izvinjavali? Znate šta, Aleksandar Tijanić bar pošalje pismo kad se izvinjava gospodinu Andriću. Ne znam kako ćete vi da izvedete vaše izvinjenje. Očijukate sa poslanicima ovde i isključujete sistem na kvarno. Kakvo je to ponašanje? Šta, sačekaćete da završim? Dobro.
Na svaku drugu primedbu upadate u reč, prekidate poslanike, itd. Sada ćete mirno da odsedite ovde i da saslušate? Pritom, to ne traže od vas ni poslanici vaše partije. Samo mi recite – na osnovu kog člana Poslovnika ne dajete ljudima reč kada se jave da iskoriste pravo na repliku? Znači, vaša tumačenja Poslovnika su ciničnija od onih koje ovde iznosi gospođa Čomić, a pritom ste vi pravnik i advokat. Ona bar možda može da bude u nekoj pravnoj zabludi, vi ne možete.